У Лунду су током 16. и 17. септембра одржани традиционални ЕУ дани којима је присуствовала амбасадор РС у Стокхолму Јелена Чукић Матић. Разматране су теме које се тичу будућности нове Европске комисије, ЕУ политика у области миграција, спољне политике и безбедности, односа према Украјини, као и, за нас најважније, односу будуће ЕК према проширењу.

Овогодишњој свечаној вечери у част високих учесника конференције на позив ректора Универзитета у Лунду и шефице представништва ЕК у Шведској присуствовала амбасадор Јелена Чукић Матић.

Амбасадор РС у Шведској Јелена Чукић Матић посетила је град Малме. Ово је прва посета амбасадора јужној покрајини Сконе и овом делу Шведске.

У недељу, 15. септембра 2024. године, амбасадор Јелена Чукић Матић присуствовала је литургији у храму Светих Ћирила и Методија у Малмеу. Након литургије, амбасадорка је имала прилику да разговара са свештенством – протојерејом ставрофором Александром Самарџићем и протонамесником Немањом Мировићем, као и са бројним члановима српске дијаспоре. Током овог сусрета, обележен је Дан српског јединства, слоге и националне заставе.

Aмбасадорка је присуствовала у недељу и свечаном отварању прве пословнице Телеком Србија - МТЛ Глобал у Скандинавији. Том приликом, амбасадорка је изразила задовољство овим значајним кораком и пожелела успех у даљем раду. Такође, истакла је важност коју Телеком Србија има за српску дијаспору, са акцентом на повезаност између матице и српске заједнице не само у Шведској већ у целој Скандинавији.

У уторак 17.09.2024. амбасадор Јелена Чукић Матић имала састанак са  Стефаном Хоти,  заменицом градоначелника Малмеа и председницом Одбора за планирање града. Током разговора разматране су теме инклузије и зелене агенде. Хоти је исказала интересовање за сарадњу са локалним заједницама у Србији у оквиру иницијатива везаних за заштиту животне средине и одрживи развој. Такође је указала на потребу да се српска дијаспора више укључи у рад локалних заједница у Шведској, чиме би се додатно ојачала друштвена повезаност.

Испред Скупштине града Малмеа том приликом била је истакнута српска застава поред шведске.

У оквиру посете Летонији, министар спољних послова Србије Марко Ђурић састао се данас у Риги са председником Привредне коморе Летоније Аигарсом Ростовскисом и представницима те институције.

Изразивши задовољство због данашњег сусрета, Ђурић је истакао да је Србија отворена да за летонске компаније буде привредно чвориште и улазна капија у регион Западног Балкана.

„Један од приоритета нове Владе јесте снажење економског развоја и сарадње са земљама Европе и света. У том смислу, уверени смо да има простора и прилика за свестрано и продуктивно проширење сарадње са Летонијом“, нагласио је министар.

Током састанка, размотрено је интензивније повезивање двеју привредних комора, као и привредних субјеката и индустрија Србије и Летоније, уз могућност организације заједничких активности попут пословних састанака и сусрета са циљем умрежавања привредника.

„Разговарали смо о могућности закључења Меморандума о разумевању и сарадњи између Привредне коморе Србије и летонске Привредне коморе, којим би се нашим билатералним економским односима дао нови, снажнији импулс”, рекао је Ђурић.

Шеф српске дипломатије посебно је указао на значај и потенцијале сарадње у домену ИТ индустрије, науке и пољопривреде, истичући да ће Београд бити домаћин међународне специјализоване изложбе ЕКСПО 2027, што је прилика не само за долазак и представљање летонских компанија, већ и за конкретизацију сарадње.

Министар спољних послова Србије Марко Ђурић састао се данас са министарком спољних послова Републике Летоније Баибом Браже, у оквиру једнодневне радне посете тој земљи.
Министар Ђурић је, том приликом, истакао да има привилегију и част да буде први министар спољних послова Србије који, после много година, посећује пријатељску Летонију, са којом негујемо односе који ће ускоро обележити век трајања.

„И Летонија и Србија су земље које воле слободу, а такође деле заједничку посвећеност Европској унији. Србија има јасну амбицију да заврши све неопходне реформе како би се придружила Европској унији до 2027. године. То укључује реформе у политичкој, економској и институционалној сфери и свакако да можемо учити из искустава које су имале наши летонске и друге балтичке колеге и пријатељи“, рекао је Ђурић.

Говорећи о данашњем састанку, шеф српске дипломатије истакао је да су разговори протекли у духу продуктивне размене у вези са агендом приступања и процесом интеграције.
„Захвални смо на визији подршке проширењу Европске уније, не само када је у питању Србија, већ и шири балкански регион“, истакао је министар Ђурић.

Према његовим речима, врло је важно јачати економске везе између двеју земаља.
„Поносан сам што долазим у време када Србија може да се похвали својом економијом, која се удвостручила за мање од деценије и привукла 65 одсто свих страних инвестиција у нашем региону, са великим нагласком на ИТ, софтвер и нове технологије. Волели бисмо да боље повежемо наше економије“, поручио је шеф српске дипломатије.

Говорећи о наставку посете Риги, Ђурић је најавио да ће се данас састати и са председником летонске привредне коморе, са којим ће разговарати о новим правцима сарадње двеју земаља.
„Искористио бих, такође, ову прилику да позовем све људе из Летоније и из Србије и све људе добре воље да користе директан лет између Риге и Београда, који повезује та два невероватна града, и искористе прилику коју то пружа за слободно путовање између наших земаља“, рекао је Ђурић.

Шеф српске дипломатије рекао је да је сагласан са летонском колегиницом да наше две земље деле неке ставове у међународној сфери и настављамо да подржавамо принципе међународног права јединствено и недвосмислено у свим случајевима.
„Када је реч о међународној сцени и нашем региону, желим да изразим захвалност нашим летонским пријатељима за присуство и помоћ у одржавању мира и стабилности као део мисије КФОР. Сматрам да је кључно наставити са подршком дијалогу под окриљем ЕУ. Искористио сам ову прилику да информишем моје летонске колеге о тешкој ситуацији српске заједнице и изазовима са којима се суочавамо, али и да пошаљем поруку да је Србија веома посвећена проналажењу рационалних и компромисних решења за овај проблем“, нагласио је министар Ђурић.

Наставићемо да развијамо билатералне односе са Летонијом, рекао је Ђурић и поручио летонској колегиници да је увек добродошла у Београд, као и да се радује се узвраћању посете што је пре могуће.

Министарка Браже, након данашњег састанка, истакла је да се већ више пута сусретала са шефом српске дипломатије, како у оквиру састанака Европске уније, тако и у оквиру НАТО самита, где су учествовале партнерске државе.

Говорећи о значају сусрета, Браже је навела да је ово врло важна посета за обе земље, јер је била прилика да се детаљно разговара о билатералним односима.

„Ти односи нису нови између Летоније и Србије. Први пут су успостављени 1926. године, тако да ћемо за две године прославити 100 година”, рекла је Браже, додавши да је то основа на којој две државе настављају да граде будуће везе.

Према речима Браже, са шефом српске дипломатије разговарала је и о европском путу Србије, али и о осетљивим питањима попут кризе у Украјини, као и значају дијалога Београда и Приштине. С тим у вези, Браже је нагласила да је Србија за Летонију врло важна земља, како због њеног значаја у региону, тако и због билатералних односа и будућег међусобног повезивања на путу ка Европској унији.

Амбасадор Републике Србије у Републици Летонији, на нерезиденцијалној основи, Јелена Чукић-Матић, предала је копије акредитивних писама заменици шефа протокола Министарства спољних послова Републике Летоније Зани Вентере.

Након предаје копије акредитивних писама, амбасадорка Јелена Чукић-Матић имала је састанак са в.д. државног секретара у Министарству спољних послова Летоније, Анджејсом Вилумсонсом.

Током разговора са в.д. државног секретара, Анджејсом Вилумсонсом, разматрана су питања од значаја за билатералну сарадњу Републике Србије и Републике Летоније, као и за сарадњу у оквиру европских интеграција Републике Србије.

Овом приликом, истакнут је значај подстицаја званичних посета на радном, високом и највишем нивоу између две земље и разматране су могућности развијања економске сарадње, као и јачање парламентарне сарадње и сарадње у међународним организацијама између Републике Србије и Републике Летоније.
 

Председник Градског Савета Стокхолма Оле Бурел примио је на разговор амбасадора Републике Србије у Краљевини Шведској Јелену Чукић Матић. Током срдачног разговора  одржаног у монументалном здању Градске куће у Стокхолму размотрени су потенцијали за јачање дијалога и сарадње између Стокхолма и локалних градских управа у Србији. 
Председник Градског Савета Оле Бурел је информисао о резултатима Стокхолма на плану зелене транзиције и пренео спремност да чланови Градског савета угосте представнике Београда и других градова у Србији како би пренели искуства и знања, те успознали госте са иновативним решењима на уплану остваривања циљева Зелене агенде на локалу.

                        Photo: Protocol MFA of Kingdom of Sweden

Министар спољних послова Краљевине Шведске Тобиас Билстрем примио је на разговор амбасадора Републике Србије Јелену Чукић Матић.
Током отвореног и искреног разговора размотрене су теме од значаја за билатералне односе две земље, будућност ЕУ интеграција Републике Србије и друга значајна европска питања.

                        Photo: Protocol MFA of Kingdom of Sweden

Њ.Е. Јелена Чукић Матић, амбасадор Републике Србије у Краљевини Шведској је предала акредитивна писма председника Републике Србије Њ.Е. господина Александра Вучића шведском Краљу Карлу XVI Густаву, на свечаној традиционалној церемонији која има идентичан протокол још од 1537. године.

У срдачном разговору том приликом пренела је спремност да допринесе додатном продубљењу билатералних односа Србије и Шведске, и посебно је указала на значај који, као мост пословне, научне и културне сарадње, има српска дијаспора у Шведској. Током аудијенције разговарано је, такође, о темама у регионалном и европском контексту.

„Посебно са захвална на поверењу које ми је указано да као прва жена амбасадор Републике Србије у Шведској допринесем бољем разумевању и ширем повезивању два народа, те наставим рад на продубљењу наше билатералне сарадње у областима од обостраног интереса, а посебно у контексту спремности Србије за стицање пуноправног чланства у ЕУ“, рекла је амбасадор Чукић Матић.

У суботу, 27. јануара 2024. свечано је у Стокхолму обележен дан Светог Саве у Стокхолму. Литургији одржаној у цркви Светог Саве у Стокхолму, поред свештенства стокхолмске парохије, присуствовали су и ректор Богословије Свети Сава у Београду, протођакон Радомир Врућинић, отац Игор Давидовић, архијерејски намесник за Скандинавију епархије Британско-скандинавске и Амбасадор Републике Србије у Стокхолму, Јелена Чукић Матић са колективом Амбасаде.

По први пут, због великог интересовања наше дијаспоре свечана Светосавска Академија је обележенa, уместо у просторијама цркве, у већем простору у центру Стокхолма. Oкупљене на Светосавској Академији је поздравио свештеник стокхолмске парохије отац Душан Раковић, који се захвалио дијаспори која је дошла у великом броју и пожелео добродошлицу у Краљевину Шведску амбасадору Републике Србије Јелени Чукић Матић.

Дијаспори се обратио и Радомир Врућинић, ректор Богословије Свети Сава, подсетивши окупљене на најважније заслуге Светог Саве. У свечаном програму учествовала су фолклорна удружења из три стокхолмске општине – Содертеље, Солна и  Ханинге, а додељене су и стипендије од стране стокхолмске парохије за три ученика из Стокхолма.

У Европској кући у Стокхолму је 30. маја 2023. године отворена изложба фотографија Београда и Стокхолма „Примењена носталгија“, на којој су представљене фотографије ауторке из Србије и шведског фотографа, настале током њихових посета престоницама Шведске и Србије. Изложба је реализована у сарадњи Министарства за европске интеграције Србије, Министарства спољних послова Србије и Амбасаде Републике Србије у Стокхолму, уз подршку Делeгације Европске Комисије у Шведској.  Изложбу су отвориле министарка за европске интеграције Србије Тања Мишчевић и државна секретарка у Министарству културе Карин Сванборг Сјовал.
Након свечаног отварања организован је и пригодан коктел коме је присуствовало преко 120 званица, међу којима су били шведски званичници, амбасадори и други дипломатски представници у Стокхолму, представници српске дијаспоре, као и представници медија из Србије. 
„Примењена носталгија“  је пројекат који Министарство за европске интеграције Србије спроводи већ 16 година. Oсновна идеја је унапређење културне размене и промовисање европских вредности и сарадње Србије и чланица ЕУ.
Изложба ће бити отворена до 4. јуна 2023. године.

23. мај 2023.
У складу са протоколарном праксом у Шведској, а пред окончање мандата, амбасадор Драган Момчиловић је примљен у аудијенцију код шведског Kраља Карла Густава XVI, 23. маја 2023. године. Током разговора, који је вођен у Краљевској палати у Стокхолму, Краљ Карл Густав XVI је изразио интерес за унапређење билатералних односа две земље, уз изразе саучешћа поводом недавне трагедије која се догодила у основној школи у Београду. 

Одлуком Владе Републике Србије од 03. маја 2023. године, поводом трагедије у ОШ „Владислав Рибникар“ у Београду, проглашена је тродневна жалост на читавој територији Републике Србије почевши од петка 5. маја, закључно са недељом 7. мајем 2023. године.

Тим поводом у Амбасади Републике Србије у Стокхолму, од 5. маја 2023. године биће отворена Књига жалости у периоду од 10:00 до 13:00 часова.

Изјаве саучешћа поводом трагедије, такође се могу слати на имејл адресу: serbiaemb@telia.com

Сви који желе да се упишу у Књигу жалости могу да дођу у Амбасаду Републике Србије која се налази на адреси Hantverkargatan 26, III sprat, 112 21 Stockholm.

Програм 25 фебруар субота

12:00- 12:30 свечано отварања Првог сајма српске књиге у Шведској.
Гордана Антуновић – Цреативе Цоммуницатион Инитиативе
Сабахета Салкић Вехабовић - НБВ
13:00-13:20 Биљана Вујовић Бајка – Бајкин џеп
13:50-14:10 Ацо Станковић - Мачва
14:40-15:00 Велика Томић -Разговор са насљеђем
15:30-15:50 Љиљана Булајић- Маска је именица женског рода
16:10-16:30 Александар Драгановић – Читање снова

Програм 26 фебруар недеља

10:00-10:20 Представљање нове књиге Жарка Лаушевића,
Падре, идоте! – издавач Бенита Мариновић
10:50-11:10 Александар Булајић - Литванка
11:40-12:00 Тихомир Барбуловић- Српске стазе у Скандинавији
12:30-13:30 Панела Језик као идентитт- Весна Станишић,
14:00-14:20 Алекс Сакала –„ Диносаурие Дино оцх ханс вäннер“
14:40-15:00 Бранко Николић- Леват
15:30-16:00 Весна Картал, Леија Динић, Јулиа Стенборг

Током целог трајања сајма радиће и наше „Весело ћоше“ где ће деца моци да се креативно изражавају кроз музику и театар.

Организатори задржавају право евентуалних измена програма
 

17. јануар 2023. године
На концерту класичне музике, који је 17. јануара 2023. године одржан у Aмбасади Републике Србије у Стокхолму, присуствовало је 26 дипломата из Европе и земаља Латинске Америке. Извођачи су били дипломатски представници из Португала и Аустрије, уз учешће амбасадора Србије у Шведској Драгана Момчиловића. Музички трио се представио са композицијама старих мајстора из Шведске и Аустрије, као и савремених композитора из Шпаније, Португала и Србије. Публика је уживала у концерту, који је завршен пригодним коктелом на коме су послужени и специјалитети из Србије.

20. децембар 2022.
Амбасадор Србије у Стокхолму Драган Момчиловић, присуствовао је, са групом амбасадора чланица ЕУ и држава кандидата, HOMS састанку у резиденцији премијера Краљевине Шведске Улфа Кристерсона, 20. децембра 2022. године. Том приликом, премијер Кристерсон је представио приоритете предстојећег шведског председавања Светом Европске уније, у првој половини 2023. године, и одговарао на питања присутних дипломата.

10. децембар 2022.

На свечаној церемонији доделе овогодишње Нобелове награде, 10. децембра 2022. године, учествовао је амбасaдор Републике Србије у Стокхолму Драган Момчиловић, заједно са осталим представницима диполoматског кора акредитованих у Краљевини Шведској.

У складу са традицијом, овогодишњим лауреатима награде је лично уручио шведски Краљ Карл Густав XVI, током церемоније у Концертној дворани Стокхолма.

1. децембар 2022.
На крају шведског председавања Међународном алијансом за сећање на Холокауст (IHRA), одржано је пленарно заседање од 28. новембра до 1. децембра 2022. године у Гетеборгу, где је делегацију Републике Србије предводио амбасадор Драган Момчиловић. Током излагања 35 чланица Међународне алијансе за сећање на Холокауст (IHRA), иступао је и амбасадор Момчиловић о доприносу Републике Србије у погледу усаглашених међународних активности IHRA.

Министар спољних послова Републике Србије, Ивица Дачић, донео је Одлуку број 361/30-2022/01, којом се расписује Јавни позив за подношење предлога за доделу националних признања за изузетан допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачање веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.

Национално признање подељено је у следеће категорије:

• Награда „Мајка Србија“
• Награда „Слободан Јовановић“
• Награда „Михајло Пупин“
• Награда „Никола Тесла“
• Награда „Доситеј Обрадовић“
• Награда „Вук Караџић“

Министарство спољних послова, Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и Амбасада Републике Србије у Стокхолму позивају заинтересоване стране у Краљевини Шведској и Републици Летонији да поднесу Пријаву за доделу националног признања.

Предлог за доделу националног признања могу поднети:

• Организације дијаспоре и организације Срба у региону
• Удружења чије су делатности или део делатности, усмерене на област за коју се предлаже  додела националног признања
• Дипломатско-конзуларна представништва Републике Србије
• Цркве и верске заједнице
• Предлог за доделу националног признања „Мајка Србија“ могу поднети и јединице локалне самоуправе у Републици Србији

За услове и начин подношења пријаве за доделу националног признања, пријавни формулар, додатне информације и увид у Јавни позив, можете се, у целости, информисати на следећим интернет страницама:

https://www.mfa.gov.rs

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava -za-dijasporu-konkursi/

Пријаве са предлогом за доделу националног признања се подносе електронски у писаном облику, уз пријавни формулар, као и образложење са биографијом и референцама предложеног кандидата, са довољно чињеница за одлучивање  и оцену вредности доприноса, резултата и заслуга.
Подносиоци предлога могу да пријаве највише једног кандидата за доделу националног признања у свакој категорији награда.

Рок за подношење пријава је 2. децембар 2022. године. Учесници јавног позива су у обавези да предлог доставе путем електронске поште на следећу имејл адресу: komunikacije@dijaspora.gov.rs

17. новембар 2022
Поводом Националног дана Републике Летоније, амбасадор Србије у Краљевини Шведској и Републици Летонији Драган Момчиловић се, у Риги, 17. новембра 2022. године, сусрео и разговарао са Ингридом Левренце, замеником државног секретара за европске послове у Министарству спољних послова Летоније. Том приликом вођен је дијалог о унапређењу билатералне сарадње, посебно у политичком и економском домену, уз наставак размене посета два Министарства спољних послова, у првој половини 2023. године.

24. октобар 2022.
Амбасадор Републике Србије у Краљевини Шведској Драган Момчиловић одржао је састанак  у Амбасади Републике Србије у Стокхолму са експертском делегацијом из више министарстава у Влади Републике Србије, која учествује у тродневном програму шведске Владе „Одговорно управљање родном равноправношћу“. Током срдачног разговора, размењена су мишљења о могућностима унапређења билатералне сарадње са надлежним ресорима у Влади Краљевине Шведске, уз нагласак на обостраним искуствима и пракси у домену родне равноправности. У оквиру овог програма  шведске Владе, предвиђено је да експертска делегација из Владе Р. Србије оствари састанке у шведском МИП-у, Министарству за запошљавање, Агенцији за иновације, Агенцији за економски и регионални раст, Агенцији за менаџмент, Асоцијацији за локалну самоуправу, као и организацији „Женски лоби у Шведској“.

Поштовани председниче Савета безбедности,
Уважени чланови Савета безбедности,
Поштована специјална представнице,
Част ми да се поново обраћам овом уваженом телу Уједињених нација и да данас разматрамо нови извештај генералног секретара о раду мисије УН на територији наше јужне покрајине, на Косову и Метохији.
Желим да захвалим генералном секретару и специјалној представници генералног секретара и шефу УНМИК-а на подношењу извештаја. Препознајемо напоре које гђа Зијаде улаже у обављању ове веома одговорне функције, нарочито имајући у виду неопходност свеобухватног сагледавања и комплексност ситуације на терену.
И овом приликом желим да нагласим да Република Србија високо уважава активности УНМИК на Косову и Метохији, формиране Резолуцијом СБ УН 1244. Залажемо се за њено континуирано деловање у неизмењеном и несмањеном обиму и капацитету, a посебно имајући у виду да Мисија још увек није испунила основни циљ свог мандата - миран и нормалан живот свих грађана наше јужне Покрајине.
Даме и господо,
Нажалост, морам да констатујем да последњи месеци нису донели више стабилности на Косову и Метохији и да ситуација у Покрајини није баш онаква каква је представљена у извештају. Једностраним потезима руководство у Приштини наставља да свесно и систематично продубљује етничке разлике изазивајући дискриминацију и ниподаштавања неалбанског становништва. Према нашим сазнањима од почетка ове године забележено је 105 етнички мотивисаних напада. Поред тога, Приштина активно ради на постављању административних и бирократских препрека, предузимањем потеза и мера који нису усаглашени у дијалогу две стране, као основном механизму за преговоре и постизање решења између Београда и Приштине. Њихов однос и постављање је у том смислу вишеструко проблематично. Својим неодговорним понашањем, привремене институције самоуправе свесно саботирају напоре не само Београда, већ и ЕУ и других инволвираних страна у међународној заједници, са очигледном намером спровођења два циља – први је избегавање спровођења преузетих обавеза. Други, крајњи и далеко алармантнији циљ је застрашивање, маргинализација и прогон Срба.
И даље се, као и годинама уназад, Срби на различите начине застрашују, подстичу на напуштање својих домова, села и градова у којима су рођени и живе, а они расељени обесхрабрују да се врате тамо где су рођени и започели своје животе. Привремене институције плански раде на томе да уклоне и избришу што је више могуће оног културног и националног диверзитета који још опстаје. Истовремено, Приштина свесно потпирује међуетничке тензије користећи све доступне методе. Тако је, приликом хапшења Николе Недељковића због наводног „изазивања етничке мржње и нетрпељивости“, а заправо присуствовања прослави обележавања Видовдана, Никола осуђен на пуних осам месеци без иједног материјалног доказа. Са друге стране, подсећам да ни до данас нема ниједног правоснажно осуђеног извршиоца за више од 1.000 Срба страдалих само од 1999. године. Због оваквог, планског застрашивања етнички су очишћени готово сви градови и села на Косову и Метохији, а представници Приштине својим деловањем настављају да игноришу патње, досипајући со на ране Србима који су морали да напусте своја вековна огњишта, а подвлачим, у питању је преко 200 хиљада људи. Такав однос траје већ 23 године и не мења се, што је у потпуној супротности са демократским вредностима и принципима које ПИС често у својим изјавама афирмишу. Приштинске делегације у свим досадашњим излагањима пред овим уваженим телом наглашавају шта је некада било, болно изостављајући како данас живе неалбанци на Косову и Метохији.  
Стога, сматрам потребним да нагласим да је неопходна истинска политичка воља инволвираних међународних чинилаца и Приштине, како би се створили услови за почетак краја дискриминације на националној основи и заједнички живот у Покрајини.
Дозволите ми, уважени чланови Савета безбедности, да скренем Вашу пажњу и на ригидан, споран и крајње неозбиљан наступ друге преговарачке стране у оквиру дијалога.  У остваривању горе поменутих циљева Приштина примењује такозвану политику реципроцитета, добро осмишљену, малициозну стратегију која нажалост није самостално замишљена. Континуираним инсистирањем на међусобном признању као централном делу дијалога, такозвана политика реципроцитета на најбољи начин показује суштинску неспремност тренутног политичког руководства Приштине за проналазак било каквог компромисног решења. Подсетићу вас, разговори између Београда и Приштине нису започети са избором актуелног руководства Приштине, већ трају читавих 11 година од када је започет технички дијалог (8.3.2011). Самим тим, оцењујемо као недопустиве покушаје да се актуелни формат дијалога дезавуише, а договори поништавају само зато што не одговарају тренутним политичким чиниоцима. Неприхватљиво је да се тренутне геополитичке околности користе да се, једноставно, једним потезом прецрта оно на чему је годинама мукотрпно рађено. Београд је, подвлачим, институционално од самог почетка укључен у дијалог, док је посвећеност друге стране варирала и варира у зависности од политичке опције која је на власти.
Заоштрени политички наступ и наратив актуелног руководства ПИС у Приштини прате и конкретни дестабилишући кораци. У извештајном периоду, замаскиране као покушаји наводне интеграције у друштво, наметнуте су мере о регистарским ознакама. Подсећам и понављам, о увођењу оваквих мера није било сагласности у дијалогу Београда и Приштине. Верујем, даме и господо, да ћемо и данас од стране представнице ПИС у Приштини чути наводе како је њихова страна испунила све обавезе, али управо одлука о пререгистрацији таблица показује да, по ко зна који пут, Приштина не само да не испуњава договорено, већ поништава резултате дијалога, стварајући изнова нову кризу. О ефекту оваквих, насилно наметнутих мера најбоље говори да је од доношења одлуке забележен једноцифрен број пререгистрованих возила са српским регистарским таблицама, од чега је свега двоје Срба са севера KиМ. То је још један показатељ да Приштина не ужива подршку свих, а да, са друге стране, у континуитету провоцира природну реакцију српског становништва, које не може да континуирано преживљава самовољу руководства из Приштине.
Верујем да ћемо и данас чути устаљени наратив представника из Приштине који покушавају да сваку реакцију Срба на КиМ представе као активност организовану од стране Београда у наводним покушајима дестабилизације. Овакве тврдње једноставно не одговарају истини. Србија, са своје стране, ни на који начин не може да обузда револт који влада међу неалбанским становништвом Косова и Метохије. Непобитна је чињеница да протести грађана представљају бунт против дугогодишњег институционалног насиља и обесправљивања неалбанског становништва, којем се, у овом случају, ускраћује право на мирно уживање приватне имовине стечене на законит начин. Приштина се дакле не зауставља у покушајима одузимања имовине, а, као што је познато,  једна од мета је и Српска православна црква, и то довођењем у питање враћања имовине манастиру Дечани, чиме Приштина парадоксално не испуњава одлуке сопственог тзв. Уставног суда.
Даме и господо,
Дуго сам размишљао како да илуструјем стварну слику свакодневице неалбанског становништва на Косову и Метохији. Навешћу само неке од чињеница. Према нашој евиденцији несмањен је интензитет обесправљивања неалбанског становништва, а ни број етничких мотивисаних инцидената се нажалост није смањио. И у последњем извештајном периоду забележени су бројни инциденти, говор мржње, застрашивања, кршења права на правично суђење, угрожавања права на слободу кретања и верских права, скрнављења цркава и гробова. Неприхватљиви су и учестали напади на објекте Српске православне цркве, а посебно понижавајућ однос према српској културној и духовној баштини на простору Косова и Метохије, укључујући и 4 споменика који су уврштени на Листу светске баштине Унеска. Свештеницима и монашким заједницама се намећу бројне административне и техничке баријере, чиме се отежава, па чак и онемогућава њихов опстанак на црквеним имањима.
Када је реч о правима грађана, покушајте да замислите да вам је одузето елементарно политичко и грађанско право да гласате. Србима у Покрајини је то урађено и то уз учестала застрашивања и насилне упаде специјалних снага Росу, који су инструмент за спровођење циљева Приштине под изговором наводне борбе против криминала. У децембру прошле године Братислав Николић, председник општине Штрпце, притворен је под сумњом за организовани криминал и корупцију - још није оптужен и држе га у притвору у Подујеву. Једини разлог је прављење додатног и коначног притиска на српску заједницу у Штрпцу.
На који начин се оправдава борба против криминала када се специјалне снаге Росу користе за упаде на сеоске славе, претресање школа и киднаповање возача санитетског возила који је превозио медицинску инфузију и лекове? Који су мотиви и рационализација ових поступака? Само покушајте да замислите и да се ставите у ципеле Драгице Гашић, једине српске повратнице у Ђаковицу. Замислите да вам је и даље због вашег порекла и националности забрањено да купите хлеб, јер живите у општини коју локални Албанци поносно сматрају забрањеном за неалбанце. Да чак једанаест албанских организација грађанског друштва захтева ваше протеривање, као и забрану да се икад убудуће иједан неалбанац врати у тај град.  Онда вам је јасан ниво застрашивања са којима се суочавају Срби повратници. Јасно вам је зашто је проценат повратника испод 2% и зашто је он и даље један од најмањих на свету. Дозволите ми да поставим питање, да ли су ово одлике друштва које се према свету представља као демократија и фактор стабилности у региону?
Свесни смо да дијалог има ширу димензију и да може утицати на ситуацију у целом региону. У прилог томе сведоче и све изјаве српских званичника, укључујући и самог председника Републике Србије Александра Вучића. „Боље сто година преговарати него један дан ратовати“ речи су нашег председника које најбоље описују политику мира, помирења, регионалне сарадње коју спроводи српско руководство, вођено визијом изградње заједничке и просперитетне будућности Балкана.
Верујем да је одговорност данашњих лидера да створе јасну заједничку визију за будуће генерације. Такву визију показали су лидери и Београда и Тиране стварајући Отворени Балкан, иницијативу из региона за регион, која већ даје конкретне резултате. Србија је у више наврата, без разумевања друге стране, испружила руку ка Приштини позивима за укључивање у ову иницијативу, рачунајући да ће постојати свест о важности економског повезивања и напретка за добробит грађана целог Балкана.
Даме и господо,
Категорички одбацујемо аргументацију Приштине о наводној противуставност формирања Заједнице српских општина, јер је јасно да став Приштине према овој обавези представља однос према српском народу у Покрајини и указује да се она противи томе да се српски народ организује као етничка заједница и тако оствари своја колективна права. Њихов приступ има за циљ, као пожељан модел, средине без Срба, као што су Приштина, Ђаковица или Пећ, или нека друга слична места у Покрајини. За нашу страну је неприхватљиво да Приштина већ пуних 3.470 дана одбија да испуни своје обавезе и да разговара о формирању Заједнице српских општина, и уверавам вас да, без обзира на ову чињеницу, Србија неће одустати од напора за проналажење компромисног решења за тренутну ситуацију.
Подсетићу вас да представници Приштине, иако у својим иступањима често понављају да је случај такозваног "Косова" готова ствар, већ 14 година нису признати од стране већине чланица УН. Ако је тзв. независност Косова реалност, зашто онда имамо дијалог? Зашто је онда све више притиска на Београд за потребу обостраног признања? Оно што тренутно политичко руководство Приштине одбија да прихвати је да се Београд не може заобићи у потрази за коначним решењем. То важи и у случају све учесталијих најава чланства Приштине у међународним организацијама. Да ли ће овакви потези помоћи стварању потребне атмосфере за дијалог? Да ли пак на овај начин награђујемо деструктивно понашање Приштине и одбијање дијалога? Наше виђење је да покушаји учлањења тзв. "Косова" у међународне организације представљају недопустив чин и Србија ће одлучно наступати против таквих корака Приштине.
Tоком прошле седнице овог уваженог тела у априлу ове године могли смо чути позиве појединих чланица СБ УН за смањивањем, па чак и гашењем УНМИК, уз објашњење да Приштина има сопствене и функционалне институције. Међутим, околности које сам вам предочио и ситуација на терену нас изнова подсећа да је међународно присуство у нашој јужној покрајини још увек неопходно и с тим у вези,   подржавамо напоре које улажу УНМИК, КФОР, ЕУЛЕКС и ОМИК у оквиру својих мандата. Српско и друго неалбанско становништво на Косову и Метохији има највише поверење у међународно присуство и сматра га гарантом безбедности, што додатно потврђује да међународне мисије морају остати ангажоване у несмањеном обиму и капацитету у складу са Резолуцијом СБ УН 1244.
На крају,

Желим да укажем да у последње време у свим међународним форумима чујемо позиве на поштовање принципа УН. Подржавамо територијални интегритет свих чланица УН. Али, шта је са Србијом? Желео бих да упитам цењене чланице овог уваженог тела да ли се потребе примене принципа из Повеље УН односе само на неке или на све њене чланице? Као држава која доследно поштује међународно право и још увек трпи последице кршења истог, верујемо би Повеља УН и међународно право, укључујући територијални интегритет и суверенитет држава,  требало да се поштује од стране  свих и примењује неселективно на све државе чланице УН. Подсетићу вас да је управо ово тело пре више од две деценије донело резолуцију 1244 којом је потврђен територијални интегритет Србије, али то није спречило поједине државе да признањем тзв. „Косова“ погазе принципе УН, али и резолуцију коју су саме донеле прилагођавајући међународно право својим интересима и циљевима. Управо зато, све чешће помињање случаја „Косова“ је показатељ да је прављењем преседана отворена Пандорина кутија, јер снага сваког принципа почива на његовој потпуној и универзалној примени и безусловном придржавању.
Приметићете да сам у свом излагању поставио мноштво питања и изражавам наду да ћемо данас од Вас, поштованих чланица СБ УН и представника Приштине, чути одговоре на бар нека од њих, јер житељи Косова и Метохије, било које националности, било да су Срби или Албанци то заслужују.
Сви житељи Косова и Метохије са пуним правом очекују побољшање атмосфере и примиривање тензија на етничком нивоу које су предуслов за нормалан живот. За такав корак неопходна нам је конструктивност  која на страни Србије неизостаје, али и истинска пуна подршка међународних чинилаца. Истичем да Србија увек била и остаје дубоко посвећена проналаску одрживог решења мирним путем, а зарад мира, стабилности и заједничке будућности.
Хвала. 

Обавештавамо вас се ће се Фестивал девете уметности, у оквиру кога се организује конкурс за децу и младе од 5 до 18 година, под називом СТРИП – КАИШ,  одржати и ове године у Дечијем културном центру у Београду.

Рок за приспеће радова је до 18. новембра 2022. године.

Дечији културни центар Београд

Фестивал има међународни карактер од 2017. године.

У оквиру Фестивала организују се предавања, изложбе, трибине, едукативни пратећи програми, који повезују младе, као и ликовне педагоге из Србије и света.

Достављамо Позивно писмо и апликациони формулар на српском и енглеском језику за све који су заинтересовани за учешће на овом Фестивалу.

„Поштовани председниче Генералне скупштине,

Уважени генерални секретаре,

Екселенције,

Даме и господо,

Изузетна ми је част да вам се обратим у име Републике Србије.

Не замерите, због ограниченог времена, данас ћу прескочити терет формалности, куртоазна обраћања, поздрављање пристутних и одсутних и говорити директно о суштини онога због чега смо се састали.

Ја сам овде по ко зна који пут. Тежина тренутка у којем се налазимо обавезује ме да са вама поделим тешке речи, али истините. Све што данас овде радимо делује, најблаже речено, импотентно и бледо. Наше речи одзвањају шупље и празно спрам стварности са којом смо суочени. А та стварност је да овде заправо нико никога и не слуша, нико не тежи стварним договорима и решавању проблема и скоро сви воде рачуна само о задовољавању својих интереса, неретко газећи у том процесу основне принципе међународног права, бацајући под ноге Повељу УН и друге документе на којима је ова организација заснована. За то није крив ни Антонио Гутереш ни било ко из УН, већ оне силе које не воде рачуна ни о чему осим о задовољењу сопствених политичких, економских и на жалост, војних циљева.

Сведоци смо да доба у којем живимо одликује усложњавање глобалне геополитичке ситуације. Наша генерална дебата одржава се у условима нарушеног светског мира, у мери која није виђена још од Другог светског рата и од времена оснивања Уједињених нација. Глобални изазови са којима се суочавамо прете да из темеља измене међународну безбедносну архитектуру и угрозе успостављени међународно правни поредак. Овако сложена времена, захтевају пуно мудрости и заједништва како бисмо сачували мир као апсолутно најзначајнију тековину уткану и у саме основе организације Уједињених нација.

Желим да зато, прецизно и јасно изнесем пред Вас виђење о пет кључних изазова са којима смо данас суочени:

1. Повратак миру и очување глобалне стабилности;

2. Очување територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава, чланица ове организације, као кључног приципа међународносг јавног права и односа међу државама;

3. Енергетска безбедност у условима глобалне кризе;

4. Финансијска сигурност сиромашних и земаља у развоју;

5. Снабдевеност храном у условима ратом пресечених глобалних линија снабдевања;

Актуелни глобални услови све чешће нас опомињу да принцип мирног решавања спорова нема алтернативу. Ово начело данас је важније више него икада и најбоље је описано у преамбули Повеље Уједињених нација у којој се позива да будемо толерантни и да заједно живимо у миру једни са другима као добри суседи. Одрицање од употребе силе и мирно решавање спорова стубови су на којима се заснива светска стабилност, али они морају бити праћени принципима попут неселективног поштовања Повеље Уједињених нација, примене обавезујућих резолуција Савета безбедности УН и основних начела важећег међународног јавног права.

Тачка 2: Очување територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава, чланица ове организације;

Србија подржава територијални интегритет свих држава чланица УН, укључујићи, наравно, и територијални интегирет Украјине. На тај начин, понашали смо се одговорно, озбиљно у овом високом дому. Од многих говорника чули смо приче о агресији и нарушавању територијалног интегритета Украјине. Многи кажу да је то први сукоб на тлу Европе од другог светског рата. Али истина, да је први пут нарушен интегритет једне земље у Европи, и то Србије, која није извршила напад на било коју другу суверену земљу, се упорно прећуткује. Тражимо јасан одговор на питање које већ годинама постављам мојим саговорницима, лидерима многих земаља – у чему је разлика између суверенитета и територијалног интегритета Украјине и суверенитета и територијалног интегритета Србије, који је грубо нарушен, а чему многи од вас дају међународно признање и легитимитет? Никада ни од кога нисам добио рационалан одговор на то питање.

Подсетићу вас - Србија није ногом крочила на туђу територију, никада, нити угрозила територијални интегритет ма које суверене државе, да би било ко против ње интервенисао или провео агресију, онако како је то учињено 1999. године. То ипак није спречило 19 најбогатијих НАТО земаља да нападне једну суверену земљу и то без одлуке Савета безбедности Уједињених нација. То што је по завршетку оружаног сукоба потписан споразум са НАТО чије одредбе су предвиђале усвајање Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244, а којом је потврђен и гарантован делимични суверенитет и потпуни територијални интегритет Србије, није спречило многе државе Запада да признањем једнострано проглашене независности такозваног Косова изнова погазе територијални интегритет наше земље, Повељу Уједињених нација и Резолуцију 1244.

Управо због оваквог искуства кроз које је Србија прошла и још увек пролази, уверен сам да имам пуно право да на овом месту цитирам речи великог Мартина Лутера Kинга - неправда учињена било где је уједно и претња правди свуда. Ове речи стоје као подсећање, али и опомена свима нама.

Без обзира на то што још увек и сами осећамо последице грубог кршења основних одредби међународног јавног права, ми од темељних принципа Уједињених нација не одустајемо. Наставићемо да се залажемо за доследно поштовање начела неповредивости граница, уважавање суверенитета и територијалног интегритета свих осталих држава чланица Уједињених нација. Упркос оваквом нашем ставу, многи у овој сали и данас имају проблем са поштовањем територијалног интегритета Србије. Питате се зашто? Зато што они поседују силу, а ми смо у њиховим очима мали и слабашни. Међутим, као што сте могли да чујете, ми ипак имамо снаге да на овом месту изнесемо истину.

Eкселенције,

Посебну захвалност дугујемо свим оним државама чланицама Уједињених нација, а оне у овом тренутку чине већину у овој Скупштини, које подржавају територијални интегритет Републике Србије, посебно на простору и територији Косова и Метохије. Додатно охрабрује што се број земаља које подржавају позиције Србије увећао у периоду између одржавања две седнице, што је тренд који се мора наставити, јер је од посебног значаја да останемо верни основним принципима утканим у Повељу Уједињених нација, попут начела неповредивости граница.

Република Србија и ја, као њен председник, веома стрпљиво и са много добре воље трагамо за компромисом у вези са Kосовом и Метохијом, под покровитељством Европске уније, а у оквиру дијалога Београда и Приштине. То је тежак процес, он траје већ дуже од десет година, али ми не видимо алтернативу. Боље је сто година преговарати него један дан ратовати. Надам се да ћемо доћи до обострано прихватљивог решења, заснованог на компромису, зато што је то апсолутно једини начин да постигнемо наш циљ, а то је успостављање дуготрајног мира,  као предуслова просперитетног живота за Србе и Албанце и за цео регион. Све друге опције смо већ истрошили и, бар што се тиче Србије, не желимо ни у сну да се враћамо на стазе сукоба, конфликта и крвопролића. Регион Балкана не може да поднесе још један сукоб. Ја се уздам да ћемо у том напору имати добру вољу и разумевање наших међународних партнера, зато што и они добро знају да су неке раније одлуке њихових влада биле лоше и да нису радиле за будућност нашег региона и светског мира. Београд овај процес води у веома комплексним околностима у којима је присутан хибридни рат и прљава кампања у делу међународне јавности против наше земље на различитим пољима. Довољно је да вас само подсетим на цитате и наводе светских медија да ће Србија напасти своје суседе и да представља претњу по регионалну стабилност. Наравно, то се никада није догодило, и то је била само једна у низу бројних лажи против Републике Србије. Србија је окарактерисана као потенцијални фактор дестабилизације у региону, само зато да не би говорила истину - да принцип неповредивости граница мора подједнако да важи за све. Србија је била и биће фактор стабилности у целом региону. Србија, упркос многим неистинама и фалсификатима, подржава Дејтонски мировни споразум, територијални интегритет Босне и Херцеговине и интегритет Републике Српске унутар Босне и Херцеговине.
 
Ми смо, са друге стране, уверени да народи Балкана имају капацитет да наставе суживот у будућности као пријатељи и партнери који имају заједничку визију чланства у уједињеној Европи. То добро знам, зато што смо већ превазишли многе баријере које су између наших народа стајале годинама и коштале су нас хиљада живота и протраћене будућности. Србија и Албанија, на пример, данас имају најближе и најпријатељскије односе у целој својој вишевековној заједничкој историји на простору Балканског полуострва.

Било је потребно само да трезвено и прагматично разговарамо о нашој будућности, а не о нашој прошлости. Да разговарамо о томе како да решимо проблеме који муче наше људе, наше компаније, раднике, студенте и предузетнике. Много смо дискутовали и сами смо дошли до бројних решења која су већ укинула баријере које су између нас постојале без икаквог рационалног разлога. Пре свега у економији, трговини и протоку људи и капитала. Србија, Албанија и Северна Македонија већ три године имплементирају пројекат Отворени Балкан који има јасну визију– отворити регион за људе, за робу, услуге, за капитал и компаније, да бисмо добили подручје које ће трајно бити ослобођено тензија, напетости и конфликта.  Поред неупитне заједничке економске користи коју ова иницијатива са собом доноси, она има и ширу димензију, пре свега у спајању људи различитих култура и промоције диверзитета, што свакако доприноси општем развоју друштава у овом делу Европе. Србија и на овај начин, заправо, наставља да доприноси миру, стабилности и процесу помирења у региону, а чиме свакако даје значајан допринос и безбедности на глобалном нивоу.

Имали смо за то и инспирацију у речима једног од највећих дипломата у историји и великог генералног секретара Уједињених нација Дага Хамаршелда да ова организација није креирана да људску врсту одведе у рај, већ да човечанство спаси од пакла.
 
Даме и господо,

Тек што смо сузбили глобалну пандемију, већ смо се суочили са новим изазовима какве у овом веку нисмо очекивали. Док као човечанство, корак по корак, убрзано напредујемо на технолошком плану, пред нама су се појавили егзистенцијални проблеми попут енергетске безбедности, финансијске сигурности држава у развоју, али и поремећаја у ланцу снабдевања основним животним намирницама. Солидарност која је била неопходна у борби против пандемије, у још већој мери је потребна данас када су угрожене основне потребе људи за храном и енергентима.

Република Србија своју енергетску безбедност посматра као неодвојиви део националне сигурности и као кључни предуслов за наставак економског развоја и напретка наше земље. Настојимо да обезбедимо континуитет снабдевања енергентима, али делимо забринутост због актуелних геополитичких изазова који угрожавају светску и европску енергетску стабилност. Остајемо посвећени проналажењу решења која би могла да имају трансформациону снагу у покушајима да постигнемо регионалну и европску енергетску сигурност. Желео бих да нагласим да је Република Србија успела да током актуелне кризе сачува континуитет у снабдевању енергентима. Ипак, остајемо витално заинтересовани за диверсификацију извора снабдевања, додатна улагања у енергетску инфраструктуру, али и у бржи и ефикаснији развој капацитета заснованих на обновљивим изворима снабдевања.

Ми смо управо у Уједињеним нацијама текућу декаду назвали деценијом одрживије и отпорније будућности, деловања и трансформације. Она то мора и да остане, али у мало бржем ритму! Неравномеран развој, али и финансијска угроженост земаља у развоју, проузрокују додатна друштвена раслојавања и неминовно воде ка новим антагонизмима. Равномеран развој не сме бити ограничен, нити условљен ни географски ни политички, већ мора бити омогућен свим људима без обзира на етничку, расну, културну или верску припадност.
 
Пред нама је још један веома важан изазов који заједничким снагама морамо да превазиђемо, а то је изналажење најефикаснијег начина да се избегну последице које актуелна међународна криза оставља по глобалну сигурност снабдевања храном. Развој ситуације је изузетно алармантан, а реалност је да смо погођени сви, без изузетка. Растућа цена хране и њена доступност постале су додатни проблем. Задатак свих нас је да пронађемо оперативна и ефикасна решења која никога неће изоставити. На нама државама, као најзначајнијим међународним субјектима, је да се појединачно укључимо у координацију мера, пре свега доприносећи овом племенитом задатку на националном нивоу, како бисмо сачували оно највредније – људске животе и њихово достојанство.

Тема овогодишње Генералне дебате нас упозорава на драгоценост тренутка и повезаност изазова на међународном плану. Кризе са којима се суочавамо нас подсећају на важност отворене комуникације. Не треба много мудрости да бисмо закључили да се изазови савладавају успешно само уколико се правилно уоче њихови узроци. Србија сматра да је императив да актуелни изазови ни на који начин не смеју продубити поделе у свету, а да већ очигледна и тенденциозна поларизација на глобалном плану треба да уступи место принципима мултилатерализма.

Желео бих да истакнем да Република Србија учествује у колективним напорима за достизање циљева одрживог развоја и спровођење Агенде 2030. Србија дели визију генералног секретара о будућности глобалне сарадње на начин како је то утврђено Нашом заједничком агендом и снажно подржава инклузиван, умрежен и ефикасан мултилатерализам, као најбоље средство за одговор на најхитније изазове човечанства.
 
Даме и господо,

Мултилатерализам, колективна акција и заједничка одговорност су неизоставни елементи наших досадашњих дискусија, али дозволите ми да укажем да је полазна основа сваког таквог конструктивног ангажмана – солидарност.

На крају, желим да потврдим да ће Република Србија наставити да буде поуздан партнер у остваривању заједничких циљева дефинисаних у оквиру Уједињених нација, чврсто верујући да је то најбољи пут којим можемо изградити бољи свет за нас и наше будуће генерације. Али не смемо да заборавимо да су Уједињене нације снажне онолико колико поштујемо заједнички усаглашене одлуке и акте ове организације.

Цитирао бих нешто што смо чули 23 пута до сад, а то је: Повеља Уједињених нација је једини стандард који се мора поштовати. То смо чули од свих. У случају Републике Србије, њих 17 од 23 који су говорили о Повељи УН и резолуцијама УН је прекршило међународно јавно право и нису поштовали правила установљена у Уједињеним нацијама. Надам се да ћемо моћи да превазиђемо све потешкоће и учинимо да правила и процедуре буду исти за све на свету. У супротном, не видим излаз на крају тунела. Хвала на пажњи. Живела Србија!“

Извор/Фото: www.predsednik.rs

Председник Републике Србије Александар Вучић председавао је Самитом у оквиру иницијативе Отворени Балкан заједно са председником Владе Републике Албаније Едијем Рамом и председником Владе Републике Северне Македоније Димитром Ковачевским. Самиту су присуствовали и председник Владе Црне Горе Дритан Абазовић, председавајући Већу министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија, министар спољних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто и министар спољних послова Републике Турске Мевлут Чавушоглу.
Отварајући Самит лидера у оквиру иницијативе Отворени Балкан, Председник Вучић је поручио да никада није више пажње и енергије усмерено на успех овог пројекта од оснивања, те да од успеха Отвореног Балкана зависи и колико ће земље чланице успети да осигурају добру економску будућност својих земаља, као и учвршћивање мира и стабилности у региону.

„Надамо се да ће иницијатива Отворен Балкан додатно доприносити економском јачању и повезивању, али и пружити могућност, која је за нас од великог значаја, а то је да говоримо у региону једним гласом и када се ради о кључним питањима од интереса за све наше земље и за регион у целини. Досадашњи прогрес није мали, али лагао бих када бих рекао да смо увек задовољни темпом напретка. Чини ми се да увек можемо брже и снажније и боље. Успостављањем зеленог коридора Отвореног Балкана за транспорт прехрамбених производа довео је до раста трговине од 17 одсто у овом сектору. Такође, отварање наменских возних трака на граничним прелазим je скратио чекање са неколико сати на 10 до 15 минута, што немерљиво олакшава пословање компанијама из Србије, Албаније и Северне Македоније“, нагласио је председник Вучић истичући да су у току дана потписана документа, као резултат посвећености и рада и израз опредељености свих чланица Отвореног Балкана да у будућности сарадња достигне још виши ниво.

Према речима председника Вучића, међу потписаним документима је и Споразум о механизмима за обезбеђивање несметаног снабдевања основним животним намирницама унутар региона Отвореног Балкана, који предвиђа несметану трговину одређених прехрамбених намирницама унутар иницијативе и уколико нека од земаља чланица донесе одлуку о забрани извоза тих намирница.

„Оперативни план у области цивилне заштите, је наставак претходног споразума о сарадњи у цивилним и ванредним ситуацијама из јула 2021. године“, рекао је председник указавши да је посебно мудра идеја албанског премијера Едија Раме резултирала потписивањем Меморандума о разумевању у области кинематографије и аудио визуелних активности чиме ће се основати заједнички копродукциони фонд "Отвореног Балкана" за филмске професионалце.

Такође, председник Вучић је оценио да ће издавање првих радних дозвола и регистрационих бројева бити прекретница која ће усмерити развој привреде наше три земље и додао да је посебно важно оснивање радне групе за превенцију криза пред долазећу тешку зиму.

Председник Вучић се осврнуо и на међународни сајам вина Винска визија, организован у оквиру иницијативе Отворени Балкан, истичући да су три земље чланице показале да једну тако важну и изузетну тешку манифестацију могу да организују на највишем светском нивоу, доводећи највећи део својих винарија, најпознатије светске винарије и промовишући главне градове и своје земље.

Председник Вучић је посебно захвалио премијеру Црне Горе, председавајућем Савету министара Босне и Херцеговине, али и шефовима дипломатије Мађарске и Турске, што су дошли у Београд на Самит.

"Ви нисте наши гости, ми смо толико везани и потребни једни другима а то показује и учесталост наших сусрета. Верујем да ћемо, без обзира што неки нису формално део Отвореног Балкана и што неки неће бити, моћи да развијамо даљу могућу сарадњу“, додао је председник Вучић додајући да су односи земаља унутар иницијативе на историјском максимуму.

Након обраћања учесника и гостију на Самиту, Председник Вучић је поручио су за све земље учеснице иницијативе "Отворени Балкан" мир и стабилност од кључног значаја, без обзира на то што немају иста мишљења о свим политичким догађајима и питањима. Такође је истакао да се све земље које учествују на Самиту, налазе на европском путу и да су му посвећене. Зато је замолио европске партнере да покажу поштовање и више разумевања према региону Балкана и захвалио представницима ЕУ на томе што поштују одлуку Србије, Албаније и Северне Македоније да направе пројекат какав је Отворени Балкан.

Извор/Фото: www.predsednik.rs

Обавештење
 

Обавештавамо вас да ће од 01. августа 2022. године, на основу одлуке Министарства спољних послова Републике Србије, наплата административних такси за конзуларне услуге у Амбасади Републике Србије у Стокхолму, бити могућа искључиво путем банкарских картица или путем апликације SWISH.
 

Амбасада РС у Стокхолму није овлашћена да административне таксе за конзуларне услуге наплаћује у готовом новцу.
 

1. Малолетно лице - држављанин Републике Србије (путује са пасошем Републике Србије) старије од 16 година:
- није потребна писана сагласност родитеља или законског заступника приликом уласка или изласка из Републике Србије

2. Малолетно лице – држављанин Републике Србије, до навршене 16. године живота, (путује са пасошем Републике Србије):

- ако путује у пратњи са једним од родитеља – није потребна писана сагласност другог родитеља (ако заједнички врше родитељско право) или законског заступника

- ако путује само или у пратњи лица које му није родитељ или законски заступник (баке, деке, пријатељи и сл.), мора поседовати оверену писану сагласност оба родитеља (ако заједнички врше родитељско право) или законског заступника

Овера писане сагласности:

- овера писане Сагласности се може извршити у Амбасади РС у Стокхолму, радним данима, у периоду од 10:00  до 13:00 часова, без претходно заказаног термина.

- текст Сагласности састављају родитељи са наводима сопствених података, података о детету/деци за које/коју се даје сагласност као и подацима о лицу са којим путује малолетно лице до навршене 16. године живота.

- документ се доноси у Амбасаду РС у Стокхолму, одштампан и у два примерка, без потписивања.

- потписивање Сагласности, као и стављање потписа у Књизи легализације, врши се у Амбасади РС у Стокхолму.

- сагласност, уз лично присуство, морају да потпишу оба родитеља (ако заједнички врше родитељско право), такса је 808.- SEK /оверавају се два потписа/. Није потребно присуство лица којем се даје писана Сагласност.

- уколико писану Сагласност даје родитељ којем је, судски, једином додељено право родитељског старања или законски заступник, такса је 404.- SEK /оверава се један потпис/.

- писану Сагласност на српском језику, осим у Амбасади РС  у Стокхолму, на истоветан начин, можете оверити и код нотара у Краљевини Шведској.

31.05.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић положио је данас заклетву на Једанаестој посебној седници Народне скупштине Републике Србије у Дванаестом сазиву и ступио на дужност у другом мандату.

"Даме и господо, Ваша светости, поштовани председниче, поштовани члане Председништва Босне и Херцеговине, поштована председнице Републике Српске, уважени представници верских заједница, драги пријатељи, поштовани председници Србије и Савезне Републике Југославије, ваше екселенције, председнице Уставног суда и Врховног касационог суда, председнице Владе, чланови Владе Републике Србије, председниче Покрајинске скупштине АП Војводине, председниче Покрајинске владе АП Војводине, даме и господо, драги пријатељи, не постоји већа част, већа обавеза, а нема ни већег поноса од оног који ти даје чињеница да водиш своју земљу, нити лепше дужности од те да је са поносом представљаш.

Све то, и обавезу, и дужност, и част, и понос, добио сам од грађана на изборима. Они су израз воље убедљиве већине, која је мене и највећи део вас наново задужила да свој посао обављамо не увек онако како чак и та већина жели, већ да чинимо све оно што је у најбољем интересу Србије.

Желим да будем председник свих и председник за све, да будем први по обавезама и последњи по привилегијама, да радим више, да не тражим ништа за себе, али да тражим све, апсолутно све за нашу Србију.

Велики Конфучије је рекао да компромис може да се прави са свим, осим са идеалима и то је оно што намеравам да следим, а мени је идеал Србија и добробит њених грађана. То уједно одређује и приоритете мог другог мандата, оне који су, чини ми се, и пре полагања заклетве били јавни и јасни и који гласе: мир, стабилност, независност у одлучивању, слобода Србије, сигурност, здравље, Европа, рад, рад и рад.

Србија јесте и биће, да парафразирам Марка Аурелија, цара, филозофа, управо оно и само оно што ми од ње направимо. Она је производ наших мисли, наших снова и наших дела, наш идеал, наш циљ, наша свест, знање о томе где смо и географски и историјски и велика пажња о томе да никада не побркамо, као што нам се толико пута у историји дешавало, историју и реалност, географију и реалност, пусте жеље и реалност.

Данас имам част, али и немерљиву обавезу да вам се обратим као председник чији други мандат почиње у преломним временима модерне историје. Не постоји тежа, али ни узвишенија дужност од ове на коју данас по други пут ступам. И не постоји циљ који је захтевнији, али и часнији од циља да Србија настави својим путем, јединственим, у будућност какву је одавно својим жртвама и одрицањима заслужила.

Преузимам председничку дужност у временима у којима је основна премиса, у готово читавом свету, постала да су дрскост и безобразлук чин храбрости, а смиреност и стрпљење одраз страха. Живимо у временима када сви гласно говоре, а мало ко слуша и још ређе чује. Гласови разума су све тиши, а визија будућности целог човечанства све магловитија и удаљенија.
 
Данас је, можда више него икада, цео свет жељан истине и правде. Исте оне правде која је уткана и у прве речи наше прелепе националне химне и која још увек стоји као императив без којег нема напретка ни достојанственом човеку, ни целом свету. За такву истину и за такву правду увек ћу да се борим, јер нема тежег, али ни часнијег пута од тога.

Свет можда никада више неће бити исти, али вам указујем на чињеницу да ћемо бар ми покушати да останемо снажни, самоуверени и непоколебљиви у својој принципијелности, да ћемо као земља наставити да радимо за општу добробит, док храбро грабимо напред упркос свим недаћама, као што смо то чинили и до сада.

Не постоји, стога, довољно велика реч за нашу Србију, која је одувек стајала на раскршћу различитих цивилизација, вера и култура, чиме је обогаћена на најбољи начин, који нас подстиче да то наслеђе чувамо и данас још јаче, чвршће и одлучније него икада пре. Исто тако, преко нас су се одвајкада укрштали путеви туђих интереса и амбиција, освајања и повлачења, али и наших победа и пораза, који су оставили дубоке ожиљке у целокупном бивању Србије. Многи су код нас долазили без поштовања и обзира, а одлазили са скривеним или отвореним дивљењем према нашем малом, а тако великом народу и према нашој малој, а тако поносној Србији.

Баш као и ово Мирослављево јеванђеље, и наша земља је имала чудан и тежак историјски пут. Поколења Србије су се калила кроз најтеже тренутке током дугих векова, неретко сама, али увек усправна. Управо та поколења, која су кроз историју показивала невероватне људске, владарске, уметничке, војне, моралне и духовне висине, уткала су овај несаломиви, слободарски, понекад чак пркосни дух у све садашње и будуће нараштаје нашег народа.
 
Да ствари конкретизујем, свет се пред нашим очима на дневном нивоу драматично мења, никада више и никада брже. Напад на Украјину је прекретница у међународним односима. Са једне стране, Русија је желела прекид доминације, како кажу, западне и тврде и меке моћи, спречавање даљег ширења НАТО-а, велика Кина не жели status quo, тј. недодирљивост западне снаге и безутицајност свих других, док са друге стране Запад жели очување сопствене превласти у свету, истовремено се позивајући на кршење међународног јавног права, како од стране Русије, тако и од њихових других противника, попут Народне Републике Кине.

Тачно је да је нападом на Украјину погажено међународно јавно право, али је такође тачно да се то догодило десетинама пута у савременом свету, те да су кључни протагонисти и данашњи велики борци за поштовање норми међународног јавног права биле неретко и западне силе. Уосталом, ми овде, у Србији, то на најбољи могући начин можемо да потврдимо. Наша земља је 1999. године нападнута без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, а да наша земља пре тога није окупирала ниједну другу. Нашој земљи после тога отимано је и даље. Упркос постојању Резолуције 1244 и постојања у правном поретку те резолуције, и даље нам отимају део наше територије тврдећи да су у праву, а ми, ако случајно кажемо да мислимо другачије, тог тренутка више нисмо за будућност, нисмо довољно демократе, не разумемо садашњи тренутак, већ се бавимо сувише прошлошћу. Када би то неко други учинио, он би одмах био неко ко руши међународни правни поредак, ко руши све институције и ко руши мир у свету.

Поносан сам на Србију данас, која се понаша у складу са принципима међународног јавног права, која уме да осуди кршење међународног јавног права, недвосмислено и јасно. Али сам поносан и на Србију у којој нема ни антизападног, нити русофобног понашања. Код нас су добродошли и Достојевски, и Шекспир, и Гете, и Хемингвеј. То је нешто на шта Србија може да буде поносна, па макар била и једна од ретких земаља у савременом свету.

Ово сам све рекао не зато што је из овога могуће извући прагматичне захтеве деловања, већ да и као председник Републике, баш онако како то себи дозволе сви други грађани Србије, спасем душу и кажем шта ми је на срцу. И да не мислите да то што сви знате ја не знам. Знам, неретко знам боље од свих осталих. Неретко то видим и осећам боље од свих осталих. Али то не решава наш проблем и то ниједан од проблема у будућности неће да реши. Политика вођења земље није политика жеља, већ политика могућег, политика реалности.

Ја сам разговарао са једним, од данас највећим европским лидером, седам сати смо разговарали и ваљда је човек желео да ме слуша и осетио сам потребу да испричам све што ми је на души, да изговорим све - како се ми Срби осећамо када видимо шта су нам чинили по питању Косова и Метохије и по свим другим питањима на Балкану. Слушао ме је пажљиво тај велики лидер, много умнији од мене, са много више знања, велику земљу води, и негде око три ујутру ми је рекао: „Хајде, сада Александре, да пресечемо ово.“ Рекох, слушам Вас, драги пријатељу. Он је рекао: „Нисам у свему сагласан са тобом, али да кажем да си за 80, можда чак и 9о одсто ствари које си изговорио у праву. И шта ћемо сада? Водиш једну земљу, председник си земље, довољно си паметан да знаш да, без обзира на неправде којих је у свету много,  постоје ствари које се неће мењати. Ти мишљење моје земље да промениш не можеш. Можемо да се кајемо накнадно, али то никада нећемо да признамо, јер велики то не признају. За нас сузе кајања и грешке не постоје, оне су предвиђене за вас, мање земље. Остаје да видимо шта је то што можеш да урадиш да спасаваш своју земљу у будућности. Остаје да се види шта је то што можеш да направиш, да осигураш будућност за младе нараштаје у твојој земљи, шта је то што можеш да прихватиш као реалност и шта је то што можемо да направимо заједно.“ Ја сам први пут чуо од некога, од западних лидера, да је рекао негде, не директно, али негде је рекао: „У реду, нисмо увек сви ми најсрећнији са свим што смо чинили у прошлости, али са тиме морате да се помирите.“ Макар нешто смо добили, макар неку врсту личног задовољења сам добио те ноћи, која, наравно, за нашу земљу не значи ништа. Али, у праву је тај велики лидер када је рекао да морамо да будемо посвећени будућности, да морамо да бринемо о будућности, да гледамо шта ћемо са нашом децом, јер они нису дужни да плаћају ни дугове наше генерације, ни дугове које су нам оставили наши родитељи, ни наши прадедови нити било ко други. Њима морамо да оставимо што је могуће чистију ситуацију за будућност, да они не морају да размишљају са ким ће да ратују сутра и са каквим ће све нестабилностима и проблемима да се суочавају.

Управо у складу са тим, желим да кажем да се радујем скором формирању новог парламента, надам се да ће се ускоро завршити све изборне радње и чак не желим да одговарам онима који су износили бесмислене тврдње како сам бирао пред којим парламентом ћу да полажем заклетву, јер сам постао председник 31. маја и ово је био једини дан када сам могао да полажем заклетву. Шта да радите, јер шта год некада учинио и како год учинио, никада неће бити довољно добро или довољно лоше да би сви били задовољни.
 
Формирање нове Владе је, рекао бих, од пресудног значаја и имајући у виду ситуацију у којој се налазимо, тешку ситуацију, ми већ данас сви заједно морамо да размишљамо о томе. То не могу сам, иако сам неко ко је добио велику подршку народа, већ је потребно Влада да то ради, а свакако ће то радити она, која буде имала пуни легитимитет, а не у техничком мандату, снажније и јаче.

Морамо да се бавимо и новим санкцијама и новим чудима, у којима опет можемо да будемо оштећени па ћемо морати да молимо наше европске партнере да нам по том питању помогну, али то је већ питање за њих. Управо у складу са тим, очекујем да нова Влада Србије буде формирана до краја јула месеца, а ја ћу са радошћу кренути у интензивне консултације са представницима свих политичких странака у земљи које су ушле у народни парламент, чим буде формиран нови сазив Народне скупштине Републике Србије.

Желим да кажем да сам уверен да ће нова Влада прихватити неке од савета и мојих молби. Верујем да ће мандатар донети одлуку да Влада буде мањински инклузивна, да укључимо што је могуће више припадника не само српског народа, већ да у тој Влади буду и Мађари, и Бошњаци, да буду у њој и Хрвати, и Роми, и представници свих националности који желе добро овој земљи и који имају само једну отаџбину или једну домовину, а то је Србија, коју бескрајно воле баш онако како је волимо ми и који овде планирају да живе, и они и њихова деца, баш као што то планирамо и ми.

Хоћу управо на томе да се захвалим свим представницима, ја чак не волим ни да изговарам у формално – правном смислу, знам да се то тако каже, представницима националних мањина, али рекао бих људима, дивним грађанима, народима који не припадају већинском народу, а који су увек били уз Србију, помагали Србији и заједно са нама делили добро и зло и заједно са нама решавали све муке и проблеме са којима смо били суочени.
 
Оно што очекујем од наредне Владе, али чему ћу се и као председник Републике посебно посветити, јесте под један – наш европски пут. И сад извините, пошто знам да за тако нешто нећу добити аплауз, управо ћу због тога томе највише простора да посветим. Волим понекад да се инатим, да будем џангризав, понекад кочоперан, али не због себе или зато што ми је то због било каквих поена потребно, напротив, на томе се поени губе, већ зато што мислим да чиним добру ствар за Србију.

Ми, када говоримо о Европи, она нам служи као поштапалица, она нам је постала негде обавезни део успутног помињања, али и нешто што најлакше можемо свакога дана да критикујемо, нападамо, али да опет, када дође поподне или вече, размишљамо како и колико ћемо сутра подршке и помоћи да тражимо. Ма колико да са правом кажемо да они нису увек фер према нама, а не мислим да су увек фер према нама, посебно када је реч о политичким захтевима, исто тако ни ми нисмо фер према њима. Лако нам је и лепо да узимамо новац пореских обвезника из Европске уније и много се добро осећамо ако ни хвала на то не кажемо. Лако нам је, лепо, да прихватамо оно што нам одговара, оно што нам се допада, али нам није лако и лепо да чујемо речи критике када нам се нешто не свиђа.

Европска унија не сме да буде синтагма поштапалица, она не сме да буде нешто што је ушло у речник тек онако, већ мора да буде наше опредељење. Управо због и трговинске размене, инвестиција, али и због тога што желимо да припадамо том типу друштва, мораћемо много тога да урадимо и у области владавине права, даље демократизације нашег друштва, медијских слобода и свега другог. Наравно да претерују када говоре да не може да се чује другачије мишљење, наравно да понекад то користе за своје политичке потребе, али је такође тачно да и ми увек можемо боље, и то не због њих, већ због нас.
 
У складу са тим, долазимо до онога на шта сам се данас заклео, на Устав Републике Србије, долазимо до кључног политичког питања за нас, а то је питање Косова и Метохије. Повезано са украјинском кризом питање Косова и Метохије биће још истакнутије и још теже за нас за решавање. Шта год вам говорили, са било које стране, шта год вам рекао било ко са запада, Косово и Метохија биће већа и важнија тема управо и због онога о чему је недавно говорио председник Путин.

Они ће вам рећи да то није тако и да Косово није ни слично као неки други примери у свету, то ће вам понављати бесомучно. Што вам више то понављају, ви видите да их то више мучи. Управо због тога ћемо се суочавати. Извињавам се што говорим истину свима, и вама у сали, и њима који ово слушају. Да ли стварно мислите да сам толико наиван кад ми десет пута кажете да вас се то не тиче и да вам то није проблем, да мени, политичком ветерану, то покушате да продате? Видим колико вас то боли. Можете да мислите колико то онда боли нас, колико то боли ову земљу, колико то боли српског човека, колико то боли свакога у овој земљи. Сваког дана морамо да слушамо притиске да бисте ви задовољили своје интересе, ни једног секунда не размишљајући о нашим интересима. Ту имамо проблем и што немамо баш ни са ким да разговарамо у жељи да дођемо до компромиса, у жељи да тражимо компромис.

Такође, знам да ово нико не жели да слуша у Србији, али ми морамо да тражимо компромис. Ми морамо да се боримо за компромис. Ми морамо да чувамо наш народ на Косову и Метохији. Ми морамо да бринемо о животима наших људи, наших стараца, њихове деце и њихове деце који и даље живе на Косову и Метохији, који и даље воле српску заставу, који и даље говоре српским језиком. Због тога морамо да трагамо за компромисом.

Данас, када о томе говоримо, и данас не извршавају пресуде својих органа да Високим Дечанима врате оно што Високим Дечанима припада и нико се због тога много не секира. Имали смо први пут саопштење Квинте која је искрено критиковала став албанских властодржаца у Приштини да не дозволе Србима да се изјасне на изборима за председника и за парламент Србије. То је трајало пола дана. Дан после тога могли су да наставе да раде све исто што су радили, јер увек ће имати њихову подршку и нико не треба да има било каквих илузија по том питању.
 
Онда долазимо до питања које је са тим повезано. На колико разумевања ми можемо да наиђемо и на колико рационалног прихватања наших аргумената можемо да наиђемо када кажемо - па, чекајте, ви очекујете од нас да се једнако снажно опредељујемо против Руске Федерације? Сада, оставите по страни све наше традиционалне односе, оставите по страни и све друго, што ми немамо проблема у снабдевању гасом, сигурности снабдевања, што имамо добре односе, све то по страни оставите, па како мислите, људи, да, с једне стране, свакога дана говорите о територијалном интегритету, о заштити територијалног интегритета као врховном принципу међународног јавног права, а да онда нама кажете – ви, Срби, заборавите поштовање врховног принципа међународног јавног права, али гледајте да се још горе него ми, а због свега што се у свету збива, односите према Руској Федерацији. И нема проблема што они неће да буду за вас у Савету безбедности Уједињених нација по питању вашег територијалног интегритета, јер добро је за вас да заборавите на свој територијални интегритет.

Ја молим само представнике тих земаља да буду бар мало фер према Србији, па да кажу – разумемо вашу тешку позицију, али, нема проблема, ми вас терамо у то. То је језик који можемо да разумемо. Не значи да ћемо да послушамо, али то је језик који је много мање лицемеран него овај који нам говори о томе да је то правда, да је то правично и да је то поштено, јер да је то правично, поштено и да је то правда, не бисте тако лако разорили територијални интегритет и разарали територијални интегритет Србије као што сте то чинили.

Знам ја, на срећу или жалост, шта је то што се људима допада и опет се враћам и опет вам понављам, ово сам изговорио да спасем душу, да знате да је имам, пошто знам да многи мисле да је немам, и да знам ове ствари, углавном боље од већине, да не кажем случајно од свих, али сутра ми морамо да имамо довољно горива, морамо да имамо и довољно хране, морамо да имамо и нове болнице, морамо да имамо и нове фабрике и морамо да држимо најбоље односе са нашим западним партнерима и да будемо тврдо, чврсто, истрајно и снажно на европском путу.

Нова Влада мора брзо да се формира и због тога што је неопходно да се хитно, хитно бавимо предстојећом зимом и снабдевањем Србије, пре свега, енергентима. Ситуација је алармантна и зато је важно да у најкраћем могућем року Владу формирамо, да бисмо могли да се посветимо томе, да бисмо могли да издвојимо велики новац и да обезбедимо сигурност за грађане Србије током предстојеће зиме.
 
Ми имамо стабилне јавне финансије захваљујући целој Влади, Министарству финансија, Народној банци Србије, захваљујући добром раду, стабилности, коју смо чували све време. За нас је од великог значаја да ту стабилност сачувамо.

Храна. Имамо је довољно и имаћемо је довољно. Сви покушаји дестабилизације српског тржишта пропашће зато што ми никога не обмањујемо. Ми никога не лажемо када кажемо да имамо довољно шећера, уља, пшенице, сунцокрета, кукуруза и свега другог што је неопходно за нормалан и пристојан живот.

Велики су и кључни, суштински, реформски задаци пред Србијом, који ће да боле многе - од нове и много озбиљније и одговорније енергетске политике, образовања и науке, која мора да буде суштина, стуб напретка Србије у будућности. Ту бих посебно замолио Владу да се не плаши реакција око ширег, свеобухватнијег и убедљивијег, уверљивијег увођења дуалног образовања у наш образовни систем, јер су сви бежали од тога. Најлакше је чекати само када ће следећа плата и колико Министарство финансија може да обезбеди пара, а да при томе не видимо колико заостајемо за Немачком, Аустријом, Швајцарском и колико, у ствари, нисмо спремни себе да мењамо, али смо спремни све друге да мењамо.

Наставићемо, јер држава мора да настави са улагањем у здравство, јер здравство постаје један од стубова како развоја, тако и опстанка наше нације. Даља дигитализација, развој роботике, вештачке интелигенције, али и брига о климатским променама и заштити животне средине. Имамо много партнера, од Норвежана до ЕУ, до САД, са којима смо ушли у значајне пројекте из питања енергетске сигурности, безбедности, као и заштите животне средине, а које треба продубити.

Што се тиче питања наше војске, као врховни командант трудићу се да наша војска, својим утицајем, буде снажнија, да буде гарант безбедности, мира, сигурности и стабилности. Слушали смо претходних месеци безброј пута како ће Србија, тобоже, некога да нападне, како ће српска војска некога да угрожава. Лагали су данима, недељама, колико већ траје ова криза у Украјини, деведесет шест дана. Деведесет шест дана, свакога дана сте по стотину пута и на стотину места могли да прочитате те лажи. И после деведесет шест дана нико нам још није рекао извините. Нико нам још није рекао - извините што смо лагали од првог дана. И хвала Србији што се понаша као стуб стабилности и што никада никога није угрозила, и што никада ништа ни од кога није тражила, осим што је тражила да буде своја на своме, да има право да чува своју слободу, своје небо и своју земљу, сама, без ичије помоћи.

Србија ће, уверен сам, драги пријатељи, чувати љубоморно своју војну неутралност. Ми нисмо политички неутрални. Ми се налазимо на европском путу и знамо своје обавезе, али своју војну неутралност ми морамо да чувамо. Свуда око нас су или НАТО земље или територије на којима се налази НАТО. Не постоји ни једна територија, ентитет, земља до Србије, поред Србије, која није у НАТО.

Србија је као мало острво и неки обично то говоре или наводе као проблем. Али да  вам кажем, шта је проблем у томе што верујете свом народу, што верујете јуначком гену својих грађана да смо били и да ћемо бити у стању да чувамо своју земљу и да не желимо да припадамо било којем војном блоку, да желимо само да имамо право да чувамо своје границе, да чувамо своју земљу, да имамо своје војнике и да штитимо своје небо? И Србија има данас и финансијски више снаге да сачува своју земљу него што је имала раније. И Србија данас више никоме не би била лак плен као што смо, нажалост, упркос нашем великом срцу, били лак плен 1999. године.

И то је нешто на шта сам поносан. Дакле, никога не нападамо, никога не угрожавамо, али вам гарантујем једну ствар, а то је да се нико неће дрзнути и нико, онако лако како је некада кренуо, задовољавајући своје геополитичке интересе, више неће смети да крене на Србију, не зато што нас неко воли или не воли и не само зато што данас нема такве интересе, као што је имао некада, већ зато што је Србија снажнија. А снажнија је захваљујући народу и грађанима Србије који су улагали у своју војску, који су веровали у своју војску и који знају да је пут неутралности, пут у будућност за Републику Србију и за наше грађане.

Оно што је такође важно, то је да плате и пензије ће да расту, инфлација не сме да поједе. Увезена инфлација, највећим делом увезена инфлација, не сме да поједе њихова примања, јер смо се борили за бољи животни стандард грађана и Влада ће по том питању морати напорно да ради и пензије да прате плате.

И оно што је такође важно, и без чега нама нема будућности, а о чему сви причамо, да се мало нашалим на наш рачун. Ми, сви, када одемо на телевизију, сви, сви ми председници, премијери, министри,  сви аналитичари, сви критичари, сви, ко год се појави негде, увек оде па каже: „Ето, село нам је пусто“. Хајде, врати се у село. Хајде, отиђи у село. На крају схватите да нам је много лепо у градовима. Живимо у градовима, нормално. У целој Европи, у целом свету је такав тренд и неће се променити. И нису људи који живе у граду лошији од оних који живе у селу и обрнуто, нису људи који живе у селу лошији од оних који живе у граду. И уз све наше напоре, и уз све то што смо учинили, тешко ћемо успети да променимо тај тренд.

А онда са исте стране слушате о томе како и колико деце имамо, недовољно је деце, немамо коме да оставимо земљу. А онда, шта год да кажете по том питању, бићете предмет критике, јер ће вам рећи да сте некога увредили зато што желите да подстичете наталитетну или пронаталитетну политику, зато што сте неком неко право ускратили. Не љутите се. Ми данас имамо много више и популарније су нам и телевизијске емисије и новински чланци о кућним љубимцима, него о деци.

Извините што ово морам ја да вам кажем као председник Србије, извините што нико други нема храбрости да то каже, јер зна да ће да буде линчован. Ја сам стотинама пута линчован и немам проблем са тим. Дивини су кућни љубимци. И пас, и мачка, и папагај, и коњи, ко их има на селу, дивни, сваког од њих волите на свој начин, али људи ми не можемо да преживимо, нама будућности нема ако не будемо имали више деце. Нема нам будућности, можете да говорите шта хоћете, неће нам опстати земља.

Зато, очекујем од Владе да настави са мерама подстицања наталитета. И то није увреда за било кога. Постоје људи који не могу да имају децу, постоје људи чији је избор да не желе да имају децу, али ми, као друштво и држава, морамо да се побринемо да имамо оне који ће да продуже живот држави. Држава без грађана не може да постоји.

И враћам се поново, још ћу неколико речи о комшијама и о ономе што нам је чинити.

За нас је веома важно то што смо постигли у претходном периоду. Са нашим мађарским пријатељима имамо најближе и најбоље могуће односе, говорим са мађарском државом, најближе, историјски најближе односе, и то је нешто што морамо да чувамо и да гајимо. Имамо веома добре односе и са Румунијом и Бугарском, у ширем региону и са Грчком и Турском. Имамо, захваљујући иницијативи Отворени Балкан, за коју ћу се свим срцем залагати и борити, вероватно најбоље у историји односе са Северном Македонијом и Албанијом.

Посебно бих се захвалио и Српској православној цркви, Његовој светости патријарху Порфирију на изузетном мудрим одлукама које је донео и тиме додатно допринео пријатељству и братству које имамо са македонским народом. То је нешто о чему ће историја, Ваша светости, да суди, а не дневни извештај.

Захваљујући Вама и захваљујући политици коју смо водили, данас је Србија најпопуларнија земља у Северној Македонији, код њиховог становништва, ми данас их осећамо као браћу и немамо ни један проблем у тим односима и то је велика ствар коју смо успели да направимо.

Са Албанијом односи су нам све бољи, све снажнији, све јачи. Оно где ћемо морати много пажње да посветимо, то су наши односи са Загребом, са Хрватском, да покушамо да много тога изменимо, да се сагласимо коначно да ни на шта из прошлости не гледамо на исти начин, да су нам погледи у прошлост другачији, различити, али да покушамо да пронађемо исте наочаре и исте двогледе за будућност, и да видимо шта је то што можемо заједнички да урадимо. Врата Београда и капије, и врата Председништва, биће увек отворена за добар дијалог и разговор са Загребом.
 
Исто очекујем и са политичким Сарајевом, али они морају да знају да ћемо ми увек штитити интересе међународног јавног права, то су интереси Србије, поштовање Дејтонског споразума, поштовање Устава БиХ, интегритета БиХ, али да ћемо увек тражити да нема мењања Дејтонског споразума без сагласности сва три народа и да ћемо, разумљиво, бити уз Републику Српску, даље развијати наше односе, кад год можемо и ако можемо помагати Републици Српској и тога се не стидимо, и никога због тога не угрожавамо, јер ћемо се трудити да свима увек и у сваком тренутку пружимо руку подршке, руку заједништва и руку помоћи.

Некада се говорило, мој отац је пореклом са друге стране Дрине, ја сам некако случајно у Београду рођен, па Срби са оне стране Дрине су увек говорили да никада људи у Србији не могу да разумеју колико Република Српска воли Србију. Ја бих данас рекао, посебно нашим гостима из Републике Српске, да они не треба да сумњају колико људи у Србији воли Републику Српску и да то није ништа мање од онога колико Република Српска воли Србију.

Оно што је за нас важно, то је да са Бошњацима, упркос свим политичким разликама, упркос томе да неко понекад и не жели да прихвати испружену руку, да градимо добре, пријатељске и блиске односе. То морамо да радимо и због великог броја Бошњака који живе у нашој земљи. Догађаји из Прибоја више никада не смеју да се понове.

Рећи ћу вам само једну ствар из које најбоље видите колико ти људи воле своју земљу. Ми смо после 37 година, као што смо успели после много деценија да изградимо мреже аутопутева, пруга, болница, фабрика, ми смо после 37 година успели да донесемо две златне медаље са Европског првенства у боксу, али једну медаљу нисмо успели да донесемо.

Реч је о једном Пријепољцу, Мамић или Мемић, неће се наљутити, Бошњак је, који се тако жестоко борио за Србију, тако свим срцем, у Јеревану је било то такмичење, да бих волео да сте то могли да видите. И кад год би доносио медаљу, огрнуо би заставу Србије са поносом. Ми треба да будемо поносни на нашу бошњачку браћу и на све оне који се боре за ову земљу и да заједно са њима градимо ту будућност. Сад бих ја, онако српски додао, да зачиним, јер ми без тога не можемо, без теорија завере код нас Срба не може, опљачкале га судије у борби за медаљу, прегласавањем донели одлуку да је изгубио тај меч.

Ми не можемо да мењамо читав свет, можемо само да га прихватимо таквог какав јесте и да тражимо своје место у њему. Оно што можемо, оно што хоћемо да наставимо, јесте да мењамо себе, да градимо своју земљу, у сваком смислу да је градимо, у свакој области науке, образовања, здравља, економије, инфраструктуре, спорта, културе.

Дизаћемо и грађевине, јер оне, по Иви Андрићу, не мењају само изглед и значај краја у коме се налазе, него имају дубоке биолошке везе са народом који се њима служи. Између грађевина и људског насеља постоји присна и невидљива веза, једна сложена и нејасна, али стална размена међусобних утицаја. Народ преко подвига својих појединаца ствара грађевине на слику и прилику својих најдубљих, често несвесних тежњи и особина, а те грађевине полако и стално утичу на карактер и навике народа. Постајемо бољи, рекао нам је велики писац, градећи себе и своју земљу. То се не односи само на структуралне грађевине, већ на све оно што смо градили и на све оно што те тек треба да изградимо.

То је онај кључни циљ којем ћу посветити овај мандат, мој последњи, да када одем са овог места, знам да је Србија боља земља него што је била када сам на њега дошао. Нема жртве коју нећу зарад тог циља да поднесем и нема ствари коју нећу да урадим, труда на који нећу бити спреман. Зато што са идеалима нема компромиса и то је једина ствар са којом компромиса нема. Све остало је компромисима подлежно и компромис је једна лепа, а не ружна реч. На крају, то је управо зато што је и мој једини идеал Србија.

Стављајући руку на Устав Републике Србије и Мирослављево јеванђеље, преузимам на себе бреме велике одговорности. То није само одговорност према овој генерацији грађана Србије, већ и према својим великим претходницима, а посебно према поколењима која тек следе. Велики Његош каже: поколења дела суде.

Живим у уверењу да ће наша политика одолети суду времена и да ће будућа поколења, лишена емоција које директни учесници и савременици увек и неизбежно имају, са безбедне историјске дистанце наше време објективно оценити као време стабилизације и узлета Србије.

Пре него што завршим, драги пријатељи, хоћу да се захвалим свима. Хоћу и вама овде, из овог сазива парламента или старог сазива парламента, јер ви сте донели велике и важне промене за Србију. Ви сте ти који сте се усудили да кажете – нећемо сву власт у својим рукама, хоћемо независно правосуђе. Били сте једини који сте то смели да кажете и направите. Ви сте доносили најважније законе, да спасавамо народ у време Ковида. Ви сте доносили најважније мере када је требало Србију финансијски заштити и сачувати. Много тога доброг урадили сте за наш народ и грађане. Историја је та која ће да суди, а не неко на дневном нивоу.
 
Хоћу да се захвалим свим бившим председницима Републике Србије и Савезне Републике Југославије, који су пружили огроман допринос напретку наше земље, који знају шта је држава, који својим присуством и данас показују да онај ко зна једном шта је држава, никада не заборавља шта му је дужност и не заборавља шта је држава и увек се држи основних принципа, да држава и интереси државе морају да буду важнији од личних интереса. Зато хвала вама свима што сте данас овде и бескрајно поштовање моје имате за све оно што сте чинили за нашу земљу.

Хоћу вама, поштовани пријатељи из Републике Српске да се захвалим. Са вама сам, Жељка, Миле, много тога радио у претходних пет година, много тога доброг, чини ми се, учинили смо за наш народ. Сигурно је да смо правили и грешке. Хвала вам на томе што сте трпели понекад и моје другачије ставове, што сте били у стању да разумете да не морамо по сваком питању да имамо исто мишљење, али смо знали шта нам је циљ, а то је добро за наш српски народ и то увек добро за Републику Србију и Републику Српску. Хвала вам што сте ме трпели.

Вама хвала, Ваша светости, што сте увек уз наш народ, што сте увек ту да поделимо и добро и зло.

Хоћу да искористим прилику да се захвалим мојој породици којој није било лако у претходних пет година. Не желим да кукумавчим, јер јој неће бити лакше ни у наредних пет година, само хоћу да кажем Данилу, Милици и Вукану да их бескрајно волим и да тата ништа без њих не би могао.
        
Због свега наведеног, молићу се Богу на исти начин како је то чинила предивна Ребека Вест док су нацистичке бомбе падале на њену домовину: Господе, допусти ми да се држим српски! Нека живи Србија!" 

Извор/Фото: www.predsednik.rs
 

Амбасада неће радити у понедељак, 6. јуна 2022. године због обележавања Националног дана Краљевине Шведске. Конзуларно одељење Амбасаде ће дежурати само за хитне случајеве.
                                     

25.05.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић боравиo je у швајцарском граду Давосу, где jе присуствоваo годишњем састанку Светског економског форума. Током дводневног боравка у Давосу, председник Вучић учествоваo je на сесији Дипломатски дијалог на тему Западног Балкана, као и у дискусији на тему Успостављање мира, обнављање раста и остваривање одрживости.

Председник Вучић је пренео да је доминантна тема скупа у Давосу била Украјина, као и да су важне теме биле предстојећа зима и питања енергената, хране и одрживости.

„Важно је чути шта су планови, до када ће се повећавати референтне стопе, на који начин ће играти игру између раста и спасавања Европе од инфлације, као и шта је оно што Србија може да учини и сачува стопу раста изнад просека“, рекао је председник Вучић и додао да се тема украјинске кризе надвила над све друге теме, да је приметна огромна подршка Украјини, без могућности да се чује било шта друго.
 
"Некада сте овде могли да чујете различите, другачије ствари, долазили су и Си Ђинпинг и Ангела Меркел, а сада је Давос постао место доминантно, искључиво западне оријентације. О свему осталом је могуће разговарати, али у задатим оквирима", навео је председник Вучић. Он је истакао да је у Давосу имао низ добрих састанака са бројним европским и светским званичницима, додајући да је искрено и отворено говорио о проблемима.
 
Председник  Вучић је учествовао на сесији Дипломатски дијалог о Западном Балкану и пренео је новинарима да је Србија на путу ка ЕУ и да је захвална на подршци коју од ње добија, али да је потребно да се разуме и наша позиција, а не само да се понавља шта се од Србије очекује.

"Суштина је у томе да сам био искрен, отворен, говорио о проблемима, указао на другачије виђење ситуације у БиХ од већине пристуних, као и различите ставове у односу на Куртија", рекао је председник Вучић и додајући да не може да открива детаље, указао је да су на скупу изнели потпуно различите визије будућности Балкана. Он је истакао да постоји поверење између Београда, Скопља и Тиране, да расте економска сарадња и све, како је рекао, иде у добром смеру.
 
Председник Вучић је навео да је на маргинама скупа разговарао и са председником Републике Северне Македоније Стевом Пендаровским, а накратко и са премијером Републике Хрватске Андрејем Пленковићем.

Председник се у Давосу састао и са председником Владе Црне Горе Дританом Абазовићем и позвао га да се придружи састанку иницијативе "Отворени Балкан" на Охриду.
 
На овогодишњем форуму председник Вучић имао је и низ билатералних сусрета са светским званичницима, представницима финансијских институција и водећих компанија у свету.

"Много сам разговарао о томе како можемо да се поставимо данас у свету, а разговарао сам и са шефицом америчке Ексим банке, о великом зајму у будућности за значајне енергетске пројекте, за соларне, а касније и хидропројекте. То је био одличан састанак, кратак, али конкретан. Верујем да ћемо ускоро изаћи са конкретним плановима", рекао је председник Вучић.
 
Током боравка у Давосу, председник Србије Вучић састао се и са оснивачем и извршним директором Светског економског форума Клаусом Швабом, премијером Републике Грчке Кирјакосом Мицотакисом и председником Републике Јерменије Ваганом Хачатурјаном, са којим је разговарао о билатералним односима и глобалној ситуацији.

Давос, 25. мај 2022. године

Извор/Фото: www.predsednik.rs

20. мај 

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић учествовао је данас на 132. Министарском састанку Савета Европе који се одржава у Торину.

У обраћању Селаковић је подвукао да се спољна политика Србије заснива на поштовању начела међународног права, територијалног интегритета и политичке независности држава, као и да сматрамо веома погрешним нарушавање ових принципа у случају било које државе, али и у случају Србије.

„Наш однос према овим принципима је веома јасан. Иако се чини да су неке државе вођене начелом „Quod licet Iovi non licet bovi" (Што приличи богу, не приличи волу), Србија остаје посвећена основним принципима међународног права“, нагласио је министар. Он је додао да је поштовање ових принципа данас важније него икада, уједно, указавши и да Комитет министара Савета Европе у својим одлукама и декларацијама често експлицитно инсистира  на њима.

„Разматрање захтева тзв. Косова за чланство у Организацији, који је правно недопустив, довело би у питање њен кредибилитет. Нагласићу да је овакав потез Приштине за нас апсолутно неприхватљив, а на грубо кршење нашег територијалног интегритета бићемо принуђени да снажно одговоримо свим расположивим дипломатским средствима“, истакао је Селаковић.

Министар је навео да Србија подржава сваки ангажман Савета Европе на КиМ који има за циљ унапређење стандарда у домену људских права, владавине права и демократије, а који је у складу са Резолуцијом Савета Безбедности УН 1244 и статусно неутралним приступом Савета Европе.

Према речима министра, приштинске власти нису показале заинтересованост за поштовање обавеза преузетих у дијалогу у Бриселу, посебно када је у питању заштита права Срба и других неалбанских заједница, на шта се константно упозорава и у извештајима генералног секретара УН о раду УНМИК-а.

„Захтев за чланство за Приштину представља политички циљ, а не вредносно опредељење и јесте покушај да се ова организација злоупотреби. То је дубоко у супротности са нормама и правилима Савета Европе, других међународних организација и међународног права“, истакао је шеф српске дипломатије, додавши да је ово још један јасан показатељ да Приштина нема намеру да до било каквог решења долази путем дијалога, већ се по ко зна који пут одлучила за унилатерални приступ.

Селаковић је казао да се Србија залаже и промовише начела и вредности Савета Европе, указујући да је то важан сегмент нашег пута ка чланству у  ЕУ, којем смо у потпуности посвећени.

Министар је нагласио да Србија са посебном пажњом прати последице трагедије у Украјини, пре свега на цивилно становништво, као и да ће наставити да пружа хуманитарну помоћ и уточиште онима који се нађу на територији наше земље.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

20. мај

Министар спољних послова Србије поручио је да је данашње, 132. заседање Комитета министара Савета Европе, била прилика да се јасно изложе наши ставови по питању ситуације у Украјини и проблема који ће се у будућем времену наћи пред СЕ, а то је захтев тзв. Косова за чланство у овој организацији.

Селаковић је истакао да је тим поводом у Торину разговарао са генералном секретарком СЕ Маријом Пејчиновић Бурић, која је, како је подсетио, показала велико разумевање за наше ставове још када је почетком године бавила у званичној посети Србији, а министар је навео и да је разговарао са министрима спољних послова Данске, Ирске, Исланда, Азербејџана, Јерменије, Грузије, Молдавије, као и заменицима шефова дипломатија Украјине и Словачке.

"Ово је била прилика да их ближе упознам са нашим ставовима и позицијом по питању захтева тзв. Косова за чланство у СЕ", рекао је Селаковић, указавши да је реч о убедљивој већини држава које су до сада увек биле на нашој страни и које су имале јасан и принципијелан став подршке територијалном интегритету и суверенитету Србије, док је, према речима министра, сусрет са колегама из Ирске и Исланда био мотивисан тиме што су те државе чланице Бироа комитета министара СЕ, додавши и да је Ирска данас од Италије преузела председавање Комитету министара СЕ за период од наредних шест месеци.

"И овом приликом Србија је потврдила да је једна од ретких европских држава која има врло јасне ставове по питању основних начела спољне политике, односно, да се руководи основним начелима Повеље УН, да поштује територијални интегритет и суверенитет других држава и да поштује међународно признате границе", рекао је Селаковић, нагласивши да су данас неки говорници, представници седам или осам држава, на један непринципијелан начин говорили о поштовању територијалног интегритета и суверенитета неких европских држава, док неке друге државе чији је територијални интегритет нарушен, као што је Србија, нису ни поменули.

Селаковић је казао да је евентуални захтев за пријем Приштине у СЕ директно у супротности са најмање два члана Статута СЕ, указавши да је то је акт који је у супротности са Резолуцијом СБУН 1244, као и да је то акт директно уперен против очувања јединства СЕ, а да је јединство међу државама једно од кључних начела које је дефинисано Сатутом СЕ.

"Свака врста аргументације да је тзв. Косово 'црна рупа' у Европи, где апсолутно није присутан СЕ са свим оним вредностима које заступа, није тачна, јер СЕ се у статусно неутралном присуству налази и на територији наше јужне покрајине, где учествује у организацији и спровођењу различитих пројеката", рекао је Селаковић поновивши да то никако не може да буде аргумент који користи супротна страна.

"Уколико дође до развоја ситуације у том смеру, Србија ће се свим дипломатским и политичким средствима борити против тога, а уверен сам да у тој борби нећемо бити сами", закључио је Селаковић.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

11.5.2022.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић учествовао је данас у Маракешу на Министарском састанку Глобалне коалиције за борбу против ИСИЛ-а.

Селаковић је поручио да се Србија залаже за мултилатерални аспект борбе против тероризма и да сматра да Уједињене нације треба да буду кључни форум за међународну сарадњу на овом пољу.

Министар је навео да наша земља испуњава све међународне обавезе у контексту спровођења резолуција Савета безбедности УН, а посебно оних које се односе на увођење ембарга на извоз наоружања, укључујући и забране које се односе на недржавне актере, терористичке организације и са њима повезане појединце, посебно напоменувши и да је Србија потписница 15 међународних конвенција за борбу против тероризма.

„Учествујући у мултинационалним мисијама за одржавање мира у оквиру УН и ЕУ, Србија на конкретан начин доприноси очувању регионалне и глобалне безбедности“, рекао је Селаковић, одавши почаст припаднику Војске Србије, потпуковнику Дејану Станојевићу и његовим колегама, који  су 29. марта трагично изгубили живот у мисији Уједињених нација у Демократској Републици Конго.

„Србија не умањује значај и важност других међународних форума, због чега се од самог почетка придружила Глобалној коалицији и несебично даје свој допринос међународним напорима у борби против ИСИЛ, превасходно кроз различите форме донација у војној опреми и муницији и учествовањем у обукама безбедносних снага Ирака“, нагласио је министар и додао да Србија, као земља кандидат за чланство у Европској унији, пун допринос даје активним учешћем у оквиру европских политика у борби против тероризма, а  има и развијену стратешку сарадњу са ЕУРОПОЛ-ом.

Министар је посебно нагласио да Србија има инструменте у свом кривичном законодавству да спречи и казни подстицање, организовање и учешће својих грађана у ратовима или сукобима у страним државама, те је информисао и да су правосудни органи Србије окончали поступке против 7 лица која су била ангажована на страним ратиштима, а да у току је више истрага против лица повезаних са терористичким деловањем.

Шеф српске дипломатије поручио је да је борба против тероризма, радикализма и екстремизма од приоритетног значаја, и да је Србија активно укључена у сузбијање тих изазова и претњи на домаћем, регионалном и међународном плану.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Обавештавамо држављане Републике Србије који имају дозволу боравка у Краљевини Шведској да је заказивање термина за подношење захтева за израду путне исправе - пасоша, у Амбасади Републике Србије у Стокхолму, могуће искључиво електронским путем преко портала е-управа.

Исто се односи и на држављане Републике Србије који живе и раде у Краљевини Норвешкој и Републикама Финској, Летонији, Исланду и Естонији.

Термини за мај и јун ове године су у целости попуњени и није омогућено заказивање термина у том периоду.

Заказивање термина је омогућено за период од 01. јула ове године.

Поступак заказивања

Потребна документа

У оквиру пројеката "Летњи камп српског као завичајног језика" Академска српска асоцијација позива све припраднике српске дијаспоре од 18 до 22 године да се пријаве на летњи камп који ће се одржати у Нишу.

Под покровитељством Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова летњи камп ће се одржати у периоду од 11. 7. до 17. 7. 2022. године.
Након завршетка кампа сви учесници ће добити потврде о похађању летњег кампа које издаје Академска српска асоцијација.

Замолили бисмо Вас да поделите ову информацију како би што већи број наших људи видео и како би сви заинтересовани могли да се пријаве.

Сви заинтересовани могу да се пријаве до 28. 5. 2022. године путем нашег сајта, ОВДЕ:

Или да скину образац пријаве који се налази у прилогу имејла и пошаљу на имејл адресу: asasocijacija@gmail.com са насловом "Пријава - летњи камп". Образац можете скинути,  ОВДЕ:

Позив за летњи камп, можете погледати, ОВДЕ:

Срдачан поздрав,

Тим Академске српске асоцијације

Министар спољних послова Републике Србије, Никола Селаковић, донео је Одлуку о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, број: 52-229/30-2022/01 од 11. априла ове године, као и Одлуку о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону, број: 51-366/30-2022/01 од 11. априла ове године, а по конкурсима који су били отворени од 23. фебруара до 09. марта 2022.године.

Увид у донете одлуке можете извршити на званичном интернет сајту Министарства спољних послова и Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону:
 

www.mfa.gov.rs
www.dijaspora.gov.rs

На основу ове одлуке Српском савезу у Шведској додељена су средства за набавку народних ношњи за фолклорно друштво.

Амбасада Републике Србије у Стокхолму изражава задовољство што је пројекат Српског савеза у Шведској препознат као важан у очувању и јачању веза матичне државе са дијаспором и овом приликом честитамо руководству Српског савеза као и посвећеним појединцима у тим настојањима.
 

Од 1. априла 2022. укинута су сва ограничења за улазак у Летонију уведена ради спречавања ширења COVID-19. Српски држављани у Летонију у могу да уђу, као и раније, уз важећи пасош, позивно/гарантно писмо, повратну карту, путно осигурање и потврду о поседовању новца. Тест или вакцина на COVID-19 нису потребни. 

У Амбасади Републике Србије у Стокхолму је уприличена церемонија уручења одликовања „Ордена српске заставе трећег степена“, која су Указом председника Републике Србије Александра Вучића, поводом Дана државности 15.фебруара 2022, додељена Дини Рајс и Јовану Рајсу, „за нарочите заслуге у очувању културе сећања на Холокауст“.
У поздравном говору, амбасадор Драган Момчиловић је указао да су одликовања додељена Дини и Јовану Рајсу, као члановима јеврејске заједнице у Србији, који су преживели Холокауст и који, као познати интелектуалци у Шведској, у континуитету, својим активностима доприносе очувању културе сећања на Холокауст и борби против антисемитизма. Захваљујући њиховим књижевним делима и сведочењима о личним искуствима из периода Другог светског рата на тлу бивше Југославије, посебно у Новом Саду и Београду, код данашњих и будућих генерација ће бити однегована сећања о страдањима Јевреја, Срба и Рома, али и о значајној помоћи коју су српске породице тог времена пружале Јеврејима како би се сачували њихови животи.
Дина и Јован Рајс су, уз захвалност за додељена одликовања, истакли да Србија никада није показивала антисемитизам, као и да је српски народ био једини у Европи који је штитио и спасавао своје Јевреје, укључујући и њих, за време Другог светског рата.
Пријему у Амбасади су присуствовали ћерка, унуци, други сродници и пријатељи брачног пара Рајс, Ања Јан Гунтер, надлежна за Србију у Дирекцији за ЕУ МИП Шведске, аустријска амбасадорка у Шведској Гудрун Граф са супругом, као и целокупан колектив Амбасаде Србије у Стокхолму.

Од 1. априла 2022. укинута су сва ограничења за улазак у Шведску уведена ради спречавања ширења COVID-19. Српски држављани у Шведску могу да уђу, као и раније, уз важећи пасош, позивно/гарантно писмо, повратну карту, путно осигурање и потврду о поседовању новца. Тест или вакцина на COVID-19 нису потребни. 

Амбасада Републике Србије у Стокхолму је учествовала у обележавању „Дана Франкофоније у Шведској 2022.“, у склопу манифестације „Buffet de la Francophonie“, коју су организовале амбасаде Француске и Белгије, у сарадњи са Француским културним институтом, на Народном универзитету (Folkuniversitet) у Стокхолму. Том приликом, међу презентацијама амбасада држава учесница Франкофоније -  Француске, Канаде, Швајцарске, Белгије, Египта, Туниса, Марока, Либана, Јерменије и Руанде, Амбасада Србије је имала веома запажен штанд са разноврсним, традиционалним српским кулинарским специјалитетима и промотивним материјалима о туристичким потенцијалима. Српски штанд су, поред представника дипломатског кора, посетили поједини шведски грађани, познаваоци француског језика, као и бројни шведски студенти, којима су подељене брошуре на француском, са информацијама о могућностима за студирање и академске размене са универзитетима у Србији.

Градска управа Града Београда - Секретаријат за културу и Дечји културни центар Београд организују XXIV међународни ликовни конкурс „Радост Европе“. Конкурс је расписан

На конкурсу могу учествовати појединци, предшколске установе, школе, дечији ликовни атељеи, дечји културни центри и сличне дечје установе и асоцијације у Републици Србији и иностранству.
Право учешћа имају сва деца света од 4 до 18 година, а избор теме је слободан. Радови морају бити оригинални и рађени самостално, настали у 2021. или 2022. години и не смеју бити раније излагани на другим међународним конкурсима и изложбама. Приспели радови се неће враћати.
Рок за приспеће радова је 11. јул 2022. године.
Додатне информације:

Мејл адреса: lidija.senicar@dkcb.rs

Линк: https://www.dkcb.rs/ 

Радове, сходно пропозицијама организатора, слати на адресу:
Дечји културни центар Београд,
Таковска 8,
11 000 Београд, Србија
 

01. март 2022.

Министар спољних послова Никола Селаковић састао се данас са шефом Делегације ЕУ Емануелом Жиофреом и амбасадорима држава чланица ЕУ акредитованим у Србији.

Министар Селаковић упознао је присутне амбасадоре са Закључком Савета за националну безбедност, који је Влада Србије усвојила 27. фебруара поводом ситуације у Украјини.
Шеф српске дипломатије је поручио да Србија изражава најискреније жаљење због избијања кризе и сукоба у Украјини, истакавши да сматрамо веома погрешним нарушавање територијалног интегритета и суверенитета сваке државе, па самим тим и Украјине. С тим у вези, Селаковић је подсетио да наша земља веома јасно позива на поштовање принципа међународног права, указавши да је то основа наше спољне политике.

Селаковић је подвукао да наша земља даје пуну подршку преговорима две стране и свим кредибилним међународним напорима за изналажење мирног и политичког решења кризе у Украјини.
Србија ће, како је истакао, у овим изазовним временима наставити да доследно чува мир и стабилност у Југоисточној Европи, истакавши да и савремени изазови показују да се све несугласице на нашем континенту морају решавати мирним средствима и дијалогом.
Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

РАСПИСАН ЈЕ КОНКУРС ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОЈЕКАТА КОЈИ СВОЈИМ КВАЛИТЕТОМ ДОПРИНОСЕ  ОЧУВАЊУ И ЈАЧАЊУ ВЕЗА МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ И СРБА У РЕГИОНУ И МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ И ДИЈСАПОРЕ

Обавештавамо вас да је на основу одлуке Министра спољних послова Републике Србије, Николе Селаковића, расписан конкурс за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону и матичне државе и дијаспоре.
Конкурс траје од 23. фебруара до 09. марта 2022. године.
Право учешћа на конкурсу имају:
1. организације у дијаспори
2. организације чије је седиште у Републици Србији

Право учешћа на конкурсу немају:
1. директни или индиректни корисници буџетских средстава,
2. физичка лица,
3. привредни субјекти

Предмет конкурса је суфинансирање пројеката који имају за циљ:
1.  употребу, учење, чување и неговање српског језика и ћириличког писма, чување и неговање српског културног, етничког, језичког и верског идентитета;
2. унапређење економске сарадње Републике Србије и дијаспоре.

Целокупан увид у расписане конкурсе за суфинансирање пројеката можете извршити на следећим линковима:

www.mfa.gov.rs

www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Рок и начин достављања пројеката:
Пријава за учешће на Конкурс врши се путем Веб платформе која се налази на званичном интернет сајту Министарства спољних послова и Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.
Пријаве послате на било који други начин (нпр. путем поште, факсом и сл.), неће бити узете у разматрање.
Почетак пријаве на Конкурс путем Веб платформе је 23. фебруар 2022. године у 7:30 часова, по локалном времену.
Завршетак пријаве на Конкурс путем Веб платформе је 9. март 2022. године у 23:59 часова, по локалном времену.
Благовременом пријавом сматра се пријава предата путем Веб платформе најкасније до 9. марта 2022. године у 23:59 часова, по локалном времену.

Амбасада Републике Србије у Стокхолму стоји на располагању свим заинтересованима за додатне информације и позива српска удружења и клубове у Краљевини Шведској да учествују са својим пројектима на конкурсу и дају свој аутентични допринос очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре.
 

Поштовани,
Амбасада Републике Србије одржава уобичајене КОНЗУЛАРНЕ ДАНЕ током 2022. године у Малмеу и Гетеборгу.

КОНЗУЛАРНИ ДАН У МАЛМЕУ биће одржан у суботу, 05. марта 2022. године од 09:30 до 12:30 часова, у просторијама Културно-спортског друштва „Србија“, на адреси Ystadsvägen 46, 214 45 Malmö.

КОНЗУЛАРНИ ДАН У ГЕТЕБОРГУ биће одржан у суботу, 12. марта 2022. године од 09:30 до 13:00 часова у просторијама српског удружења „Козара“, на адреси Dagjämningsgatan 1,  415 36 Göteborg.
На конзуларном дану можете да извршите неку од следећих конзуларних радњи:

- Пријава брака и рођења деце;
- Овера пуномоћја и овера наследничке изјаве;
- Подношење захтева за пријем у држављанство Републике Србије;
- Подношење захтева за утврђивање држављанства Републике Србије;
- Издавање потврде о животу;
- Увођење у војну евиденцију регрута;
- Пријава смрти;
- Издавање спроводнице за пренос умрлог лица;
- Издавање путног листа ради повратка у Републику Србију,  као и подношење захтева за путни лист за Црну Гору.
За остале информације можете се обратити Амбасади Републике Србије у Стокхолму на бројеве телефона (+46) 08247748, (+46) 08218482, сваког радног дана између 13:00 i 15:00 часова,  или путем mail-a на адресу:
konzul.rs@telia.com

15.02.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић уручио је данас, поводом Дана државности Србије, одликовања заслужним појединцима и институцијама и том приликом поручио да славећи Сретење, чинимо посвету нашим великим претходницима и шаљемо поруку да желимо слободну, јаку, и модерну Србију.

Председник Александар Вучић је истакао да Сретењски устав потврђује Карађорђеву и Милошеву доктрину да је Србија држава слободних сељака, чије је право на имовину потврђено највишим правним актом Кнежевине.

„Немамо право да се пред сенима предака не присетимо да су у то време највеће силе света баштиниле вишевековну традицију робовласништва, кметства, те суровог колонијализма. И нисмо ми случајно данас једна од најбрже и највише растућих економија Европе, као што нисмо случајно земља градилишта и нових инвестиција. Ни најмање случајно није ни то што смо успели да се изборимо са свим кризама, од поплава, до пандемије. На крају, нисмо тек пуком случајношћу независна земља, која сама одлучује о својој судбини. То је била обавеза коју смо добили тог 15. фебруара 1835. године од окупљених на пољани наше слободе и наше будућности“, поручио је председник.

Председник Републике подсетио је да се данашња Србија темељи на два догађаја, која су се одиграла на исти дан, у различитим временским интервалима, те да свакодневним напорима, које улажемо у бољитак и јачање наше земље, отплаћујемо дуг, који су нам оставили Карађорђе, Чарапић, Вељко, Главаш, Синђелић и сви други устаници.

„Први догађај је, по историчарима, најзначајнији у нашој модерној историји, јер су њиме отпочели ратови за слободу, независност и уједињење. И тог 15. фебруара 1804. године, у Марићевића јарузи, у Орашцу, народне вође су подигле први слободарски устанак на Балкану, устанак који ће створити независну Србију, и који ће, на овим просторима, устоличити ту свету реч слобода, као најважнији израз, као обавезу и завет. Захваљујући њима, Србија је успела да издржи стотине година борбе за своју, али и туђу слободу и независност. Србија данас представља бастион слободе и независности и гарант мира на овим просторима“, рекао је председник Вучић.

„Сваки наш нови пут, свака болница, пруга, фабрика коју подижемо, својеврсна је отплата на снове и жртву устаника, који су, не траживши ништа ни од кога, кренули на тај страшни и лепи пут слободе. Упркос слому као крајњем резултату, Први српски устанак доказао је да Србија, ослоњена сама на себе, може бити слободна и потпуно функционална као држава.  Жеља устаника да освоје право на "Српско Правленије", метафорички је зачетак будуће српске државе“, поручио је председник.

Председник Републике потом је истакао да Србија пре тачно 187 година, на верски празник Сретење, није добила само први Устав, већ да је захваљујући њему постала држава.

„Тако је одлучено на највећој Скупштини икада одржаној, у Крагујевцу, у порти Придворске цркве. На тој пољани под отвореним небом, Србија је добила своју заставу, свој грб, своје институције и озваничила своју слободу. Један народ, поносан, сељачки и истрајан је одлучио да, после векова ропства, законски збаци разне окове, и да од те пољане направи модерну државу, државу без робова, у којој ће сви бити једнаки пред законом, сви имати права и слободе, а свака власт бити ограничена“, нагласио је председник додајући да је тог дана Србија, по свом уређењу, стала раме уз раме са Француском и Белгијом и постала једна од најмодернијих европских држава.

Током обраћања, председник је рекао да захваљујући јуначким прецима Србија данас живи као слободна, независна, стабилна, достојанствена држава, која је у миру са свима. Затим је поручио да уручује ордења, као знак захвалности свима онима, који су својим радом и залагањем допринели управо таквој Србији.

„Остаће вечно упамћени, забележени на страницама те велике и дивне књиге, коју су наши преци почели да пишу, без речи, али са јасном мишљу, коју ми данас настављамо, вредно и пажљиво, знајући да она нема крај“,  закључио је председник Републике Србије Александар Вучић.

Извор/Фото: www.predsednik.rs

 Амбасада Републике Србије у Краљевини Шведској

поводом Дана државности Републике Србије

има задовољство да вас позове

да погледате видео презентацију
    
15. фебруара 2022. године

линк је доступан овде:

Амбасада Р. Србије неће радити са странкама у уторак, 15. фебруара и среду, 16. фебруара 2022. године због обележавања Дана државности. Конзуларно одељење Амбасаде ће дежурати само за хитне случајеве.

7. фебруар 2022.


Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић присуствовала је данас у Женеви потписивању Споразума о успостављању центра Светског економског форума за четврту индустријску револуцију у Србији, првог таквог у региону Западног Балкана.

Споразум су у седишту тог форума потписали директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Србије Михаило Јовановић и извршни директор задужен за центре Светског економског форума за четврту индустријску револуцију Џереми Јургенс.

Поменути центар у Србији биће 16. у мрежи центара Светског економског форума у свету и први у региону Западног Балкана.

Нови центар почеће са радом 1. марта, а функционисаће као непрофитна организација и платформа за јавно-приватно партнерство и сарадњу за четврту индустријску револуцију, док ће фокус рада бити на вештачкој интелигенцији и биоинжењерингу.

Потписивању овог документа присуствовали су и оснивач и извршни директор Светског економског форума Клаус Шваб и председник тог форума Борге Бренде, са којима се Брнабић претходно састала.

Брнабић је у обраћању новинарима истакла да је овај споразум резултат дугогодишњег заједничког рада Србије и Светског економског форума (WEF).

Почели смо да разговарамо још 2018. године, потписали Меморандум о разумевању, затим нас је 2020. година мало спутала, али наставили смо 2021. године да планирамо и ево нас данас овде, навела је она.

Према њеним речима, центар ће бити усмерен на област развоја вештачке интелигенције, биомедицине и биотехнологије, те на начине на које дигитализација може да подигне продуктивност предузећа и читаве економије.

То је оно што даље води ка већим платама, бољем животном стандарду, као и према економији која је, пре свега, заснована на знању, креативности и иновацијама, нагласила је Брнабић.

Данас, како је подвукла, имамо огромно признање за све што је Србија урадила у области дигитализације, развоја високих технологија и промене парадигме – са економије која је била заснована на радно интензивним инвестицијама, ка дигиталном развоју.

Зато овај споразум показује и да је Србија препозната као један од лидера у економији и ИТ индустрији у последњих шест година, указала је премијерка и оценила да је ово најава почетка још ближе сарадње Србије и Светског економског форума.

Она је додала да ће са 16 центара WEF-а за четврту индустријску револуцију у свету на сваких месец дана имати заједнички састанак, на којем ће се говорити о томе шта сваки од њих ради, будући да сваки има различит фокус.

Тако ћемо на сваких месец дана чути шта ко ради, учити једни од других и сигурна сам у то да ће центар у Београду бити један од најбољих, поручила је председница Владе.

Према њеним речима, овим добијамо видљивост, могућност да се Србија додатно етаблира као инвестициона дестинација, земља добра за живот, инвестирање у нове технологије и знање.

Јовановић је објаснио да ће центар за четврту индустријску револуцију у Србији радити у оквиру Канцеларије за ИТ и еУправу.

Он је рекао да ће овај центар блиско сарађивати са другим значајним националним институцијама, пре свега са Истраживачко-развојним институтом за вештачку интелигенцију и Институтом за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, са другим државним установама, научним институтима и приватним сектором.

Према његовим речима, екосистем формиран око центра користиће инфраструктуру Националне платформе за развој вештачке интелигенције, Центра за секвенцирање генома и будућег биоекономског центра – БИО4 Кампус.

Потписивање Споразума о оснивању центра за четврту индустријску револуцију са Светским економским форумом представља потврду резултата Владе Србије у пројектима дигитализације, развоју ИТ сектора и еУправе, иновацијaма и улагању у образовање и знање.

Оснивање српског центра представља још један снажан подстицај даљем развоју и ИТ сектора и иновацијама, технолошком препороду и лидерству Србије у овом делу Европе.

У ери четврте индустријске револуције Србија користи своју шансу и постаје регионални технолошки и научни лидер.

На иницијативу премијерке Брнабић, Влада Србије је визионарски 2019. године донела Стратегију развоја вештачке интелигенције, као једна од само 26 земаља у читавом свету која је такву стратегију имала, при чему је циљ успостављање Националне платформе за развој вештачке интелигенције.

Само две и по године пошто је у Крагујевцу постављен камен темељац за изградњу Дата центра, у оквиру њега су пуштени у рад и платформа за вештачку интелигенцију и суперкомпјутер.

Платформа је на располагању нашим иновативним стартап компанијама и научницима како би брзо развијали нове производе вештачке интелигенције.
.
Извор/Фото: Танјуг

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић разговарала је данас у Београду са министром спољних послова Летоније Едгарсом Ринкевичсом о европској интеграцији Србије, као и о билатералним односима и ситуацији на Западном Балкану.
Јоксимовић и Ринкевичс су се сагласили да је напредак Србије у преговорима у приступању важан за обе стране, за нашу земљу и за ЕУ и државе чланице, јер показује да нова методологија проширења ЕУ даје очекиване резултате.
„Имајући у виду све што је Србија постигла, достижући сва мерила за отварање два кластера, од којих је један и отворен у децембру, а посебно унапређујући владавину права, важно је да је ЕУ то препознала и да је наша земља показала да је поуздан партнер у свим питањима која су од заједничког интереса“, рекла је министар.
Захваљујући Летонији на подршци политици проширења и отварању кластера 4 - Зелена агенда и одрживо повезивање, на Међувладиној конференцији у децембру прошле године, нагласила је да су добри билатерални односи основ и за даље унапређење сарадње у многим областима, а посебно политичке и техничке сарадње у преговарачком процесу Србије и ЕУ.
Јоксимовић је информисала летонског колегу о свим даљим активностима које Влада предузима како би реализовала реформу правосуђа, како једну од кључних за јачање владавине права, али и оне из области Зелене агенде, као и остале које воде испуњавању критеријума за отварање осталих кластера.
Ринкевичс је изјавио да је Летонија један од заговорника политике проширења Европске уније, имајући у виду и трансформацију коју је та земља остварила у политичком и економском погледу у својој интеграцији у Унију.
Нагласио је да ће Србија имати подршку Летоније за све реформе које воде демократизацији друштва, владавини права, јачању дијалога и безбедности у региону, а које уз све остале, чине основ за чланство у ЕУ.
Јоксимовић и Ринкевичс разговарали су посебно и о актуелним питањима очувања европске и енергетске безбедности.

Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић састао се данас са министром иностраних послова Републике Летоније Едгаром Ринкевичсом и захвалио на подршци коју Летонија пружа нашој земљи на путу ка ЕУ.
Министар Селаковић је на заједничкој конференцији за новинаре после састанка рекао да је задовољан разговором, који је, између осталог, био усмерен на продубљивање сарадње са Летонијом у процесу евроинтеграција.
“О нашим плановима и намерама сведочи и Меморандум о сарадњи два министарства спољних послова који смо управо потписали, а који дефинише нашу добру вољу да у наредном периоду одржавамо редовне политичке консултације, да размењујемо искуства у области европских интеграција, али и дајемо допринос као два министарства додатном развоју економске сарадње”, навео је шеф српске дипломатије.
Према његовим речима, европски пут Србије је нешто што је константа и стратешко опредељење наших грађана и наше државе.
Министар Селаковић је пренео да је са колегом из Летоније разговарао о политичким догађајима у регионима у којима се две државе налазе, о продубљивању сарадње, као и о дијалогу Београда и Приштине, о нужности да се дијалог настави, али и да се спроведу до сада постигнути споразуми, нарочито када је реч о оснивању Заједнице српских општина.
Према његовим речима, од Првог бриселског споразума је прошло више од три хиљаде дана а да Приштина још увек није извршила своје обавезе.
“Наставићемо разговор на ову тему. Изразио сам захвалност колеги на спремности Летоније да повећа свој контингент у оквиру јединица Kфора, што нама значи много када је у питању очување и одржавање безбедности и стабилности на терену“, нагласио је министар Селаковић.
Шеф српске дипломатије је рекао да је са колегом из Летоније разговарао и о сарадњи на мултилатералном плану и спремности обе државе да подрже међусобне кандидатуре у предстојећем периоду, а посебно је поздравио иницијативу летонског колеге о именовању Бојана Kостића за почасног козула у Србији.
Kако је навео, сагласили су се да је економско-трговинска сарадња две земље на скромном нивоу, да постоји много више шанси да се она у будућности развија, а било је речи и о сарадњи у области ИТ.
Министар спољних послова Летоније Едгар Ринкевичс констатовао је да је Србија протеклих година направила огроман напредак у процесу евроинтеграција и честитао на успешно спроведеном референдуму о уставним променама.
„За Летонију је важно да постоји кредибилан процес проширења ЕУ на западном Балкану и да земље кандидати испуне све критерујуме, од пољопривреде, владавине права и правосуђа, до усклађивања спољних политика“, рекао је Ринкевичс. 

Како је додао, постигнута је сагласност да на билатералном нивоу недостаје редован дијалог на високом нивоу, али постоји обострана жеља да се то исправи.
Када је реч о економским односима сарадњи, министар Ринкевичс је констатовао да постоји велики простор за интензивирање сарадње пре свега у ИТ сектору.
Он је додо и да Летонија подржава дијалог Београда и Приштине и да је става да сви споразуми који су постигнути морају да буду имплементирани. 

31. јануар 2022.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са министром спољних послова Републике Летоније Едгарсом Ринкевичсом о билатералним односима, економској и трговинској сарадњи и напретку Србије у процесу европских интеграција.

Брнабић је изнела став о стратешком опредељењу Србије за приступање Европској унији, истичући да веома цени подршку коју Летонија пружа нашој земљи на њеном европском путу, а нарочито за отварање Кластера 4 у децембру прошле године.
Она је изразила очекивање да ће, током француског председавања Савету ЕУ, Србија отворити и Кластер 3, који се односи на конкурентност и инклузивни раст.
Према њеним речима, Србија се залаже за напредак Западног Балкана на европском путу, који је од суштинског значаја за стабилност региона.
Премијерка је изразила захвалност Летонији на доприносу безбедности на Косову и Метохији кроз значајно учешће у саставу мисија КФОР и ЕУЛЕКС, оценивши да је присуство ових мисија и даље неопходно и да умногоме утиче на сигурност грађана.
Шеф летонске дипломатије похвалио је напредак Србије на пољу евроинтеграција, нагласивши да су успешно спроведеним референдумом о уставним променама учињени значајни кораци у области реформе правосуђа, кључни за даљи напредак у области владавине права.
Он је оценио да постоји значајан простор за унапређење економске сарадње и повећање обима спољнотрговинске размене, додавши да је Летонија, када епидемиолошки услови дозволе, отворена за директне контакте привредника двеју земаља, који би могли допринети снажнијој економској сарадњи.
Две стране су посебно нагласиле могућности сарадње у области биоекономије.
Ринкевичс је пренео подршку Летоније нормализацији односа и остваривању напретка у дијалогу Београда и Приштине, уз пуну примену договореног, истичући да ова земља чврсто подржава поштовање демократских процеса и став да је неопходно омогућити гласање Срба који живе на Космету на предстојећим изборима.
Премијерка Србије и министар спољних послова Летоније изразили су уверење да ће, по завршетку пандемије, бити интензивирани и политички контакти на највишем нивоу како би се продубила билатерална сарадња двеју држава.
Извор/Фото: www.srbija.gov.rs

21. јануар 2022.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са амбасадорком Краљевине Шведске у Београду Аником Бен Давид о билатералним и економским односима двеју држава, европским интеграцијама Србије, као и заједничким активностима у области заштите животне средине.
Брнабић је истакла да је Србија опредељена за унапређење односа двеју држава, посебно на пољу економије, додавши да у нашој земљи послује приближно седамдесет шведских компанија, које имају веома важну улогу у расту привреде и борби против незапослености.
Она је указала на то да о томе сведоче и планови компанија попут „Икее“ о ширењу капацитета у Србији, што уједно представља и позитиван сигнал за привлачење нових инвестиција.
Бен Давид је оценила да Србија припада унији европских земаља и поручила да ће Шведска наставити са подршком процесу евроинтеграција, реализацији Зелене агенде и унапређењу економске сарадње.
Извор/фото: www.srbija.gov.rs

21 January 2022
Serbia committed to improving bilateral relations with Sweden
Prime Minister Ana Brnabic spoke today with Swedish Ambassador to Serbia Annika Ben David about bilateral and economic relations between the two states, European integration of Serbia and the joint activities in the field of environmental protection.
Brnabic underlined that Serbia is committed to improving relations between the two states, especially in the field of the economy and added that around seventy Swedish companies do business in Serbia and that they have a very important role in the growth of the economy and the fight against unemployment.
This is also confirmed by plans of companies such as Ikea that intend to expand their capacities in Serbia, which represents a positive signal for attracting new investments.
Ben David said that Serbia belongs to the union of European countries and that Sweden will continue to support the process of European integration, realisation of the Green Agenda and the improvement of economic cooperation.

ŠVEDSKA
Počevši od 21.01.2022. godine državljani Republike Srbije, koji imaju digitalnu potvrdu o vakcinaciji EU (EU Digital COVID-19 Certificate), izdatu od strane nadležnog organa u  Srbiji, mogu da uđu u Švedsku i nije im potreban negativan test na COVID-19.
Napominjemo da vakcine koje su dostupne u Republici Srbiji, nisu sve priznate u Kraljevini Švedskoj.
Trenutno su odobrene samo one vakcine u skladu sa uredbom EU 726/2004 ili koje je SZO odobrila za upotrebu u hitnim slučajevima (izvor - https://polisen.se/en/the-swedish-police/the-coronavirus-and-the-swedish-police/faq/#laws):

Comirnaty (COVID-19 vaccin BioNtech Tozinameran)
Spikevax (COVID-19 Vaccin Moderna)
Vaxzevria (COVID-19 Vaccin AstraZeneca)
COVID-19 Vaccin Janssen
COVID-19 vaccin AstraZeneca/SKBio
COVISHIELD (Serum Institute of India COVID-19 vaccin)
COVID-19 vaccin BIBP/Sinopharm
CoronaVac (COVID-19 vaccin Sinovac).
COVAXIN (COVID19 vaccine Bharat Biotec)
COVOVAX (COVID-19 vaccine Serum Institute of India)
NUVAXOVID (COVID-19 vaccine Novavax).
Ukazujemo da se na ovoj listi ne nalazi vakcina protiv COVID-19 «Sputnjik V» .

Nevakcinisanim licima iz država van EU, uključujući i Srbiju, može biti dozvoljen ulazak u Švedsku samo ukoliko su obuhvaćeni izuzećem koje se odnosi na:
- Decu starosti do 18 godina,
- Lica sa dugotrajnom dozvolom boravka u Švedskoj,
- Lica koja imaju hitne porodične razloge,
- Zaposlene u transportnom sektoru,
- Pomorce,
- Strane diplomate akreditovane u Švedskoj i članove njihovih porodica,
- Osobe koje dolaze na poziv Vlade Švedske,
- Osobe pod međunarodnom ili humanitarnom zaštitom.
Ovim licima nije potreban negativan test na COVID-19. Švedski pogranični organi zadržavaju diskreciono pravo u pogledu primene odluke o ulasku u Švedsku,  posebno ako nisu ispunjeni uslovi za ulazak u Švedsku.

Позивамо вас да се пријавите на конкурс за културни програм у организацији Савеза Срба у Шведској  намењен деци и омладини.
Позив се упућује самосталним уметницима и групама у матици и расејању који би својим садржајем из културе (позориште, књижевност, сликарство, радионице, филмови, музика…) били занимљиви деци и омладини која живе и одрастају у Краљевини Шведској.

Конкурс је још увек отворен те није касно да се пријавите, ОВДЕ:

Комисија Савез Срба у Шведској ће пристигле пријаве обрадити и информисати све који су конкурисали о својој одлуци.

УКЉУЧИТЕ СЕ – ПРИЈАВИТЕ СЕ и својим културним садржајем учествујте у одрастању младих у Краљевини Шведској.

Амбасада Р. Србије неће радити у понедељак, 3. јануара, четвртак, 6. јануара и петак, 7. јануара 2022. године због прославе новогодишњих и божићних празника. Конзуларно одељење Амбасаде ће дежурати само за хитне случајеве.

Сва лица која путују у Летонију у обавези су да попуне електронски формулар на веб страници www.covidpass.lv, не раније од 48 часова пре уласка у Летонију, као и да пруже на увид документа у вези са вакцинацијом, тестирањем или опоравком од COVID-19.
Ограничења уласка у Летонију зависе од државе из које лице путује, као и од доказа о вакцинацији, тестирању или опоравку од COVID-19. Вакцинација и опоравак, као и негативан резултат теста се доказују ЕU COVID-19 електронском потврдом (interoperable EU COVID certificate) или потврдом о вакцинацији или опоравку која је издата у САД, Аустралији или Канади.
Лица која долазе у Летонију, а потпуно су вакцинисана против COVID-19 у САД, Аустралији или Канади могу да добију краткотрајну потврду о вакцинацији за коришћење у Летонији. Потврда која се издаје само за територију Летоније еквивалентна је ЕU COVID-19 електронској потврди и важи 30 дана од дана издавања. Потврду издају туристички информациони центри који имају уговор са Националном службом за здравље.
У циљу ограничења ширења омикрон варијанте COVID-19, свим путницима који улазе у Летонију, укључујући и лица која имају ЕU COVID-19 електронску потврду, омогућено је да се бесплатно тестирају на територији међународног аеродрома Рига.
Држављанима Републике Србије који поседују ЕU COVID-19 електронску потврду о вакцинацији (прележаној болести или тестирању), у електронској или писаној форми, дозвољен је улазак у Летонију под условом да попуне електронски формулар на веб страници www.covidpass.lv, не раније од 48 часова пре уласка у Летонију. Ова лица нису у обавези да иду у самоизолацију. Овлашћени службеници аеродрома Рига, као и полиција, имају право да захтевају тестирање лица приликом уласка у Летонију, према процени.
Држављанима Р. Србије, који не поседују ЕU COVID-19 потврду, није дозвољен туристички или приватни долазак у Летонију, с обзиром да се Р. Србија налази на листи подручја високог ризика заразе.
Улазак у Летонију, из држава високог ризика заразе, дозвољен је држављанима Летоније, лицима која имају регулисан стални боравак у Летонији, или визу типа „Д“ за дужи боравак, уз ЕU COVID-19 потврду и пријаву на летонски сајт.
Лица која долазе из Р. Србије или транзитирају преко Србије, а испуњавају услов за улазак у Летонију, у обавези су да имају негативан PCR тест, не старији од 72 сата пре уласка у Летонију, или антиген тест не старији од 48 часова и да, најраније 48 сати пре преласка летонске границе, испуне електронски упитник на веб сајту www.covidpass.lv у који је унет податак о негативном тесту на COVID-19. Такође су обавезни и да на граничном прелазу покажу добијени QR код (потврда о пријави на летонски сајт). По уласку у Летонију у обавези су да се електронским путем региструју за PCR тест и обаве га о сопственом трошку у наредна 24 сата. До добијања резултата лица бораве у самоизолацији, на пријављеној адреси или у неком од туристичких смештаја који је за то одредила Развојна агенција Летоније. 
Тест није обавезан за децу до 12 година старости, дипломате акредитоване у Летонији и дипломатске курире, особе које долазе на позив званичника Летоније, запослене и чланове посада пружаоца услуга превоза терета и путника, поморце и припаднике трговачке флоте на путу ка, или враћању са брода, путницима авио компанија који путују у транзиту без напуштања рестриктивне зоне аеродрома до 24 сата, држављанима чланица ЕУ и лицима са сталним боравком у општинама Валка (Летонија) и Валга (Естонија), држављанима ЕУ у пограничној области, као и лицима са сталном дозволом боравка у ЕУ запосленим, или на студијама у пограничној области.

Изузетак од забране уласка у Летонију односи се на:
- Држављане Летоније, чланове њихових породица, лица за дозволом боравка у Летонији, странце који путују преко Летоније у транзиту да би се вратили у земљу свог сталног боравка.
- Држављане ЕУ, ЕЗ, Швајцарске и чланове њихових породица и сталне становнике тих земаља као и држављане ВБ и чланове њихових породица који су у транзиту до државе порекла.
- Запослене и чланове посаде пружаоца услуга превоза терета и путника.
- Поморце на путу до, или враћању са брода.
- Стране држављане који раде по уговору у Летонији који је признала Инвестициона и развоја агенција Летоније.
- Стране дипломате и чланови њихових породица који су у транзиту преко територије Летоније према држави службовања или држави порекла, као и особље страних ДК мисија и међународних организација који ће привремено обављати дужности у Летонији и државне службенике и запослене у дипломатско-конзуларним представништвима приликом обављања службених функција.
- Држављане Летоније који су чланови званичних делегација.
- Редовне студенте и студенте на размени, уколико имају писмени доказ високошколске установе да је обавезно присуство на студијама.
- Спортисте, спортске раднике и представнике међународних спортских организација акредитованих за учешће на међународној спортској манифестацији, или чије учешће је обавезно у складу са процедуром утврђеном Законом о спорту.
- Лица која долазе ради лечења, уз одобрење надлежне Здравствене службе, лица у пратњи болесника уколико се ради о малолетном лицу или ако је пратња неопходна.
- Културне раднике чији је долазак у Летонију везан за пружање услуга у култури и организацију јавних догађаја, на позив Министарства културе.
- Спортисте сениорских тимова Летоније, Олимпијског тима или Параолимпијског тима, као и спортисте летонског тима који путују ради учешћа на међународним такмичењима за олимпијаду или параолимпијаду, учеснике техничких спортова и дисциплина, запослене у спорту који пружају услуге индивидуалним спортистима и који се налазе на листи чланова њиховог тима која је одобрена од стране Министарства образовања и науке, а који се враћају у земљу после међународних такмичења.
- Стране држављане запослене у научним институцијама и чланове њихових породица.  
- Особе које долазе у Летонију на позив председника, Скупштине, Владе или члана Владе, Уставног суда, Врховног суда, Државне ревизорске службе или министарства.
Путнике авио компанија који путују у транзиту без напуштања рестриктивне зоне аеродрома до 24 сата уз потврду о транзитирању.

17.01.2022.

Због повећаног ризика од ширења пандемије Covid-19, шведска Влада је недавно донела одлуку о новим прописима приликом уласка страних држављана у Краљевину Шведску. Новом одлуком шведске Владе, која се примењује од 28.12.2021. године и на држављане Р. Србије, лица која имају дигиталну потврду ЕУ о вакцинацији (EU digital COVID-19 certificate) издату у Србији, могу да уђу у Шведску, под условом да имају и негативан резултат теста на Covid-19, не старији од 72 часа од тренутка узимања узорка. Тест је обавезан и за малолетна лица старосне доби од 12 до 18 година.
Према захтеву шведског Министарства здравља потврда о негативном резултату теста на COVID-19 мора да буде на енглеском, француском, шведском, норвешком или данском језику, као и да садржи следеће податке:
- Име и презиме особе која је тестирана,
- Датум и време када је узет узорак за тестирање,
- Болест или инфективни агенс, COVID-19 (SARS-CoV-2 или једна од његових варијанти),
- Тип теста: антиген тест, PCR тест, LAMP тест ili TMA тест,
- Негативан резултат теста,
- Назив, број телефона и адреса установе која је издала потврду, односно лабораторије у којој је рађен тест.

Од забране уласка у Краљевину Шведску могу бити изузете особе које долазе ради ургентног лечења или из хитног породичног разлога, уз презентовање доказа о томе и негативан резултат теста на COVID-19, не старији од 72 сата. Такође, од забране уласка у Шведску изузета су и лица која имају дозволу боравка у Шведској, запослени у транспортном сектору, путници у транзиту, дипломате акредитоване у Шведској, као и лица која долазе на позив званичних органа Шведске, с тим што је и за та лица обавезан негативан резултат теста.
Нова одлука шведске Владе важиће до 31. јануара 2022. године, када се очекује њено поновно разматрање у зависности од епидемиолошке ситуације у Краљевини Шведској. 

Амбасада Р. Србије неће радити са странкама у петак, 24. децембра и петак, 31. децембра 2021. године због прославе божићних и новогодишњих празника. Конзуларно одељење Амбасаде ће дежурати само за хитне случајеве.

14. децембар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић поручила је у Бриселу, након Међувладине конференције о приступању Републике Србије Европској унији, на којој је отворен Кластер 4, који обухвата четири поглавља у приступним преговорима са ЕУ, да је данашњи дан веома значајан и да представља веома важну прекретницу за Србију.

Брнабић је истакла да је Србија у складу са новом методологијом отворила Кластер 4 - Зелена агенда и одржива повезаност, и у оквиру тог кластера, отворена су четири нова поглавља.

Премијерка је оценила да је то велики успех на ком жели да честита свим грађанима Србије, исказавши захвалност председнику Србије Александру Вучићу на подршци и разумевању.

Важна ствар нове методологије је политичко управљање интеграцијама. Оно што смо ми урадили у мандату нове Владе је да у потпуности политички, заједно са министарком за европске интеграције Јадранком Јоксимовић, управљамо процесом, свим реформама, пре свега у области владавине права и то је дало резултат, рекла је премијерка.

Она је навела да је отварање поглавља огромна мотивација за даље реформе у области владавине права, јавне управе, привреде и економије.

Желим да захвалим свим државама чланицама Европске уније, као и Европској комисији на подршци и на разумевању. Показали су да су отворени, да су спремни да виде, да саслушају, да награде све оно што смо урадили и самим тим ово је велика мотивација да наставимо, чак не ни на исти начин на који смо радили до сада, већ да идемо брже и да радимо боље, напоменула је она.

Брнабић је изразила наду да ће Србија 2022. године отворити и Кластер 3, који је, како је навела, спреман, а да је следеће на агенди припрема за отварање Кластера 5.

Премијерка је нагласила да је све већи фокус на заштити животне средине и да је та тема све присутнија и све важнија у Србији.

Наши приоритети такође остају регионална стабилност, дијалог са Приштином, економија. Задовољна сам, и о томе смо и данас причали, тиме какве економске резултате Србија постиже. Очекујем да наш раст ове године буде 7,5 одсто, истакла је премијерка.

Она је нагласила да је степен усклађености Србије са спољном и безбедносном политиком Европске уније тренутно на 65,55 одсто.

Такође, Брнабић је изразила захвалност Словенији на успешном председавању ЕУ, као и на подршци државама чланицама, Европској комисији, комесару за проширење Оливеру Вархејију и председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен.

Премијерка је, одговарајући на питање новинара у вези са Поглављем 27, које се односи на унапређење животне средине, рекла да је то поглавље свакако најскупље од свих и да ће бити потребно више од 10 милијарди евра улагања.

Она је прецизирала да је реч о улагањима у пречистаче за отпадне воде, канализационе мреже, регионалне депоније, рециклажне центре, трансферне станице, унапређење квалитета ваздуха и субвенције за електрична возила.

Вероватно ће нам бити потребно још дуго након што, надам се, постанемо чланица ЕУ да ускладимо и достигнемо најбоље европске стандарде у области заштите животне средине, навела је Брнабић.

Према њеним речима, Србија је, захваљујући тешким мерама фискалне консолидације и економском развоју, 2020. године коначно добила прилику и финансијску могућност да постави област екологије као један од основних приоритета и да почну инвестиције у унапређење животне средине.

То је у овом тренутку најважнији кластер од свих. Да смо могли да бирамо, изабрали бисмо Кластер 4, због важности за грађане, нагласила је председница Владе и додала да је ово изузетно важан дан јер иза овога стоји изузетно много напора и посла.

У тешком тренутку за Србију и ЕУ, у доба пандемије корона вируса, добили смо огромно признање за све наше напоре и рад, закључила је Брнабић.

Она је указала на то да Србија сада са партнерима из ЕУ мора да ради на достизању стандарда Уније како би затворила тај кластер, напоменувши да ће то бити дуготрајан и скуп процес.

Извор: www.srbija.gov.rs
Фото: Танјуг

Поводом републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије који је расписан за 16. јануар 2022.године, преносимо део обавештења Министарства државне управе и локалне самоуправе:

''Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (25. децембар 2021. године), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећем републичком референдуму гласати у Краљевини Шведској.''
Обавештење Министарства спољних послова можете прочитати на нашем сајту.

Позивамо вас да изразите своју слободну вољу на предстојећем референдуму

Сваки држављанин Републике Србије који има пријављено место пребивалишта у Републици Србији и који је уписан у бирачки списак може да се изјасни на предстојећем Референдуму.
Уколико нема пријављену адресу боравишта у Р.Србији не може бити уписан у Бирачки списак.
Потребно је да свако лично провери да ли је уписанан у бирачки списак електронским путем.
Провера се врши на следећем електронском порталу, ОВДЕ:

Начин пријављивања за референдум 16.01.2021.

Уколико сте проверили податак о упису у бирачки списак и уколико сте уписани неопходне је да Амбасади Републике Србије у Стокхолму поднесете Захтев да ћете своје бирачко право остварити 16. јануара 2022. године у Краљевини Швеској.
Поступак је следећи:
1. Попунити образац Захтева са тачним подацима, читко написан - Прилог 2
2. Фотокопирати важећи  пасош или важећу личну карту

3. Доставити ова два документа најкасније до 20. децембра 2021. године Амбасади Р. Србије у Штокхолму на један од неколико начина:

3.1. Лично, радним даном од 10:00 до 13:00 часова
3.2. Поштом, на адресу: Hantverkargatan 26 / III 112 21 Stockholm
3.3. Скениране документе мејлом, на мејл адресу: konzul.rs@telia.com

Поступак за оне који нису уписани у бирачки списак
Уколико, након провере, ваше име није уписано у бирачки списак а имате уредно пријављено боравиште у Републици Србији потребно је да попуните додатни образац – Прилог 1.
Конзуларно одељење ће, службеним путем, поднети Захтев за упис у бирачки списак надлежној јединици локалне самоуправе (Град или Општина у Р. Србији) сходно пријављеном месту пребивалишта у Републици Србији.
Оба обрасца, образац Захтев за упис у бирачко место и образац Захтева да ће особа гласати у иностранству достављају се истовремено уз фотокопију важећег пасоша или личне карте.

Републичка изборна комисија доноси одлуку о отварању бирачког места уколико је регистровано најмање 100 особа које су се пријавиле са уредном и важећом документацијом.
Уколико број регистрованих/пријављених буде мањи од 100 особа Републичка изборна комисија неће отварати бирачко место у Краљевини Шведској

Прилог 1: З А Х Т Е В ЗА УПИС У ЈЕДИНСТВЕНИ БИРАЧКИ СПИСАК У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Прилог 2: З А Х Т Е В ЗА УПИС У БИРАЧКИ СПИСАК ПОДАТКА ДА ЋЕ БИРАЧ ГЛАСАТИ У ИНОСТРАНСТВУ

Министарска конференција ОЕБС-а у Стокхолму била је одлична прилика да се размотре сва питања којима се та безбедносна регионална организација бави, али и прилика за билатералне састанке са великим бројем министара и представника мултилатералних организација, рекао је данас у паузи конференције шеф српске дипломатије Никола Селаковић.
Министар спољних послова Србије имао је прилику да се сусретне са министрима спољних послова Аустрије, Румуније, Бугарске, Монака, Португалије, Шпаније, Русије, Казахстана и Киргизије.
Селаковић је истакао да су сви саговорници одали признање Србији на реформама и економским успесима које наша земља постиже, чврсто се утемељујући као лидер у региону.
Министар Селаковић је, како је додао, од министара из земаља чланица ЕУ добио охрабрења и поруке да можемо да очекујемо валоризацију реформи које спроводимо усклађујући наш правни и друштвени систем са тековинама ЕУ и европским вредностима.
„Право је задовољство и понос представљати такву Србију овде међу пријатељима и партнерским државама, и уверен сам да ће до краја ове министарске конференције она за нашу државу и МСП бити један од успешнијих мултилатералних догађаја у овој години“, казао је Селаковић.
Министар се осврнуо и на резултате петог састанак са шефом руске дипломатије Сергејем Лавровом, са којим је разговарао о важним питањима од интереса за две пријатељске државе и недавном сусрету председника Вучића и Путина у Сочију.

„Настављамо сарадњу и консултације, јер министарства спољних послова јесу министарства наше две државе која имају можда најинтензивнију сарадњу и тако ће то бити и у будућности", рекао је Селаковић.
Још једна добра вест је, према његовим речима, то што смо добили потврду министра иностраних послова Шпаније да ће почетком наредне године доћи у званичну посету Београду.
„То је разлог за наше задовољство, јер Србија и Шпанија су две пријатељске државе које се подржавају међусобно по питању територијалног интегритета, али Шпанија јесте и један од промотера нашег европског пута и то је за нас одлична вест и трудићемо се да будемо као и увек одлични пријатељи и домаћини“, рекао је Селаковић.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић изјавио је данас у Стокхолму, на 28. министарском савету ОЕБС-а, да чланице те организације треба да поштују принципе Хелсиншког завршног акта и посвете се очувању мултилатерализма.
Шеф српске дипломатије је поручио да морамо бити спремни на компромис у отклањању или бар смањењу безбедносних ризика, а да у тим напорима мултилатерализам треба да буде наш најзначајнији инструмент.
"Избијањем нових и заоштравањем постојећих конфликата, као и сталним појављивањем додатних изазова, ситуација се усложњава. Упркос нашим напорима годинама уназад, даље продубљивање јаза, недостатак политичке воље и отворености за укључивање у конструктиван и суштински дијалог доприносе подривању темеља на којима је ова организација изграђена", казао је Селаковић.
Подсетивши да се приближава педесета годишњица усвајања Хелсиншког завршног акта, Селаковић је нагласио да треба имати у виду да је тај документ, у време Хладног рата поставио десет основних принципа регулисања односа међу државама и тиме учинио да свет буде боље и безбедније место.
"Уверен сам да би требало да покажемо већу одговорност за будућност организације, политичку вољу и спремност на дијалог и компромисе, уз поштовање принципа и обавеза из овог значајног документа, као и оних које су преузете учешћем у раду ОЕБС-а", навео је Селаковић.
Он је констатовао да, упркос изазовима и нагомиланим проблемима са којима се ОЕБС данас суочава, чврсти темељи те организације, развијени механизми и њена флексибилност, јесу јасан показатељ да она остаје драгоцени инструмент колективне и свеобухватне безбедности.
Србија, како је рекао, сматра да би актуелне иницијативе и предлоге у вези са будућношћу ОЕБС-а требало пажљиво размотрити и кроз дијалог и консензус усвојити најбоља решења, која ће допринети јачању капацитета и видљивости организације.
Осврћући се на прилике у Југоисточној Европи,  Селаковић је оценио да ОЕБС у региону још увек има значајну улогу, како у јачању демократског капацитета и подршци даљим реформама региона, тако и у јачању сарадње, а самим тим и стабилности овог дела европског континента.
Србија је у протекле две деценије, како је објаснио, максимално користила експертску подршку ОЕБС-а у процесу свеобухватних реформи у друштву, а сарађује и са Мисијом ОЕБС на Косову и Метохији, која представља највидљивије међународно статусно неутрално присуство у Покрајини.
Министар Селаковић истакао је да је Србија посвећена европским интеграцијама и регионалној сарадњи кроз конкретне економске и инфраструктурне пројекте, јер једино кроз сарадњу са суседима, уз спремност да се уваже интереси свих, могу се постићи одржива решења проблема у региону.
"Са друге стране, желео бих да изразим дубоку забринутост и жаљење поводом безбедносне ситуације на КиМ током ове године, коју су обележили повећани број етнички мотивисаних напада и инцидената усмерених на припаднике српске заједнице, као и институционална дискриминација, напади на верске објекте СПЦ и подривање економске одрживости српске заједнице у Покрајини", казао је Селаковић.
Шеф српске дипломатије је истакао да, и поред напора које је Београд уложио у процес дијалога и испуњавање обавеза проистеклих из Бриселског споразума, политичари из Приштине до сада нису показали спремност да испуне своје обавезе.
"Уместо тога, повлаче унилатералне потезе, инсистирају на својој агенди тзв. државности и већ дуже од осам година одбијају да спроведу обавезу оснивања Заједнице српских општина, коју српска заједница на КиМ види као гаранцију свог опстанка у Покрајини", упозорио је Селаковић.

04. децембар 2021. године

Поводом републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије који је расписан за 16. јануар 2022. године, преносимо обавештење Министарства државне управе и локалне самоуправе:

Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (25. децембар 2021. године), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећем републичком референдуму гласати у иностранству.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име, презиме и име једног родитеља бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећем републичком референдуму и потпис подносиоца захтева.

Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије коме је поднет захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да бирач жели да гласа према месту боравишта у иностранству, на прописани начин доставља надлежној општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи, која о томе доноси решење.

По доношењу решења о одређивању бирачких места од стране надлежне изборне комисије за гласање на републичком референдуму, надлежна општинска, односно градска управа доноси решење о уписивању податка да ће бирач на републичком референдуму гласати према месту боравишта у иностранству и бирачко место на коме ће гласати, односно решење да нису испуњени услови да ће бирач на изборима гласати према месту боравишта у иностранству.

Након доношења решења да ће бирач на предстојећем републичком референдуму гласати према месту боравишта у иностранству и упису тог податка у јединствени бирачки списак, бирач се не уписује у извод из јединственог бирачког списка по месту пребивалишта у земљи, односно уписује се у извод из јединственог бирачког списка према месту боравишта у иностранству.

Указује се да се податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак за одлучивање по захтеву за упис податка о томе да ће бирач гласати у иностранству, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља.

Увид у јединствени бирачки списак може се извршити електронским путем, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана и регистарском броју личне карте, на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе можете видети ОВДЕ:

Такође, обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије поднети општинској, односно градској управи по месту њиховог пребивалишта у земљи захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак.”

Министарство спољних послова позива држављане Републике Србије који желе да искористе своје гласачко право у иностранству да се обрате најближем дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије. Листа дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије се може наћи ОВДЕ:

Вршилац дужности помоћникa министра спољних послова за ЕУ амбасадор Небојша Кошутић и амбасадор Србије у Шведској Драган Момчиловић учествовали су у Стокхолму, у саставу наше државне делегације, у билатералним консултацијама о питањима ЕУ интеграције Србије.
Том приликом разговарано је о даљим корацима Србије у процесу приступања ЕУ, са нагласком на оствареним резултатима на реформском плану, који су констатовани и у последњем Извештају Европске комисије о напретку.
Делегација Србије је, уз детаљна објашњења о конкретним постигнућима у погледу питања владавине права, као и успесима на пољу економских реформи, акценат ставила на потребу адекватне валоризације оствареног, у виду отварања нових кластера у преговарачком процесу на Међувладиној конференцији ЕУ и Србије у децембру ове године.
Током одржаних састанака, поновљена је подршка Стокхолма наставку процеса проширења ЕУ на регион Западног Балкана, укључујући Србију, уз неопходност континуираног рада на спровођењу реформи и примени усвојене легислативе, усклађене са стандардима ЕУ.
Шведска делегација је истакла опредељеност за наставак пружања експертске и финансијске помоћи реформским процесима у Србији.
Такође, две стране су размениле мишљења о сарадњи Србије и ЕУ у оквиру Заједничке спољне и безбедносне политике Уније, приликама у региону западног Балкана, дијалогу о нормализацији односа Београда и Приштине, уз осврт шведске стране на њено овогодишње председавање ОЕБС-у, те очекивања у вези са предстојећим Министарским саветом ОЕБС у Стокхолму.
У делегацији Србије, су осим амбасадора Кошутића и Момчиловића, били саветник премијера за спољну политику Ни