| |     latinica | english  
Насловна
Селаковић: Србија активно укључена у сузбијање тероризма, радикализма и екстремизма

11.5.2022.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић учествовао је данас у Маракешу на Министарском састанку Глобалне коалиције за борбу против ИСИЛ-а.

Селаковић је поручио да се Србија залаже за мултилатерални аспект борбе против тероризма и да сматра да Уједињене нације треба да буду кључни форум за међународну сарадњу на овом пољу.

Министар је навео да наша земља испуњава све међународне обавезе у контексту спровођења резолуција Савета безбедности УН, а посебно оних које се односе на увођење ембарга на извоз наоружања, укључујући и забране које се односе на недржавне актере, терористичке организације и са њима повезане појединце, посебно напоменувши и да је Србија потписница 15 међународних конвенција за борбу против тероризма.

„Учествујући у мултинационалним мисијама за одржавање мира у оквиру УН и ЕУ, Србија на конкретан начин доприноси очувању регионалне и глобалне безбедности“, рекао је Селаковић, одавши почаст припаднику Војске Србије, потпуковнику Дејану Станојевићу и његовим колегама, који  су 29. марта трагично изгубили живот у мисији Уједињених нација у Демократској Републици Конго.

„Србија не умањује значај и важност других међународних форума, због чега се од самог почетка придружила Глобалној коалицији и несебично даје свој допринос међународним напорима у борби против ИСИЛ, превасходно кроз различите форме донација у војној опреми и муницији и учествовањем у обукама безбедносних снага Ирака“, нагласио је министар и додао да Србија, као земља кандидат за чланство у Европској унији, пун допринос даје активним учешћем у оквиру европских политика у борби против тероризма, а  има и развијену стратешку сарадњу са ЕУРОПОЛ-ом.

Министар је посебно нагласио да Србија има инструменте у свом кривичном законодавству да спречи и казни подстицање, организовање и учешће својих грађана у ратовима или сукобима у страним државама, те је информисао и да су правосудни органи Србије окончали поступке против 7 лица која су била ангажована на страним ратиштима, а да у току је више истрага против лица повезаних са терористичким деловањем.

Шеф српске дипломатије поручио је да је борба против тероризма, радикализма и екстремизма од приоритетног значаја, и да је Србија активно укључена у сузбијање тих изазова и претњи на домаћем, регионалном и међународном плану.



Е заказивање услуге издавања или замене путне исправе - пасоша

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Обавештавамо држављане Републике Србије који имају дозволу боравка у Краљевини Шведској да је заказивање термина за подношење захтева за израду путне исправе - пасоша, у Амбасади Републике Србије у Стокхолму, могуће искључиво електронским путем преко портала е-управа.

Исто се односи и на држављане Републике Србије који живе и раде у Краљевини Норвешкој и Републикама Финској, Летонији, Исланду и Естонији.


Термини за мај и јун ове године су у целости попуњени и није омогућено заказивање термина у том периоду.


Заказивање термина је омогућено за период од 01. јула ове године.


Поступак заказивања

Потребна документа



"Летњи камп српског као завичајног језика"

У оквиру пројеката "Летњи камп српског као завичајног језика" Академска српска асоцијација позива све припраднике српске дијаспоре од 18 до 22 године да се пријаве на летњи камп који ће се одржати у Нишу.

Под покровитељством Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова летњи камп ће се одржати у периоду од 11. 7. до 17. 7. 2022. године.
Након завршетка кампа сви учесници ће добити потврде о похађању летњег кампа које издаје Академска српска асоцијација.

Замолили бисмо Вас да поделите ову информацију како би што већи број наших људи видео и како би сви заинтересовани могли да се пријаве.

Сви заинтересовани могу да се пријаве до 28. 5. 2022. године путем нашег сајта, ОВДЕ:

Или да скину образац пријаве који се налази у прилогу имејла и пошаљу на имејл адресу: asasocijacija@gmail.com са насловом "Пријава - летњи камп". Образац можете скинути,  ОВДЕ:

Позив за летњи камп, можете погледати, ОВДЕ:

Срдачан поздрав,

Тим Академске српске асоцијације



ОДЛУКА О СУФИНАНСИРАЊУ ПРОЈЕКАТА КОЈИ ДОПРИНОСЕ ОЧУВАЊУ И ЈАЧАЊУ ВЕЗА МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ И ДИЈАСПОРЕ КАО И МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ И СРБА У РЕГИОНУ


Министар спољних послова Републике Србије, Никола Селаковић, донео је Одлуку о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, број: 52-229/30-2022/01 од 11. априла ове године, као и Одлуку о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону, број: 51-366/30-2022/01 од 11. априла ове године, а по конкурсима који су били отворени од 23. фебруара до 09. марта 2022.године.

Увид у донете одлуке можете извршити на званичном интернет сајту Министарства спољних послова и Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону:
 

www.mfa.gov.rs
www.dijaspora.gov.rs

На основу ове одлуке Српском савезу у Шведској додељена су средства за набавку народних ношњи за фолклорно друштво.

Амбасада Републике Србије у Стокхолму изражава задовољство што је пројекат Српског савеза у Шведској препознат као важан у очувању и јачању веза матичне државе са дијаспором и овом приликом честитамо руководству Српског савеза као и посвећеним појединцима у тим настојањима.
 



Од 1. априла укинута COVID-19 ограничења за улазак у Летонију

Од 1. априла 2022. укинута су сва ограничења за улазак у Летонију уведена ради спречавања ширења COVID-19. Српски држављани у Летонију у могу да уђу, као и раније, уз важећи пасош, позивно/гарантно писмо, повратну карту, путно осигурање и потврду о поседовању новца. Тест или вакцина на COVID-19 нису потребни. 



Уручење државних одликовања Рeпублике Србије Дини и Јовану Рајсу, у Амбасади Србије у Стокхолму, 29. марта 2022. године

У Амбасади Републике Србије у Стокхолму је уприличена церемонија уручења одликовања „Ордена српске заставе трећег степена“, која су Указом председника Републике Србије Александра Вучића, поводом Дана државности 15.фебруара 2022, додељена Дини Рајс и Јовану Рајсу, „за нарочите заслуге у очувању културе сећања на Холокауст“.
У поздравном говору, амбасадор Драган Момчиловић је указао да су одликовања додељена Дини и Јовану Рајсу, као члановима јеврејске заједнице у Србији, који су преживели Холокауст и који, као познати интелектуалци у Шведској, у континуитету, својим активностима доприносе очувању културе сећања на Холокауст и борби против антисемитизма. Захваљујући њиховим књижевним делима и сведочењима о личним искуствима из периода Другог светског рата на тлу бивше Југославије, посебно у Новом Саду и Београду, код данашњих и будућих генерација ће бити однегована сећања о страдањима Јевреја, Срба и Рома, али и о значајној помоћи коју су српске породице тог времена пружале Јеврејима како би се сачували њихови животи.
Дина и Јован Рајс су, уз захвалност за додељена одликовања, истакли да Србија никада није показивала антисемитизам, као и да је српски народ био једини у Европи који је штитио и спасавао своје Јевреје, укључујући и њих, за време Другог светског рата.
Пријему у Амбасади су присуствовали ћерка, унуци, други сродници и пријатељи брачног пара Рајс, Ања Јан Гунтер, надлежна за Србију у Дирекцији за ЕУ МИП Шведске, аустријска амбасадорка у Шведској Гудрун Граф са супругом, као и целокупан колектив Амбасаде Србије у Стокхолму.



Од 1. априла укинута COVID-19 ограничења за улазак у Шведску

Од 1. априла 2022. укинута су сва ограничења за улазак у Шведску уведена ради спречавања ширења COVID-19. Српски држављани у Шведску могу да уђу, као и раније, уз важећи пасош, позивно/гарантно писмо, повратну карту, путно осигурање и потврду о поседовању новца. Тест или вакцина на COVID-19 нису потребни. 



Учешће Амбасаде Србије у Стокхолму у обележавању „Дана Франкофоније у Шведској“, 24.марта 2022.

Амбасада Републике Србије у Стокхолму је учествовала у обележавању „Дана Франкофоније у Шведској 2022.“, у склопу манифестације „Buffet de la Francophonie“, коју су организовале амбасаде Француске и Белгије, у сарадњи са Француским културним институтом, на Народном универзитету (Folkuniversitet) у Стокхолму. Том приликом, међу презентацијама амбасада држава учесница Франкофоније -  Француске, Канаде, Швајцарске, Белгије, Египта, Туниса, Марока, Либана, Јерменије и Руанде, Амбасада Србије је имала веома запажен штанд са разноврсним, традиционалним српским кулинарским специјалитетима и промотивним материјалима о туристичким потенцијалима. Српски штанд су, поред представника дипломатског кора, посетили поједини шведски грађани, познаваоци француског језика, као и бројни шведски студенти, којима су подељене брошуре на француском, са информацијама о могућностима за студирање и академске размене са универзитетима у Србији.



XXIV међународни ликовни конкурс „Радост Европе“ - БЕОГРАД

Градска управа Града Београда - Секретаријат за културу и Дечји културни центар Београд организују XXIV међународни ликовни конкурс „Радост Европе“. Конкурс је расписан

На конкурсу могу учествовати појединци, предшколске установе, школе, дечији ликовни атељеи, дечји културни центри и сличне дечје установе и асоцијације у Републици Србији и иностранству.
Право учешћа имају сва деца света од 4 до 18 година, а избор теме је слободан. Радови морају бити оригинални и рађени самостално, настали у 2021. или 2022. години и не смеју бити раније излагани на другим међународним конкурсима и изложбама. Приспели радови се неће враћати.
Рок за приспеће радова је 11. јул 2022. године.
Додатне информације:


Мејл адреса: lidija.senicar@dkcb.rs


Линк: https://www.dkcb.rs/ 

Радове, сходно пропозицијама организатора, слати на адресу:
Дечји културни центар Београд,
Таковска 8,
11 000 Београд, Србија
 



Селаковић разговарао са шефом Делегације ЕУ и амбасадорима држава чланица ЕУ

01. март 2022.

Министар спољних послова Никола Селаковић састао се данас са шефом Делегације ЕУ Емануелом Жиофреом и амбасадорима држава чланица ЕУ акредитованим у Србији.

Министар Селаковић упознао је присутне амбасадоре са Закључком Савета за националну безбедност, који је Влада Србије усвојила 27. фебруара поводом ситуације у Украјини.
Шеф српске дипломатије је поручио да Србија изражава најискреније жаљење због избијања кризе и сукоба у Украјини, истакавши да сматрамо веома погрешним нарушавање територијалног интегритета и суверенитета сваке државе, па самим тим и Украјине. С тим у вези, Селаковић је подсетио да наша земља веома јасно позива на поштовање принципа међународног права, указавши да је то основа наше спољне политике.

Селаковић је подвукао да наша земља даје пуну подршку преговорима две стране и свим кредибилним међународним напорима за изналажење мирног и политичког решења кризе у Украјини.
Србија ће, како је истакао, у овим изазовним временима наставити да доследно чува мир и стабилност у Југоисточној Европи, истакавши да и савремени изазови показују да се све несугласице на нашем континенту морају решавати мирним средствима и дијалогом.
Извор/Фото: www.mfa.gov.rs



ОБАВЕШТЕЊЕ СРПСКИМ УДРУЖЕЊИМА И КЛУБОВИМА У КРАЉЕВИНИ ШВЕДСКОЈ

РАСПИСАН ЈЕ КОНКУРС ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОЈЕКАТА КОЈИ СВОЈИМ КВАЛИТЕТОМ ДОПРИНОСЕ  ОЧУВАЊУ И ЈАЧАЊУ ВЕЗА МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ И СРБА У РЕГИОНУ И МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ И ДИЈСАПОРЕ

Обавештавамо вас да је на основу одлуке Министра спољних послова Републике Србије, Николе Селаковића, расписан конкурс за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону и матичне државе и дијаспоре.
Конкурс траје од 23. фебруара до 09. марта 2022. године.
Право учешћа на конкурсу имају:
1. организације у дијаспори
2. организације чије је седиште у Републици Србији

Право учешћа на конкурсу немају:
1. директни или индиректни корисници буџетских средстава,
2. физичка лица,
3. привредни субјекти

Предмет конкурса је суфинансирање пројеката који имају за циљ:
1.  употребу, учење, чување и неговање српског језика и ћириличког писма, чување и неговање српског културног, етничког, језичког и верског идентитета;
2. унапређење економске сарадње Републике Србије и дијаспоре.

Целокупан увид у расписане конкурсе за суфинансирање пројеката можете извршити на следећим линковима:


www.mfa.gov.rs


www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/


Рок и начин достављања пројеката:
Пријава за учешће на Конкурс врши се путем Веб платформе која се налази на званичном интернет сајту Министарства спољних послова и Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.
Пријаве послате на било који други начин (нпр. путем поште, факсом и сл.), неће бити узете у разматрање.
Почетак пријаве на Конкурс путем Веб платформе је 23. фебруар 2022. године у 7:30 часова, по локалном времену.
Завршетак пријаве на Конкурс путем Веб платформе је 9. март 2022. године у 23:59 часова, по локалном времену.
Благовременом пријавом сматра се пријава предата путем Веб платформе најкасније до 9. марта 2022. године у 23:59 часова, по локалном времену.

Амбасада Републике Србије у Стокхолму стоји на располагању свим заинтересованима за додатне информације и позива српска удружења и клубове у Краљевини Шведској да учествују са својим пројектима на конкурсу и дају свој аутентични допринос очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре.
 



КОНЗУЛАРНИ ДАНИ У МАЛМЕУ И ГЕТЕБОРГУ – 5. МАРТА И 12. МАРТА 2022. ГОДИНЕ

Поштовани,
Амбасада Републике Србије одржава уобичајене КОНЗУЛАРНЕ ДАНЕ током 2022. године у Малмеу и Гетеборгу.

КОНЗУЛАРНИ ДАН У МАЛМЕУ биће одржан у суботу, 05. марта 2022. године од 09:30 до 12:30 часова, у просторијама Културно-спортског друштва „Србија“, на адреси Ystadsvägen 46, 214 45 Malmö.

КОНЗУЛАРНИ ДАН У ГЕТЕБОРГУ биће одржан у суботу, 12. марта 2022. године од 09:30 до 13:00 часова у просторијама српског удружења „Козара“, на адреси Dagjämningsgatan 1,  415 36 Göteborg.
На конзуларном дану можете да извршите неку од следећих конзуларних радњи:

- Пријава брака и рођења деце;
- Овера пуномоћја и овера наследничке изјаве;
- Подношење захтева за пријем у држављанство Републике Србије;
- Подношење захтева за утврђивање држављанства Републике Србије;
- Издавање потврде о животу;
- Увођење у војну евиденцију регрута;
- Пријава смрти;
- Издавање спроводнице за пренос умрлог лица;
- Издавање путног листа ради повратка у Републику Србију,  као и подношење захтева за путни лист за Црну Гору.
За остале информације можете се обратити Амбасади Републике Србије у Стокхолму на бројеве телефона (+46) 08247748, (+46) 08218482, сваког радног дана између 13:00 i 15:00 часова,  или путем mail-a на адресу:
konzul.rs@telia.com

 



Вучић: Славећи Сретење шаљемо поруку да желимо слободну, јаку и модерну Србију

15.02.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић уручио је данас, поводом Дана државности Србије, одликовања заслужним појединцима и институцијама и том приликом поручио да славећи Сретење, чинимо посвету нашим великим претходницима и шаљемо поруку да желимо слободну, јаку, и модерну Србију.

Председник Александар Вучић је истакао да Сретењски устав потврђује Карађорђеву и Милошеву доктрину да је Србија држава слободних сељака, чије је право на имовину потврђено највишим правним актом Кнежевине.

„Немамо право да се пред сенима предака не присетимо да су у то време највеће силе света баштиниле вишевековну традицију робовласништва, кметства, те суровог колонијализма. И нисмо ми случајно данас једна од најбрже и највише растућих економија Европе, као што нисмо случајно земља градилишта и нових инвестиција. Ни најмање случајно није ни то што смо успели да се изборимо са свим кризама, од поплава, до пандемије. На крају, нисмо тек пуком случајношћу независна земља, која сама одлучује о својој судбини. То је била обавеза коју смо добили тог 15. фебруара 1835. године од окупљених на пољани наше слободе и наше будућности“, поручио је председник.

Председник Републике подсетио је да се данашња Србија темељи на два догађаја, која су се одиграла на исти дан, у различитим временским интервалима, те да свакодневним напорима, које улажемо у бољитак и јачање наше земље, отплаћујемо дуг, који су нам оставили Карађорђе, Чарапић, Вељко, Главаш, Синђелић и сви други устаници.

„Први догађај је, по историчарима, најзначајнији у нашој модерној историји, јер су њиме отпочели ратови за слободу, независност и уједињење. И тог 15. фебруара 1804. године, у Марићевића јарузи, у Орашцу, народне вође су подигле први слободарски устанак на Балкану, устанак који ће створити независну Србију, и који ће, на овим просторима, устоличити ту свету реч слобода, као најважнији израз, као обавезу и завет. Захваљујући њима, Србија је успела да издржи стотине година борбе за своју, али и туђу слободу и независност. Србија данас представља бастион слободе и независности и гарант мира на овим просторима“, рекао је председник Вучић.

„Сваки наш нови пут, свака болница, пруга, фабрика коју подижемо, својеврсна је отплата на снове и жртву устаника, који су, не траживши ништа ни од кога, кренули на тај страшни и лепи пут слободе. Упркос слому као крајњем резултату, Први српски устанак доказао је да Србија, ослоњена сама на себе, може бити слободна и потпуно функционална као држава.  Жеља устаника да освоје право на "Српско Правленије", метафорички је зачетак будуће српске државе“, поручио је председник.

Председник Републике потом је истакао да Србија пре тачно 187 година, на верски празник Сретење, није добила само први Устав, већ да је захваљујући њему постала држава.

„Тако је одлучено на највећој Скупштини икада одржаној, у Крагујевцу, у порти Придворске цркве. На тој пољани под отвореним небом, Србија је добила своју заставу, свој грб, своје институције и озваничила своју слободу. Један народ, поносан, сељачки и истрајан је одлучио да, после векова ропства, законски збаци разне окове, и да од те пољане направи модерну државу, државу без робова, у којој ће сви бити једнаки пред законом, сви имати права и слободе, а свака власт бити ограничена“, нагласио је председник додајући да је тог дана Србија, по свом уређењу, стала раме уз раме са Француском и Белгијом и постала једна од најмодернијих европских држава.

Током обраћања, председник је рекао да захваљујући јуначким прецима Србија данас живи као слободна, независна, стабилна, достојанствена држава, која је у миру са свима. Затим је поручио да уручује ордења, као знак захвалности свима онима, који су својим радом и залагањем допринели управо таквој Србији.

„Остаће вечно упамћени, забележени на страницама те велике и дивне књиге, коју су наши преци почели да пишу, без речи, али са јасном мишљу, коју ми данас настављамо, вредно и пажљиво, знајући да она нема крај“,  закључио је председник Републике Србије Александар Вучић.

Извор/Фото: www.predsednik.rs



Дан државности, 15. фебруар 2022. године

                                                            

 

 Амбасада Републике Србије у Краљевини Шведској

поводом Дана државности Републике Србије

има задовољство да вас позове

да погледате видео презентацију
    
15. фебруара 2022. године

линк је доступан овде:

 



Нерадни дани

Амбасада Р. Србије неће радити са странкама у уторак, 15. фебруара и среду, 16. фебруара 2022. године због обележавања Дана државности. Конзуларно одељење Амбасаде ће дежурати само за хитне случајеве.



Београд добија Центар за четврту индустријску револуцију

7. фебруар 2022.


Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић присуствовала је данас у Женеви потписивању Споразума о успостављању центра Светског економског форума за четврту индустријску револуцију у Србији, првог таквог у региону Западног Балкана.

Споразум су у седишту тог форума потписали директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Србије Михаило Јовановић и извршни директор задужен за центре Светског економског форума за четврту индустријску револуцију Џереми Јургенс.

Поменути центар у Србији биће 16. у мрежи центара Светског економског форума у свету и први у региону Западног Балкана.

Нови центар почеће са радом 1. марта, а функционисаће као непрофитна организација и платформа за јавно-приватно партнерство и сарадњу за четврту индустријску револуцију, док ће фокус рада бити на вештачкој интелигенцији и биоинжењерингу.

Потписивању овог документа присуствовали су и оснивач и извршни директор Светског економског форума Клаус Шваб и председник тог форума Борге Бренде, са којима се Брнабић претходно састала.

Брнабић је у обраћању новинарима истакла да је овај споразум резултат дугогодишњег заједничког рада Србије и Светског економског форума (WEF).

Почели смо да разговарамо још 2018. године, потписали Меморандум о разумевању, затим нас је 2020. година мало спутала, али наставили смо 2021. године да планирамо и ево нас данас овде, навела је она.

Према њеним речима, центар ће бити усмерен на област развоја вештачке интелигенције, биомедицине и биотехнологије, те на начине на које дигитализација може да подигне продуктивност предузећа и читаве економије.

То је оно што даље води ка већим платама, бољем животном стандарду, као и према економији која је, пре свега, заснована на знању, креативности и иновацијама, нагласила је Брнабић.

Данас, како је подвукла, имамо огромно признање за све што је Србија урадила у области дигитализације, развоја високих технологија и промене парадигме – са економије која је била заснована на радно интензивним инвестицијама, ка дигиталном развоју.

Зато овај споразум показује и да је Србија препозната као један од лидера у економији и ИТ индустрији у последњих шест година, указала је премијерка и оценила да је ово најава почетка још ближе сарадње Србије и Светског економског форума.

Она је додала да ће са 16 центара WEF-а за четврту индустријску револуцију у свету на сваких месец дана имати заједнички састанак, на којем ће се говорити о томе шта сваки од њих ради, будући да сваки има различит фокус.

Тако ћемо на сваких месец дана чути шта ко ради, учити једни од других и сигурна сам у то да ће центар у Београду бити један од најбољих, поручила је председница Владе.

Према њеним речима, овим добијамо видљивост, могућност да се Србија додатно етаблира као инвестициона дестинација, земља добра за живот, инвестирање у нове технологије и знање.

Јовановић је објаснио да ће центар за четврту индустријску револуцију у Србији радити у оквиру Канцеларије за ИТ и еУправу.

Он је рекао да ће овај центар блиско сарађивати са другим значајним националним институцијама, пре свега са Истраживачко-развојним институтом за вештачку интелигенцију и Институтом за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, са другим државним установама, научним институтима и приватним сектором.

Према његовим речима, екосистем формиран око центра користиће инфраструктуру Националне платформе за развој вештачке интелигенције, Центра за секвенцирање генома и будућег биоекономског центра – БИО4 Кампус.

Потписивање Споразума о оснивању центра за четврту индустријску револуцију са Светским економским форумом представља потврду резултата Владе Србије у пројектима дигитализације, развоју ИТ сектора и еУправе, иновацијaма и улагању у образовање и знање.

Оснивање српског центра представља још један снажан подстицај даљем развоју и ИТ сектора и иновацијама, технолошком препороду и лидерству Србије у овом делу Европе.

У ери четврте индустријске револуције Србија користи своју шансу и постаје регионални технолошки и научни лидер.

На иницијативу премијерке Брнабић, Влада Србије је визионарски 2019. године донела Стратегију развоја вештачке интелигенције, као једна од само 26 земаља у читавом свету која је такву стратегију имала, при чему је циљ успостављање Националне платформе за развој вештачке интелигенције.

Само две и по године пошто је у Крагујевцу постављен камен темељац за изградњу Дата центра, у оквиру њега су пуштени у рад и платформа за вештачку интелигенцију и суперкомпјутер.

Платформа је на располагању нашим иновативним стартап компанијама и научницима како би брзо развијали нове производе вештачке интелигенције.
.
Извор/Фото: Танјуг

 



Јоксимовић и Ринкевичс: Подршка Летоније европском путу Србије

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић разговарала је данас у Београду са министром спољних послова Летоније Едгарсом Ринкевичсом о европској интеграцији Србије, као и о билатералним односима и ситуацији на Западном Балкану.
Јоксимовић и Ринкевичс су се сагласили да је напредак Србије у преговорима у приступању важан за обе стране, за нашу земљу и за ЕУ и државе чланице, јер показује да нова методологија проширења ЕУ даје очекиване резултате.
„Имајући у виду све што је Србија постигла, достижући сва мерила за отварање два кластера, од којих је један и отворен у децембру, а посебно унапређујући владавину права, важно је да је ЕУ то препознала и да је наша земља показала да је поуздан партнер у свим питањима која су од заједничког интереса“, рекла је министар.
Захваљујући Летонији на подршци политици проширења и отварању кластера 4 - Зелена агенда и одрживо повезивање, на Међувладиној конференцији у децембру прошле године, нагласила је да су добри билатерални односи основ и за даље унапређење сарадње у многим областима, а посебно политичке и техничке сарадње у преговарачком процесу Србије и ЕУ.
Јоксимовић је информисала летонског колегу о свим даљим активностима које Влада предузима како би реализовала реформу правосуђа, како једну од кључних за јачање владавине права, али и оне из области Зелене агенде, као и остале које воде испуњавању критеријума за отварање осталих кластера.
Ринкевичс је изјавио да је Летонија један од заговорника политике проширења Европске уније, имајући у виду и трансформацију коју је та земља остварила у политичком и економском погледу у својој интеграцији у Унију.
Нагласио је да ће Србија имати подршку Летоније за све реформе које воде демократизацији друштва, владавини права, јачању дијалога и безбедности у региону, а које уз све остале, чине основ за чланство у ЕУ.
Јоксимовић и Ринкевичс разговарали су посебно и о актуелним питањима очувања европске и енергетске безбедности.



Селаковић: продубљивање сарадње са Летонијом на путу Србије ка ЕУ

Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић састао се данас са министром иностраних послова Републике Летоније Едгаром Ринкевичсом и захвалио на подршци коју Летонија пружа нашој земљи на путу ка ЕУ.
Министар Селаковић је на заједничкој конференцији за новинаре после састанка рекао да је задовољан разговором, који је, између осталог, био усмерен на продубљивање сарадње са Летонијом у процесу евроинтеграција.
“О нашим плановима и намерама сведочи и Меморандум о сарадњи два министарства спољних послова који смо управо потписали, а који дефинише нашу добру вољу да у наредном периоду одржавамо редовне политичке консултације, да размењујемо искуства у области европских интеграција, али и дајемо допринос као два министарства додатном развоју економске сарадње”, навео је шеф српске дипломатије.
Према његовим речима, европски пут Србије је нешто што је константа и стратешко опредељење наших грађана и наше државе.
Министар Селаковић је пренео да је са колегом из Летоније разговарао о политичким догађајима у регионима у којима се две државе налазе, о продубљивању сарадње, као и о дијалогу Београда и Приштине, о нужности да се дијалог настави, али и да се спроведу до сада постигнути споразуми, нарочито када је реч о оснивању Заједнице српских општина.
Према његовим речима, од Првог бриселског споразума је прошло више од три хиљаде дана а да Приштина још увек није извршила своје обавезе.
“Наставићемо разговор на ову тему. Изразио сам захвалност колеги на спремности Летоније да повећа свој контингент у оквиру јединица Kфора, што нама значи много када је у питању очување и одржавање безбедности и стабилности на терену“, нагласио је министар Селаковић.
Шеф српске дипломатије је рекао да је са колегом из Летоније разговарао и о сарадњи на мултилатералном плану и спремности обе државе да подрже међусобне кандидатуре у предстојећем периоду, а посебно је поздравио иницијативу летонског колеге о именовању Бојана Kостића за почасног козула у Србији.
Kако је навео, сагласили су се да је економско-трговинска сарадња две земље на скромном нивоу, да постоји много више шанси да се она у будућности развија, а било је речи и о сарадњи у области ИТ.
Министар спољних послова Летоније Едгар Ринкевичс констатовао је да је Србија протеклих година направила огроман напредак у процесу евроинтеграција и честитао на успешно спроведеном референдуму о уставним променама.
„За Летонију је важно да постоји кредибилан процес проширења ЕУ на западном Балкану и да земље кандидати испуне све критерујуме, од пољопривреде, владавине права и правосуђа, до усклађивања спољних политика“, рекао је Ринкевичс. 

Како је додао, постигнута је сагласност да на билатералном нивоу недостаје редован дијалог на високом нивоу, али постоји обострана жеља да се то исправи.
Када је реч о економским односима сарадњи, министар Ринкевичс је констатовао да постоји велики простор за интензивирање сарадње пре свега у ИТ сектору.
Он је додо и да Летонија подржава дијалог Београда и Приштине и да је става да сви споразуми који су постигнути морају да буду имплементирани. 

 

 



Значајан простор за унапређење економске сарадње са Летонијом

31. јануар 2022.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са министром спољних послова Републике Летоније Едгарсом Ринкевичсом о билатералним односима, економској и трговинској сарадњи и напретку Србије у процесу европских интеграција.

Брнабић је изнела став о стратешком опредељењу Србије за приступање Европској унији, истичући да веома цени подршку коју Летонија пружа нашој земљи на њеном европском путу, а нарочито за отварање Кластера 4 у децембру прошле године.
Она је изразила очекивање да ће, током француског председавања Савету ЕУ, Србија отворити и Кластер 3, који се односи на конкурентност и инклузивни раст.
Према њеним речима, Србија се залаже за напредак Западног Балкана на европском путу, који је од суштинског значаја за стабилност региона.
Премијерка је изразила захвалност Летонији на доприносу безбедности на Косову и Метохији кроз значајно учешће у саставу мисија КФОР и ЕУЛЕКС, оценивши да је присуство ових мисија и даље неопходно и да умногоме утиче на сигурност грађана.
Шеф летонске дипломатије похвалио је напредак Србије на пољу евроинтеграција, нагласивши да су успешно спроведеним референдумом о уставним променама учињени значајни кораци у области реформе правосуђа, кључни за даљи напредак у области владавине права.
Он је оценио да постоји значајан простор за унапређење економске сарадње и повећање обима спољнотрговинске размене, додавши да је Летонија, када епидемиолошки услови дозволе, отворена за директне контакте привредника двеју земаља, који би могли допринети снажнијој економској сарадњи.
Две стране су посебно нагласиле могућности сарадње у области биоекономије.
Ринкевичс је пренео подршку Летоније нормализацији односа и остваривању напретка у дијалогу Београда и Приштине, уз пуну примену договореног, истичући да ова земља чврсто подржава поштовање демократских процеса и став да је неопходно омогућити гласање Срба који живе на Космету на предстојећим изборима.
Премијерка Србије и министар спољних послова Летоније изразили су уверење да ће, по завршетку пандемије, бити интензивирани и политички контакти на највишем нивоу како би се продубила билатерална сарадња двеју држава.
Извор/Фото: www.srbija.gov.rs



Србија опредељена за унапређење билатералних односа са Шведском

21. јануар 2022.


Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са амбасадорком Краљевине Шведске у Београду Аником Бен Давид о билатералним и економским односима двеју држава, европским интеграцијама Србије, као и заједничким активностима у области заштите животне средине.
Брнабић је истакла да је Србија опредељена за унапређење односа двеју држава, посебно на пољу економије, додавши да у нашој земљи послује приближно седамдесет шведских компанија, које имају веома важну улогу у расту привреде и борби против незапослености.
Она је указала на то да о томе сведоче и планови компанија попут „Икее“ о ширењу капацитета у Србији, што уједно представља и позитиван сигнал за привлачење нових инвестиција.
Бен Давид је оценила да Србија припада унији европских земаља и поручила да ће Шведска наставити са подршком процесу евроинтеграција, реализацији Зелене агенде и унапређењу економске сарадње.
Извор/фото: www.srbija.gov.rs

21 January 2022
Serbia committed to improving bilateral relations with Sweden
Prime Minister Ana Brnabic spoke today with Swedish Ambassador to Serbia Annika Ben David about bilateral and economic relations between the two states, European integration of Serbia and the joint activities in the field of environmental protection.
Brnabic underlined that Serbia is committed to improving relations between the two states, especially in the field of the economy and added that around seventy Swedish companies do business in Serbia and that they have a very important role in the growth of the economy and the fight against unemployment.
This is also confirmed by plans of companies such as Ikea that intend to expand their capacities in Serbia, which represents a positive signal for attracting new investments.
Ben David said that Serbia belongs to the union of European countries and that Sweden will continue to support the process of European integration, realisation of the Green Agenda and the improvement of economic cooperation.



Услови за улазак држављана Р. Србије у Шведску од 21.01.2022. године

ŠVEDSKA
Počevši od 21.01.2022. godine državljani Republike Srbije, koji imaju digitalnu potvrdu o vakcinaciji EU (EU Digital COVID-19 Certificate), izdatu od strane nadležnog organa u  Srbiji, mogu da uđu u Švedsku i nije im potreban negativan test na COVID-19.
Napominjemo da vakcine koje su dostupne u Republici Srbiji, nisu sve priznate u Kraljevini Švedskoj.
Trenutno su odobrene samo one vakcine u skladu sa uredbom EU 726/2004 ili koje je SZO odobrila za upotrebu u hitnim slučajevima (izvor - https://polisen.se/en/the-swedish-police/the-coronavirus-and-the-swedish-police/faq/#laws):

Comirnaty (COVID-19 vaccin BioNtech Tozinameran)
Spikevax (COVID-19 Vaccin Moderna)
Vaxzevria (COVID-19 Vaccin AstraZeneca)
COVID-19 Vaccin Janssen
COVID-19 vaccin AstraZeneca/SKBio
COVISHIELD (Serum Institute of India COVID-19 vaccin)
COVID-19 vaccin BIBP/Sinopharm
CoronaVac (COVID-19 vaccin Sinovac).
COVAXIN (COVID19 vaccine Bharat Biotec)
COVOVAX (COVID-19 vaccine Serum Institute of India)
NUVAXOVID (COVID-19 vaccine Novavax).
Ukazujemo da se na ovoj listi ne nalazi vakcina protiv COVID-19 «Sputnjik V» .

Nevakcinisanim licima iz država van EU, uključujući i Srbiju, može biti dozvoljen ulazak u Švedsku samo ukoliko su obuhvaćeni izuzećem koje se odnosi na:
- Decu starosti do 18 godina,
- Lica sa dugotrajnom dozvolom boravka u Švedskoj,
- Lica koja imaju hitne porodične razloge,
- Zaposlene u transportnom sektoru,
- Pomorce,
- Strane diplomate akreditovane u Švedskoj i članove njihovih porodica,
- Osobe koje dolaze na poziv Vlade Švedske,
- Osobe pod međunarodnom ili humanitarnom zaštitom.
Ovim licima nije potreban negativan test na COVID-19. Švedski pogranični organi zadržavaju diskreciono pravo u pogledu primene odluke o ulasku u Švedsku,  posebno ako nisu ispunjeni uslovi za ulazak u Švedsku.



ПОЗИВ за учешће на конкурсу за култури програм у организацији Савез Срба у Шведској у 2022. години

Позивамо вас да се пријавите на конкурс за културни програм у организацији Савеза Срба у Шведској  намењен деци и омладини.
Позив се упућује самосталним уметницима и групама у матици и расејању који би својим садржајем из културе (позориште, књижевност, сликарство, радионице, филмови, музика…) били занимљиви деци и омладини која живе и одрастају у Краљевини Шведској.

Конкурс је још увек отворен те није касно да се пријавите, ОВДЕ:

Комисија Савез Срба у Шведској ће пристигле пријаве обрадити и информисати све који су конкурисали о својој одлуци.

УКЉУЧИТЕ СЕ – ПРИЈАВИТЕ СЕ и својим културним садржајем учествујте у одрастању младих у Краљевини Шведској.



Нерадни дани

Амбасада Р. Србије неће радити у понедељак, 3. јануара, четвртак, 6. јануара и петак, 7. јануара 2022. године због прославе новогодишњих и божићних празника. Конзуларно одељење Амбасаде ће дежурати само за хитне случајеве.

 



Нови прописи приликом уласка држављана Републике Србије у Републику Летонију

Сва лица која путују у Летонију у обавези су да попуне електронски формулар на веб страници www.covidpass.lv, не раније од 48 часова пре уласка у Летонију, као и да пруже на увид документа у вези са вакцинацијом, тестирањем или опоравком од COVID-19.
Ограничења уласка у Летонију зависе од државе из које лице путује, као и од доказа о вакцинацији, тестирању или опоравку од COVID-19. Вакцинација и опоравак, као и негативан резултат теста се доказују ЕU COVID-19 електронском потврдом (interoperable EU COVID certificate) или потврдом о вакцинацији или опоравку која је издата у САД, Аустралији или Канади.
Лица која долазе у Летонију, а потпуно су вакцинисана против COVID-19 у САД, Аустралији или Канади могу да добију краткотрајну потврду о вакцинацији за коришћење у Летонији. Потврда која се издаје само за територију Летоније еквивалентна је ЕU COVID-19 електронској потврди и важи 30 дана од дана издавања. Потврду издају туристички информациони центри који имају уговор са Националном службом за здравље.
У циљу ограничења ширења омикрон варијанте COVID-19, свим путницима који улазе у Летонију, укључујући и лица која имају ЕU COVID-19 електронску потврду, омогућено је да се бесплатно тестирају на територији међународног аеродрома Рига.
Држављанима Републике Србије који поседују ЕU COVID-19 електронску потврду о вакцинацији (прележаној болести или тестирању), у електронској или писаној форми, дозвољен је улазак у Летонију под условом да попуне електронски формулар на веб страници www.covidpass.lv, не раније од 48 часова пре уласка у Летонију. Ова лица нису у обавези да иду у самоизолацију. Овлашћени службеници аеродрома Рига, као и полиција, имају право да захтевају тестирање лица приликом уласка у Летонију, према процени.
Држављанима Р. Србије, који не поседују ЕU COVID-19 потврду, није дозвољен туристички или приватни долазак у Летонију, с обзиром да се Р. Србија налази на листи подручја високог ризика заразе.
Улазак у Летонију, из држава високог ризика заразе, дозвољен је држављанима Летоније, лицима која имају регулисан стални боравак у Летонији, или визу типа „Д“ за дужи боравак, уз ЕU COVID-19 потврду и пријаву на летонски сајт.
Лица која долазе из Р. Србије или транзитирају преко Србије, а испуњавају услов за улазак у Летонију, у обавези су да имају негативан PCR тест, не старији од 72 сата пре уласка у Летонију, или антиген тест не старији од 48 часова и да, најраније 48 сати пре преласка летонске границе, испуне електронски упитник на веб сајту www.covidpass.lv у који је унет податак о негативном тесту на COVID-19. Такође су обавезни и да на граничном прелазу покажу добијени QR код (потврда о пријави на летонски сајт). По уласку у Летонију у обавези су да се електронским путем региструју за PCR тест и обаве га о сопственом трошку у наредна 24 сата. До добијања резултата лица бораве у самоизолацији, на пријављеној адреси или у неком од туристичких смештаја који је за то одредила Развојна агенција Летоније. 
Тест није обавезан за децу до 12 година старости, дипломате акредитоване у Летонији и дипломатске курире, особе које долазе на позив званичника Летоније, запослене и чланове посада пружаоца услуга превоза терета и путника, поморце и припаднике трговачке флоте на путу ка, или враћању са брода, путницима авио компанија који путују у транзиту без напуштања рестриктивне зоне аеродрома до 24 сата, држављанима чланица ЕУ и лицима са сталним боравком у општинама Валка (Летонија) и Валга (Естонија), држављанима ЕУ у пограничној области, као и лицима са сталном дозволом боравка у ЕУ запосленим, или на студијама у пограничној области.

Изузетак од забране уласка у Летонију односи се на:
- Држављане Летоније, чланове њихових породица, лица за дозволом боравка у Летонији, странце који путују преко Летоније у транзиту да би се вратили у земљу свог сталног боравка.
- Држављане ЕУ, ЕЗ, Швајцарске и чланове њихових породица и сталне становнике тих земаља као и држављане ВБ и чланове њихових породица који су у транзиту до државе порекла.
- Запослене и чланове посаде пружаоца услуга превоза терета и путника.
- Поморце на путу до, или враћању са брода.
- Стране држављане који раде по уговору у Летонији који је признала Инвестициона и развоја агенција Летоније.
- Стране дипломате и чланови њихових породица који су у транзиту преко територије Летоније према држави службовања или држави порекла, као и особље страних ДК мисија и међународних организација који ће привремено обављати дужности у Летонији и државне службенике и запослене у дипломатско-конзуларним представништвима приликом обављања службених функција.
- Држављане Летоније који су чланови званичних делегација.
- Редовне студенте и студенте на размени, уколико имају писмени доказ високошколске установе да је обавезно присуство на студијама.
- Спортисте, спортске раднике и представнике међународних спортских организација акредитованих за учешће на међународној спортској манифестацији, или чије учешће је обавезно у складу са процедуром утврђеном Законом о спорту.
- Лица која долазе ради лечења, уз одобрење надлежне Здравствене службе, лица у пратњи болесника уколико се ради о малолетном лицу или ако је пратња неопходна.
- Културне раднике чији је долазак у Летонију везан за пружање услуга у култури и организацију јавних догађаја, на позив Министарства културе.
- Спортисте сениорских тимова Летоније, Олимпијског тима или Параолимпијског тима, као и спортисте летонског тима који путују ради учешћа на међународним такмичењима за олимпијаду или параолимпијаду, учеснике техничких спортова и дисциплина, запослене у спорту који пружају услуге индивидуалним спортистима и који се налазе на листи чланова њиховог тима која је одобрена од стране Министарства образовања и науке, а који се враћају у земљу после међународних такмичења.
- Стране држављане запослене у научним институцијама и чланове њихових породица.  
- Особе које долазе у Летонију на позив председника, Скупштине, Владе или члана Владе, Уставног суда, Врховног суда, Државне ревизорске службе или министарства.
Путнике авио компанија који путују у транзиту без напуштања рестриктивне зоне аеродрома до 24 сата уз потврду о транзитирању.

17.01.2022.



Нови прописи приликом уласка држављана Републике Србије у Краљевину Шведску

Због повећаног ризика од ширења пандемије Covid-19, шведска Влада је недавно донела одлуку о новим прописима приликом уласка страних држављана у Краљевину Шведску. Новом одлуком шведске Владе, која се примењује од 28.12.2021. године и на држављане Р. Србије, лица која имају дигиталну потврду ЕУ о вакцинацији (EU digital COVID-19 certificate) издату у Србији, могу да уђу у Шведску, под условом да имају и негативан резултат теста на Covid-19, не старији од 72 часа од тренутка узимања узорка. Тест је обавезан и за малолетна лица старосне доби од 12 до 18 година.
Према захтеву шведског Министарства здравља потврда о негативном резултату теста на COVID-19 мора да буде на енглеском, француском, шведском, норвешком или данском језику, као и да садржи следеће податке:
- Име и презиме особе која је тестирана,
- Датум и време када је узет узорак за тестирање,
- Болест или инфективни агенс, COVID-19 (SARS-CoV-2 или једна од његових варијанти),
- Тип теста: антиген тест, PCR тест, LAMP тест ili TMA тест,
- Негативан резултат теста,
- Назив, број телефона и адреса установе која је издала потврду, односно лабораторије у којој је рађен тест.

Од забране уласка у Краљевину Шведску могу бити изузете особе које долазе ради ургентног лечења или из хитног породичног разлога, уз презентовање доказа о томе и негативан резултат теста на COVID-19, не старији од 72 сата. Такође, од забране уласка у Шведску изузета су и лица која имају дозволу боравка у Шведској, запослени у транспортном сектору, путници у транзиту, дипломате акредитоване у Шведској, као и лица која долазе на позив званичних органа Шведске, с тим што је и за та лица обавезан негативан резултат теста.
Нова одлука шведске Владе важиће до 31. јануара 2022. године, када се очекује њено поновно разматрање у зависности од епидемиолошке ситуације у Краљевини Шведској. 



Нерадни дани у Амбасади РС у Стокхолму

Амбасада Р. Србије неће радити са странкама у петак, 24. децембра и петак, 31. децембра 2021. године због прославе божићних и новогодишњих празника. Конзуларно одељење Амбасаде ће дежурати само за хитне случајеве.



Отварање Кластера 4 важна прекретница за Србију

14. децембар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић поручила је у Бриселу, након Међувладине конференције о приступању Републике Србије Европској унији, на којој је отворен Кластер 4, који обухвата четири поглавља у приступним преговорима са ЕУ, да је данашњи дан веома значајан и да представља веома важну прекретницу за Србију.

Брнабић је истакла да је Србија у складу са новом методологијом отворила Кластер 4 - Зелена агенда и одржива повезаност, и у оквиру тог кластера, отворена су четири нова поглавља.

Премијерка је оценила да је то велики успех на ком жели да честита свим грађанима Србије, исказавши захвалност председнику Србије Александру Вучићу на подршци и разумевању.

Важна ствар нове методологије је политичко управљање интеграцијама. Оно што смо ми урадили у мандату нове Владе је да у потпуности политички, заједно са министарком за европске интеграције Јадранком Јоксимовић, управљамо процесом, свим реформама, пре свега у области владавине права и то је дало резултат, рекла је премијерка.

Она је навела да је отварање поглавља огромна мотивација за даље реформе у области владавине права, јавне управе, привреде и економије.

Желим да захвалим свим државама чланицама Европске уније, као и Европској комисији на подршци и на разумевању. Показали су да су отворени, да су спремни да виде, да саслушају, да награде све оно што смо урадили и самим тим ово је велика мотивација да наставимо, чак не ни на исти начин на који смо радили до сада, већ да идемо брже и да радимо боље, напоменула је она.

Брнабић је изразила наду да ће Србија 2022. године отворити и Кластер 3, који је, како је навела, спреман, а да је следеће на агенди припрема за отварање Кластера 5.

Премијерка је нагласила да је све већи фокус на заштити животне средине и да је та тема све присутнија и све важнија у Србији.

Наши приоритети такође остају регионална стабилност, дијалог са Приштином, економија. Задовољна сам, и о томе смо и данас причали, тиме какве економске резултате Србија постиже. Очекујем да наш раст ове године буде 7,5 одсто, истакла је премијерка.

Она је нагласила да је степен усклађености Србије са спољном и безбедносном политиком Европске уније тренутно на 65,55 одсто.

Такође, Брнабић је изразила захвалност Словенији на успешном председавању ЕУ, као и на подршци државама чланицама, Европској комисији, комесару за проширење Оливеру Вархејију и председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен.

Премијерка је, одговарајући на питање новинара у вези са Поглављем 27, које се односи на унапређење животне средине, рекла да је то поглавље свакако најскупље од свих и да ће бити потребно више од 10 милијарди евра улагања.

Она је прецизирала да је реч о улагањима у пречистаче за отпадне воде, канализационе мреже, регионалне депоније, рециклажне центре, трансферне станице, унапређење квалитета ваздуха и субвенције за електрична возила.

Вероватно ће нам бити потребно још дуго након што, надам се, постанемо чланица ЕУ да ускладимо и достигнемо најбоље европске стандарде у области заштите животне средине, навела је Брнабић.

Према њеним речима, Србија је, захваљујући тешким мерама фискалне консолидације и економском развоју, 2020. године коначно добила прилику и финансијску могућност да постави област екологије као један од основних приоритета и да почну инвестиције у унапређење животне средине.

То је у овом тренутку најважнији кластер од свих. Да смо могли да бирамо, изабрали бисмо Кластер 4, због важности за грађане, нагласила је председница Владе и додала да је ово изузетно важан дан јер иза овога стоји изузетно много напора и посла.

У тешком тренутку за Србију и ЕУ, у доба пандемије корона вируса, добили смо огромно признање за све наше напоре и рад, закључила је Брнабић.

Она је указала на то да Србија сада са партнерима из ЕУ мора да ради на достизању стандарда Уније како би затворила тај кластер, напоменувши да ће то бити дуготрајан и скуп процес.

Извор: www.srbija.gov.rs
Фото: Танјуг



РЕФЕРЕНДУМ: МОГУЋНОСТ ГЛАСАЊA У КРАЉЕВИНИ ШВЕДСКОЈ – ДОПУНА ИНФОРМАЦИЈЕ

Поводом републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије који је расписан за 16. јануар 2022.године, преносимо део обавештења Министарства државне управе и локалне самоуправе:

''Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (25. децембар 2021. године), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећем републичком референдуму гласати у Краљевини Шведској.''
Обавештење Министарства спољних послова можете прочитати на нашем сајту.

Позивамо вас да изразите своју слободну вољу на предстојећем референдуму

Сваки држављанин Републике Србије који има пријављено место пребивалишта у Републици Србији и који је уписан у бирачки списак може да се изјасни на предстојећем Референдуму.
Уколико нема пријављену адресу боравишта у Р.Србији не може бити уписан у Бирачки списак.
Потребно је да свако лично провери да ли је уписанан у бирачки списак електронским путем.
Провера се врши на следећем електронском порталу, ОВДЕ:

Начин пријављивања за референдум 16.01.2021.

Уколико сте проверили податак о упису у бирачки списак и уколико сте уписани неопходне је да Амбасади Републике Србије у Стокхолму поднесете Захтев да ћете своје бирачко право остварити 16. јануара 2022. године у Краљевини Швеској.
Поступак је следећи:
1. Попунити образац Захтева са тачним подацима, читко написан - Прилог 2
2. Фотокопирати важећи  пасош или важећу личну карту

3. Доставити ова два документа најкасније до 20. децембра 2021. године Амбасади Р. Србије у Штокхолму на један од неколико начина:

3.1. Лично, радним даном од 10:00 до 13:00 часова
3.2. Поштом, на адресу: Hantverkargatan 26 / III 112 21 Stockholm
3.3. Скениране документе мејлом, на мејл адресу: konzul.rs@telia.com

Поступак за оне који нису уписани у бирачки списак
Уколико, након провере, ваше име није уписано у бирачки списак а имате уредно пријављено боравиште у Републици Србији потребно је да попуните додатни образац – Прилог 1.
Конзуларно одељење ће, службеним путем, поднети Захтев за упис у бирачки списак надлежној јединици локалне самоуправе (Град или Општина у Р. Србији) сходно пријављеном месту пребивалишта у Републици Србији.
Оба обрасца, образац Захтев за упис у бирачко место и образац Захтева да ће особа гласати у иностранству достављају се истовремено уз фотокопију важећег пасоша или личне карте.

Републичка изборна комисија доноси одлуку о отварању бирачког места уколико је регистровано најмање 100 особа које су се пријавиле са уредном и важећом документацијом.
Уколико број регистрованих/пријављених буде мањи од 100 особа Републичка изборна комисија неће отварати бирачко место у Краљевини Шведској

Прилог 1: З А Х Т Е В ЗА УПИС У ЈЕДИНСТВЕНИ БИРАЧКИ СПИСАК У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Прилог 2: З А Х Т Е В ЗА УПИС У БИРАЧКИ СПИСАК ПОДАТКА ДА ЋЕ БИРАЧ ГЛАСАТИ У ИНОСТРАНСТВУ

 



Министарска конференција ОЕБС-а одлучна прилика за дискусију о билатералним и мултилатералним темама

Министарска конференција ОЕБС-а у Стокхолму била је одлична прилика да се размотре сва питања којима се та безбедносна регионална организација бави, али и прилика за билатералне састанке са великим бројем министара и представника мултилатералних организација, рекао је данас у паузи конференције шеф српске дипломатије Никола Селаковић.
Министар спољних послова Србије имао је прилику да се сусретне са министрима спољних послова Аустрије, Румуније, Бугарске, Монака, Португалије, Шпаније, Русије, Казахстана и Киргизије.
Селаковић је истакао да су сви саговорници одали признање Србији на реформама и економским успесима које наша земља постиже, чврсто се утемељујући као лидер у региону.
Министар Селаковић је, како је додао, од министара из земаља чланица ЕУ добио охрабрења и поруке да можемо да очекујемо валоризацију реформи које спроводимо усклађујући наш правни и друштвени систем са тековинама ЕУ и европским вредностима.
„Право је задовољство и понос представљати такву Србију овде међу пријатељима и партнерским државама, и уверен сам да ће до краја ове министарске конференције она за нашу државу и МСП бити један од успешнијих мултилатералних догађаја у овој години“, казао је Селаковић.
Министар се осврнуо и на резултате петог састанак са шефом руске дипломатије Сергејем Лавровом, са којим је разговарао о важним питањима од интереса за две пријатељске државе и недавном сусрету председника Вучића и Путина у Сочију.

„Настављамо сарадњу и консултације, јер министарства спољних послова јесу министарства наше две државе која имају можда најинтензивнију сарадњу и тако ће то бити и у будућности", рекао је Селаковић.
Још једна добра вест је, према његовим речима, то што смо добили потврду министра иностраних послова Шпаније да ће почетком наредне године доћи у званичну посету Београду.
„То је разлог за наше задовољство, јер Србија и Шпанија су две пријатељске државе које се подржавају међусобно по питању територијалног интегритета, али Шпанија јесте и један од промотера нашег европског пута и то је за нас одлична вест и трудићемо се да будемо као и увек одлични пријатељи и домаћини“, рекао је Селаковић.



Селаковић: Ослонимо се на мултилатерализам и принципе Хелсиншког завршног акта

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић изјавио је данас у Стокхолму, на 28. министарском савету ОЕБС-а, да чланице те организације треба да поштују принципе Хелсиншког завршног акта и посвете се очувању мултилатерализма.
Шеф српске дипломатије је поручио да морамо бити спремни на компромис у отклањању или бар смањењу безбедносних ризика, а да у тим напорима мултилатерализам треба да буде наш најзначајнији инструмент.
"Избијањем нових и заоштравањем постојећих конфликата, као и сталним појављивањем додатних изазова, ситуација се усложњава. Упркос нашим напорима годинама уназад, даље продубљивање јаза, недостатак политичке воље и отворености за укључивање у конструктиван и суштински дијалог доприносе подривању темеља на којима је ова организација изграђена", казао је Селаковић.
Подсетивши да се приближава педесета годишњица усвајања Хелсиншког завршног акта, Селаковић је нагласио да треба имати у виду да је тај документ, у време Хладног рата поставио десет основних принципа регулисања односа међу државама и тиме учинио да свет буде боље и безбедније место.
"Уверен сам да би требало да покажемо већу одговорност за будућност организације, политичку вољу и спремност на дијалог и компромисе, уз поштовање принципа и обавеза из овог значајног документа, као и оних које су преузете учешћем у раду ОЕБС-а", навео је Селаковић.
Он је констатовао да, упркос изазовима и нагомиланим проблемима са којима се ОЕБС данас суочава, чврсти темељи те организације, развијени механизми и њена флексибилност, јесу јасан показатељ да она остаје драгоцени инструмент колективне и свеобухватне безбедности.
Србија, како је рекао, сматра да би актуелне иницијативе и предлоге у вези са будућношћу ОЕБС-а требало пажљиво размотрити и кроз дијалог и консензус усвојити најбоља решења, која ће допринети јачању капацитета и видљивости организације.
Осврћући се на прилике у Југоисточној Европи,  Селаковић је оценио да ОЕБС у региону још увек има значајну улогу, како у јачању демократског капацитета и подршци даљим реформама региона, тако и у јачању сарадње, а самим тим и стабилности овог дела европског континента.
Србија је у протекле две деценије, како је објаснио, максимално користила експертску подршку ОЕБС-а у процесу свеобухватних реформи у друштву, а сарађује и са Мисијом ОЕБС на Косову и Метохији, која представља највидљивије међународно статусно неутрално присуство у Покрајини.
Министар Селаковић истакао је да је Србија посвећена европским интеграцијама и регионалној сарадњи кроз конкретне економске и инфраструктурне пројекте, јер једино кроз сарадњу са суседима, уз спремност да се уваже интереси свих, могу се постићи одржива решења проблема у региону.
"Са друге стране, желео бих да изразим дубоку забринутост и жаљење поводом безбедносне ситуације на КиМ током ове године, коју су обележили повећани број етнички мотивисаних напада и инцидената усмерених на припаднике српске заједнице, као и институционална дискриминација, напади на верске објекте СПЦ и подривање економске одрживости српске заједнице у Покрајини", казао је Селаковић.
Шеф српске дипломатије је истакао да, и поред напора које је Београд уложио у процес дијалога и испуњавање обавеза проистеклих из Бриселског споразума, политичари из Приштине до сада нису показали спремност да испуне своје обавезе.
"Уместо тога, повлаче унилатералне потезе, инсистирају на својој агенди тзв. државности и већ дуже од осам година одбијају да спроведу обавезу оснивања Заједнице српских општина, коју српска заједница на КиМ види као гаранцију свог опстанка у Покрајини", упозорио је Селаковић.

 



РЕФЕРЕНДУМ: ГЛАСАЊЕ У ИНОСТРАНСТВУ

04. децембар 2021. године

Поводом републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије који је расписан за 16. јануар 2022. године, преносимо обавештење Министарства државне управе и локалне самоуправе:

Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (25. децембар 2021. године), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећем републичком референдуму гласати у иностранству.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име, презиме и име једног родитеља бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећем републичком референдуму и потпис подносиоца захтева.

Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије коме је поднет захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да бирач жели да гласа према месту боравишта у иностранству, на прописани начин доставља надлежној општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи, која о томе доноси решење.

По доношењу решења о одређивању бирачких места од стране надлежне изборне комисије за гласање на републичком референдуму, надлежна општинска, односно градска управа доноси решење о уписивању податка да ће бирач на републичком референдуму гласати према месту боравишта у иностранству и бирачко место на коме ће гласати, односно решење да нису испуњени услови да ће бирач на изборима гласати према месту боравишта у иностранству.

Након доношења решења да ће бирач на предстојећем републичком референдуму гласати према месту боравишта у иностранству и упису тог податка у јединствени бирачки списак, бирач се не уписује у извод из јединственог бирачког списка по месту пребивалишта у земљи, односно уписује се у извод из јединственог бирачког списка према месту боравишта у иностранству.

Указује се да се податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак за одлучивање по захтеву за упис податка о томе да ће бирач гласати у иностранству, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља.

Увид у јединствени бирачки списак може се извршити електронским путем, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана и регистарском броју личне карте, на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе можете видети ОВДЕ:

Такође, обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије поднети општинској, односно градској управи по месту њиховог пребивалишта у земљи захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак.”

Министарство спољних послова позива држављане Републике Србије који желе да искористе своје гласачко право у иностранству да се обрате најближем дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије. Листа дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије се може наћи ОВДЕ:


 



Билатералне консултације Србије и Шведске у области ЕУ интеграција

Вршилац дужности помоћникa министра спољних послова за ЕУ амбасадор Небојша Кошутић и амбасадор Србије у Шведској Драган Момчиловић учествовали су у Стокхолму, у саставу наше државне делегације, у билатералним консултацијама о питањима ЕУ интеграције Србије.
Том приликом разговарано је о даљим корацима Србије у процесу приступања ЕУ, са нагласком на оствареним резултатима на реформском плану, који су констатовани и у последњем Извештају Европске комисије о напретку.
Делегација Србије је, уз детаљна објашњења о конкретним постигнућима у погледу питања владавине права, као и успесима на пољу економских реформи, акценат ставила на потребу адекватне валоризације оствареног, у виду отварања нових кластера у преговарачком процесу на Међувладиној конференцији ЕУ и Србије у децембру ове године.
Током одржаних састанака, поновљена је подршка Стокхолма наставку процеса проширења ЕУ на регион Западног Балкана, укључујући Србију, уз неопходност континуираног рада на спровођењу реформи и примени усвојене легислативе, усклађене са стандардима ЕУ.
Шведска делегација је истакла опредељеност за наставак пружања експертске и финансијске помоћи реформским процесима у Србији.
Такође, две стране су размениле мишљења о сарадњи Србије и ЕУ у оквиру Заједничке спољне и безбедносне политике Уније, приликама у региону западног Балкана, дијалогу о нормализацији односа Београда и Приштине, уз осврт шведске стране на њено овогодишње председавање ОЕБС-у, те очекивања у вези са предстојећим Министарским саветом ОЕБС у Стокхолму.
У делегацији Србије, су осим амбасадора Кошутића и Момчиловића, били саветник премијера за спољну политику Никола Стојановић, саветник премијера за правна питања Михајло Живковић, саветник министра за европске интеграције Југослав Милачић и саветник у Амбасади Србије у Стокхолму Миљана Стојановић.
Делегацију Шведске предводио је генерални директор за ЕУ Министарства иностраних послова Торбјорн Солстрем.



Услови уласка држављана Републике Србије у Краљевину Шведску

Због повећаног ризика од ширења пандемије Covid-19, шведска Влада је 20.09.2021. године донела одлуку о забрани уласка држављана Србије у Краљевину Шведску, која важи до 31.01.2022. године. Од забране уласка у Шведску могу бити изузете особе које долазе ради ургентног лечења или из хитног породичног разлога, уз презентовање доказа о томе и негативан резултат теста на COVID-19, не старији од 72 сата.
Новом одлуком шведске Владе, која се примењује од 30.11.2021. године лица која имају дигиталну потврду ЕУ о вакцинацији (EU digital COVID-19 certificate) издату у Србији, могу без ограничења да уђу у Шведску. Иначе, од забране уласка у Шведску изузета су и лица која имају дозволу боравка у Шведској, запослени у транспортном сектору, путници у транзиту, дипломате акредитоване у Шведској, као и лица која долазе на позив званичних органа Шведске.



Селаковић разговарао са Жиофреом и амбасадорима ЕУ

18. новембар 2021.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић састао се са шефом Делегације Европске уније Емануелеом Жиофреом и амбасадорима држава чланица ЕУ акредитованих у нашој земљи.

Селаковић је нагласио да је чланство у ЕУ апсолутни приоритет наше спољне политике и стратешко опредељење, преневши да смо у потпуности посвећени реформском процесу и унапређењу свих сегмената нашег друштва.

Оценио је да динамика приступних преговора треба да буде у складу са нашим реформским напорима, али да охрабрује што је овогодишњи извештај Европске комисије о напретку Србије позитивније интониран у поређењу са претходним, те да, у том смислу, очекујемо да ће до краја словеначког председавања Савету ЕУ бити одржана Међувладина конференција на којој ће бити отворена два кластера.
Министар је рекао да Србија одржава интензиван дијалог са званичницима ЕУ и додао да веома позитивно гледамо на одлуку Савета за спољне послове да се размотри начин да се партнери са западног Балкана укључе у дискусију о спољној и безбедносној политици.

Шеф српске дипломатије нагласио је да је ЕУ најзначајнији спољнотрговински партнер Србије, информисавши саговорнике да је за последњих седам година трговинска размена Србије и ЕУ повећана 52 одсто, а извоз српских производа у ЕУ увећан 64 одсто, што је, како је оценио, заједнички резултат.
Селаковић је казао да је Србија у потпуности посвећена очувању мира и стабилности у региону кроз сарадњу и отворени дијалог, истакавши иницијативу „Отворени Балкан“ као начин за економско повезивање региона.

Када је реч о процесу нормализације односа Београда и Приштине, министар Селаковић је рекао да је наша страна у потпуности опредељена за дијалог, као и да смо испунили преузете обавезе, али да Приштина упорно избегава да испуни своје, наводећи као пример да осам и по година није ништа урађено по питању оснивања ЗСО. Поред тога, према његовим речима, Приштина једностраним потезима на терену, четири у последња два месеца, додатно угрожава мир и стабилност.
Министар је информисао шефове мисија о борби Србије против пандемије, изразивши спремност за даљу сарадњу са партнерима из Европе и света у заједничкој борби против корона вируса.
Амбасадор Жиофре је захвалио министру спољних послова Селаковићу на пријему амбасадора Европске уније у Палати Србија. Амбасадор Жиофре је поздравио досадашњи ниво сарадње ЕУ и Србије у области заједничке безбедносне и одбрамбене политике, као и важан допринос Србије мисијама и операцијама ЕУ.
"Заиста се надамо да ћемо моћи даље да развијамо усклађивање спољне политике Србије са Европском унијом", изјавио је амбасадор.
Савет за спољне послове ЕУ је имао стратешки разговор о Западном Балкану у понедељак, политички дијалог о спољној и безбедносној политици је одржан у Београду пре два дана, пар недеља након објављивања Годишњег извештаја, истакао је амбасадор Жиофре.
"У Савету за спољне послове постоји широка подршка снажном ангажовању ЕУ у региону и даљем придруживању региона у наше спољнополитичке напоре. Имали смо добру размену мишљења о томе данас, и радићемо на даљој интеграцији Србије и региона на свим нивоима", закључио је амбасадор.



Одлука о додели националних признања за изузетан допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачања веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону за 2021. годину

На основу овлашћења МСП бр. 1514-1/12 од 08. септембра 2021. године, државни секретар Немања Старовић је 29. октобра 2021. године донео одлуку о додели националних признања за изузетан допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачања веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону. Увид у објављену одлуку, као и списак свих пристиглих пријава за доделу националних признања можете видети на:

http://www.mfa.rs

http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

 



Србија очекује подршку за отварање кластера до краја године

12. новембар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас у Паризу да очекује позитивне вести и подршку Француске за отварање једног или два кластера на међувладиној конференцији која ће бити одржана у децембру.

Брнабић је на конференцији за новинаре навела да је са председником Француске Емaнуелом Макроном разговарала о ситуацији у Србији, пре свега у контексту европских интеграција, односно о томе да ли можемо да рачунамо на подршку те земље за отварање кластера на децембарској међувладиној конференцији.

Имамо спремна два кластера за отварање, тако да очекујем позитивне вести и подршку Француске за један или оба кластера, али свакако значајну подршку, поручила је премијерка.

Она је истакла да јој је Макрон рекао да пренесе поздраве председнику Републике Александру Вучићу и читавој Србији, као и да се са радошћу сећа посете Београду.

Имала сам данас добре разговоре са председником Кипра, али и председником Словеније, са којим сам такође разговарала о европским интеграцијама, односно о подршци те земље, која је јасна и недвосмислена за отварање кластера и даљи напредак Србије ка пуноправном чланству у ЕУ, регионалним односима и регионалној сарадњи, поручила је Брнабић.

Она је навела да је у Паризу разговарала и са високим представником ЕУ Жозефом Борељом.

Било је занимљивих и добрих разговора, чини ми се да смо урадили добре ствари за нашу земљу и очекујем да се тако настави и данас, истакла је премијерка.

Извор/Фото: www.srbija.gov.rs


 



Важна улога Унеска за очување српске баштине на Космету

12. новембар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да су тешки примери угрожавања српског културног, историјског и духовног наслеђа на Косову и Метохији доказ колико је битна улога Унеска у заштити и очувању баштине.

Брнабић је, на 41. заседању Генералне конференције Унеска у Паризу, нагласила да су четири драгуља српске средњовековне културне баштине на Космету – Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка, очувани захваљујући томе што су уписани на листу угрожене светске баштине, али да је још стотине локалитета и споменика угрожено.

Српска баштина на Косову и Метохији је од немерљиве важности не само за национални идентитет Србије, већ и као део цењене европске и светске баштине, подвукла је она.

Премијерка је указала на приврженост Србије основним принципима Унеска – дијалогу и консензусу, утемељеним у Повељи УН и Уставу Унеска, због чега се ми континуирано залажемо за деполитизацију ове организације.


Извор/Фото: www.srbija.gov.rs



Нерадни дан

Амбасада Р. Србије неће радити са странкама у четвртак, 11. новембра 2021. године због обележавања Дана примирја у Првом светском рату. Конзуларно одељење Амбасаде ће дежурати само за хитне случајеве.



Обраћање председника Републике Србије на конференцији Уједињених нација о климатским променама COP26 одржаној у Глазгову

2. новембар 2021. године

"Ваше Екселенције,

уважени делегати,
драга Сара,

На самом почетку, осећам обавезу да се захвалим премијеру Борису Џонсону и Влади Њеног Величанства на изузетном гостопримству.

Имам привилегију да представљам Републику Србију на овом важном месту и на највишем светском форуму који се бави најважнијом темом данашњице – унапређењем климатске свести.

Сви смо сагласни да морамо да улажемо у климу и животну средину.

Исто тако, сви се слажемо да будуће генерације морају да се образују како не би поновиле грешке које смо ми направили, уништавајући једину планету која живот чини могућим.

Изузетно сам почаствован тиме што Република Србија копредседава овогодишњом Конференцијом као представник Источноевропске Групе земаља које нису чланице Европске уније.

У конкретном смислу, посебан допринос нашег експертског тима видимо у завршетку преговора на операционализацији члана 6. Споразума из Париза, који се односи на успостављање глобалних тржишних и нетржишних механизама смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, као и на преостале одредбе које се тичу унапређеног оквира транспарентности и заједничке временске рокове за Национално утврђене доприносе, што су кључне одредбе Споразума за које још није постигнута одлука коју треба да усвоји Конференција, односно све државе чланице.

Стога сматрамо да је ово изузетна прилика да Србија да свој пуни допринос финализацији преговора, који ће, надамо се, обезбедити пуну примену Париског споразума.

Као резултат снажног економског развоја моделованог за Србију до 2050. године, утицај спровођења еколошких мера на запосленост ће бити оптималан, кроз стварање нових радних места и стварање нових, до сада непостојећих индустрија.

На првој аукцији зелених обвезница у Србији прикупљено је милијарду евра, што јасно потврђује поверење међународних инвеститора у нашу зелену агенду, али и економску и политичку стабилност наше државе.

Приходе остварене издавањем зелених обвезница користићемо за финансирање обновљивих извора енергије, енергетске ефикасности, одрживог управљања водама, спречавања загађења и развоја циркуларне економије и очување биодиверзитета.

И као што видите, драги пријатељи, моји људи су ми припремили сјајан говор, али ја ћу додати још неколико речи и поставити још неколико питања за оне који долазе из великих сила и који још нису одговорили на неколико питања:

Број један је: како ћемо финансирати све ове активности?

Чули смо причу о трилионима долара који су нам на располагању. Моје питање би било: колика би била каматна стопа, који би били услови за добијање тог новца и како ћемо се, заправо, позабавити тим питањем?

Број два: како ћемо третирати нуклеарне електране? Хоћемо ли их све затворити или ћемо их додатно градити?

Такође, како ћемо да градимо више обновљивих извора ако смо већ почели да подржавамо популистичке покрете против ветропаркова, нових хидроелектрана, и да ли ћемо угрозити ниво нашег јавног дуга у односу на БДП ако узмемо огромне количине новца?

Како ћемо се односити према природном гасу и како ћемо да обезбедимо пристојне цене природног гаса и електричне енергије?

Такође, овде сам дошао електричним аутомобилом од Единбурга до Глазгова. Али, како ћемо вршити ископавање и прераду литијума, никла, кобалта и многих других веома важних минерала?

И на крају, сви знамо шта је наш крајњи, коначни циљ. Али, то није бајка – мораћемо много да радимо, мораћемо да будемо 100 одсто посвећени и мораћемо да будемо искренији једни према другима.

Здравље људи који живе у Србији директно зависи од спровођења ове агенде, као што здравље и живот сваког живог бића на Земљи зависи од договора који ће се овде постићи и од спровођења тих договора на националном нивоу.

Можда је право време да ослушнемо и чујемо вапај Мајке Земље, јер ако изгубимо ову трку са временом, наша деца ће наследити бесповратно загађену планету.

Хвала вам што сте ме саслушали."

Извор: www.predsednik.rs
Фото: Димитрије Голл



КОНЗУЛАРНИ ДАНИ У МАЛМЕУ И ГЕТЕБОРГУ - НОВЕМБАР 2021. ГОДИНЕ

Поштовани грађани,
Амбасада Републике Србије одржава КОНЗУЛАРНЕ ДАНЕ у Малмеу и Гетеборгу.
КОНЗУЛАРНИ ДАН У МАЛМЕУ биће одржан у суботу, 13. новембра 2021. године од 09:30 до 13:00 часова, у просторијама Културно-спортског друштва „Србија“, на адреси Ystadsvägen 46, 214 45 Malmö.
КОНЗУЛАРНИ ДАН У ГЕТЕБОРГУ биће одржан у суботу, 20. новембра 2021. године од 10:00 до 13:00 часова у просторијама српског друштва „Синђелић“, на адреси Brahegatan 11, 415 01 Göteborg.

На конзуларном дану имаћете прилику да извршите бише конзуларних радњи:
- Пријава брака и рођења деце;
- Овера пуномоћја и овера наследничке изјаве;
- Подношење захтева за пријем у држављанство Републике Србије;
- Подношење захтева за утврђивање држављанства Републике Србије;
- Издавање потврде о животу;
- Увођење у војну евиденцију регрута;
- Пријава смрти;
- Издавање спроводнице за пренос умрлог лица;
- Издавање путног листа ради повратка у Републику Србију,  као и подношење захтева за путни лист за Црну Гору.

За све додатне информације можете се обратити Амбасади Републике Србије у Стокхолму на бројеве телефона (+46) 08247748, (+46) 08218482, сваког радног дана између 13:00 i 15:00 часова,  или путем mail-a на:

serbiaemb.consular@telia.com i konzul.rs@telia.com



О Б А В Е Ш Т Е Њ Е

Амбасада РС у Стокхолму неће радити 17.11.2021. године у периоду од 08:00 до 13:00 часова. У том периоду биће искључена струја у згради у којој се налази Амбасада, због замене електричне централе.



Континуирана комуникација Србије са ЕУ о даљим реформама

22. октобар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, заједно са министaрком за европске интеграције и главним преговарачем Јадранком Јоксимовић, састала се данас са шефом Делегације Европске уније у Србији Емануелеом Жиофреом и амбасадорима држава чланица ЕУ.

Теме састанка биле су Пакет проширења ЕУ за 2021. годину и посебно Извештај Европске комисије о Србији за ову годину, као и наредни кораци у процесу приступања Унији.

Брнабић је указала на то да je овај састанак одржан по објављивању Извештаја ЕК, а пре финалне одлуке држава чланица о томе да ли ће подржати отварање кластера.

Она је истакла да Србија има континуирану комуникацију са Делегацијом ЕУ и свим државама чланицама и да отворено разговара у вези са даљим реформама, а пре свега у области владавине права.

Премијерка је оценила да је у овогодишњем Извештају о напретку Србије објективно сагледано све што је Влада Србије постигла на убрзању политичких и економских реформи, чиме је реализован и један од стратешких приоритета.

Према њеним речима, посебно је важно то што је Европска комисија јасно дала препоруку да је Србија достигла критеријуме неопходне за отварање два кластера поглавља.

Данас смо у прилици да вама, као представницима ЕУ и држава чланица Уније пружимо и додатне информације о усвајању и спровођењу свих неопходних реформи, навела је председница Владе.

Брнабић је нагласила да је због тога значајно то што се овај састанак одржава одмах након Извештаја о напретку, а пре финалне одлуке држава чланица о томе да ли ће подржати отварање кластера.

Председница Владе је изразила уверење да ће и та додатна појашњења допринети да Србија добије сагласност за формални наставак преговора до краја ове године.

Она је, такође, истакла да је препорука Европске комисије за даље отварање кластера политички веома значајна, не само као подстицај Влади да настави мотивисано и одговорно да реализује своје реформске планове, већ и грађанима Србије, али и свима у региону, који још једном и на овај начин добијају јасну потврду о перспективи чланства у ЕУ.

Нашим грађанима посебно је важно што је постигнут напредак у свим сегментима владавине права, као и то што је тај напредак резултат снажнијег политичког лидерства и заједничког деловања свих институција државе Србије, предочила је Брнабић.

Премијерка је указала на то да се жели додатни напредак у свим областима, а нарочито у владавини права и да је управо за то значајна континуирана комуникација са Делегацијом ЕУ у Србији и свим државама чланицама.

Јоксимовић је навела да Извештај обезбеђује потребну равнотежу у оцени свега што је Србија остварила у претходном периоду.

Према њеним речима, веома је важно за даљи реформски процес да је евидентирано да смо испунили све критеријуме за отварање свих 12 поглавља у два кластера: кластера 3, који се односи на инклузивни раст и компетитивност и кластера 4 - Зелена агенда, дигитализација и одржива повезаност.

Такође, како је подвукла, у већ отвореном кластеру 1, који се односи на основе владавине права, констатован је напредак у свим областима – у реформи правосуђа, слободе изражавања и медија, борбе против корупције, основних људских и мањинских права, борбе против организованог криминала.

Према њеним речима, у неким сегментима спровођење реформи је брже, у другим је та динамика нешто спорија, али је напредак уочен у свим областима и забележен је и у самом извештају.

Она је изразила уверење да ће опште оцене Европске комисије, које говоре у прилог искрености, посвећености и способности Владе да у доба глобалне пандемијске кризе спроводи политике од значаја за процес приступања, бити довољан оријентир државама чланицама да се усагласе око даљег отварања кластера.

Амбасадор Жиофре је изразио захавалност Влади на томе што је сазвала овај састанак са амбасадорима држава чланица ЕУ, оценивши то као позитиван показатељ посвећености Србије јачању дијалога о реформама ради решавања приоритета и неопходних активности идентификованих у годишњем Извештају ЕК.

Он је подсетио на то да Извештај одражава повећан број иницијатива Владе за испуњавање критеријума ЕУ последњих месеци, које имају потенцијал да се преточе у опипљив напредак када се у потпуности спроведу.

Жиофре је подсетио на то да су ЕУ и њене чланице раније овог месеца, на Брду код Крања, поново потврдиле посвећеност Уније европској перспективи Србије и процесу придруживања.

Како је истакао, новом методологијом они подстичу Србију да настави реформе и очекују да Србија испуни своје обавезе, посебно у области владавине права.

Према његовим речима, лидери ЕУ су на Брду изразили очекивање да ће партнери на Западном Балкану, укључујући Србију, јасном и доследном јавном комуникацијом пренети предности приступања ЕУ и подршке Уније и њених инвестиција.

Извор/Фото: www.srbija.gov.rs



У Летонији је на снази ограничење кретања услед великог ширења пандемије COVID 19

Због погоршане епидемиолошке ситуације у Летонији је уведено ванредно стање 11.10.2021. године, а мере ограничења ће трајати до 15. новембра 2021. године.
Током ванредног стања у Летонији су уведена следећа ограничења:
- Забрањена су сва јавна и приватна окупљања.
- У периоду од 20:00 часова до 05:00 часова забрањено је кретање осим у случајевима ургентне потребе. Лица која у том периоду нужно морају да буду ван места становања у обавези су да о томе испуне сертификат (преузима се са интернета).
- Само лица која неизоставно морају да путују ван места становања могу се током ноћи кретати од своје куће до аеродрома или железничке станице.
- Окупљање је дозвољено само лицима из једног домаћинства.
- У свим јавним просторијама обавезни је ношење маски за лице.
- Продавнице или службе које нуде ургентне услуге могу бити отворене од 6:00 до 19:00 часова.
- Биће отворене само продавнице неопходних потрепштина (продавнице прехрамбених производа, укључујући ветеринарске продавнице, оптичари, продавнице сточне хране, продајна места за штампу, продавнице средстава за хигијену, продавнице телекомуникационих добара и услуга, цвећаре, продајна места авио, возних и аутобуских карата).
- Бензинске пумпе и апотеке ће радити 24 сата.
- Кетеринг службе могу да пружају само услуге оброка за понети;
- На Рига Аеродрому могу се служити оброци, уз поштовање епидемиолошких мера;
- Услуге у салонима лепоте и „велнес“ центрима нису дозвољене;
- Образовне институције ће продужити школски распуст до 29. октобра о.г. После тог периода ће само ученици од 1. до 3. разреда похађати наставу, а за све друге полазнике настава ће бити организована на даљину.
- Све културне и спортске манифестације се отказују до 15. новембра 2021. године.

- Влада Летоније саветује грађанима да, без преке потребе, не путују у иностранство, као и да воде рачуна о ограничењима која су уведена у другим земљама током пандемије COVID-19.

- Услови за путовање у Летонију нису промењени: (https://www.mfa.gov.rs/gradjani/putovanje-u-inostranstvo/covid-19-uslovi-za-putovanje).



Селаковић пред СБУН: Дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање отворених питања

15. октобар 2021. године

Говор министра спољних послова Србије Николе Селаковића на седници СБУН посвећеној раду УНМИК-а:

Поштовани председниче Савета безбедности,

Уважени чланови Савета безбедности,

Поштовани специјални представниче,

Желим да захвалим генералном секретару Уједињених нација Гутерешу и специјалном представнику генералног секретара и шефу УНМИК Танину на поднетом извештају и напорима који се улажу у спровођење мандата УНМИК. Захваљујем и члановима Савета безбедности на континуираној пажњи коју посвећују питању Косова и Метохије. Република Србија високо уважава активности Мисије Уједињених нација на Косову и Метохији и залаже се за њен што делотворнији рад у складу са резолуцијом Савета безбедности УН 1244 у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања трајног мира, стабилности и безбедности у Покрајини.

Господине Танин,

Примите изразе наше захвалности и на ангажману и сарадњи оствареној током Вашег мандата.

Господине председниче,

Велико жаљење и забринутост изазивају чињенице да је безбедносну ситуацију на Косову и Метохији у протеклом периоду обележио повећан број различитих етнички мотивисаних напада и инцидената усмерених против Срба, што је констатовано и у Извештају; да привремене институције самоуправе (ПИС) у Приштини настављају да предузимају једностране потезе и одбијају да имплементирају договоре постигнуте у оквиру бриселског дијалога; да се наставља са институционалном дискриминацијом Срба, нападима на објекте Српске православне цркве и подривањем економске одрживости српских средина у Покрајини.

Сведоци смо да се свакодневно, убрзаним темпом, нижу опасне провокације Приштине којима се озбиљно угрожава безбедност Срба на Косову и Метохији и директно крше споразуми и договори постигнути у оквиру бриселског дијалога.

Најновији насилни упад јединица тзв. РОСУ у северни део Косовске Митровице, 13. октобра, је девети упад те врсте. Сузавци, шок бомбе и необуздано насиље постају свакодневица Срба на северу КиМ, и то се мора одмах зауставити.

У последњем нападу ватреним оружјем и хемијским средствима, коришћеним од стране приштинских специјалних снага, од последица хемикалија коришћених у интервенцији преминула је 71-огодишња Верица Ђелић, рањено је 10 ненаоружаних цивила, међу којима је и 36-огодишњи Срећко Софронијевић, рањен критично, с леђа из аутоматске пушке. На мети пуцњаве нашла се и тромесечна беба која је чудом остала неповређена.

Лажни изговор за последњу унилатералну акцију, како ју је назвао и високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ, био је борба против организованог криминала и шверца. Даме и господо, Србија је снажно против организованог криминала и шверца, али чланице СБУН треба да знају да је један овако важан и општи глобални циљ, који делимо сви, цинично искоришћен за оружани напад на ненаоружане цивиле, који је почео упадом са аутоматским пушкама у апотеке у којима се витално значајним лековима снабдевају пацијенти српске али и других националности. Четири дана пред локалне изборе на Косову и Метохији, како би на неодговоран и нехуман начин дошао до гласова, до краја мотивисан сепаратистичким циљевима, актуелни режим ПИС је на лековима од којих зависе животи људи кренуо да докаже свој став о статусу супротан Резолуцији 1244 СБУН.

Само неколико дана пре тога још једна провокација од стране Приштине довела је до опасне кризе, када су припадници такозване јединице РОСУ, наоружани дугим цевима и појачани оклопним возилима, распоређени на административне прелазе између централне Србије и Косова и Метохије - Брњак и Jариње - како би уклањали српске таблице и замењивали их привременим, чиме је на насилан начин онемогућено слободно кретање грађана.

Ови догађаји не улазе у извештајни период најновијег Извештаја генералног секретара УН о раду УНМИК, али на њих овом приликом морамо да се осврнемо како би свима било јасно колико је ситуација на терену драматична и колико озбиљне могу бити последице унилатералног деловања Приштине.

Упади тешко наоружаних формација приштинске полиције састављених искључиво од Албанаца на север Косова и Метохије, под различитим изговорима и мотивима, уз коришћење прекомерне силе, представљају провокације које имају изузетно опасан потенцијал за дестабилизацију ионако осетљиве безбедносне ситуације на терену. Циљ последњих упада приштинских специјалаца на север покрајине био је да се Срби испровоцирају и додатно заплаше демонстрацијом силе, а Београд испровоцира на неку врсту исхитрене реакције.

Очигледно је да Приштина оваквим потезима жели да избрише 10 година дијалога, који је једини начин за решавање отворених питања. Ове провокације још једном потврђују да привремене институције самоуправе у Приштини, не само да немају намеру да спроведу све договорено у Бриселском дијалогу, већ да је њихов циљ потпуно негирање дијалога као средства за решавање проблема. На некредибилност Приштине и опасно поигравање ватром, које може довести до несагледивих последица, не може се ефикасно реаговати позивањем „обе стране“ на конструктивност и уздржаност, што је већ дуже време манир у јавној комуникацији неких важних чинилаца у међународној заједници. Извор дестабилизације је само један, он има име - зове се привремене институције самоуправе у Приштини - и после догађања од 13. октобра јасно је да се он може и мора зауставити хитним и одлучним деловањем међународне заједнице. Сада је сасвим очигледно да се више не ради о спорадичним и изолованим провокацијама Приштине, већ да је реч о организованој кампањи етнички мотивисаног насиља и дискриминације против Срба.

Изражавамо забринутост и због најновијег увођења такси Приштине на поједине производе из централне Србије, које је обзнањено 8. октобра. Подсећамо да је једнострана одлука Приштине да уведе царине на производе из централне Србије у новембру 2018. године за последицу имала де факто потпуну трговинску блокаду и дуготрајан застој у дијалогу Београда и Приштине. Насупрот Приштини, која упорно једностраним актима настоји да успостави баријере према централној Србији, Београд упорно и доследно ради на либерализацији протока људи, робе, услуга и капитала, што је основна интенција наше иницијативе „Отворени Балкан“.

Поштоване чланице Савета безбедности,

У периоду од марта до септембра ове године, на који се односи најновији Извештај, извршено је близу 100 етнички мотивисаних напада на Србе, њихову приватну имовину, објекте верске и културне баштине. Повећање учесталости напада праћено је јачањем интензитета етнички мотивисаног насиља, на чијој мети су све чешће деца, стари, жене, малобројни повратници, као и храмови и други објекти Српске православне цркве.

Тиме се систематично појачава свеприсутан осећај несигурности преосталих Срба, али и одвраћају потенцијални повратници, којима се заправо поручује да локалне албанске заједнице некажњено могу да их нападају и онемогућавају им да се врате да живе у сопственим кућама.

Најупечатљивији пример положаја Срба на Косову и Метохији јесте случај расељеног лица Драгице Гашић, која се почетком јуна поново уселила у свој стан у општини Ђаковица. У том граду – који локални Албанци са поносом зову местом забрањеним за Србе – госпођа Гашић се по повратку најпре суочила са физичким и вербалним насртајима суграђана албанске националности. Уместо заштите, та тешко болесна жена је потом постала жртва и институционалног прогона, који су над њом покренули органи локалне самоуправе и полиције. Пошто се у овом случају ради о особи која је први и једини српски повратник у Ђаковици након више од двадесет година, за очекивати је било да ће у том тренутку у заштиту њених права стати барем организације цивилног друштва. Међутим, поступцима усмереним на прогон госпође Гашић убрзо потом су се прикључиле и НВО из Ђаковице, међу којима и оне које од међународних донатора добијају средства за пројекте повезане са јачањем демократије и владавине права.

Морам да поменем и најновији напад на кућу једине преостале Српкиње у центру Пећи, професорке у пензији Румене Љубић, којој су 13. октобра, два пута у само 24 сата, каменовани прозори.

Драгичина и Руменина судбина је застрашујућа слика стварног стања људских права, која на КиМ чека готово сваког од преко 200.000 расељених Срба и неалбанаца – под условом да скупе храбрости да се после више од двадесет година врате својим домовима у Покрајини. Поново подсећам да је од 1999. године одрживи повратак на Косово и Метохију остварило тек око 1,9% интерно расељених Срба и других неалбанаца.

Отуда верујем да ће описана подстаћи чланице Савета безбедности и међународно присуство на терену да питању повратка расељених, које је важан део мандата УНМИК, предвиђеног Резолуцијом СБ УН 1244, убудуће посвете приоритетну пажњу.

Због тога посебно захваљујем генералном секретару што ово изузетно важно питање ипак одржава у фокусу и што је у оквиру закључака свог Извештаја поново апеловао на стварање услова за одржив повратак интерно расељених лица и одрживу реинтеграцију повратника.

Уважени чланови Савета безбедности,

Српски средњовековни споменици на Косову и Метохији – међу којима су и споменици који су због изузетне вредности, али и константне угрожености, на Унесковој Листи светске баштине у опасности – још увек спадају у најугроженије културно наслеђе у Европи.

Подсећам да се на простору Косова и Метохије налази преко 1.300 српских цркава и манастира. Напади на српску културну и верску баштину истовремено су напади и на идентитет Срба у Покрајини и директно утичу на њихов осећај сигурности.

Упечатљив пример односа непоштовања према српским културним и верским споменицима у Покрајини је и случај манастира Високи Дечани. Манастир, који је од 2000. године више пута био мета напада и гранатирања, и данас због угрожености обезбеђују снаге КФОР-а. Суочен је са низом непријатељских деловања, при чему починиоце не одвраћа ни чињеница да је реч о добру светске баштине. Упркос честим декларативним наводима, чак ни одлука такозваног „уставног суда“ ПИС у Приштини донета пре пет година о потврди власништва манастира Високи Дечани над 24 хектара земље. Поздрављамо оцену генералног секретара УН по овом питању.

Поштовани господине председниче,

Република Србија остаје посвећена изналажењу компромисног политичког решења, као што је предвиђено Резолуцијом 1244, које ће обезбедити трајни мир и стабилност. Чврсто смо уверени да су дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање свих отворених питања.

Као држава посвећена поштовању међународног права и чланица Уједињених нација, Србија се противи сваком покушају успостављања вештачке равнотеже између страна у дијалогу, као и релативизацији одговорности за једностране акте.

Са забринутошћу констатујемо да ни више од осам година након постизања Бриселског споразума, није покренуто оснивање Заједнице српских општина, иако је Београд испунио све своје обавезе из тог споразума.

Бројни су и редовни примери кршења или опструкције од стране Приштине договора постигнутих у оквиру дијалога, у областима енергетике, правосуђа, слободе кретања и посета званичника.

Један од таквих примера је и пресуда којом се Иван Тодосијевић осуђује на две године затвора, а на коју се указује и у Извештају генералног секретара. Директно је прекршен Бриселски споразум, што су констатовали и представници Европске уније. Овим поступком Приштина је нанела несагледиву штету процесу помирења на Косову и Метохији.

Упркос томе што је и из Европске комисије стигло тумачење да је реч о кршењу Бриселског споразума, јер Тодосијевићу је пресуду морао да изрекне панел у којем већину чине судије српске националности, Приштина и даље не предузима ништа тим поводом.

Приштина је наставила и са праксом забране уласка српским званичницима на територију АП КиМ.

Сматрамо да је важно да међународна заједница, а посебно Европска унија, као гарант споразума, чврсто инсистира на томе да привремене институције самоуправе у Приштини приступе имплементацији свих постигнутих договора.

Уважени чланови Савета безбедности,

Као и до сада Република Србија остаје у пуној мери посвећена решавању питања несталих, што потврђује и кроз пуну сарадњу са релевантним међународним механизмима, као и учешћем у раду Радне групе за нестале. Очекујемо да и представници привремених институција самоуправе у Приштини испуне своје обавезе.

Имајући у виду све о чему сам говорио, сматрамо да је међународно присуство на Косову и Метохији у складу са резолуцијом СБ УН 1244 и даље неопходно. Поред УНМИК, важно је и присуство КФОР као главног гаранта безбедности и ЕУЛЕКС због ангажмана у области владавине права. Желим још једном да нагласим да Србија пружа пуну подршку поштовању међународног права, свеобухватном испуњавању резолуције СБ УН 1244 и активностима УНМИК у несмањеном обиму и са адекватним финансијским средствима, како би Мисија испунила мандат који јој је поверен Резолуцијом.

Хвала.



Амбасадор Србије у Шведској Драган Момчиловић и заменик шефа делегације Републике Србије при IHRA Joвана Марић учествовали су на Међународном форуму о сећању на Холокауст и борби против антисемитизма у Малмеу, 13.октобра 2021.



Амбасадор Србије у Шведској Драган Момчиловић је присуствовао церемонији отварања Међународног форума о сећању на Холокауст и борби против антисемитизма у Малмеу, чији је домаћин био шведски премијер Стефан Левен, 13.октобра 2021.

 



Селаковић: Београд је ваш дом

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић данас је, на затварању комеморативног скупа Покрета несврстаних, захвалио свим учесницима што су дошли у Београд, место рођења тог покрета и поручио им да у Београду треба да се осећају као своје куће.
Министар Селаковић је поручио да су нас учесници конференције својим доласком учинили поносним, а да је лично осетио енергију скупа, добру вољу и позив на акцију.
“Хвала што сте дошли у Београд, што сте допринели нечему што показује да је ово јачи део човечанства, јер ми смо нације које смо слободољубиве, ми поштујемо вредности које су дефинисане у Повељи УН и посвећени смо принципама из Бандунга и Београдске декларацији од пре 60 година”, рекао је министар Селаковић.
Шеф српске дипломатије је посебно захвалио министру иностраних послова Азербејџана Џејхуну Бајрамову, са којим је заједно радио на организовању скупа ПНЗ поводом 60. годишњице прве конференције тог покрета, која је такође одржана у Београду.
“Показали смо солидарност, то је оно што нам треба све више и много више и да нас повезује у будућности. Хвала што сте дошли у Београд, ово је ваш дом. Београд је место рађања покрета и то је нешто што ће остати вечно”, поручио је министар Селаковић.



Изванредна сарадња Србије са Уједињеним нацијама

Београд, 11. октобар 2021.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић састала се данас са председником 76. заседања Генералне скупштине Уједињених нација Абдула Шахидом.
Шахид је на почетку састанка похвалио активности Србије у вези са донацијом вакцина против коронавируса земљама у региону, као и афричким земљама, што сматра изузетним чином толеранције и солидарности.
Брнабић је нагласила да Република Србија са Уједињеним нацијама има изванредну сарадњу, која се из године у годину унапређује.
Саговорници су истакли да је Генерална дебата у Скупштини УН, одржана у Њујорку прошлог месеца, на којој је премијерка учествовала, била сјајна прилика за то да читав свет чује изазове са којима се поједине земље широм света суочавају.
Обе стране су се сагласиле да су посебно горућа питања у свету у овом моменту климатске промене и борба против пандемије коронавируса, са акцентом на равноправну расподелу вакцина свим земљама света.
Шахид је истакао да је један од приоритета УН током заседања, којем он председава, оснаживање девојчица и жена у циљу достизања потпуне равноправности са мушкарцима у читавом свету.
Обе стране су се сагласиле са тим да је Србија сјајан пример, с обзиром на то да се на челу десет министарстава налазе жене и да близу 40 процената народних посланика чине жене.
Шахид је поделио са премијерком Брнабић задовољство организацијом Самита несврстаних земаља и похвалио идеју за одржавањем оваквог догађаја.
Председница Владе је исказала захвалност Шахиду на присуству у Београду и истакла да се нада да ово није последњи пут да је у посети нашој земљи.


 



Састанак на високом нивоу посвећен обележавању 60. годишњице Покрета несврстаних земаља

Председник Републике Србије Александар Вучић учествовао је данас на Састанку на високом нивоу, посвећеном обележавању 60. годишњице Покрета несврстаних земаља, и том приликом истакао да је ово јединствена прилика да се разговара о свим питањима од заједничког интереса, као и да се граде нови мостови пријатењства и сарадње.


"Драги пријатељи, добро дошли кући! Београд је био, јесте и биће поносни домаћин сваком људском бићу које у себи носи душу мира. Основна идеја, око које су се наши претходници окупили када су основали овај покрет, јесте мир", рекао је председник Вучић у свом обраћању, у својству ко-домаћина Комеморативног скупа, и додао да је мир основа развоја политичке, културне и привредне сарадње. Он је захвалио шефовима делегација на присуству и томе што су указали изузетну част Србији, као домаћину.

"Велика ми је привилегија и част да смо се данас сви окупили у Београду, где ћете се, надам се, у наредним данима, осећати као код куће.", упутио је речи поздрава председник Вучић и нагласио да је уверен да је свет дијалога, мира и компромиса достижан и могућ. Он је поручио учесницима да је ово изузетна прилика да се разговара о будућности и да је међународна сарадња једини пут ка свеукупном благостању и просперитету целог човечанства.

"Упркос бројним успонима и падовима, историја Покрета несврстаних земаља је, уверен сам, успешна прича", казао је председник Вучић и истакао да Агенда 2030 Уједињених нација истиче и промовише три велика циља – мир и безбедност, развој и људска права.

"Имајући у виду поменуту агенду, УН су успоставиле Међународни дан мултилатерализма и дипломатије за мир, а 24. априла 2019. године смо први пут прославили тај дан. Србија, као правни наследник Југославије, земље оснивача УН и Покрета несврстаних земаља, поносни је промотер политике мултилатерализма и поштовања међународних правних норми", указао је председник Вучић и додао да је уверен да Београд, као вишевековни симбол раскрсница цивилизација, тачка контакта и сусрета између Истока и Запада, где се различите цивилизације, културе и религије одувек сусрећу, може да подстакне на дијалог и изградњу нових мостова сарадње.

Председник Вучић је навео да је жеља да се овим догађајем ода почаст првој конференцији Несврстаних у Београду, која је одржана 1961. године, у време блоковских подела, а која је дала велики историјски значај стварању различите визије света.

"Та визија је заснована на узајамној сарадњи и поштовању држава и народа и није било места у њој за доминацију једне државе над другима. Надам се, међутим, да нећемо само да разговарамо о прошлости, већ и о будућности коју желимо заједно да изградимо, јер сам уверен да свет дијалога, компромиса и свет мира и даље јесте могућ и достижан", рекао је председник Вучић и подсетио да је велики број лидера 1961. године, у време глобалних превирања и несигурности, имао храбрости да артикулише алтернативни пут у тадашњем биполарном свету, упркос чињеници да се Покрет тада састојао од држава различитих идентитета, култура, религија и политичких и економских система.

"Не би требало да заборавимо суштинску улогу коју је Покрет одиграо у очувању мира и безбедности у свету и процесу деколонизације који је промовисао једнак друштвени и економски развој свих земаља", подвукао је председник Вучић.

"Будућност једнаких, где се иста права примењују на све, то је правац којим је овај Покрет кренуо од почетка, то је идеја којој већина земаља у свету и данас стреми. То што ово заговарамо, није само питање интереса сваке појединачне земље, већ један од највећих цивилизацијских корака напред, који овај свет мора да предузме уколико жели да преживи као свет, а не као нека врста кампа у којем нема места за све, чије кључеве држе само они који су богати, а они који пристану да буду експлоатисани, биће ослобођени", истакао је председник Вучић и додао да право да се одлучи о сопственој судбини није грех, већ да је то право које треба да припада свима, без обзира на њихову величину и богатство, снагу или моћ којом располажу.

"Сматрам да ћемо се сагласити да је данашњи свет на многе начине различит од онога из 1961. године. Глобализација, повећана међузависност и развој нових технологија без сумње су учинили планету мањом, али такође су утицали и на нашу свакодневицу. Истовремено, није само реч о броју изазова са којима се суочавамо, који такође не знају за границе, већ је природа свега тога далеко сложенија. Због тога је данас, можда више него икада пре, неопходно да радимо на јачању мултилатерализма и мултилатералног светског поретка", навео је председник Вучић и нагласио да нас сваки нови изазов подсећа да ниједна држава није изолована и самодовољно острво, те да су сарадња и солидарност једини пут ка индивидуалном и колективном просперитету

"Мислим да је ово основа на којој су чланице Покрета стајале уједињено упркос својим разликама. Покрет несврстаних земаља је био и увек остаје симбол слободољубивог дела света који је спреман да се бори за своју независност, аутономију и суверенитет и дубоко сам уверен да би требало да настави да се бори за ове циљеве, зато што је то нешто за шта се треба борити", казао је председник Вучић и поручио окупљенима да Србија зна колико је та борба тешка.

"Од свих наших борби, најболнија је она усмерена ка очувању суверенитета и територијалног интегритета, то јест, решавање питања Косова и Метохије. Борећи се за свој суверенитет и територијални интергитет, Србија истовремено брани универзалне принципе Повеље УН и међународног права, али и неке од кључних принципа на којима је основан Покрет несврстаних земаља", закључио је председник Вучић и посебно нагласио да Србија, упркос свим изазовима, снажно остаје посвећена проналажењу компромисног решења које би загарантовало трајни мир и стабилност.

Београд,
11. октобар 2021. године



Свечана вечера за министре учеснике комеморативног скупа ПНЗ, 10. октобра 2021.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић приредио је у Београду свечану вечеру за министре учеснике комеморативног скупа посвећеног 60. годишњици прве конференције Покрета несврстаних земаља.
Вечери присуствује више од 30 страних званица, шефова делегација у рангу министра, као и више министара Владе Србије.
Селаковић је, поздрављајући званице, пожелео страним делегацијама добродошлицу у родно место Покрета несврстаних.
„Иако свет није исти као пре шест деценија, исте су вредности које делимо и жеља да одамо почаст славним тренуцима наше заједничке историје“, рекао је Селаковић, који је гостима и њиховим државама и народима пожелео здравље, срећу и мудрост у временима када свет бива изложен растућим изазовима.
„Надам се да ћемо, на темељима пријатељства, сарадње и на вредностима оличеним у Покрету несврстаних, успети да заједнички победимо све недаће пред нама“, казао је Селаковић.
Шеф српске дипломатије је гостима пожелео угодан и плодотворан боравак у Београду и изразио наду да ће они који су први пут у Србији понети одавде најлепше успомене и утиске.
Министар Селаковић је уочи вечере, која је организована у згради Геозавода, госте упознао са пројектом Београд на води, који је, како је рекао, ново лице и мотор развоја наше престонице.
Вечери су, осим министра Селаковића, присуствовали министри Маја Гојковић, Александар Вулин, Јадранка Јоксимовић, Татјана Матић, Томислав Момировић, Бранко Ружић, Вања Удовичић и Бранислав Недимовић 



Селаковић: Све спремно за скуп ПНЗ, и овог пута бићемо добри домаћини

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић изјавио је данас, 10. октобра 2021. да је све спремно за одржавање конференције у Београду поводом 60. годишњице оснивања Покрета несврстаних земаља, који ће бити један од највећих овогодишњих скупова тог типа у Европи и свету.
Министар Селаковић је, гостујући на Радио-телевизији Србије, рекао да ће и овога пута Србија и Београд показати да су добри домаћини.
„Угостићемо пријатеље и браћу из 105 држава са њиховим делегацијама и 11 међународних организација. На самом догађају ће бити присутно 555 људи. Више од 6.500 људи  укључено је у организацију конференције“, навео је Селаковић.
Више од 10 делегација, како је казао, већ су дошле у Београд, а током данашњег дана очекује се долазак највећег броја делегација.
„Уверен сам да ће оно због чега је Београд пре 60 година постао свет бити посведечено у наредним данима“, нагласио је шеф српске дипломатије.
На питање о важности доласка министра спољних послова Руске Федерације Сергеја Лаврова на конференцију, министар Селаковић је рекао да ће Лавров бити један од учесника, да је Русија у статусу посматрача у оквиру Покрета несврстаних земаља, у истом статусу као Србија, и да његов долазак даје посебну ноту скупу.
„Његов долазак, имајући у виду његов густ распоред, за нас значи много. Министар Лавров је доајен светске дипломатије и његово име додатно ојачава карактер и ниво скупа“, навео је министар Селаковић.
Шеф српске дипломатије је рекао да ће сигурно многе његове колеге тражити да се састану са Лавровом, с обзиром на кризу у којој се налази Европа и свет када је у питању енергетика.
Министар Селаковић је најавио да ће председник Александар Вучић, премијерка Ана Брнабић и он имати данас прве билатералне састанке са званичницима држава чланица ПНЗ, а који ће трајати све време конференције.
Организација скупа, навео је министар Селаковић, у условима пандемије је потврда међународног угледа наше државе.
„Србија је на свим меридијанима препозната као држава чистог лица и образа, као држава која враћа стари углед, једна од најбрже растућих економија и неко са ким хоће да сарађују са свих страна света“, рекао је министар Селаковић.
Шеф српске дипломатије је казао да ће се данас састати са министрима спољних послова Камбоџе, Ирака, Судана, Непала и Индонезије и да су сви они доласком у Београд показали поштовање према Србији, њеном председнику и српској  дипломатији.
„Шаље се порука да је Србија у стању ове године да окупи 116 делегација, 43 министра спољних послова. То у Европи није успео нико, то је једна велика потврда политици нашег државног руководства. То јесте и потврда онога што је освежавање и оживљавање оних вредности на којима је саздан Покрет несврстаних земаља“, рекао је министар Селаковић.
Шеф српске дипломатије је нагласио да је важно да Србија одржи статус посматрача у Покрету, јер је он у протеклих шест деценија постао део нашег индентитета на међународној политичкој сцени.
Министар Селаковић је рекао да је Београд место рођења ПНЗ и да је некадашњи председник Југославије Јосип Броз Тито дао кључни допринос његовом оснивању, као и да је то нешто што се помиње на састанку са сваким званичником државе чланице Покрета.
„На спољнополитичком плану, Тито је био прави геније 20. века, то може да се потврди приликом сваког сусрета. Тај углед је још жив“, рекао је министар Селаковић и нагласио да је у Покрету огроман број наших пријатеља и да је глас њихових земаља у међународној заједници подједнако важан и да се рачуна као и глас великих и моћних.
Како је истакао министар Селаковић, у Покрету несврстаних земаља препознати смо као угледна, независна и суверена земља са којом желе да сарађују, а највећи број наших несврстаних пријатеља није признао једнострано проглашену независност тзв. „Косова“.



Председник Вучић примио акредитивна писма новоименоване амбасадорке Краљевине Шведске

04. октобар 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас акредитивна писма новоименоване амбасадорке Краљевине Шведске Анике Бен Давид и пожелео јој добродошлицу и успех у неговању односа двеју земаља.

Председник Вучић је изразио задовољство што ће, на позив шведског премијера Левена, учествовати на Међународном форуму о сећању на Холокауст и борби против антисемитизма у Малмеу, са надом да ће тада имати прилику да са шведским званичницима разговара и о билатералним односима.

Председник Вучић и амбасадорка Бен Давид су се сагласили да двема земљама приоритет треба да буде јачање политичког дијалога и различитих облика сарадње, с посебним нагласком на економске односе. Председник Вучић је изразио наду да би у будућности могло да дође до повећања инвестиција шведских компанија у српску привреду.

Председник Вучић је захвалио за спремност Шведске да подржи европски пут Србије. Амбасадорка Бен Давид је, с тим у вези, истакла да њена земља подржава проширење ЕУ, као и то да је спремна да подели искуства неопходна за реформе у различитим областима, неопходним на европском путу. Она је такође нагласила да је Шведска први донатор Србије за реформе у области заштите животне средине.


Извор/Фото: www.predsednik.rs



Председник Вучић присуствовао церемонији обележавања почетка радова на модернизацији и рехабилитацији пруге Ниш-Брестовац

30. септембар 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен присуствовали су данас церемонији обележавања почетка радова на модернизацији и рехабилитацији пруге Ниш-Брестовац на међународном железничком Коридору 10, као и потписивању Уговора између Јавног предузећа Коридори Србије и Конзорцијума STRABAG AG и STRABAG д.o.o. Београд о изградњи прве фазе Ауто-пута мира на деоници Мерошина – Мерошина 1.

„У Доњем Међурову гради се пруга од 23 км, коју ће 75 одсто да финансира Европска унија. То је за нас огроман новац, велики подстрек и поштовање. Ова пруга и пут за нас су важни, за Европу су важни. Дугујем огромну захвалност госпођи Фон дер Лајен што је данас дошла у Ниш, који нама постаје центар, средиште свих балканских коридора, постаје балканска раскрсница“, истакао је председник Вучић и додао да је Србија у потпуности посвећена имплементацији до сада потписаних споразума чији је покровитељ ЕУ.

„Даћемо све од себе не само да очувамо мир, него да постигнемо још споразума који ће значити сигурност свих на Балкану и бољи живот и економију за све нас. Знамо шта је наш посао. Колико можемо, имајући у виду тешкоће због односа са Приштином, ми ћемо да чинимо све да напредујемо на европском путу“, рекао је председник Вучић и захвалио председници Европске комисије на лепим речима и жељи да Србију види у ЕУ.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен истакла је данас да је Србија већ превалила дуг пут ка чланству у ЕУ, да је забележила невероватан напредак и залагање последњих година и унапредила услове у различитим секторима. Она је поручила да снажно подржава европске интеграције Србије.

„Ово је веома посебан моменат. Потписивање овог уговора је симбол наше сјајне сарадње и пројеката повезивања кроз које заједнички градимо нашу европску будућност, зато што је боља будућност Србије у Европској унији. Kоридор повезује Србију са Аустријом и Грчком и заиста је покретач привреде. Ово је покретач за привреду Србије, инвестиције, економски план који већ функционише у Србији“, рекла је председница Европске комисије.

Извор: www.predsednik.rs

Фото: Димитрије Гол



Очекујемо подршку Летоније на путу ка чланству у ЕУ

24. септембар 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић састао се данас у Њујорку са министром иностраних послова Летоније Едгарсом Ринкевичсом.

Министри су разменили искуства двеју земаља у борби против пандемије вируса корона и настојањима да се економија што пре врати у нормалне токове.

Селаковић је констатовао да је сарадња наших земаља добра и да постоји обострани интерес Србије и Летоније за интензивирање економских односа, који су у овоме тренутку на нивоу испод објективних могућности двеју привреда.  

Министар Селаковић је саговорника информисао о реформским процесима у Србији, као и са економским резултатима у протеклих седам година, нагласивши да је наша земља постигла велики напредак на пољу владавине права, за који очекујемо да ће бити препознат и валоризован. 

Шеф српске дипломатије изразио је очекивање да ће Летонија имати објективан став када је реч о вредновању реформских процеса у Србији и да ће пружати подршку Србији у остваривању кључног стратешког циља, а то је пуноправно чланство у ЕУ.

Осврћући се на питање Косова и Метохије, Селаковић је рекао да се, и поред разлике у ставовима, нада да ће Летонија, као држава која је доследан борац за владавину права и стабилност у Европи, подржавати процес тражења мирног и компромисног решења у дијалогу Београда и Приштине.

Селаковић је саговорника упознао са најновијим покушајем Приштине да дестабилизује ситуацију на терену, као и са чињеницом да садашња влада привремених институција самоуправе јавно одбија да спроведе договоре постигнуте у бриселском дијалогу уз посредовање ЕУ.

Саговорници су разговарали о сарадњи у мултилатералним организацијама и сагласили се да треба да се наставе политичке консултације министарстава спољних послова. 


 



Телефонски разговор председника Вучића са генералним секретаром НАТО

26. септембар 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић разговарао је данас телефоном са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом поводом, како је генерални секретар рекао, забрињавајуће ситуације на северу Kосова и Метохије.

Председник Вучић је истакао да Србија апсолутно ничим, ни једним јединим својим потезом, није прекршила ни Бриселски споразум, ни Резолуцију 1244, нити је на било који начин угрозила очување мира.

„Седам дана траје потпуна окупација оклопним возилима севера Kосова и Метохије које спроводи Приштина и сви у међународној заједници „громогласно ћуте“, нагласио је председник Србије. „Ипак, сви су изненада забринути када на територији централне Србије угледају српске хеликоптере и авионе, јер ваљда не би требало да постоје, или не би смели да полете док им Kурти или неко из међународне заједнице то не одобри“, истиче председник Вучић.

Србија поштује све међународне споразуме које је потписала, Србија ће се увек понашати одговорно и озбиљно, али Србија и даље пита кад креће формирање ЗСО и када ће Kуртијеве оклопне јединице бити повучене са севера Kосова и Метохије.

На крају, уз захвалност генералном секретару Столтенбергу на коректном односу и жељи да саслуша српску страну, председник Вучић је поставио питање коју је то норму и међународни пропис Србија прекршила? Данас, јуче или било када?

Двојица саговорника договорили су да остану у сталном контакту због неопходности очувања мира и стабилности у целом региону.

Извор/Фото: www.predsednik.rs



Селаковић у Њујорку са 28 шефова дипломатије о економским успесима Србије и ситуацији на КиМ

25. септембар 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић изјавио је да је у Њујорку шефове дипломатије 28 држава упознао са економским успесима Србије, али и са ситуацијом на Kосову и Метохији, о чему је разговарао и са руским министром спољних послова Сергејем Лавровом, који му је рекао да можемо да рачунамо на подршку Руске Федерације када је реч о интересима Србије на KиМ.

Сумирајући резултате посете Њујорку у оквиру заседања Генералне скупштине УН, министар Селаковић је рекао да је један од последњих састанака био са министром Лавровом, што је био трећи њихов сусрет у последњих девет месеци.

Шеф српске дипломатије каже да је наравно искористио и ту прилику да упозна министра Лаврова са последњим дешавањима на северу Kосова и Метохије, са ситуцијом у дијалогу Београда и Приштине и са врло јасним и недвосмисленим ставом председника Александра Вучића по питању наставка дијалога и даљих дешавања на KиМ.

„Говорили смо о принципијелној подршци Руске Федерације која је стално присутна не само у Москви, Београду, на терену, него и овде на Ист риверу, од стране делегације Руске Федерације као сталне чланице Савета безбедности УН. Наравно да ћемо ту врсту дијалога наставити и даље да одржавамо. Оно што је министар Лавров рекао јесте да можемо да рачунамо на подршку Руске Федерације и даље када су у питању наши интереси на KиМ“, нагласио је министар Селаковић.

Навео је да је у Њујорку имао прилике да одржи 33 састанка, од чега 28 са министрима спољних послова, које је упознао и са актуелностима везаним за последња дешавања на Kосову и Метохији, али и о нашој принципијелној позицији по питању поштовања међународног јавног права, територијалног интегритета и суверенитета.

Министар Селаковић је рекао да су његове колеге на састанцима поздравиле озбиљан и фантастичан успех Србије у консолидовању економске сцене и у трансформисању онога што је пре седам година било ивица амбиса и економске пропасти до најбрже растуће економије у Европи, што Србија јесте у последње две године.

Пренео је да је већина саговорника подржала наше реформе и исказала велико поштовање према ономе што су председник Александар Вучић и Србија урадили у претходном периоду.

Многи су, каже шеф српске дипломатије, исказали велико интересовање за начин на који је Србија организовала борбу против Ковида-19.

„Било је право задовољство и понос представљати Републику Србију на свим тим састанцима. Велики број колега је потврдио долазак у Београд на Kонференцију 11. и 12 октобра која је посвећена 60. годишњици оснивања Покрета несврстаних земаља“, рекао је министар Селаковић.

Нагласио је да то говори не само о томе колико им је стало да дођу у Београд на конференцију, него и да виде и посведоче ту Србију која се после неколико деценија покушаја да се избори са различитим изазовима поново подиже на ноге, економски је консолидована и окренута ка традиционалним пријатељима.

„То је велика ствар и наша земља ће сигурно током октобра бити једна од тачака на земљаској кугли која ће бити најзначајнија за мултилатеризам, за сарадњу међу државама које деле исте вредности, оне вредности које су уписане у Повељи УН, а које се заснивају на промоцији и  борби за мир, равноправност, поштовање  међународног јавног права и права сваке државе да у складу са жељама свога становништва тражи свој пут ка срећи и бољем и уређенијем друштву“, рекао је министар Селаковић.

Навео је да ће у Београд на конференцију поводом годишњице Покрета несврстаних земаља доћи и министар спољних послова Азербејџана Џејхун Бајрамов, те нагласио да са Азербејџаном имамо стратешку сарадњу и учестале контакте.

„Договорили смо се да након конференције у Београду што пре реализујемо његову билатералну посету Србији“, рекао је министар Селаковић.

Пренео је да је договорено да се сарадња интензивира и да се финализују они договори који треба да буду потписани, а након тога реализовани када дође до сусрета председника Србије Александра Вучића и председника Азербејџана Илхама Алијева.

Министар Селаковић каже да је Министарство спољних послова недавно добило и свој сектор за економску дипломатију, од кога су велика очекивања, а један од задатака је и продубљивање сарадње са Азербејџаном.



Приштина озбиљно угрозила мир и регионалну стабилност

25. септембар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић упозорила је данас на то да је Приштина озбиљно угрозила локалну и регионалну стабилност након што је послала на север Космета тешко наоружане специјалне јединице које демонстрирају бруталност према мирном српском становништву.

Брнабић је говорила на генералној дебати светских лидера, у оквиру 76. заседања Генералне скупштине УН у Њујорку.

Говор премијерке преносимо у целини:

Г. Председниче,

Г. Генерални секретару,

Екселенције,

Даме и господо,

Велика ми је част да вам се данас обратим у име грађана Републике Србије.

Уважене Екселенције, г. Абдула Шахид, г. Волкан Бозкир и г. Антонио Гутереш, желим да вам захвалим на активном ангажовању, посвећености и лидерству које показујете током ових тешких времена за Уједињене Нације и целокупно човечанство.

Србија дели ваше убеђење и у потпуности смо опредељени да пружамо подршку вашим напорима.

Ове се године састајемо у одлучујућем тренутку у нашој историји.

Ковид-19 је уздрмао наше темеље до сржи.

Истовремено, све више смо сведоци и осећамо ефекте промене климе.

И, коначно, видимо значајна померања у глобалним партнерствима и савезима, трговинске ратове између традиционалних партнера и савезника, протекционизам уместо отворености и слободног тржишта и свеукупну неизвесност која је без преседана.

Неки од проблема који притискају и који су крајње емотивни, које ми имамо локално, на Балкану, још увек су нерешени и док ми покушавамо – а Србија је посебно овоме посвећена – да променимо будућност заједничким радом и стварањем савеза, кроз иницијативе као што су Берлински процес или Отворен Балкан, други покушавају да наруше ове процесе и уместо да се фокусирају на будућност, желе да поново створе прошлост – без обзира колика би цена тога могла бити.

Али, дозволите да кренем са темом Ковида:

Пандемија Ковид-19 је изнела на видело критичне слабости у архитектури глобалног управљања. Запретила је да избрише прогрес многих народа постигнут задњих година.

Довела је народе на раскрсницу између изолације и сарадње, између панике и наде, између хаоса и реда.

Пандемија је довела у питање неке од основних принципа отвореног и кооперативног међународног поретка.

Глобалне размене, међународна комуникација, прекогранична трговина, сви су они забележели огроман пад.

Полицијски час, ограничења слободе и закључавања читавих друштава створили су неизвесност у многим сегментима индивидуалних живота наших грађана или – исто тако – наше сопствено индивидуално виђење онога шта слобода у данашњем свету уопште значи.

Када се ради о Србији, ова пандемија је запретила да уруши све што смо радили и што радимо протеклих 7 година, да уништи све резултате и достигнућа тешких реформи које смо почели у 2014. години, и да нас поново баци у времена високе стопе незапослености, растућег јавног дуга, дефицита који се није могао контролисати и свеукупног очаја.

Умногоме, као и у било којој другој земљи, Ковид-19 је испробао жилавост наших народа и, овог пута, за разлику од времена глобалне финансијске кризе – која је била много ограниченија у обухвату и неупоредива са пандемијом Ковид-19 у смислу последица – Србија се држала снажно.

Реформе које смо предузеле у време пре Ковид-19 учиниле су нас да будемо отпорнији него икада раније.

Фискална консолидација, буџетски суфицит који смо имали, ефикасно и предвидиво инвестиционо окружење постали су животна линија која нас је спасла од рецесије за време пандемије и која нам је обезбедила да смо могли да пружимо подршку нашим грађанима и нашој привреди током ових најтежих времена.

Упркос ефектима кризе, Србија је успела да очува финансијску и економску стабилност. У 2020. години смо забележили пад БДП од само 0.9 одсто – што је био један од најбољих резултата у Европи. Наш јавни дуг је остао испод 60 одсто од нашег БДП, просечна зарада је наставила да расте за скоро 10 одсто, док је упркос пандемији број запослених порастао за преко 3 одсто.

Опоравак је у овој години снажнији од очекиваног – раст нашег БДП ће бити приближно 7 одсто, a можда чак и већи.

Пре пандемије смо отворили наше границе улагању, технологији и идејама, и успели смо да створимо мирно и стабилно окружење које нам је омогућило да спроводимо брзу домаћу трансформацију, чији је темељ економија заснована на иновацијама и знању.

Иновативна напредовања која смо учинили омогућила су нам да диверзификујемо своје способности када нас је погодио вирус – преко e-Управе, онлајн образовања и дигиталних уџбеника или централног софтвер система за успешно увођење вакцинације.

Много смо уложили у здравствену инфраструктуру и оснажили здравствени систем да бисмо одговорили на текућу кризу, вечно захвални здравственим радницима за њихову пожртвовану борбу.

Наша одлука да оставимо геополитику по страни, а да у центар наших мера ставимо људе, јесте разлог због кога смо могли да набавимо вакцине брже од већине других земаља.

Нисмо вршили дискриминацију између произвођача, нисмо марили да ли су вакцине са истока или запада, већ смо изабрали да преговарамо са свим произвођачима вакцина за које су регулаторни органи сматрали да су безбедне. Ова отвореност нам је пружила могућност да купујемо вакцине из целог света, дајући нашим грађанима јединствену слободу да бирају вакцину коју првенствено желе.

Екселенције,

Србија верује у солидарност између народа, мултилатерализам и у пружање помоћи другима када им је потребна.

Од почетка ове године спроводимо мисију за коју смо се определили – подршка нашим суседима, као и свима којима је то потребно, са вакцинама против Ковид-19, а дозволили смо и страним држављанима да дођу у Србију да приме вакцину која ће им спасити живот.

Укупно, Србија је донирала или издвојила преко милион доза вакцина – од који је 230.000 доза било за регион; 300.000 доза за стране држављане који су дошли у Србију да се вакцинишу; и додатних 570.000 доза за земље Африке и Азије.

Ми ћемо и даље то да чинимо, у највећој могућој мери, и све док Ковид-19 не буде иза свих нас.

Због тога смо такође предузели кораке да набавимо технологију за производњу најмање два типа вакцина против Ковид-19 да бисмо помогли побољшању глобалног приступа тако да можемо сви да будемо безбедни и да се осећамо победнички.

Међутим, као што су изјавили званичници неких од највећих нација током ове Генералне скупштине, постоје и друга горућа питања која сви ми треба да решимо без одлагања и храбро – а то је промена климе.

Србија је удвостручила своје напоре да учини нашу земљу безбеднијом и чистијом за све њене грађане и да тако радећи допринесе борби против промене климе и борби за заштиту животне средине.

Снажно смо посвећени спровођењу одрживих развојних циљева и Париског споразума о промени климе. Посвећени смо глобалним напорима и наставићемо активно да радимо на испуњавању наших обавеза по основу Оквирне конвенције УН о промени климе.

Управо треба да поднесемо наше ревидиране Национално утврђене доприносе овом критичном глобалном напору. Већ смо најавили намеру да смањимо гасове стаклене баште за најмање 33.3 одсто у поређењу са 1990. годином и за 13.2 одсто у поређењу са 2010, коју у овом тренутку уграђујемо у наша енергетска и климатска стратешка документа.

Стратешки радимо на планирању и на улагању у овај сектор. Ова су улагања екстремно скупа, потребне су године и деценије посвећености и систематског приступа - али ми смо јасно већ на путу ове трансформације.

Даме и господо,

Од свих изазова са којима се суочавамо, онај који Србију највише забрињава јесте одржавање мира и стабилности у јужној српској покрајини Косову и Метохији.

Већ више од две деценије непрестано скрећемо пажњу међународној заједници на проблеме са којима се суочава неалбанско становништво на Косову и Метохији. Физичка безбедност, поштовање и заштита људских права, посебно мањинских заједница, далеко су од задовољавајућих.

Сведоци смо сталног повећања броја напада уперених на Србе, њихову имовину и верско наслеђе на Косову и Метохији.

За илустрацију, било је 55 оваквих инцидената у 2014, 62 у 2016, 71 у 2020, и 100 од почетка ове године. Укупан број напада у 2020 је био превазиђен већ до јуна ове године.

Према подацима УН, Косово и Метохија је још увек територија са најмањим бројем повратника (интерно расељених Срба) од свих пост-конфликтних подручја у целом свету!

Даћу вам само неколико примера да бих дочарала како изгледа живот Срба на Косову и Метохији.

11. маја је нападнута кућа Пумпаловић Радоја, старог 81 годину, повратника на Косово и Метохију у село Дубрава, општина Исток. Ово је био 5. напад на њега у истој години. Понављам … он има 81 годину.

Од јуна 2021. године изведено је више напада на Драгицу Гашић, жену која има 59 година, прву Српкињу повратницу у Ђаковицу после 22 године од завршетка сукоба. Напади укључују каменовање њеног стана, забрану да купује храну у локалној продавници и петиције организације цивилног друштва којима се захтева њено исељење из града.

На дан 2. јула, у селу Гојбуљи близу Вучитрна, група Албанаца је напала Перић Николу старог 13 година. Напад се догодио када се он враћао кући из школског игралишта са три друга.

Напади на српске средњовековне цркве, манастире и споменике на Косову и Метохији чине да су они неки од најугроженијих локалитета културне баштине у Европи.

Mанастир Високи Дечани се недавно нашао на списку „Europa Nostra“ као један од 7 најугроженијих локалитета баштине у Европи у 2021. Саветодавни панел „Europa Nostra“ је констатовао да су Дечани једини споменик у Европи под снажном војном заштитом непрестано у периоду од 20 година, иако представља споменик од највећег историјског и културног значаја за Европу и свет.

Ова спирала насиља која се дешава на Косову и Метохији кулминирала је почетком ове недеље. Под изговором спровођења нових правила за регистарске таблице на колима, Приштина је распоредила тешко наоружане специјалне јединице на северу покрајине.

Ово је још једно брутално кршење Бриселског споразума и ово ирационално демонстрирање силе је запалило већу кризу. Пореметило је испоруку хране и лекова српским заједницама на северу покрајине. Локални Срби који су се мирно окупили да протестују против ове мере сачекани су са сузавцем и бруталношћу полиције, тако да то озбиљно прети локалној и регионалној стабилности.

Упркос свим изазовима и дневним провокацијама, Србија остаје снажно опредељена изналажењу решења на бази компромиса, које ће обезбедити трајан мир и сталност.

Дијалог и спровођење постигнутих договора – једини су прави пут за решавање свих отворених проблема.

Међутим, скоро 9 година од постизања Бриселског споразума, као првог споразума о нормализацији између Београда и Приштине, оснивање Заједнице српских општина – кичме овог споразума – још увек није чак ни почело.

Желела бих да апелујем, још једанпут, на међународну заједницу, и посебно Европску унију као гаранта Бриселског споразума, да чврсто инсистира да Привремене институције самопроглашене Владе у Приштини почну да спроводе све постигнуте договоре.

Република Србија, бранећи свој суверенитет и територијалну целовитост, истовремено брани међународно право, Повељу УН, правно обавезујућу Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, и врховно овлашћење Савета безбедности када се ради о очувању међународног мира и безбедности.

Посебну пажњу придајемо значају активности мисије УН на Косову и Метохији и од ње очекујемо да настави са спровођењем свог мандата у Покрајини у складу са овом резолуцијом.

Поштовани пријатељи,

Наша генерација дели заједничку судбину савременог света, која постаје све сложенија у смислу геополитике, технологије, здравља, климе. Суочена са таквим изазовима Србија ће наставити да негује партнерске односе на предвидљивој и транспарентној основи.

Наставићемо да спроводиимо реформе владавине права на нашем путу у ЕУ, што је наш стратешки спољнополитички циљ. Овај циљ видимо као неодвојив од постизања одрживог мира, стабилности и просперитета.

Ми ћемо бити домаћин, заједно са Републиком Азербејџан која у овом тренутку председава Покретом несврстаних, комеморативног дотађаја на високом нивоу којим се обележава 60. годишњица Прве конференције Покрета несврстаних земаља која је одржана у Београду 1961. године. Унапред се радујемо што ћемо бити домаћини нашим пријатељима из свих делова света у Београду, у октобру ове године.

Даље ћемо јачати сарадњу на целом Балкану, преко иницијативе Отворен Балкан и Берлинског процеса, отварањем граница, усаглашавањем разлика и даљим интегрисањем нашег региона.

У закључку,

Током протеклих 7 година Србија се трансформисала: покренули смо економски опоравак, створили шансе за младе људе, подстакли смо технолошки бум и побољшали позицију Србије у иностранству. Прогрес који смо учинили омогућио је Србији да се снажније суочи и преживи пандемију.

Свет се сада суочава са прекретницом. Опоравак од Ковид-19 и одржива обнова неће бити могући ако се проблеми, стари и нови, не буду решавали заједничким снагама и колаборативним међународним акцијама.

Научили смо једну важну лекцију из ове пандемије: уколико нисмо сви безбедни, нико није безбедан – према томе, или сви можемо заједно да победимо, сви ми – без обзира колико били богати или сиромашни, велики или мали, из Европе, Азије, Африке, Америке, Аустралије, или да заједно пропаднемо.

Али, ако ништа друго, пандемија Ковид-19, као и проблем промене климе, требало је да нас науче да се држимо једни других.

Хвала вам.

Извор: www.srbija.gov.rs



Председница Владе Брнабић на Глобалном Ковид-19 самиту у организацији Беле куће

22. септембар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић учествовала је данас видео-поруком на Глобалном Ковид-19 самиту у организацији Беле куће, који је отворио председник САД Џозеф Бајден.

На самиту видео-порукама учествује велики број светских лидера и званичника међународних организација, између осталих и генерални секретар УН Антонио Гутереш, председница Европске комисије Урсула фон дер Лејен, британски и канадски премијер Борис Џонсон и Џастин Трудо, немачка канцеларка Ангела Меркел и многи други.

Премијерка је у поруци истакла да је Србија била међу првим европским земљама која је набавила ковид вакцине, а да је она била први европски премијер који је примио вакцину.

Захваљујући годинама улагања у дигитализацију и развоја еУправе, успели смо да организујемо компликовани и сложени процес вакцинације веома ефикасно и то на начин да буде фокусиран на грађане, објаснила је она.

Међутим, како је додала, од самог почетка били смо свесни да ово није само ствар наших грађана и само наша борба. У борби против пандемије Ковид-19 или смо сви безбедни или нико није безбедан.

Управо зато, поред набавке вакцине за наше грађане, донирали смо вакцине и грађанима региона западног Балкана, али и другим земљама, подсетила је она и прецизирала да је Србија донирала 230.000 доза вакцина региону, вакцинисали смо стране држављане у Србији са приближно 300.000 доза и издвојили смо 570.000 доза вакцина за земље Африке и Азије.

Брнабић је напоменула да је Србија већ започела са производњом ковид вакцине од једног произвођача, а да ће до краја године започети производњу и од другог, јер на тај начин желимо да помогнемо и подржимо све људе и земље којима су вакцине потребне.

Ово је пандемија у којој или ћемо победити заједно или ћемо изгубити заједно, али морамо да се боримо заједно, поновила је премијерка.

Зато Србија подржава циљеве овог глобалног самита, нагласила је она и ислазала захвалност Сједињеним Америчким Државама и председнику Бајдену што су организовали самит и подржали заједничке напоре у борби против пандемије Ковид-19.

Вакцине су једини излаз у борби против пандемије, закључила је Брнабић.


Извор/Фото: www.srbija.gov.rs



Забрана уласка држављана Републике Србије у Краљевину Шведску, почев од 20.09.2021.

Због повећаног ризика од ширења пандемије Covid-19, шведска Влада је донела одлуку о забрани уласка држављана Србије у Краљевину Шведску. Ова одлука важи од 20.09.2021. без обзира на потврду о вакцинацији или прележаној болести. Oва одлука, такође, односи се и на држављане Албаније, Јерменије, Азербејџана и Јапана.

 

 



Обележавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе

15.09.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић присуствовао је данас централној манифестацији посвећеној обележавању Дана српског јединства, слободе и националне заставе на Савском тргу.

"Ваша Светости,поштовани члане председништва Босне и Херцеговине господине Додик,уважена председнице Републике Српске госпођо Цвијановић, уважени председниче Народне скупштине Републике Србије господине Дачићу, уважена председнице Владе Републике Србије госпођо Брнабић, Ваше екселенције, часни оци, драги пријатељи,

Краљ Петар Први Карађорђевић, уручио је јуна и новембра 1911.  године 51 пуковску заставу својој војсци.

Ниједна, понављам ниједна, од тих застава није заробљена, што је преседан у историји модерног ратовања.

Јунаци којима је поверен задатак да се старају о тим заставама, прошли су све битке балканских и Првог светског рата, да би баш на данашњи дан 1918. године, јуришајући испод тих барјака, победоносно кренули у пробој Солунског фронта.  Слава нашим великим, српским јунацима!

Нашим прецима, јунацима Колубаре, Цера, Куманова, носиоцима Карађорђеве звезде и Албанске споменице, српска тробојка, црвено-плаво-бела, била је и већа и важнија и преча од живота, јер их је опомињала да слобода Србије нема ни цену, ни алтернативу.  Зато су барјактари гинули, али су заставе преживеле.

Због њих, због свих других који су под том заставом, под тим именом, за ту славу, дали животе, данас обележавамо Дан српског јединства, слободе и националне заставе, можда и најважнији наш празник, који нам јасно говори ко смо, одакле долазимо, и где идемо.

То је празник нашег идентитета, оног у којем се сједињују језик, култура, традиција, вера, али и вредности на којима почива читаво друштво, вредности које једну државу чине цивилизованом, уређеном, способном да памти, али и да зна шта јој је и зашто чинити.

Датум који смо изабрали, 15. септембар, је датум пробоја Солунског фронта, онај дан у којем, заједно, леже и наш бол и наша слава, који чине први део оне Ренанове дефиниције нације, по којој је она заснована на заједничкој патњи, слави у прошлости, али и заједничком плану за будућност.

Тог 15. септембра, 1918. године, једини план је била слобода, ка којој су српске трупе јурнуле уз чувену наредбу Живојина Мишића: У смрт, само не стајте! Напред, у отаџбину!

Тај дан је био први у низу истих таквих плебисцита, на којима смо, без обзира на крваву цену, бирали, наново и наново, Србију и њену слободу.

И данас је, баш зато, важно, да славећи све жртве, сваку кап крви коју су пролили, сваку кост коју су посејали, на још једном плебисциту усвојимо свој нови план за будућност. Ону, у којој ћемо стајати под истом заставом, знајући да је она застава слободе, и застава мира, али и застава будућности.

Застава нашег јединства у намери да сачувамо идентитет и право да будемо то што јесмо, један те исти народ, који не жели да било шта од било кога узме, да било кога угрози, него само да за себе издејствује исто оно право које признаје  другима. Право на име, на историју, културу, језик, веру, традицију и право на постојање.

То је право на достојанство, право на сећање, али и право на оно на шта иначе нико не може да нас натера, а многи и даље покушавају, безуспешно - право да сами одлучимо и када ћемо и шта да заборавимо.

И себи, и другима.

Није увек све било сасвим светло током историје, и најчешће према нама самима, понекад и према другима, али, бар на овим просторима, не постоји нација која је прошла кроз толику таму, и ону гробну, нација која је поднела толику жртву да би угледала светло и постала нација, слободна.

Шта ћемо од свега тога да заборавимо, а многе ствари морамо, тек да не бисмо вечно живели у прошлости, може да буде искључиво наш избор, а не одлука било кога са стране.

И одмах да буде јасно, ову заставу, све оне који под њом и због ње леже, заставу нашег страдања, заставу наших костију, наших јама, логора, деце коју су нам узели, сасвим сигурно  никада нећемо заборавити и са поносом ћемо је носити.

У њој, и то је још једна важна лекција коју морамо да научимо, јесу и све наше бесмислене поделе, сви пропали снови које смо сањали, свака грешка коју смо направили, али оно што у томе јесте битно је то да, и таква, та застава наша,  представља оно јединство које се заснива на чињеници да нисмо савршени, да јесмо различити, али и да знамо да је лепота заједништва, лепота заставе, управо и у томе.

Баш зато, наша црвено-плаво-бела тробојка није никакав позив на једноумље, већ потпуно супротно супротно, на чување свих наших разлика под једном, истом заставом.

Под симболом слободе, идентитета, постојања, права на живот, јер то јесу услови за различитост.

Робови су сви исти, поробљени. Слободни људи се разликују, зато што су слободни.

И то је нешто што мора да важи за све људе на Балкану, без обзира на то где живе. Да буду слободни, у истој мери, са истим правима, са својим језиком, вером, културом и традицијом.

И није то никакав посебан српски свет, за који нас оптужују, то је, једноставно, свет слободних, свет оних са својим именом, са правом да гласно и без последица могу да га изговоре, увек, и на сваком месту.

Никада више за српску тробојку никоме нећемо да се извињавамо. Носићемо је са поносом увек, и свугде. За нас не постоји ништа важније и прече од јединства нашег народа.

И то, по нама, мора да важи за све народе на Балкану, без икаквих изузетака, а поготово без сталних покушаја да се некоме,  Србима, пре свега, дозволи понекад име, али и да се, уз то име, дода и жиг кривице.

Овај наш празник јединства и слободе, ова наша застава,имају и ту улогу, они су доказ да то, бити Србин, не значи и бити крив, не значи носити терет осуде, већ, управо супротно, они говоре да уз то име иде понос.

Понос због Мишара, Делиграда, Ћеле куле, и Такова, Куманова, Милоша, Ђорђа, Михајла, понос због Колубаре, Цера, Кајмакчалана, понос због Петра и Александра, свих живота датих за један леп, најлепши покушај свих антифашиста да сачувамо слободу и у то најтеже време, али и због мученика из Пребиловаца, Јадовна, Јасеновца, које никада више не смемо да заборавимо, као што смо заборављали 70 година.

И то смо ми. То је Србија. То је нова Србија, другачија Србија, поносна Србија, која ни од кога ништа не тражи и која никога неће да моли, која само хоће да има права, баш као што имају сви остали, и ништа више, али и ништа мање.

То је језик, наш српски језик, језик и Меше Селимовића, и Иве Андрића, и Милоша Црњанског. То је култура коју смо стварали, то је вера без мржње, то је наше биће, то нас одређује и чини достојним народом.

То нам, на крају, даје снагу, наук, да у овом веку, чији темељи су нам данас у рукама, тражимо мир и да своју снагу, величину, откријемо у  животу, у ономе што га чини бољим, у раду, у великим подухватима прављења путева и мостова, у повезивању, у фабрикама, новим болницама, у знању и вери да умемо, можемо, једнако, или више од свих других.

И као што се ми поносимо прецима који су за слободу давали животе, тако сутра наши потомци треба да се поносе нама, који их учимо како се за слободу живи и како се, у слободи, живи.

И треба да их научимо како се памти, и како се, само својом вољом, заборавља. Како се заслужује достојанство и како се поштује темељ.

А темељ јесте то име, Србија, под којим су толики непознати сахрањени. И та наша застава, у коју су уткали своје животе, да остану препознати. И слава, Отаџбина, која своју децу види, чује, и помаже, ма где она била.

Темељ је и овај празник, празник нашег идентитета, наше историје, али и наших различитости које, опет, дају и славу и бол у прошлости, и јасан план за будућност.

И хоћу да кажем велико хвала нашем народу у Републици Српској, хоћу да кажем и велико хвала његовим представницима, који су овде, хоћу да кажем велико хвала и нашем народу у Црној Гори и његовим представницима, онима који се не стиде да кажу да су Срби, хоћу да кажем и велико хвала нашем мученичком народу на Косову и Метохији, њиховим представницима, који су вечерас овде, са нама, али и да кажем велико хвала свима онима који данас нису смели да истакну своју, српску заставу због претњи њихових режима у региону, да им кажем  хвала, јер знам да су њихова срца вечерас овде, са нама и да куцају за наш, за свој српски народ.

И дозволите ми, на крају, да кажем да оно што ћу да радим, колико год будем могао, свом снагом, свим срцем, свом душом, онолико времена колико је остало, водићу Србију да буде још јача, снажнија, да може да помогне Републици Српској, никада не дирајући у права Босне и Херцеговине, да помогнемо нашем народу и у Црној Гори, и на сваком месту, и да заштитимо сваког српског човека од прогона, да нам се никада више не понове ни Јасеновац, ни Јадовно, ни Пребиловци, ни Олуја, ни Бљесак, ни погроми из 2004. године. И то је наш завет!

Нека живи српско јединство, слобода наша и наша црвено-плаво-бела тробојка! Нека живи Република Српска!

Живела Србија!"

Извор/Фото: Председништво/Димитрије Голл

 



Дечји културни центар Београд Расписује - МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС СТРИП – КАИШ 2021.

 

Информације и линк за пријаву на конкурс: ОВДЕ

(рок за подношење пријава 7. новембар 2021. године)

 



Информација процесу вакцинације у РС

У Републици Србији се од 24. децембра 2019. године спроводи  вакцинација становништва против корона вируса.
51.7 одсто пунолетног становништва је примило две дозе вакцине, а од 17. августа отпочела је вакцинација трећом, такозваном бустер дозом вакцине, за све оне који су ревакцинисани пре више од шест месеци.

Србија је обезбедила довољан број вакцина и грађани могу изабрати вакцину који ће примити: Фајзер, Синофарм, Спутњук В или Астразенеку.

* 1. септембар - Институт Гамалеја из Русије одобрио за употребу 550.000 доза вакцине Спутњик В, које су произведене на Торлаку до 13. августа.

Од 550.000 доза – 275.000 компоненте 1 и и 275.000 компоненте 2, спремне су за употребу у Србији, с ознаком произведено у Србији, док ће да ће одлуку о евентуалном извозу донети Влада Србије и председник Републике Александар Вучић.

*2. септембар - Отворена ковид болница у Новом Саду, четири месеца након почетка изградње. У питању је трећа ковид болница у Србији, после Батајнице и Крушевца, која jе од 3. септембра почела да прима пацијенте оболеле од коронавируса.
*4. септембар - Сировина за производњу кинеске вакцине у Србији стигла је у Београд, а до октобра ће “Хемофарм” производити вакцину за процес тестирања.  Експерти који прате читав процес тестирања и почетак пуњења су стигли у Србију и раде са домаћим стручњацима на припреми.
Након тестирања, у октобру ће започети и пуњење вакцине. План је да се напуни око шест милиона доза до краја године. Те дозе ће бити намењене првенствено грађанима Србије, а ако буде вишак размотриће се и извоз у регион.
*Камен темељац фабрике за производњу кинеских вакцина у Србији биће положен 9. септембра.

Србија је током пандемије показала висок степен одговорности и солидарности дониравши близу милион доза вакцина и планира да, у складу са могућностима, са тим трендом настави.

Реализоване донације:
*Више 200.000 доза вакцина донирано региону
*Близу 200.000 грађана региона вакцинисано је у нашој земљи
*Донирано 100.000 доза Чешкој Републици
* 50.000 доза вакцина донирано Ирану
*40.000 доза вакцина Тунису
*Током недавне посете министра Селаковића земљама Африке и Блиског Истока донирано 200.000 доза вакцина.

 



Опроштајна посета амбасадора Краљевине Шведске

27. август 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је у опроштајну посету амбасадора Краљевине Шведске Јана Лундина, коме је изразио захвалност за упечатљив допринос развоју односа двеју земаља током дипломатског мандата у Београду.

Председник Вучић и амбасадор Лундин су се сагласили да двема земљама приоритет треба да буде јачање политичког дијалога и различитих облика сарадње, с посебним нагласком на економске односе. Председник Вучић је изразио наду да би више компанија из Шведске могло да се определи да инвестира у Србији.

Амбасадор Лундин је рекао да је током рада у нашој земљи био сведок значајног економског напретка, као и доприноса Србије регионалној сарадњи.

Председник Вучић је захвалио за спремност Шведске да подржи европски пут Србије. Амбасадор Лундин је, с тим у вези, истакао да његова земља подржава проширење ЕУ.

Председник Вучић и амбасадор Лундин су и овом приликом разговарали о низу регионалних и глобалних питања.

Председник Вучић је амбасадору Лундину пожелео много среће у будућем приватном животу, као и много успеха на новој дужности.

Извор/Фото: www.predsednik.rs



Недвосмислена подршка Шведске евроинтеграцијама Србије

24. август 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић, председница Владе Ана Брнабић и председник Народне скупштине Ивица Дачић примили су данас на одвојеним састанцима председника Парламента Краљевине Шведске Андреаса Норлена.

На састанку са председником Вучићем констатовано је да двема земљама приоритет треба да буде јачање политичког дијалога и различитих облика сарадње. С тим у вези, Вучић је истакао значај јачања парламентарне сарадње.

Председник Вучић је нагласио да Србија посебно жели да унапреди своје економске односе са Шведском, са надом да би више компанија из те земље могло да се определи да инвестира у нашој земљи. Он је посебно истакао значај развојне сарадње, која се реализује уз помоћ Шведске агенције за развој, а за коју шведски партнери сматрају да је „узор добре сарадње“ те агенције са неком државом.

Вучић је захвалио за спремност Шведске да пренесе своја искуства из различитих процеса, везаних за Европску унију, посебно у области владавине права, изразивши захвалност за подршку европском путу Србије. Председник шведског парламента Норлен је, с тим у вези, истакао да његова земља подржава проширење ЕУ. Такође, изразио је подршку дијалогу Београда и Приштине.

Председница Владе Брнабић је на састанку са Норленом разговарала о билатералним односима двеју земаља, европским интеграцијама, реформама и активностима које Србија спроводи у процесу приступања Европској унији.

Брнабић је истакла да су европске интеграције стратешки циљ и кључни приоритет земље и да Србија веома цени подршку шведске владе у том процесу.

Реформе које Србија спроводи у области владавине права, правосуђа и државне администрације говоре у прилог посвећености Владе суштинским променама, објаснила је она и навела да реформе нису искључиво у циљу чланства Србије у Европској унији, већ су, такође, предуслов бољег живота наших грађана.

Фокус реформи је, пре свега, на правосудном систему која има најшири утицај на наше друштво, али и економску стабилност државе, јер, како је објаснила, има директан утицај на стварање повољне инвестиционе климе.

Брнабић је, када је у питању слобода медија, нагласила да је важан задатак државе безбедност и заштита новинара, и да су видљиви позитивни ефекти активности Радне групе која се бави овим питањем, што за резултат има и тренд смањења броја пријављених случајева угрожавања безбедности новинара.

Норлен је пренео да ће подршка Шведске интеграцијама Србије и даље бити недвосмислена, указујући и на чињеницу да наше земље веже и бројна српска дијаспора, веома добро интегрисана у шведско друштво.

Председник Народне скупштине Ивица Дачић изјавио је да су односи Србије и Шведске у успону.

Истакао је да је Норлена упознао са процесом реформи, посебно са делом који се одвија у парламенту, који се односи на уставне промене, као и о ономе што се предузима када је реч о поглављима 23 и 24, који се односе на владавину права.

„Информисао сам га о току међустраначког дијалога, са жељом да се пронађе политички договор који би омогућио да све политичке партије учествују на следећим изборима, који би требало да буду одржани следеће године“, рекао је Дачић.

Он је навео и да је прошле године спољнотрговинска размена две земље била око 355 милиона евра, што је значајна цифра, али далеко испод реалних могућности.

Изразио је задовољство због присуства великог броја угледних шведских компанија у Србији, наводећи да око 70 компанија са шведским капиталом послује у нашој земљи.

Додао је да је жеља да наши људи који живе у Шведској буду мост сарадње између две земље, да то буде наш улог у што боље билатералне односе у будућности.

Председник шведског парламента Норлен је истакао да Шведска подржава европске амбиције Србије, али и да наша земља мора још да ради на реформама у области владавине права, правосудног система, борбе против корупције, реформе политичког система, медијских слобода. Додао је да охрабрује међустраначки дијалог који је у Србији у току.



Званична посета председника шведског Парламента Андреаса Норлена Београду, 24.август 2021.

Председник Риксдага Андреас Норлен, на позив председника Народне скупштине Републике Србије, 24.августа 2021. борави са делегацијом у званичној посети Београду, где се састаје са председником Републике Србије Александром Вучићем, председником Народне скупштине Ивицом Дачићем и премијером Аном Брнабић. Ови састанци су од посебног значаја за даље продубљивање билатералних веза Србије и Шведске, као и за унапређивање парламентарне сарадње.

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се са председником Парламента Краљевине Шведске Андреасом Норленом, 24.августа 2021, у оквиру званичне посете шведске парламентарне делегације Београду.

 

У оквиру званичне посете Београду, председник шведског Парламента Андреас Норлен, са делегацијом посланика, састао се и са министарком Републике Србије за људска и мањинска права и друштвени дијалог Горданом Чомић, 24.августа 2021. 

Такође, 25.августа 2021, прва потпредседница шведског Парламента Оса Линдестам, разговарала је са повереником за заштиту равноправности Републике Србије Бранкицом Јанковић.



Обележавање Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“

05. август 2021. године

Председник Репулике Србије Александар Вучић присуствовао је обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“ и поручио да Србија памти!

„Данас, када поново подсећамо себе на оно што се догодило августа 1995. године, на ужасан погром, протеривање више од 250 хиљада Срба, на егзодус и етничко чишћење, ми, истовремено, и коначно, подсећамо себе на то ко смо, шта смо, одакле смо и куда идемо. Хвала вам свима што смо вечерас сви заједно и што показујемо колико волимо свој народ“, рекао је председник Вучић и додао да нећемо заборавити све оно кроз шта су Крајишници морали да прођу.

„За нас то нису само страшне бројке страдалих“, поручио је председник Вучић и нагласио да Србија неће заборавити.

„Никада као данас се није прекрајала историја. Зато хоћу да све нас подсетим не само на оно шта су други нама чинили, не желећи да постојимо, већ и на оно што смо сами себи чинили, баш као да не желимо да постојимо“, казао је председник и напоменуо да никада више не сме да се понови да Србија заборави своје тихе хероје.

Председник Вучић је нагласио да никада више не смемо да покривамо очи, и уши, и уста, пред нечим што јесте био погром и суноврат сваке људскости.

„Правити се да то није тачно, избегавајући да кажемо, злочин је не само према жртвама, него и према нама самима, сваком живом Србину, Крајишнику, према Србији и њеној будућности“, рекао је председник Вучић и подвукао да људи само ако памте могу да се усправе и живе и са собом и са другима без зазора, страха и сумње.

Председник Вучић је истакао да Србија мора да се бори за мир и за колевке са децом, као и да нас заборав поништава и брише и из историје и из будућности, одузимајући нам право на свако сутра.

„Наша мисија је срећна будућност за нас и за ново поколење! Данашња Србија почива на јасном идентитету и на култури сећања“, указао је председник Вучић и подсетио да је урађено све оно што је деценијама запостављано, као и да је снажна Србија постала господар своје судбине.

„Нека је вечна слава српским мученицима који су страдали у „Олуји“ и у свим погромима. Ваша деца су у својој Србији, збринута, вољена и успешна. Мирно спавајте соколови српски, будућност ваше деце је наш завет“, закључио је председник Вучић и захвалио свима који су показали вечерас како се воли своја земља и да Србија памти.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs



Јавни позив за подношење предлога за доделу национлних признања за изузетн допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачања веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону

Обавештавамо да је министар спољних послова Н. Селаковић, донеоодлуку број 334/30-2021/01, дана 2. августа о.г. којом се расписује јавни позив за подношење предлога за доделу националних признања за изузетан допринос, државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону

Предлог за доделу националног признања може поднети:
- организација дијаспоре и организација Срба у региону;
- удружења чије су делатности или део делатности, усмерене на област за коју се предлаже додела националних признања;
- дипломатско – конзуларна представништва Републике Србије;
- цркве и верске заједнице;
- предлог за доделу националног признања „Мајка Србија“ могу поднети и јединице локалне самоуправе у Републици Србији;

Увид у расписани јавни позив можете извршити на следећим линковима:
Линк 1:
Линк 2:



Конкурс за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону

Обавештавамо да је министар спољних послова Н. Селаковић, 19. јуна о.г. донео одлуке о  расписивању конкурса за суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону.

Увид у расписане конкурсе за суфинансирање пројеката можете извршити на следећим линковима ОВДЕ:

и ОВДЕ:


 



Председник Вучић: Одлучили смо - наш циљ је ЕУ, али је Кина важан партнер

22. јул 2021. године

Ми смо се одлучили - наш циљ јесте и остаје ЕУ, истакао је председник Србије Александар Вучић у интервјуу немачком дневнику „Ханделсблату“ и да за Србију не постоји никаква алтернатива, али нагласио и да је Кина важан партнер Србији, а задатак државе да води бригу о интересу својих грађана.

Он је тако одговорио на питање шта ће Србија изабрати када једном буде морала да бира између тесних односа са Пекингом или ЕУ. Вучић је нагласио да Србија жели да постане пуноправна чланица ЕУ

„Нас повезује историја, заједничка култура, чланице ЕУ су без премца већ сада наши најважнији партнери“, објаснио је и додао да је трговинска размена Немачке и Кине 3.000 пута већа него Србије и Кине, а, приметио је, и поред тога се послови Србије са Кином приказују као проблем.

На констатацију да немачка канцеларка Ангела Меркел није честитала стоту годишњицу КП Кине, а да је он то учинио, одговорио је да Србија није Немачка, већ мала земља. На додатно инсистирање шта ће урадити Србија ако мора да бира између ЕУ и Кине подвукао је да се Србија већ одлучила, да јој је био и остао циљ чланство у ЕУ.

„Наши највећи инвеститори су из ЕУ. На ЕУ отпада 67 одсто наше трговине. Плус 17 одсто са земљама региона које се све налазе на путу ка ЕУ. Без ЕУ не можемо преживети“, додао је он.

„Али можемо ли много тога доброг спровести са Кином - наравно. И то чинимо, као и Немачка“, истакао је Вучић, а на примедбу да се критикује квалитет пројеката Пута свиле, пре свега због кинеских радника, одговорио да је квалитет путева или мостова, коју Србија гради са Кином, одличан.

„Дајемо посао онима који нам поднесу најбољу понуду. Због тога кажем Европљанима који критикују кинеске пројекте у нашој земљи - понудите нам пројекат за један евро више и добићете га“, нагласио је он.

С тим у вези је указао да Србија са 600 милиона евра помоћи ЕУ гради железничку пругу ка Северној Македонији, наводећи да је понуда била боља од кинеске.

„Често се говори о прузи према Будимпешти са 180 километара кроз територију Србије коју финансира Кина. Али пруга која се гради уз помоћ ЕУ од Београда до северномакедонске границе је дупло дужа и нико не говори о томе. Све је сувише политички“, констатовао је он.

Упитан да ли поздравља планове ЕУ и САД о алтернативној иницијативи Путу свиле, Вучић је рекао да подржава све што доноси предности нашем региону.

„Кинези желе да прошире свуда своје присуство, али многи процеси на Западу, искрено речено, су ефикаснији и без проблема. Морамо још много да учимо од Запада, али пристижемо“, казао је Вучић.

Он је указао да је Кина важан партнер Србији и додао да када је почела консолидација државних финансија 2014. наша држава је добила добре услове од Кине за развојне пројекте.

Он је навео и да је на истоку Србије, на молбу ЕУ расписан конкурс за рудник бакра, да шест месеци ниједно европско предузеће није дало понуду, те да су га преузели Кинези.

„Наш посао је да бринемо о људима“, поручио је он.

Подсетио је да је српска привреда у осам и по година порасла за 52 одсто, што за ЕУ значи да би Србија могла бити снажна чланица и мотор за цео регион.

Објашњавајући како се Србија тако добро економски развија он је указао да Србија има одличну радну снагу, која говори енглески, да су друштво и администрација дигитализовани, и да има и најфлексибилнији закон о раду у Европи, као и консолидоване јавне финансије.

Подсетио је да је раније јавни дуг био на 78 одсто БДП, а данас је смањен, захваљујући снажним растом привреде, на 52 одсто.

„Можемо себи приуштити да инвеститорима дамо подстицај за долазак“, додао је он и истакао да Србија нуди помоћ инвестицијама, али да на пример за долазак Центра за развој „Континентал“ мотив нису биле субвенције.

Указао је да је само Србија у овом региону пре пет, шест година покренула дуални образовни систем, који имају Немачка, Швајцарска и Аустрија, да је на десетине хиљада људи у дуалном образовању, а да то цене страни инвеститори, који, уз то, могу тесно сарађивати и са универзитетима.

Немачка, навео је, је најважнији трговински партнер и највећи инвеститор.

Почели смо доласком малих текстилних предузећа из Турске, а сада долазе пре свега велике немачке фирме. Данас у немачким компанијама у Србији ради 71.000 људи“, објаснио је он.

Вучић је казао да је веома важна европска перспектива за инвеститоре, наводећи да „Никек“, „Тоји Тајерс“ или „Мицубиши“ долазе из Јапана у Србију јер је наша држава на стабилном европском путу.

Упитан да ли верује да ће Србија у догледно време постати чланица ЕУ, казао је да се он не жали.

„Сигурно је да смо добили 45 милијарди евра помоћи ЕУ, да бисмо економски били много даље. Уместо тога смо добили од ЕУ 1,6 милијарди евра. Навикли смо да наше успехе сами остварујемо“, рекао је Вучић.

Председник Србије је подсетио да су у Хрватској раније плате биле 2,2 пута веће него у Србији, а данас су веће за свега 1,7 пута.

„Затварамо рупу сопственим снагама. Ако би постали чланица ЕУ онда засигурно не би тражили највеће субвенције“, уверава он.

Рекао је да српски пут следи немачки пут ка Европи, и да Србија жели фер шансу.

„Верујем речима Меркелове. Она је на крају свог мандата и не би морао више да је хвалим. Али она нам је дала стабилност, слободу путовања у ЕУ, помогла у мигрантској кризи 2015. године и министра привреде Алтмајера и друге замолила да тесно сарађују са нама“, подсетио је он.

На питање да ли има назнаке да ће и нова немачка влада подржавати тако Србију, Вучић је изразио уверење да ће тако бити.

„Познајем Армина Лашета, разговарао сам са њим као премијером Северне Рајне Вестфалије. Веома је паметан и разуме ситуацију на Балкану, и засигурно ће као нови канцелар наставити политику Меркелове према нашем региону“, додао је он.

Вучић је, такође, изразио уверење да Русија, ако би се конкретизовало приступање Србије ЕУ, не би слично реаговала као у случају Украјине и да је ту реч о сувереној одлуци Србије.

На додатно питање с тим у вези Вучић је указао да је увек када би се састајао са Владимиром Путином, а било је 18 или 19 састанака, говорио да је захвалан за традиционално тесно пријатељство са Русијом, али и да се Србија налази на јасном ЕУ курсу.

„Упитао је да ли је то наш избор и ја сам одговорио „да, чланство у ЕУ је наш циљ“, додао је он.

Када је реч о „Косову“ Вучић је нагласио да је потребан компромис у вези овог питања.

„Само тако може бити одрживог мира. Србија, а и ја желимо мир. Престанимо са лудостима прошлости. Тада цео регион може постати мотор новог раста за Европу“, рекао је Вучић.

Извор: Танјуг


 



Србија остварила велики успех у области дигитализације

20. јул 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је на скупу посвећеном дигитализацији и ИТ сектору, који је одржан у Њујорку, да је, откако је постала премијерка, најпоноснија на успех Србије у области дигитализације.

Брнабић, која борави у дводневној посети САД, рекла је да је, када је у августу 2016. године изабрана за министарку државне управе и локалне самоуправе, желела да учини све да промени јавну администрацију и оно што јој је као грађанину сметало.

Она је навела да је, када је ступила на дужност премијера, знала шта су јој приоритети и да најпре треба да се дигитализација подигне на виши ниво, да почне реформа образовања и да се ради на јачању економије. 

Веровала сам у земљу која верује у народ, јер је српски народ креативан. Од 1. јуна 2017. године почели смо да радимо као е-Влада, односно да размену података вршимо електронским путем, навела је председница Владе.

Према њеним речима, наши грађани нису више морали да иду, рецимо, у Пореску управу, а од тада је јавна администрација разменила 50 милиона докумената, што значи да грађани нису морал