У Амбасади Републике Србије у Стокхолму, 19. новембра, одржано је тематско вече у сусрет обележавању Међународног дана сећања на жртве геноцида. Централни гости догађаја били су Јован и Дина Рајс, истакнути чланови српске дијаспоре у Шведској, који су као деца преживели Холокауст. Њихова сведочанства, дубоко емотивна и историјски значајна, поделили су са присутнима.

Јован је изгубио оца и све мушке чланове у фамилији који су одведени у логор Топовске шупе, а мајку, брата и женске чланове породице укуључујући и децу  у логор Старо сајмиште. Такође је описао услове у концентрационом логору Берген-Белсен, истичући снагу преживелих да очувају људскост. Дина је поделила своје сећање из Будимпеште, где је као дете преживела скривајући се са породицом, сусревши се два пута са Раула Валленберга, чија је храброст оставила трајан утисак на њу.

Програм је, уз подршку колега, организовала Мила Опалић, координаторка за дијаспору у Амбасади, а одржан је на шведском језику како би се историјске чињенице и сведочанства приближили локалној јавности. Током вечери, Опалић је указала и на велика страдања Срба у Другом светском рату, посебно у логорима Независне Државе Хрватске, као и на несебичну помоћ коју је српски народ пружао Јеврејима, истакавши да је 140 Срба добило признање "Праведник међу народима" од израелског меморијалног центра Јад Вашем.

Посебну пажњу изазвало је и писмо ЊКВ принцезе Викторије, која је упутила поздраве присутнима и изразила подршку догађају. Иако није могла лично да присуствује због раније преузетих обавеза, њена порука је прочитана током програма, додатно наглашавајући значај овог догађаја.

Догађају су присуствовали представници Валенберг академије укључујући и генералну секретарку Ану Уромби, као и представници  Living History Forumа, који су снимили цео догађај, што је додатно допринело важности и кредибилитету овог окупљања.Међу присутнима су били пријатељи и чланови породице Рајс, као и група шведских студената мастер студија који су показали изузетно интересовање за тему Холокауста и културе сећања. Присутан је био и Јован Радомир, истакнути члан српске дијаспоре и угледни новинар у Шведској.

На крају програма, присутнима се обратила амбасадор РС у Стокхолму Јелена Чукић Матић и том приликом истакла да је велика част и задовољство што су присутни имали прилику да слушају сведочење Јована и Дине Рајс, који су преживели Холокауст и који представљају живе сведоке тог историјског периода. Амбасадорка је нагласила да је изузетно важно што је наше друштво обогаћено присуством оваквих изванредних људи, чије су приче јединствене и незаменљиве, те да њихово сведочење представља непроцењиву вредност за садашње и будуће генерације. На крају свог обраћања, захвалила се свима на присуству и на подршци у очувању културе сећања, истичући да је управо заједнички труд и интересовање за овакве теме оно што осигурава да се прошлост не заборави и да се трагични догађаји више никада не понове. Пожелела је да овај догађај остане у сећању свих као пример снаге људског духа и важности солидарности међу људима.

Амбасада Републике Србије у Краљевини Шведској организовала је 24. октобра 2024. године ексклузивни догађај дегустације српских вина у Амбасади.

Овај догађај је организован на иницијативу Амбасаде, а у циљу најаве за сајам вина у Београду „Wine Vision by Open Balkan 2024“. Догађај овог типа у виду промоције српских вина у Амбасади представљао је јединствену прилику за шведску публику да се упозна са богатом традицијом и квалитетом српских вина која се по први пут на овај начин представљају у Шведској.

Партнери Амбасаде у организацији овог догађаја били су реномирани увозници српских вина у Шведској – VD Wines и Balkan Wines, чији стручни тимови су припремили ово незаборавно искуство и дружење. Током вечери дегустације промовисане су винарије из Републике Србије и то: Винарија Ковачевић, Винарија Ердевик, Винарија Темет, Винарија Будимир, Винарија Новак, Винарија Yotta, Винарија Доја, Винарија Шишатовац.

Догађај је замишљен као промовисање индустрије српских вина и подстрек увозу српских вина на шведско тржиште, тако да су званице на догађају били истакнути актери у индустрији вина, реномирани ресторатери српског и шведског порекла, као и представници сомелијерских кућа у Шведској.

Дегустацији вина су присуствовале и познате личности, представници дипломатског кора и истакнуте личности из шведског јавног живота.

Званице су имале и специјални куриозитет и прилику да пробају тамјанику Bellucci, вино винарије Ердевик из 2021. године, које је стављено у августу месецу на 3. место на листи топ 10 вина за лето гастрономске редакције шведског дневног листа Svenska Dagbladet.

На иницијативу Групе пријатељства са Западним Балканом у шведском Парламенту, 23. октобра 2024. године, одржан је Семинар посвећен промоцији економских веза између Шведске и Западног Балкана. Циљ семинара био је да се унапреде економски односи и подстакну инвестиције између Шведске и региона.

На догађају су учествовали поред чланова Риксдага, представници шведских владиних агенција EKN (Swedish export Agency), SIDA i Business Sweden, амбасадори Шведске као и амбасадори Западног Балкана у Шведској. Међу говорницима су били представници компанија Volvo Trucks, , Ellof Hansson Trade House, Reenvent, Diaverum.
На позив Амбасаде Републике Србије српско-шведске компаније, Brovex Group i Fintech Group, узеле су учешће на Семинару као репрезентативни представници економског сектора.

 Амбасадорка Јелена Чукић-Матић имала је запажено излагање у којем је говорила о позитивном развоју економије Србије, о могућностима за инвестирање, као и о зеленој агенди коју Србија активно промовише. Такође је истакла да предстојећи ЕXПО2027 представља велику прилику за даље јачање економске сарадње Србије са Шведском. Амбасадорка је представила и напредак Р.Србије по питању вештачке интелигенције, наглашавајући посвећеност Владе по овом питању о коме сведоци чињеница да је Србија примљена у Глобално партнерство за вештачку интелигенцију што је велико признање од стране 26 држава које су гласале о пријему Србије у иницијативу, као и да је Србија прва држава у региону Југоисточне Европе која је усвојила Стратегију за развој вештачке интелигенције 2019. године.  Истакла је и важност изузетно бројчане српске дијаспоре у Шведској која значајно доприноси укупној привредној динамици две земље.

  Сви панелисти који већ послују у региону позитивно су оценили економски напредак Србије, њен пословни амбијент, као и инфраструктуру, која је, по њиховим речима, најразвијенија у региону Западног Балкана.

Као део програма Амбасаде Мађарске у Стокхолму у оквиру председавања Европском унијом амбасадор Ј. Чукић-Матић боравила је на службеном путу у Кируни.

На почетку посете реализовани су састанци амбасадора са високим званичницима Града Кируне, укључујући градоначелника г. Матса Тавеникуа, затим стратешког менаџера за развој града, Е. Јонсон, као и менаџера за културу града Кируне С. Мата.

Град Кируна поднела је кандидатуру за Европску престоницу културе 2029. године, стога је амбасадорима презентован план урбанистичке трансформације која је у плану у наредном периоду. Такође, током посете Кируни, амбасадори су имали прилику да добију увид у институционална самоуправљања аутохтоног народа Сами на северу Шведске и да се састану са представницима Сами Парламента.

У оквиру посете амбасадор Ј. Чукић-Матић имала је прилику да обиђе LKAB руднике у Кируни (LKAB Kiruna Mines),  Есранж свемирски центар (Еsrange Space Center) основан од стране шведске државне свемирске Агенције намењеном за атмосферска истраживања као и свемирске летелице и њихово лансирање. Компанија „ЛКАБ рудници“ основана је 1890. године и једна је од најстаријих индустријских компанија у Шведској.

Такође, током посете је била уприличена посета Абиско резервату природе (Abisko National Park) као и Абиско граничном музеју одбране (Abisko Border Defence Museum) где су присуствовали презентацији геополитичке ситуације у региону Арктика, са посебним освртом на шведско чланство у НАТО. Након тога су посетили Шведски секретаријат за поларна истраживања који има мандат да организује и пружи подршку истраживачким експедицијама у поларне регионе и управљање истраживачком  инфраструктуром.

У Лунду су током 16. и 17. септембра одржани традиционални ЕУ дани којима је присуствовала амбасадор РС у Стокхолму Јелена Чукић Матић. Разматране су теме које се тичу будућности нове Европске комисије, ЕУ политика у области миграција, спољне политике и безбедности, односа према Украјини, као и, за нас најважније, односу будуће ЕК према проширењу.

Овогодишњој свечаној вечери у част високих учесника конференције на позив ректора Универзитета у Лунду и шефице представништва ЕК у Шведској присуствовала амбасадор Јелена Чукић Матић.

Амбасадор РС у Шведској Јелена Чукић Матић посетила је град Малме. Ово је прва посета амбасадора јужној покрајини Сконе и овом делу Шведске.

У недељу, 15. септембра 2024. године, амбасадор Јелена Чукић Матић присуствовала је литургији у храму Светих Ћирила и Методија у Малмеу. Након литургије, амбасадорка је имала прилику да разговара са свештенством – протојерејом ставрофором Александром Самарџићем и протонамесником Немањом Мировићем, као и са бројним члановима српске дијаспоре. Током овог сусрета, обележен је Дан српског јединства, слоге и националне заставе.

Aмбасадорка је присуствовала у недељу и свечаном отварању прве пословнице Телеком Србија - МТЛ Глобал у Скандинавији. Том приликом, амбасадорка је изразила задовољство овим значајним кораком и пожелела успех у даљем раду. Такође, истакла је важност коју Телеком Србија има за српску дијаспору, са акцентом на повезаност између матице и српске заједнице не само у Шведској већ у целој Скандинавији.

У уторак 17.09.2024. амбасадор Јелена Чукић Матић имала састанак са  Стефаном Хоти,  заменицом градоначелника Малмеа и председницом Одбора за планирање града. Током разговора разматране су теме инклузије и зелене агенде. Хоти је исказала интересовање за сарадњу са локалним заједницама у Србији у оквиру иницијатива везаних за заштиту животне средине и одрживи развој. Такође је указала на потребу да се српска дијаспора више укључи у рад локалних заједница у Шведској, чиме би се додатно ојачала друштвена повезаност.

Испред Скупштине града Малмеа том приликом била је истакнута српска застава поред шведске.

У оквиру посете Летонији, министар спољних послова Србије Марко Ђурић састао се данас у Риги са председником Привредне коморе Летоније Аигарсом Ростовскисом и представницима те институције.

Изразивши задовољство због данашњег сусрета, Ђурић је истакао да је Србија отворена да за летонске компаније буде привредно чвориште и улазна капија у регион Западног Балкана.

„Један од приоритета нове Владе јесте снажење економског развоја и сарадње са земљама Европе и света. У том смислу, уверени смо да има простора и прилика за свестрано и продуктивно проширење сарадње са Летонијом“, нагласио је министар.

Током састанка, размотрено је интензивније повезивање двеју привредних комора, као и привредних субјеката и индустрија Србије и Летоније, уз могућност организације заједничких активности попут пословних састанака и сусрета са циљем умрежавања привредника.

„Разговарали смо о могућности закључења Меморандума о разумевању и сарадњи између Привредне коморе Србије и летонске Привредне коморе, којим би се нашим билатералним економским односима дао нови, снажнији импулс”, рекао је Ђурић.

Шеф српске дипломатије посебно је указао на значај и потенцијале сарадње у домену ИТ индустрије, науке и пољопривреде, истичући да ће Београд бити домаћин међународне специјализоване изложбе ЕКСПО 2027, што је прилика не само за долазак и представљање летонских компанија, већ и за конкретизацију сарадње.

Министар спољних послова Србије Марко Ђурић састао се данас са министарком спољних послова Републике Летоније Баибом Браже, у оквиру једнодневне радне посете тој земљи.
Министар Ђурић је, том приликом, истакао да има привилегију и част да буде први министар спољних послова Србије који, после много година, посећује пријатељску Летонију, са којом негујемо односе који ће ускоро обележити век трајања.

„И Летонија и Србија су земље које воле слободу, а такође деле заједничку посвећеност Европској унији. Србија има јасну амбицију да заврши све неопходне реформе како би се придружила Европској унији до 2027. године. То укључује реформе у политичкој, економској и институционалној сфери и свакако да можемо учити из искустава које су имале наши летонске и друге балтичке колеге и пријатељи“, рекао је Ђурић.

Говорећи о данашњем састанку, шеф српске дипломатије истакао је да су разговори протекли у духу продуктивне размене у вези са агендом приступања и процесом интеграције.
„Захвални смо на визији подршке проширењу Европске уније, не само када је у питању Србија, већ и шири балкански регион“, истакао је министар Ђурић.

Према његовим речима, врло је важно јачати економске везе између двеју земаља.
„Поносан сам што долазим у време када Србија може да се похвали својом економијом, која се удвостручила за мање од деценије и привукла 65 одсто свих страних инвестиција у нашем региону, са великим нагласком на ИТ, софтвер и нове технологије. Волели бисмо да боље повежемо наше економије“, поручио је шеф српске дипломатије.

Говорећи о наставку посете Риги, Ђурић је најавио да ће се данас састати и са председником летонске привредне коморе, са којим ће разговарати о новим правцима сарадње двеју земаља.
„Искористио бих, такође, ову прилику да позовем све људе из Летоније и из Србије и све људе добре воље да користе директан лет између Риге и Београда, који повезује та два невероватна града, и искористе прилику коју то пружа за слободно путовање између наших земаља“, рекао је Ђурић.

Шеф српске дипломатије рекао је да је сагласан са летонском колегиницом да наше две земље деле неке ставове у међународној сфери и настављамо да подржавамо принципе међународног права јединствено и недвосмислено у свим случајевима.
„Када је реч о међународној сцени и нашем региону, желим да изразим захвалност нашим летонским пријатељима за присуство и помоћ у одржавању мира и стабилности као део мисије КФОР. Сматрам да је кључно наставити са подршком дијалогу под окриљем ЕУ. Искористио сам ову прилику да информишем моје летонске колеге о тешкој ситуацији српске заједнице и изазовима са којима се суочавамо, али и да пошаљем поруку да је Србија веома посвећена проналажењу рационалних и компромисних решења за овај проблем“, нагласио је министар Ђурић.

Наставићемо да развијамо билатералне односе са Летонијом, рекао је Ђурић и поручио летонској колегиници да је увек добродошла у Београд, као и да се радује се узвраћању посете што је пре могуће.

Министарка Браже, након данашњег састанка, истакла је да се већ више пута сусретала са шефом српске дипломатије, како у оквиру састанака Европске уније, тако и у оквиру НАТО самита, где су учествовале партнерске државе.

Говорећи о значају сусрета, Браже је навела да је ово врло важна посета за обе земље, јер је била прилика да се детаљно разговара о билатералним односима.

„Ти односи нису нови између Летоније и Србије. Први пут су успостављени 1926. године, тако да ћемо за две године прославити 100 година”, рекла је Браже, додавши да је то основа на којој две државе настављају да граде будуће везе.

Према речима Браже, са шефом српске дипломатије разговарала је и о европском путу Србије, али и о осетљивим питањима попут кризе у Украјини, као и значају дијалога Београда и Приштине. С тим у вези, Браже је нагласила да је Србија за Летонију врло важна земља, како због њеног значаја у региону, тако и због билатералних односа и будућег међусобног повезивања на путу ка Европској унији.

Амбасадор Републике Србије у Републици Летонији, на нерезиденцијалној основи, Јелена Чукић-Матић, предала је копије акредитивних писама заменици шефа протокола Министарства спољних послова Републике Летоније Зани Вентере.

Након предаје копије акредитивних писама, амбасадорка Јелена Чукић-Матић имала је састанак са в.д. државног секретара у Министарству спољних послова Летоније, Анджејсом Вилумсонсом.

Током разговора са в.д. државног секретара, Анджејсом Вилумсонсом, разматрана су питања од значаја за билатералну сарадњу Републике Србије и Републике Летоније, као и за сарадњу у оквиру европских интеграција Републике Србије.

Овом приликом, истакнут је значај подстицаја званичних посета на радном, високом и највишем нивоу између две земље и разматране су могућности развијања економске сарадње, као и јачање парламентарне сарадње и сарадње у међународним организацијама између Републике Србије и Републике Летоније.
 

Председник Градског Савета Стокхолма Оле Бурел примио је на разговор амбасадора Републике Србије у Краљевини Шведској Јелену Чукић Матић. Током срдачног разговора  одржаног у монументалном здању Градске куће у Стокхолму размотрени су потенцијали за јачање дијалога и сарадње између Стокхолма и локалних градских управа у Србији. 
Председник Градског Савета Оле Бурел је информисао о резултатима Стокхолма на плану зелене транзиције и пренео спремност да чланови Градског савета угосте представнике Београда и других градова у Србији како би пренели искуства и знања, те успознали госте са иновативним решењима на уплану остваривања циљева Зелене агенде на локалу.

                        Photo: Protocol MFA of Kingdom of Sweden

Министар спољних послова Краљевине Шведске Тобиас Билстрем примио је на разговор амбасадора Републике Србије Јелену Чукић Матић.
Током отвореног и искреног разговора размотрене су теме од значаја за билатералне односе две земље, будућност ЕУ интеграција Републике Србије и друга значајна европска питања.

                        Photo: Protocol MFA of Kingdom of Sweden

Њ.Е. Јелена Чукић Матић, амбасадор Републике Србије у Краљевини Шведској је предала акредитивна писма председника Републике Србије Њ.Е. господина Александра Вучића шведском Краљу Карлу XVI Густаву, на свечаној традиционалној церемонији која има идентичан протокол још од 1537. године.

У срдачном разговору том приликом пренела је спремност да допринесе додатном продубљењу билатералних односа Србије и Шведске, и посебно је указала на значај који, као мост пословне, научне и културне сарадње, има српска дијаспора у Шведској. Током аудијенције разговарано је, такође, о темама у регионалном и европском контексту.

„Посебно са захвална на поверењу које ми је указано да као прва жена амбасадор Републике Србије у Шведској допринесем бољем разумевању и ширем повезивању два народа, те наставим рад на продубљењу наше билатералне сарадње у областима од обостраног интереса, а посебно у контексту спремности Србије за стицање пуноправног чланства у ЕУ“, рекла је амбасадор Чукић Матић.

У суботу, 27. јануара 2024. свечано је у Стокхолму обележен дан Светог Саве у Стокхолму. Литургији одржаној у цркви Светог Саве у Стокхолму, поред свештенства стокхолмске парохије, присуствовали су и ректор Богословије Свети Сава у Београду, протођакон Радомир Врућинић, отац Игор Давидовић, архијерејски намесник за Скандинавију епархије Британско-скандинавске и Амбасадор Републике Србије у Стокхолму, Јелена Чукић Матић са колективом Амбасаде.

По први пут, због великог интересовања наше дијаспоре свечана Светосавска Академија је обележенa, уместо у просторијама цркве, у већем простору у центру Стокхолма. Oкупљене на Светосавској Академији је поздравио свештеник стокхолмске парохије отац Душан Раковић, који се захвалио дијаспори која је дошла у великом броју и пожелео добродошлицу у Краљевину Шведску амбасадору Републике Србије Јелени Чукић Матић.

Дијаспори се обратио и Радомир Врућинић, ректор Богословије Свети Сава, подсетивши окупљене на најважније заслуге Светог Саве. У свечаном програму учествовала су фолклорна удружења из три стокхолмске општине – Содертеље, Солна и  Ханинге, а додељене су и стипендије од стране стокхолмске парохије за три ученика из Стокхолма.

У Европској кући у Стокхолму је 30. маја 2023. године отворена изложба фотографија Београда и Стокхолма „Примењена носталгија“, на којој су представљене фотографије ауторке из Србије и шведског фотографа, настале током њихових посета престоницама Шведске и Србије. Изложба је реализована у сарадњи Министарства за европске интеграције Србије, Министарства спољних послова Србије и Амбасаде Републике Србије у Стокхолму, уз подршку Делeгације Европске Комисије у Шведској.  Изложбу су отвориле министарка за европске интеграције Србије Тања Мишчевић и државна секретарка у Министарству културе Карин Сванборг Сјовал.
Након свечаног отварања организован је и пригодан коктел коме је присуствовало преко 120 званица, међу којима су били шведски званичници, амбасадори и други дипломатски представници у Стокхолму, представници српске дијаспоре, као и представници медија из Србије. 
„Примењена носталгија“  је пројекат који Министарство за европске интеграције Србије спроводи већ 16 година. Oсновна идеја је унапређење културне размене и промовисање европских вредности и сарадње Србије и чланица ЕУ.
Изложба ће бити отворена до 4. јуна 2023. године.

23. мај 2023.
У складу са протоколарном праксом у Шведској, а пред окончање мандата, амбасадор Драган Момчиловић је примљен у аудијенцију код шведског Kраља Карла Густава XVI, 23. маја 2023. године. Током разговора, који је вођен у Краљевској палати у Стокхолму, Краљ Карл Густав XVI је изразио интерес за унапређење билатералних односа две земље, уз изразе саучешћа поводом недавне трагедије која се догодила у основној школи у Београду. 

Одлуком Владе Републике Србије од 03. маја 2023. године, поводом трагедије у ОШ „Владислав Рибникар“ у Београду, проглашена је тродневна жалост на читавој територији Републике Србије почевши од петка 5. маја, закључно са недељом 7. мајем 2023. године.

Тим поводом у Амбасади Републике Србије у Стокхолму, од 5. маја 2023. године биће отворена Књига жалости у периоду од 10:00 до 13:00 часова.

Изјаве саучешћа поводом трагедије, такође се могу слати на имејл адресу: serbiaemb@telia.com

Сви који желе да се упишу у Књигу жалости могу да дођу у Амбасаду Републике Србије која се налази на адреси Hantverkargatan 26, III sprat, 112 21 Stockholm.

Програм 25 фебруар субота

12:00- 12:30 свечано отварања Првог сајма српске књиге у Шведској.
Гордана Антуновић – Цреативе Цоммуницатион Инитиативе
Сабахета Салкић Вехабовић - НБВ
13:00-13:20 Биљана Вујовић Бајка – Бајкин џеп
13:50-14:10 Ацо Станковић - Мачва
14:40-15:00 Велика Томић -Разговор са насљеђем
15:30-15:50 Љиљана Булајић- Маска је именица женског рода
16:10-16:30 Александар Драгановић – Читање снова

Програм 26 фебруар недеља

10:00-10:20 Представљање нове књиге Жарка Лаушевића,
Падре, идоте! – издавач Бенита Мариновић
10:50-11:10 Александар Булајић - Литванка
11:40-12:00 Тихомир Барбуловић- Српске стазе у Скандинавији
12:30-13:30 Панела Језик као идентитт- Весна Станишић,
14:00-14:20 Алекс Сакала –„ Диносаурие Дино оцх ханс вäннер“
14:40-15:00 Бранко Николић- Леват
15:30-16:00 Весна Картал, Леија Динић, Јулиа Стенборг

Током целог трајања сајма радиће и наше „Весело ћоше“ где ће деца моци да се креативно изражавају кроз музику и театар.

Организатори задржавају право евентуалних измена програма
 

17. јануар 2023. године
На концерту класичне музике, који је 17. јануара 2023. године одржан у Aмбасади Републике Србије у Стокхолму, присуствовало је 26 дипломата из Европе и земаља Латинске Америке. Извођачи су били дипломатски представници из Португала и Аустрије, уз учешће амбасадора Србије у Шведској Драгана Момчиловића. Музички трио се представио са композицијама старих мајстора из Шведске и Аустрије, као и савремених композитора из Шпаније, Португала и Србије. Публика је уживала у концерту, који је завршен пригодним коктелом на коме су послужени и специјалитети из Србије.

20. децембар 2022.
Амбасадор Србије у Стокхолму Драган Момчиловић, присуствовао је, са групом амбасадора чланица ЕУ и држава кандидата, HOMS састанку у резиденцији премијера Краљевине Шведске Улфа Кристерсона, 20. децембра 2022. године. Том приликом, премијер Кристерсон је представио приоритете предстојећег шведског председавања Светом Европске уније, у првој половини 2023. године, и одговарао на питања присутних дипломата.

10. децембар 2022.

На свечаној церемонији доделе овогодишње Нобелове награде, 10. децембра 2022. године, учествовао је амбасaдор Републике Србије у Стокхолму Драган Момчиловић, заједно са осталим представницима диполoматског кора акредитованих у Краљевини Шведској.

У складу са традицијом, овогодишњим лауреатима награде је лично уручио шведски Краљ Карл Густав XVI, током церемоније у Концертној дворани Стокхолма.

1. децембар 2022.
На крају шведског председавања Међународном алијансом за сећање на Холокауст (IHRA), одржано је пленарно заседање од 28. новембра до 1. децембра 2022. године у Гетеборгу, где је делегацију Републике Србије предводио амбасадор Драган Момчиловић. Током излагања 35 чланица Међународне алијансе за сећање на Холокауст (IHRA), иступао је и амбасадор Момчиловић о доприносу Републике Србије у погледу усаглашених међународних активности IHRA.

Министар спољних послова Републике Србије, Ивица Дачић, донео је Одлуку број 361/30-2022/01, којом се расписује Јавни позив за подношење предлога за доделу националних признања за изузетан допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачање веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.

Национално признање подељено је у следеће категорије:

• Награда „Мајка Србија“
• Награда „Слободан Јовановић“
• Награда „Михајло Пупин“
• Награда „Никола Тесла“
• Награда „Доситеј Обрадовић“
• Награда „Вук Караџић“

Министарство спољних послова, Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и Амбасада Републике Србије у Стокхолму позивају заинтересоване стране у Краљевини Шведској и Републици Летонији да поднесу Пријаву за доделу националног признања.

Предлог за доделу националног признања могу поднети:

• Организације дијаспоре и организације Срба у региону
• Удружења чије су делатности или део делатности, усмерене на област за коју се предлаже  додела националног признања
• Дипломатско-конзуларна представништва Републике Србије
• Цркве и верске заједнице
• Предлог за доделу националног признања „Мајка Србија“ могу поднети и јединице локалне самоуправе у Републици Србији

За услове и начин подношења пријаве за доделу националног признања, пријавни формулар, додатне информације и увид у Јавни позив, можете се, у целости, информисати на следећим интернет страницама:

https://www.mfa.gov.rs

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava -za-dijasporu-konkursi/

Пријаве са предлогом за доделу националног признања се подносе електронски у писаном облику, уз пријавни формулар, као и образложење са биографијом и референцама предложеног кандидата, са довољно чињеница за одлучивање  и оцену вредности доприноса, резултата и заслуга.
Подносиоци предлога могу да пријаве највише једног кандидата за доделу националног признања у свакој категорији награда.

Рок за подношење пријава је 2. децембар 2022. године. Учесници јавног позива су у обавези да предлог доставе путем електронске поште на следећу имејл адресу: komunikacije@dijaspora.gov.rs

17. новембар 2022
Поводом Националног дана Републике Летоније, амбасадор Србије у Краљевини Шведској и Републици Летонији Драган Момчиловић се, у Риги, 17. новембра 2022. године, сусрео и разговарао са Ингридом Левренце, замеником државног секретара за европске послове у Министарству спољних послова Летоније. Том приликом вођен је дијалог о унапређењу билатералне сарадње, посебно у политичком и економском домену, уз наставак размене посета два Министарства спољних послова, у првој половини 2023. године.

24. октобар 2022.
Амбасадор Републике Србије у Краљевини Шведској Драган Момчиловић одржао је састанак  у Амбасади Републике Србије у Стокхолму са експертском делегацијом из више министарстава у Влади Републике Србије, која учествује у тродневном програму шведске Владе „Одговорно управљање родном равноправношћу“. Током срдачног разговора, размењена су мишљења о могућностима унапређења билатералне сарадње са надлежним ресорима у Влади Краљевине Шведске, уз нагласак на обостраним искуствима и пракси у домену родне равноправности. У оквиру овог програма  шведске Владе, предвиђено је да експертска делегација из Владе Р. Србије оствари састанке у шведском МИП-у, Министарству за запошљавање, Агенцији за иновације, Агенцији за економски и регионални раст, Агенцији за менаџмент, Асоцијацији за локалну самоуправу, као и организацији „Женски лоби у Шведској“.

Поштовани председниче Савета безбедности,
Уважени чланови Савета безбедности,
Поштована специјална представнице,
Част ми да се поново обраћам овом уваженом телу Уједињених нација и да данас разматрамо нови извештај генералног секретара о раду мисије УН на територији наше јужне покрајине, на Косову и Метохији.
Желим да захвалим генералном секретару и специјалној представници генералног секретара и шефу УНМИК-а на подношењу извештаја. Препознајемо напоре које гђа Зијаде улаже у обављању ове веома одговорне функције, нарочито имајући у виду неопходност свеобухватног сагледавања и комплексност ситуације на терену.
И овом приликом желим да нагласим да Република Србија високо уважава активности УНМИК на Косову и Метохији, формиране Резолуцијом СБ УН 1244. Залажемо се за њено континуирано деловање у неизмењеном и несмањеном обиму и капацитету, a посебно имајући у виду да Мисија још увек није испунила основни циљ свог мандата - миран и нормалан живот свих грађана наше јужне Покрајине.
Даме и господо,
Нажалост, морам да констатујем да последњи месеци нису донели више стабилности на Косову и Метохији и да ситуација у Покрајини није баш онаква каква је представљена у извештају. Једностраним потезима руководство у Приштини наставља да свесно и систематично продубљује етничке разлике изазивајући дискриминацију и ниподаштавања неалбанског становништва. Према нашим сазнањима од почетка ове године забележено је 105 етнички мотивисаних напада. Поред тога, Приштина активно ради на постављању административних и бирократских препрека, предузимањем потеза и мера који нису усаглашени у дијалогу две стране, као основном механизму за преговоре и постизање решења између Београда и Приштине. Њихов однос и постављање је у том смислу вишеструко проблематично. Својим неодговорним понашањем, привремене институције самоуправе свесно саботирају напоре не само Београда, већ и ЕУ и других инволвираних страна у међународној заједници, са очигледном намером спровођења два циља – први је избегавање спровођења преузетих обавеза. Други, крајњи и далеко алармантнији циљ је застрашивање, маргинализација и прогон Срба.
И даље се, као и годинама уназад, Срби на различите начине застрашују, подстичу на напуштање својих домова, села и градова у којима су рођени и живе, а они расељени обесхрабрују да се врате тамо где су рођени и започели своје животе. Привремене институције плански раде на томе да уклоне и избришу што је више могуће оног културног и националног диверзитета који још опстаје. Истовремено, Приштина свесно потпирује међуетничке тензије користећи све доступне методе. Тако је, приликом хапшења Николе Недељковића због наводног „изазивања етничке мржње и нетрпељивости“, а заправо присуствовања прослави обележавања Видовдана, Никола осуђен на пуних осам месеци без иједног материјалног доказа. Са друге стране, подсећам да ни до данас нема ниједног правоснажно осуђеног извршиоца за више од 1.000 Срба страдалих само од 1999. године. Због оваквог, планског застрашивања етнички су очишћени готово сви градови и села на Косову и Метохији, а представници Приштине својим деловањем настављају да игноришу патње, досипајући со на ране Србима који су морали да напусте своја вековна огњишта, а подвлачим, у питању је преко 200 хиљада људи. Такав однос траје већ 23 године и не мења се, што је у потпуној супротности са демократским вредностима и принципима које ПИС често у својим изјавама афирмишу. Приштинске делегације у свим досадашњим излагањима пред овим уваженим телом наглашавају шта је некада било, болно изостављајући како данас живе неалбанци на Косову и Метохији.  
Стога, сматрам потребним да нагласим да је неопходна истинска политичка воља инволвираних међународних чинилаца и Приштине, како би се створили услови за почетак краја дискриминације на националној основи и заједнички живот у Покрајини.
Дозволите ми, уважени чланови Савета безбедности, да скренем Вашу пажњу и на ригидан, споран и крајње неозбиљан наступ друге преговарачке стране у оквиру дијалога.  У остваривању горе поменутих циљева Приштина примењује такозвану политику реципроцитета, добро осмишљену, малициозну стратегију која нажалост није самостално замишљена. Континуираним инсистирањем на међусобном признању као централном делу дијалога, такозвана политика реципроцитета на најбољи начин показује суштинску неспремност тренутног политичког руководства Приштине за проналазак било каквог компромисног решења. Подсетићу вас, разговори између Београда и Приштине нису започети са избором актуелног руководства Приштине, већ трају читавих 11 година од када је започет технички дијалог (8.3.2011). Самим тим, оцењујемо као недопустиве покушаје да се актуелни формат дијалога дезавуише, а договори поништавају само зато што не одговарају тренутним политичким чиниоцима. Неприхватљиво је да се тренутне геополитичке околности користе да се, једноставно, једним потезом прецрта оно на чему је годинама мукотрпно рађено. Београд је, подвлачим, институционално од самог почетка укључен у дијалог, док је посвећеност друге стране варирала и варира у зависности од политичке опције која је на власти.
Заоштрени политички наступ и наратив актуелног руководства ПИС у Приштини прате и конкретни дестабилишући кораци. У извештајном периоду, замаскиране као покушаји наводне интеграције у друштво, наметнуте су мере о регистарским ознакама. Подсећам и понављам, о увођењу оваквих мера није било сагласности у дијалогу Београда и Приштине. Верујем, даме и господо, да ћемо и данас од стране представнице ПИС у Приштини чути наводе како је њихова страна испунила све обавезе, али управо одлука о пререгистрацији таблица показује да, по ко зна који пут, Приштина не само да не испуњава договорено, већ поништава резултате дијалога, стварајући изнова нову кризу. О ефекту оваквих, насилно наметнутих мера најбоље говори да је од доношења одлуке забележен једноцифрен број пререгистрованих возила са српским регистарским таблицама, од чега је свега двоје Срба са севера KиМ. То је још један показатељ да Приштина не ужива подршку свих, а да, са друге стране, у континуитету провоцира природну реакцију српског становништва, које не може да континуирано преживљава самовољу руководства из Приштине.
Верујем да ћемо и данас чути устаљени наратив представника из Приштине који покушавају да сваку реакцију Срба на КиМ представе као активност организовану од стране Београда у наводним покушајима дестабилизације. Овакве тврдње једноставно не одговарају истини. Србија, са своје стране, ни на који начин не може да обузда револт који влада међу неалбанским становништвом Косова и Метохије. Непобитна је чињеница да протести грађана представљају бунт против дугогодишњег институционалног насиља и обесправљивања неалбанског становништва, којем се, у овом случају, ускраћује право на мирно уживање приватне имовине стечене на законит начин. Приштина се дакле не зауставља у покушајима одузимања имовине, а, као што је познато,  једна од мета је и Српска православна црква, и то довођењем у питање враћања имовине манастиру Дечани, чиме Приштина парадоксално не испуњава одлуке сопственог тзв. Уставног суда.
Даме и господо,
Дуго сам размишљао како да илуструјем стварну слику свакодневице неалбанског становништва на Косову и Метохији. Навешћу само неке од чињеница. Према нашој евиденцији несмањен је интензитет обесправљивања неалбанског становништва, а ни број етничких мотивисаних инцидената се нажалост није смањио. И у последњем извештајном периоду забележени су бројни инциденти, говор мржње, застрашивања, кршења права на правично суђење, угрожавања права на слободу кретања и верских права, скрнављења цркава и гробова. Неприхватљиви су и учестали напади на објекте Српске православне цркве, а посебно понижавајућ однос према српској културној и духовној баштини на простору Косова и Метохије, укључујући и 4 споменика који су уврштени на Листу светске баштине Унеска. Свештеницима и монашким заједницама се намећу бројне административне и техничке баријере, чиме се отежава, па чак и онемогућава њихов опстанак на црквеним имањима.
Када је реч о правима грађана, покушајте да замислите да вам је одузето елементарно политичко и грађанско право да гласате. Србима у Покрајини је то урађено и то уз учестала застрашивања и насилне упаде специјалних снага Росу, који су инструмент за спровођење циљева Приштине под изговором наводне борбе против криминала. У децембру прошле године Братислав Николић, председник општине Штрпце, притворен је под сумњом за организовани криминал и корупцију - још није оптужен и држе га у притвору у Подујеву. Једини разлог је прављење додатног и коначног притиска на српску заједницу у Штрпцу.
На који начин се оправдава борба против криминала када се специјалне снаге Росу користе за упаде на сеоске славе, претресање школа и киднаповање возача санитетског возила који је превозио медицинску инфузију и лекове? Који су мотиви и рационализација ових поступака? Само покушајте да замислите и да се ставите у ципеле Драгице Гашић, једине српске повратнице у Ђаковицу. Замислите да вам је и даље због вашег порекла и националности забрањено да купите хлеб, јер живите у општини коју локални Албанци поносно сматрају забрањеном за неалбанце. Да чак једанаест албанских организација грађанског друштва захтева ваше протеривање, као и забрану да се икад убудуће иједан неалбанац врати у тај град.  Онда вам је јасан ниво застрашивања са којима се суочавају Срби повратници. Јасно вам је зашто је проценат повратника испод 2% и зашто је он и даље један од најмањих на свету. Дозволите ми да поставим питање, да ли су ово одлике друштва које се према свету представља као демократија и фактор стабилности у региону?
Свесни смо да дијалог има ширу димензију и да може утицати на ситуацију у целом региону. У прилог томе сведоче и све изјаве српских званичника, укључујући и самог председника Републике Србије Александра Вучића. „Боље сто година преговарати него један дан ратовати“ речи су нашег председника које најбоље описују политику мира, помирења, регионалне сарадње коју спроводи српско руководство, вођено визијом изградње заједничке и просперитетне будућности Балкана.
Верујем да је одговорност данашњих лидера да створе јасну заједничку визију за будуће генерације. Такву визију показали су лидери и Београда и Тиране стварајући Отворени Балкан, иницијативу из региона за регион, која већ даје конкретне резултате. Србија је у више наврата, без разумевања друге стране, испружила руку ка Приштини позивима за укључивање у ову иницијативу, рачунајући да ће постојати свест о важности економског повезивања и напретка за добробит грађана целог Балкана.
Даме и господо,
Категорички одбацујемо аргументацију Приштине о наводној противуставност формирања Заједнице српских општина, јер је јасно да став Приштине према овој обавези представља однос према српском народу у Покрајини и указује да се она противи томе да се српски народ организује као етничка заједница и тако оствари своја колективна права. Њихов приступ има за циљ, као пожељан модел, средине без Срба, као што су Приштина, Ђаковица или Пећ, или нека друга слична места у Покрајини. За нашу страну је неприхватљиво да Приштина већ пуних 3.470 дана одбија да испуни своје обавезе и да разговара о формирању Заједнице српских општина, и уверавам вас да, без обзира на ову чињеницу, Србија неће одустати од напора за проналажење компромисног решења за тренутну ситуацију.
Подсетићу вас да представници Приштине, иако у својим иступањима често понављају да је случај такозваног "Косова" готова ствар, већ 14 година нису признати од стране већине чланица УН. Ако је тзв. независност Косова реалност, зашто онда имамо дијалог? Зашто је онда све више притиска на Београд за потребу обостраног признања? Оно што тренутно политичко руководство Приштине одбија да прихвати је да се Београд не може заобићи у потрази за коначним решењем. То важи и у случају све учесталијих најава чланства Приштине у међународним организацијама. Да ли ће овакви потези помоћи стварању потребне атмосфере за дијалог? Да ли пак на овај начин награђујемо деструктивно понашање Приштине и одбијање дијалога? Наше виђење је да покушаји учлањења тзв. "Косова" у међународне организације представљају недопустив чин и Србија ће одлучно наступати против таквих корака Приштине.
Tоком прошле седнице овог уваженог тела у априлу ове године могли смо чути позиве појединих чланица СБ УН за смањивањем, па чак и гашењем УНМИК, уз објашњење да Приштина има сопствене и функционалне институције. Међутим, околности које сам вам предочио и ситуација на терену нас изнова подсећа да је међународно присуство у нашој јужној покрајини још увек неопходно и с тим у вези,   подржавамо напоре које улажу УНМИК, КФОР, ЕУЛЕКС и ОМИК у оквиру својих мандата. Српско и друго неалбанско становништво на Косову и Метохији има највише поверење у међународно присуство и сматра га гарантом безбедности, што додатно потврђује да међународне мисије морају остати ангажоване у несмањеном обиму и капацитету у складу са Резолуцијом СБ УН 1244.
На крају,

Желим да укажем да у последње време у свим међународним форумима чујемо позиве на поштовање принципа УН. Подржавамо територијални интегритет свих чланица УН. Али, шта је са Србијом? Желео бих да упитам цењене чланице овог уваженог тела да ли се потребе примене принципа из Повеље УН односе само на неке или на све њене чланице? Као држава која доследно поштује међународно право и још увек трпи последице кршења истог, верујемо би Повеља УН и међународно право, укључујући територијални интегритет и суверенитет држава,  требало да се поштује од стране  свих и примењује неселективно на све државе чланице УН. Подсетићу вас да је управо ово тело пре више од две деценије донело резолуцију 1244 којом је потврђен територијални интегритет Србије, али то није спречило поједине државе да признањем тзв. „Косова“ погазе принципе УН, али и резолуцију коју су саме донеле прилагођавајући међународно право својим интересима и циљевима. Управо зато, све чешће помињање случаја „Косова“ је показатељ да је прављењем преседана отворена Пандорина кутија, јер снага сваког принципа почива на његовој потпуној и универзалној примени и безусловном придржавању.
Приметићете да сам у свом излагању поставио мноштво питања и изражавам наду да ћемо данас од Вас, поштованих чланица СБ УН и представника Приштине, чути одговоре на бар нека од њих, јер житељи Косова и Метохије, било које националности, било да су Срби или Албанци то заслужују.
Сви житељи Косова и Метохије са пуним правом очекују побољшање атмосфере и примиривање тензија на етничком нивоу које су предуслов за нормалан живот. За такав корак неопходна нам је конструктивност  која на страни Србије неизостаје, али и истинска пуна подршка међународних чинилаца. Истичем да Србија увек била и остаје дубоко посвећена проналаску одрживог решења мирним путем, а зарад мира, стабилности и заједничке будућности.
Хвала. 

Обавештавамо вас се ће се Фестивал девете уметности, у оквиру кога се организује конкурс за децу и младе од 5 до 18 година, под називом СТРИП – КАИШ,  одржати и ове године у Дечијем културном центру у Београду.

Рок за приспеће радова је до 18. новембра 2022. године.

Дечији културни центар Београд

Фестивал има међународни карактер од 2017. године.

У оквиру Фестивала организују се предавања, изложбе, трибине, едукативни пратећи програми, који повезују младе, као и ликовне педагоге из Србије и света.

Достављамо Позивно писмо и апликациони формулар на српском и енглеском језику за све који су заинтересовани за учешће на овом Фестивалу.

„Поштовани председниче Генералне скупштине,

Уважени генерални секретаре,

Екселенције,

Даме и господо,

Изузетна ми је част да вам се обратим у име Републике Србије.

Не замерите, због ограниченог времена, данас ћу прескочити терет формалности, куртоазна обраћања, поздрављање пристутних и одсутних и говорити директно о суштини онога због чега смо се састали.

Ја сам овде по ко зна који пут. Тежина тренутка у којем се налазимо обавезује ме да са вама поделим тешке речи, али истините. Све што данас овде радимо делује, најблаже речено, импотентно и бледо. Наше речи одзвањају шупље и празно спрам стварности са којом смо суочени. А та стварност је да овде заправо нико никога и не слуша, нико не тежи стварним договорима и решавању проблема и скоро сви воде рачуна само о задовољавању својих интереса, неретко газећи у том процесу основне принципе међународног права, бацајући под ноге Повељу УН и друге документе на којима је ова организација заснована. За то није крив ни Антонио Гутереш ни било ко из УН, већ оне силе које не воде рачуна ни о чему осим о задовољењу сопствених политичких, економских и на жалост, војних циљева.

Сведоци смо да доба у којем живимо одликује усложњавање глобалне геополитичке ситуације. Наша генерална дебата одржава се у условима нарушеног светског мира, у мери која није виђена још од Другог светског рата и од времена оснивања Уједињених нација. Глобални изазови са којима се суочавамо прете да из темеља измене међународну безбедносну архитектуру и угрозе успостављени међународно правни поредак. Овако сложена времена, захтевају пуно мудрости и заједништва како бисмо сачували мир као апсолутно најзначајнију тековину уткану и у саме основе организације Уједињених нација.

Желим да зато, прецизно и јасно изнесем пред Вас виђење о пет кључних изазова са којима смо данас суочени:

1. Повратак миру и очување глобалне стабилности;

2. Очување територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава, чланица ове организације, као кључног приципа међународносг јавног права и односа међу државама;

3. Енергетска безбедност у условима глобалне кризе;

4. Финансијска сигурност сиромашних и земаља у развоју;

5. Снабдевеност храном у условима ратом пресечених глобалних линија снабдевања;

Актуелни глобални услови све чешће нас опомињу да принцип мирног решавања спорова нема алтернативу. Ово начело данас је важније више него икада и најбоље је описано у преамбули Повеље Уједињених нација у којој се позива да будемо толерантни и да заједно живимо у миру једни са другима као добри суседи. Одрицање од употребе силе и мирно решавање спорова стубови су на којима се заснива светска стабилност, али они морају бити праћени принципима попут неселективног поштовања Повеље Уједињених нација, примене обавезујућих резолуција Савета безбедности УН и основних начела важећег међународног јавног права.

Тачка 2: Очување територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава, чланица ове организације;

Србија подржава територијални интегритет свих држава чланица УН, укључујићи, наравно, и територијални интегирет Украјине. На тај начин, понашали смо се одговорно, озбиљно у овом високом дому. Од многих говорника чули смо приче о агресији и нарушавању територијалног интегритета Украјине. Многи кажу да је то први сукоб на тлу Европе од другог светског рата. Али истина, да је први пут нарушен интегритет једне земље у Европи, и то Србије, која није извршила напад на било коју другу суверену земљу, се упорно прећуткује. Тражимо јасан одговор на питање које већ годинама постављам мојим саговорницима, лидерима многих земаља – у чему је разлика између суверенитета и територијалног интегритета Украјине и суверенитета и територијалног интегритета Србије, који је грубо нарушен, а чему многи од вас дају међународно признање и легитимитет? Никада ни од кога нисам добио рационалан одговор на то питање.

Подсетићу вас - Србија није ногом крочила на туђу територију, никада, нити угрозила територијални интегритет ма које суверене државе, да би било ко против ње интервенисао или провео агресију, онако како је то учињено 1999. године. То ипак није спречило 19 најбогатијих НАТО земаља да нападне једну суверену земљу и то без одлуке Савета безбедности Уједињених нација. То што је по завршетку оружаног сукоба потписан споразум са НАТО чије одредбе су предвиђале усвајање Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244, а којом је потврђен и гарантован делимични суверенитет и потпуни територијални интегритет Србије, није спречило многе државе Запада да признањем једнострано проглашене независности такозваног Косова изнова погазе територијални интегритет наше земље, Повељу Уједињених нација и Резолуцију 1244.

Управо због оваквог искуства кроз које је Србија прошла и још увек пролази, уверен сам да имам пуно право да на овом месту цитирам речи великог Мартина Лутера Kинга - неправда учињена било где је уједно и претња правди свуда. Ове речи стоје као подсећање, али и опомена свима нама.

Без обзира на то што још увек и сами осећамо последице грубог кршења основних одредби међународног јавног права, ми од темељних принципа Уједињених нација не одустајемо. Наставићемо да се залажемо за доследно поштовање начела неповредивости граница, уважавање суверенитета и територијалног интегритета свих осталих држава чланица Уједињених нација. Упркос оваквом нашем ставу, многи у овој сали и данас имају проблем са поштовањем територијалног интегритета Србије. Питате се зашто? Зато што они поседују силу, а ми смо у њиховим очима мали и слабашни. Међутим, као што сте могли да чујете, ми ипак имамо снаге да на овом месту изнесемо истину.

Eкселенције,

Посебну захвалност дугујемо свим оним државама чланицама Уједињених нација, а оне у овом тренутку чине већину у овој Скупштини, које подржавају територијални интегритет Републике Србије, посебно на простору и територији Косова и Метохије. Додатно охрабрује што се број земаља које подржавају позиције Србије увећао у периоду између одржавања две седнице, што је тренд који се мора наставити, јер је од посебног значаја да останемо верни основним принципима утканим у Повељу Уједињених нација, попут начела неповредивости граница.

Република Србија и ја, као њен председник, веома стрпљиво и са много добре воље трагамо за компромисом у вези са Kосовом и Метохијом, под покровитељством Европске уније, а у оквиру дијалога Београда и Приштине. То је тежак процес, он траје већ дуже од десет година, али ми не видимо алтернативу. Боље је сто година преговарати него један дан ратовати. Надам се да ћемо доћи до обострано прихватљивог решења, заснованог на компромису, зато што је то апсолутно једини начин да постигнемо наш циљ, а то је успостављање дуготрајног мира,  као предуслова просперитетног живота за Србе и Албанце и за цео регион. Све друге опције смо већ истрошили и, бар што се тиче Србије, не желимо ни у сну да се враћамо на стазе сукоба, конфликта и крвопролића. Регион Балкана не може да поднесе још један сукоб. Ја се уздам да ћемо у том напору имати добру вољу и разумевање наших међународних партнера, зато што и они добро знају да су неке раније одлуке њихових влада биле лоше и да нису радиле за будућност нашег региона и светског мира. Београд овај процес води у веома комплексним околностима у којима је присутан хибридни рат и прљава кампања у делу међународне јавности против наше земље на различитим пољима. Довољно је да вас само подсетим на цитате и наводе светских медија да ће Србија напасти своје суседе и да представља претњу по регионалну стабилност. Наравно, то се никада није догодило, и то је била само једна у низу бројних лажи против Републике Србије. Србија је окарактерисана као потенцијални фактор дестабилизације у региону, само зато да не би говорила истину - да принцип неповредивости граница мора подједнако да важи за све. Србија је била и биће фактор стабилности у целом региону. Србија, упркос многим неистинама и фалсификатима, подржава Дејтонски мировни споразум, територијални интегритет Босне и Херцеговине и интегритет Републике Српске унутар Босне и Херцеговине.
 
Ми смо, са друге стране, уверени да народи Балкана имају капацитет да наставе суживот у будућности као пријатељи и партнери који имају заједничку визију чланства у уједињеној Европи. То добро знам, зато што смо већ превазишли многе баријере које су између наших народа стајале годинама и коштале су нас хиљада живота и протраћене будућности. Србија и Албанија, на пример, данас имају најближе и најпријатељскије односе у целој својој вишевековној заједничкој историји на простору Балканског полуострва.

Било је потребно само да трезвено и прагматично разговарамо о нашој будућности, а не о нашој прошлости. Да разговарамо о томе како да решимо проблеме који муче наше људе, наше компаније, раднике, студенте и предузетнике. Много смо дискутовали и сами смо дошли до бројних решења која су већ укинула баријере које су између нас постојале без икаквог рационалног разлога. Пре свега у економији, трговини и протоку људи и капитала. Србија, Албанија и Северна Македонија већ три године имплементирају пројекат Отворени Балкан који има јасну визију– отворити регион за људе, за робу, услуге, за капитал и компаније, да бисмо добили подручје које ће трајно бити ослобођено тензија, напетости и конфликта.  Поред неупитне заједничке економске користи коју ова иницијатива са собом доноси, она има и ширу димензију, пре свега у спајању људи различитих култура и промоције диверзитета, што свакако доприноси општем развоју друштава у овом делу Европе. Србија и на овај начин, заправо, наставља да доприноси миру, стабилности и процесу помирења у региону, а чиме свакако даје значајан допринос и безбедности на глобалном нивоу.

Имали смо за то и инспирацију у речима једног од највећих дипломата у историји и великог генералног секретара Уједињених нација Дага Хамаршелда да ова организација није креирана да људску врсту одведе у рај, већ да човечанство спаси од пакла.
 
Даме и господо,

Тек што смо сузбили глобалну пандемију, већ смо се суочили са новим изазовима какве у овом веку нисмо очекивали. Док као човечанство, корак по корак, убрзано напредујемо на технолошком плану, пред нама су се појавили егзистенцијални проблеми попут енергетске безбедности, финансијске сигурности држава у развоју, али и поремећаја у ланцу снабдевања основним животним намирницама. Солидарност која је била неопходна у борби против пандемије, у још већој мери је потребна данас када су угрожене основне потребе људи за храном и енергентима.

Република Србија своју енергетску безбедност посматра као неодвојиви део националне сигурности и као кључни предуслов за наставак економског развоја и напретка наше земље. Настојимо да обезбедимо континуитет снабдевања енергентима, али делимо забринутост због актуелних геополитичких изазова који угрожавају светску и европску енергетску стабилност. Остајемо посвећени проналажењу решења која би могла да имају трансформациону снагу у покушајима да постигнемо регионалну и европску енергетску сигурност. Желео бих да нагласим да је Република Србија успела да током актуелне кризе сачува континуитет у снабдевању енергентима. Ипак, остајемо витално заинтересовани за диверсификацију извора снабдевања, додатна улагања у енергетску инфраструктуру, али и у бржи и ефикаснији развој капацитета заснованих на обновљивим изворима снабдевања.

Ми смо управо у Уједињеним нацијама текућу декаду назвали деценијом одрживије и отпорније будућности, деловања и трансформације. Она то мора и да остане, али у мало бржем ритму! Неравномеран развој, али и финансијска угроженост земаља у развоју, проузрокују додатна друштвена раслојавања и неминовно воде ка новим антагонизмима. Равномеран развој не сме бити ограничен, нити условљен ни географски ни политички, већ мора бити омогућен свим људима без обзира на етничку, расну, културну или верску припадност.
 
Пред нама је још један веома важан изазов који заједничким снагама морамо да превазиђемо, а то је изналажење најефикаснијег начина да се избегну последице које актуелна међународна криза оставља по глобалну сигурност снабдевања храном. Развој ситуације је изузетно алармантан, а реалност је да смо погођени сви, без изузетка. Растућа цена хране и њена доступност постале су додатни проблем. Задатак свих нас је да пронађемо оперативна и ефикасна решења која никога неће изоставити. На нама државама, као најзначајнијим међународним субјектима, је да се појединачно укључимо у координацију мера, пре свега доприносећи овом племенитом задатку на националном нивоу, како бисмо сачували оно највредније – људске животе и њихово достојанство.

Тема овогодишње Генералне дебате нас упозорава на драгоценост тренутка и повезаност изазова на међународном плану. Кризе са којима се суочавамо нас подсећају на важност отворене комуникације. Не треба много мудрости да бисмо закључили да се изазови савладавају успешно само уколико се правилно уоче њихови узроци. Србија сматра да је императив да актуелни изазови ни на који начин не смеју продубити поделе у свету, а да већ очигледна и тенденциозна поларизација на глобалном плану треба да уступи место принципима мултилатерализма.

Желео бих да истакнем да Република Србија учествује у колективним напорима за достизање циљева одрживог развоја и спровођење Агенде 2030. Србија дели визију генералног секретара о будућности глобалне сарадње на начин како је то утврђено Нашом заједничком агендом и снажно подржава инклузиван, умрежен и ефикасан мултилатерализам, као најбоље средство за одговор на најхитније изазове човечанства.
 
Даме и господо,

Мултилатерализам, колективна акција и заједничка одговорност су неизоставни елементи наших досадашњих дискусија, али дозволите ми да укажем да је полазна основа сваког таквог конструктивног ангажмана – солидарност.

На крају, желим да потврдим да ће Република Србија наставити да буде поуздан партнер у остваривању заједничких циљева дефинисаних у оквиру Уједињених нација, чврсто верујући да је то најбољи пут којим можемо изградити бољи свет за нас и наше будуће генерације. Али не смемо да заборавимо да су Уједињене нације снажне онолико колико поштујемо заједнички усаглашене одлуке и акте ове организације.

Цитирао бих нешто што смо чули 23 пута до сад, а то је: Повеља Уједињених нација је једини стандард који се мора поштовати. То смо чули од свих. У случају Републике Србије, њих 17 од 23 који су говорили о Повељи УН и резолуцијама УН је прекршило међународно јавно право и нису поштовали правила установљена у Уједињеним нацијама. Надам се да ћемо моћи да превазиђемо све потешкоће и учинимо да правила и процедуре буду исти за све на свету. У супротном, не видим излаз на крају тунела. Хвала на пажњи. Живела Србија!“

Извор/Фото: www.predsednik.rs

Председник Републике Србије Александар Вучић председавао је Самитом у оквиру иницијативе Отворени Балкан заједно са председником Владе Републике Албаније Едијем Рамом и председником Владе Републике Северне Македоније Димитром Ковачевским. Самиту су присуствовали и председник Владе Црне Горе Дритан Абазовић, председавајући Већу министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија, министар спољних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто и министар спољних послова Републике Турске Мевлут Чавушоглу.
Отварајући Самит лидера у оквиру иницијативе Отворени Балкан, Председник Вучић је поручио да никада није више пажње и енергије усмерено на успех овог пројекта од оснивања, те да од успеха Отвореног Балкана зависи и колико ће земље чланице успети да осигурају добру економску будућност својих земаља, као и учвршћивање мира и стабилности у региону.

„Надамо се да ће иницијатива Отворен Балкан додатно доприносити економском јачању и повезивању, али и пружити могућност, која је за нас од великог значаја, а то је да говоримо у региону једним гласом и када се ради о кључним питањима од интереса за све наше земље и за регион у целини. Досадашњи прогрес није мали, али лагао бих када бих рекао да смо увек задовољни темпом напретка. Чини ми се да увек можемо брже и снажније и боље. Успостављањем зеленог коридора Отвореног Балкана за транспорт прехрамбених производа довео је до раста трговине од 17 одсто у овом сектору. Такође, отварање наменских возних трака на граничним прелазим je скратио чекање са неколико сати на 10 до 15 минута, што немерљиво олакшава пословање компанијама из Србије, Албаније и Северне Македоније“, нагласио је председник Вучић истичући да су у току дана потписана документа, као резултат посвећености и рада и израз опредељености свих чланица Отвореног Балкана да у будућности сарадња достигне још виши ниво.

Према речима председника Вучића, међу потписаним документима је и Споразум о механизмима за обезбеђивање несметаног снабдевања основним животним намирницама унутар региона Отвореног Балкана, који предвиђа несметану трговину одређених прехрамбених намирницама унутар иницијативе и уколико нека од земаља чланица донесе одлуку о забрани извоза тих намирница.

„Оперативни план у области цивилне заштите, је наставак претходног споразума о сарадњи у цивилним и ванредним ситуацијама из јула 2021. године“, рекао је председник указавши да је посебно мудра идеја албанског премијера Едија Раме резултирала потписивањем Меморандума о разумевању у области кинематографије и аудио визуелних активности чиме ће се основати заједнички копродукциони фонд "Отвореног Балкана" за филмске професионалце.

Такође, председник Вучић је оценио да ће издавање првих радних дозвола и регистрационих бројева бити прекретница која ће усмерити развој привреде наше три земље и додао да је посебно важно оснивање радне групе за превенцију криза пред долазећу тешку зиму.

Председник Вучић се осврнуо и на међународни сајам вина Винска визија, организован у оквиру иницијативе Отворени Балкан, истичући да су три земље чланице показале да једну тако важну и изузетну тешку манифестацију могу да организују на највишем светском нивоу, доводећи највећи део својих винарија, најпознатије светске винарије и промовишући главне градове и своје земље.

Председник Вучић је посебно захвалио премијеру Црне Горе, председавајућем Савету министара Босне и Херцеговине, али и шефовима дипломатије Мађарске и Турске, што су дошли у Београд на Самит.

"Ви нисте наши гости, ми смо толико везани и потребни једни другима а то показује и учесталост наших сусрета. Верујем да ћемо, без обзира што неки нису формално део Отвореног Балкана и што неки неће бити, моћи да развијамо даљу могућу сарадњу“, додао је председник Вучић додајући да су односи земаља унутар иницијативе на историјском максимуму.

Након обраћања учесника и гостију на Самиту, Председник Вучић је поручио су за све земље учеснице иницијативе "Отворени Балкан" мир и стабилност од кључног значаја, без обзира на то што немају иста мишљења о свим политичким догађајима и питањима. Такође је истакао да се све земље које учествују на Самиту, налазе на европском путу и да су му посвећене. Зато је замолио европске партнере да покажу поштовање и више разумевања према региону Балкана и захвалио представницима ЕУ на томе што поштују одлуку Србије, Албаније и Северне Македоније да направе пројекат какав је Отворени Балкан.

Извор/Фото: www.predsednik.rs

Обавештење
 

Обавештавамо вас да ће од 01. августа 2022. године, на основу одлуке Министарства спољних послова Републике Србије, наплата административних такси за конзуларне услуге у Амбасади Републике Србије у Стокхолму, бити могућа искључиво путем банкарских картица или путем апликације SWISH.
 

Амбасада РС у Стокхолму није овлашћена да административне таксе за конзуларне услуге наплаћује у готовом новцу.
 

1. Малолетно лице - држављанин Републике Србије (путује са пасошем Републике Србије) старије од 16 година:
- није потребна писана сагласност родитеља или законског заступника приликом уласка или изласка из Републике Србије

2. Малолетно лице – држављанин Републике Србије, до навршене 16. године живота, (путује са пасошем Републике Србије):

- ако путује у пратњи са једним од родитеља – није потребна писана сагласност другог родитеља (ако заједнички врше родитељско право) или законског заступника

- ако путује само или у пратњи лица које му није родитељ или законски заступник (баке, деке, пријатељи и сл.), мора поседовати оверену писану сагласност оба родитеља (ако заједнички врше родитељско право) или законског заступника

Овера писане сагласности:

- овера писане Сагласности се може извршити у Амбасади РС у Стокхолму, радним данима, у периоду од 10:00  до 13:00 часова, без претходно заказаног термина.

- текст Сагласности састављају родитељи са наводима сопствених података, података о детету/деци за које/коју се даје сагласност као и подацима о лицу са којим путује малолетно лице до навршене 16. године живота.

- документ се доноси у Амбасаду РС у Стокхолму, одштампан и у два примерка, без потписивања.

- потписивање Сагласности, као и стављање потписа у Књизи легализације, врши се у Амбасади РС у Стокхолму.

- сагласност, уз лично присуство, морају да потпишу оба родитеља (ако заједнички врше родитељско право), такса је 808.- SEK /оверавају се два потписа/. Није потребно присуство лица којем се даје писана Сагласност.

- уколико писану Сагласност даје родитељ којем је, судски, једином додељено право родитељског старања или законски заступник, такса је 404.- SEK /оверава се један потпис/.

- писану Сагласност на српском језику, осим у Амбасади РС  у Стокхолму, на истоветан начин, можете оверити и код нотара у Краљевини Шведској.

31.05.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић положио је данас заклетву на Једанаестој посебној седници Народне скупштине Републике Србије у Дванаестом сазиву и ступио на дужност у другом мандату.

"Даме и господо, Ваша светости, поштовани председниче, поштовани члане Председништва Босне и Херцеговине, поштована председнице Републике Српске, уважени представници верских заједница, драги пријатељи, поштовани председници Србије и Савезне Републике Југославије, ваше екселенције, председнице Уставног суда и Врховног касационог суда, председнице Владе, чланови Владе Републике Србије, председниче Покрајинске скупштине АП Војводине, председниче Покрајинске владе АП Војводине, даме и господо, драги пријатељи, не постоји већа част, већа обавеза, а нема ни већег поноса од оног који ти даје чињеница да водиш своју земљу, нити лепше дужности од те да је са поносом представљаш.

Све то, и обавезу, и дужност, и част, и понос, добио сам од грађана на изборима. Они су израз воље убедљиве већине, која је мене и највећи део вас наново задужила да свој посао обављамо не увек онако како чак и та већина жели, већ да чинимо све оно што је у најбољем интересу Србије.

Желим да будем председник свих и председник за све, да будем први по обавезама и последњи по привилегијама, да радим више, да не тражим ништа за себе, али да тражим све, апсолутно све за нашу Србију.

Велики Конфучије је рекао да компромис може да се прави са свим, осим са идеалима и то је оно што намеравам да следим, а мени је идеал Србија и добробит њених грађана. То уједно одређује и приоритете мог другог мандата, оне који су, чини ми се, и пре полагања заклетве били јавни и јасни и који гласе: мир, стабилност, независност у одлучивању, слобода Србије, сигурност, здравље, Европа, рад, рад и рад.

Србија јесте и биће, да парафразирам Марка Аурелија, цара, филозофа, управо оно и само оно што ми од ње направимо. Она је производ наших мисли, наших снова и наших дела, наш идеал, наш циљ, наша свест, знање о томе где смо и географски и историјски и велика пажња о томе да никада не побркамо, као што нам се толико пута у историји дешавало, историју и реалност, географију и реалност, пусте жеље и реалност.

Данас имам част, али и немерљиву обавезу да вам се обратим као председник чији други мандат почиње у преломним временима модерне историје. Не постоји тежа, али ни узвишенија дужност од ове на коју данас по други пут ступам. И не постоји циљ који је захтевнији, али и часнији од циља да Србија настави својим путем, јединственим, у будућност какву је одавно својим жртвама и одрицањима заслужила.

Преузимам председничку дужност у временима у којима је основна премиса, у готово читавом свету, постала да су дрскост и безобразлук чин храбрости, а смиреност и стрпљење одраз страха. Живимо у временима када сви гласно говоре, а мало ко слуша и још ређе чује. Гласови разума су све тиши, а визија будућности целог човечанства све магловитија и удаљенија.
 
Данас је, можда више него икада, цео свет жељан истине и правде. Исте оне правде која је уткана и у прве речи наше прелепе националне химне и која још увек стоји као императив без којег нема напретка ни достојанственом човеку, ни целом свету. За такву истину и за такву правду увек ћу да се борим, јер нема тежег, али ни часнијег пута од тога.

Свет можда никада више неће бити исти, али вам указујем на чињеницу да ћемо бар ми покушати да останемо снажни, самоуверени и непоколебљиви у својој принципијелности, да ћемо као земља наставити да радимо за општу добробит, док храбро грабимо напред упркос свим недаћама, као што смо то чинили и до сада.

Не постоји, стога, довољно велика реч за нашу Србију, која је одувек стајала на раскршћу различитих цивилизација, вера и култура, чиме је обогаћена на најбољи начин, који нас подстиче да то наслеђе чувамо и данас још јаче, чвршће и одлучније него икада пре. Исто тако, преко нас су се одвајкада укрштали путеви туђих интереса и амбиција, освајања и повлачења, али и наших победа и пораза, који су оставили дубоке ожиљке у целокупном бивању Србије. Многи су код нас долазили без поштовања и обзира, а одлазили са скривеним или отвореним дивљењем према нашем малом, а тако великом народу и према нашој малој, а тако поносној Србији.

Баш као и ово Мирослављево јеванђеље, и наша земља је имала чудан и тежак историјски пут. Поколења Србије су се калила кроз најтеже тренутке током дугих векова, неретко сама, али увек усправна. Управо та поколења, која су кроз историју показивала невероватне људске, владарске, уметничке, војне, моралне и духовне висине, уткала су овај несаломиви, слободарски, понекад чак пркосни дух у све садашње и будуће нараштаје нашег народа.
 
Да ствари конкретизујем, свет се пред нашим очима на дневном нивоу драматично мења, никада више и никада брже. Напад на Украјину је прекретница у међународним односима. Са једне стране, Русија је желела прекид доминације, како кажу, западне и тврде и меке моћи, спречавање даљег ширења НАТО-а, велика Кина не жели status quo, тј. недодирљивост западне снаге и безутицајност свих других, док са друге стране Запад жели очување сопствене превласти у свету, истовремено се позивајући на кршење међународног јавног права, како од стране Русије, тако и од њихових других противника, попут Народне Републике Кине.

Тачно је да је нападом на Украјину погажено међународно јавно право, али је такође тачно да се то догодило десетинама пута у савременом свету, те да су кључни протагонисти и данашњи велики борци за поштовање норми међународног јавног права биле неретко и западне силе. Уосталом, ми овде, у Србији, то на најбољи могући начин можемо да потврдимо. Наша земља је 1999. године нападнута без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, а да наша земља пре тога није окупирала ниједну другу. Нашој земљи после тога отимано је и даље. Упркос постојању Резолуције 1244 и постојања у правном поретку те резолуције, и даље нам отимају део наше територије тврдећи да су у праву, а ми, ако случајно кажемо да мислимо другачије, тог тренутка више нисмо за будућност, нисмо довољно демократе, не разумемо садашњи тренутак, већ се бавимо сувише прошлошћу. Када би то неко други учинио, он би одмах био неко ко руши међународни правни поредак, ко руши све институције и ко руши мир у свету.

Поносан сам на Србију данас, која се понаша у складу са принципима међународног јавног права, која уме да осуди кршење међународног јавног права, недвосмислено и јасно. Али сам поносан и на Србију у којој нема ни антизападног, нити русофобног понашања. Код нас су добродошли и Достојевски, и Шекспир, и Гете, и Хемингвеј. То је нешто на шта Србија може да буде поносна, па макар била и једна од ретких земаља у савременом свету.

Ово сам све рекао не зато што је из овога могуће извући прагматичне захтеве деловања, већ да и као председник Републике, баш онако како то себи дозволе сви други грађани Србије, спасем душу и кажем шта ми је на срцу. И да не мислите да то што сви знате ја не знам. Знам, неретко знам боље од свих осталих. Неретко то видим и осећам боље од свих осталих. Али то не решава наш проблем и то ниједан од проблема у будућности неће да реши. Политика вођења земље није политика жеља, већ политика могућег, политика реалности.

Ја сам разговарао са једним, од данас највећим европским лидером, седам сати смо разговарали и ваљда је човек желео да ме слуша и осетио сам потребу да испричам све што ми је на души, да изговорим све - како се ми Срби осећамо када видимо шта су нам чинили по питању Косова и Метохије и по свим другим питањима на Балкану. Слушао ме је пажљиво тај велики лидер, много умнији од мене, са много више знања, велику земљу води, и негде око три ујутру ми је рекао: „Хајде, сада Александре, да пресечемо ово.“ Рекох, слушам Вас, драги пријатељу. Он је рекао: „Нисам у свему сагласан са тобом, али да кажем да си за 80, можда чак и 9о одсто ствари које си изговорио у праву. И шта ћемо сада? Водиш једну земљу, председник си земље, довољно си паметан да знаш да, без обзира на неправде којих је у свету много,  постоје ствари које се неће мењати. Ти мишљење моје земље да промениш не можеш. Можемо да се кајемо накнадно, али то никада нећемо да признамо, јер велики то не признају. За нас сузе кајања и грешке не постоје, оне су предвиђене за вас, мање земље. Остаје да видимо шта је то што можеш да урадиш да спасаваш своју земљу у будућности. Остаје да се види шта је то што можеш да направиш, да осигураш будућност за младе нараштаје у твојој земљи, шта је то што можеш да прихватиш као реалност и шта је то што можемо да направимо заједно.“ Ја сам први пут чуо од некога, од западних лидера, да је рекао негде, не директно, али негде је рекао: „У реду, нисмо увек сви ми најсрећнији са свим што смо чинили у прошлости, али са тиме морате да се помирите.“ Макар нешто смо добили, макар неку врсту личног задовољења сам добио те ноћи, која, наравно, за нашу земљу не значи ништа. Али, у праву је тај велики лидер када је рекао да морамо да будемо посвећени будућности, да морамо да бринемо о будућности, да гледамо шта ћемо са нашом децом, јер они нису дужни да плаћају ни дугове наше генерације, ни дугове које су нам оставили наши родитељи, ни наши прадедови нити било ко други. Њима морамо да оставимо што је могуће чистију ситуацију за будућност, да они не морају да размишљају са ким ће да ратују сутра и са каквим ће све нестабилностима и проблемима да се суочавају.

Управо у складу са тим, желим да кажем да се радујем скором формирању новог парламента, надам се да ће се ускоро завршити све изборне радње и чак не желим да одговарам онима који су износили бесмислене тврдње како сам бирао пред којим парламентом ћу да полажем заклетву, јер сам постао председник 31. маја и ово је био једини дан када сам могао да полажем заклетву. Шта да радите, јер шта год некада учинио и како год учинио, никада неће бити довољно добро или довољно лоше да би сви били задовољни.
 
Формирање нове Владе је, рекао бих, од пресудног значаја и имајући у виду ситуацију у којој се налазимо, тешку ситуацију, ми већ данас сви заједно морамо да размишљамо о томе. То не могу сам, иако сам неко ко је добио велику подршку народа, већ је потребно Влада да то ради, а свакако ће то радити она, која буде имала пуни легитимитет, а не у техничком мандату, снажније и јаче.

Морамо да се бавимо и новим санкцијама и новим чудима, у којима опет можемо да будемо оштећени па ћемо морати да молимо наше европске партнере да нам по том питању помогну, али то је већ питање за њих. Управо у складу са тим, очекујем да нова Влада Србије буде формирана до краја јула месеца, а ја ћу са радошћу кренути у интензивне консултације са представницима свих политичких странака у земљи које су ушле у народни парламент, чим буде формиран нови сазив Народне скупштине Републике Србије.

Желим да кажем да сам уверен да ће нова Влада прихватити неке од савета и мојих молби. Верујем да ће мандатар донети одлуку да Влада буде мањински инклузивна, да укључимо што је могуће више припадника не само српског народа, већ да у тој Влади буду и Мађари, и Бошњаци, да буду у њој и Хрвати, и Роми, и представници свих националности који желе добро овој земљи и који имају само једну отаџбину или једну домовину, а то је Србија, коју бескрајно воле баш онако како је волимо ми и који овде планирају да живе, и они и њихова деца, баш као што то планирамо и ми.

Хоћу управо на томе да се захвалим свим представницима, ја чак не волим ни да изговарам у формално – правном смислу, знам да се то тако каже, представницима националних мањина, али рекао бих људима, дивним грађанима, народима који не припадају већинском народу, а који су увек били уз Србију, помагали Србији и заједно са нама делили добро и зло и заједно са нама решавали све муке и проблеме са којима смо били суочени.
 
Оно што очекујем од наредне Владе, али чему ћу се и као председник Републике посебно посветити, јесте под један – наш европски пут. И сад извините, пошто знам да за тако нешто нећу добити аплауз, управо ћу због тога томе највише простора да посветим. Волим понекад да се инатим, да будем џангризав, понекад кочоперан, али не због себе или зато што ми је то због било каквих поена потребно, напротив, на томе се поени губе, већ зато што мислим да чиним добру ствар за Србију.

Ми, када говоримо о Европи, она нам служи као поштапалица, она нам је постала негде обавезни део успутног помињања, али и нешто што најлакше можемо свакога дана да критикујемо, нападамо, али да опет, када дође поподне или вече, размишљамо како и колико ћемо сутра подршке и помоћи да тражимо. Ма колико да са правом кажемо да они нису увек фер према нама, а не мислим да су увек фер према нама, посебно када је реч о политичким захтевима, исто тако ни ми нисмо фер према њима. Лако нам је и лепо да узимамо новац пореских обвезника из Европске уније и много се добро осећамо ако ни хвала на то не кажемо. Лако нам је, лепо, да прихватамо оно што нам одговара, оно што нам се допада, али нам није лако и лепо да чујемо речи критике када нам се нешто не свиђа.

Европска унија не сме да буде синтагма поштапалица, она не сме да буде нешто што је ушло у речник тек онако, већ мора да буде наше опредељење. Управо због и трговинске размене, инвестиција, али и због тога што желимо да припадамо том типу друштва, мораћемо много тога да урадимо и у области владавине права, даље демократизације нашег друштва, медијских слобода и свега другог. Наравно да претерују када говоре да не може да се чује другачије мишљење, наравно да понекад то користе за своје политичке потребе, али је такође тачно да и ми увек можемо боље, и то не због њих, већ због нас.
 
У складу са тим, долазимо до онога на шта сам се данас заклео, на Устав Републике Србије, долазимо до кључног политичког питања за нас, а то је питање Косова и Метохије. Повезано са украјинском кризом питање Косова и Метохије биће још истакнутије и још теже за нас за решавање. Шта год вам говорили, са било које стране, шта год вам рекао било ко са запада, Косово и Метохија биће већа и важнија тема управо и због онога о чему је недавно говорио председник Путин.

Они ће вам рећи да то није тако и да Косово није ни слично као неки други примери у свету, то ће вам понављати бесомучно. Што вам више то понављају, ви видите да их то више мучи. Управо због тога ћемо се суочавати. Извињавам се што говорим истину свима, и вама у сали, и њима који ово слушају. Да ли стварно мислите да сам толико наиван кад ми десет пута кажете да вас се то не тиче и да вам то није проблем, да мени, политичком ветерану, то покушате да продате? Видим колико вас то боли. Можете да мислите колико то онда боли нас, колико то боли ову земљу, колико то боли српског човека, колико то боли свакога у овој земљи. Сваког дана морамо да слушамо притиске да бисте ви задовољили своје интересе, ни једног секунда не размишљајући о нашим интересима. Ту имамо проблем и што немамо баш ни са ким да разговарамо у жељи да дођемо до компромиса, у жељи да тражимо компромис.

Такође, знам да ово нико не жели да слуша у Србији, али ми морамо да тражимо компромис. Ми морамо да се боримо за компромис. Ми морамо да чувамо наш народ на Косову и Метохији. Ми морамо да бринемо о животима наших људи, наших стараца, њихове деце и њихове деце који и даље живе на Косову и Метохији, који и даље воле српску заставу, који и даље говоре српским језиком. Због тога морамо да трагамо за компромисом.

Данас, када о томе говоримо, и данас не извршавају пресуде својих органа да Високим Дечанима врате оно што Високим Дечанима припада и нико се због тога много не секира. Имали смо први пут саопштење Квинте која је искрено критиковала став албанских властодржаца у Приштини да не дозволе Србима да се изјасне на изборима за председника и за парламент Србије. То је трајало пола дана. Дан после тога могли су да наставе да раде све исто што су радили, јер увек ће имати њихову подршку и нико не треба да има било каквих илузија по том питању.
 
Онда долазимо до питања које је са тим повезано. На колико разумевања ми можемо да наиђемо и на колико рационалног прихватања наших аргумената можемо да наиђемо када кажемо - па, чекајте, ви очекујете од нас да се једнако снажно опредељујемо против Руске Федерације? Сада, оставите по страни све наше традиционалне односе, оставите по страни и све друго, што ми немамо проблема у снабдевању гасом, сигурности снабдевања, што имамо добре односе, све то по страни оставите, па како мислите, људи, да, с једне стране, свакога дана говорите о територијалном интегритету, о заштити територијалног интегритета као врховном принципу међународног јавног права, а да онда нама кажете – ви, Срби, заборавите поштовање врховног принципа међународног јавног права, али гледајте да се још горе него ми, а због свега што се у свету збива, односите према Руској Федерацији. И нема проблема што они неће да буду за вас у Савету безбедности Уједињених нација по питању вашег територијалног интегритета, јер добро је за вас да заборавите на свој територијални интегритет.

Ја молим само представнике тих земаља да буду бар мало фер према Србији, па да кажу – разумемо вашу тешку позицију, али, нема проблема, ми вас терамо у то. То је језик који можемо да разумемо. Не значи да ћемо да послушамо, али то је језик који је много мање лицемеран него овај који нам говори о томе да је то правда, да је то правично и да је то поштено, јер да је то правично, поштено и да је то правда, не бисте тако лако разорили територијални интегритет и разарали територијални интегритет Србије као што сте то чинили.

Знам ја, на срећу или жалост, шта је то што се људима допада и опет се враћам и опет вам понављам, ово сам изговорио да спасем душу, да знате да је имам, пошто знам да многи мисле да је немам, и да знам ове ствари, углавном боље од већине, да не кажем случајно од свих, али сутра ми морамо да имамо довољно горива, морамо да имамо и довољно хране, морамо да имамо и нове болнице, морамо да имамо и нове фабрике и морамо да држимо најбоље односе са нашим западним партнерима и да будемо тврдо, чврсто, истрајно и снажно на европском путу.

Нова Влада мора брзо да се формира и због тога што је неопходно да се хитно, хитно бавимо предстојећом зимом и снабдевањем Србије, пре свега, енергентима. Ситуација је алармантна и зато је важно да у најкраћем могућем року Владу формирамо, да бисмо могли да се посветимо томе, да бисмо могли да издвојимо велики новац и да обезбедимо сигурност за грађане Србије током предстојеће зиме.
 
Ми имамо стабилне јавне финансије захваљујући целој Влади, Министарству финансија, Народној банци Србије, захваљујући добром раду, стабилности, коју смо чували све време. За нас је од великог значаја да ту стабилност сачувамо.

Храна. Имамо је довољно и имаћемо је довољно. Сви покушаји дестабилизације српског тржишта пропашће зато што ми никога не обмањујемо. Ми никога не лажемо када кажемо да имамо довољно шећера, уља, пшенице, сунцокрета, кукуруза и свега другог што је неопходно за нормалан и пристојан живот.

Велики су и кључни, суштински, реформски задаци пред Србијом, који ће да боле многе - од нове и много озбиљније и одговорније енергетске политике, образовања и науке, која мора да буде суштина, стуб напретка Србије у будућности. Ту бих посебно замолио Владу да се не плаши реакција око ширег, свеобухватнијег и убедљивијег, уверљивијег увођења дуалног образовања у наш образовни систем, јер су сви бежали од тога. Најлакше је чекати само када ће следећа плата и колико Министарство финансија може да обезбеди пара, а да при томе не видимо колико заостајемо за Немачком, Аустријом, Швајцарском и колико, у ствари, нисмо спремни себе да мењамо, али смо спремни све друге да мењамо.

Наставићемо, јер држава мора да настави са улагањем у здравство, јер здравство постаје један од стубова како развоја, тако и опстанка наше нације. Даља дигитализација, развој роботике, вештачке интелигенције, али и брига о климатским променама и заштити животне средине. Имамо много партнера, од Норвежана до ЕУ, до САД, са којима смо ушли у значајне пројекте из питања енергетске сигурности, безбедности, као и заштите животне средине, а које треба продубити.

Што се тиче питања наше војске, као врховни командант трудићу се да наша војска, својим утицајем, буде снажнија, да буде гарант безбедности, мира, сигурности и стабилности. Слушали смо претходних месеци безброј пута како ће Србија, тобоже, некога да нападне, како ће српска војска некога да угрожава. Лагали су данима, недељама, колико већ траје ова криза у Украјини, деведесет шест дана. Деведесет шест дана, свакога дана сте по стотину пута и на стотину места могли да прочитате те лажи. И после деведесет шест дана нико нам још није рекао извините. Нико нам још није рекао - извините што смо лагали од првог дана. И хвала Србији што се понаша као стуб стабилности и што никада никога није угрозила, и што никада ништа ни од кога није тражила, осим што је тражила да буде своја на своме, да има право да чува своју слободу, своје небо и своју земљу, сама, без ичије помоћи.

Србија ће, уверен сам, драги пријатељи, чувати љубоморно своју војну неутралност. Ми нисмо политички неутрални. Ми се налазимо на европском путу и знамо своје обавезе, али своју војну неутралност ми морамо да чувамо. Свуда око нас су или НАТО земље или територије на којима се налази НАТО. Не постоји ни једна територија, ентитет, земља до Србије, поред Србије, која није у НАТО.

Србија је као мало острво и неки обично то говоре или наводе као проблем. Али да  вам кажем, шта је проблем у томе што верујете свом народу, што верујете јуначком гену својих грађана да смо били и да ћемо бити у стању да чувамо своју земљу и да не желимо да припадамо било којем војном блоку, да желимо само да имамо право да чувамо своје границе, да чувамо своју земљу, да имамо своје војнике и да штитимо своје небо? И Србија има данас и финансијски више снаге да сачува своју земљу него што је имала раније. И Србија данас више никоме не би била лак плен као што смо, нажалост, упркос нашем великом срцу, били лак плен 1999. године.

И то је нешто на шта сам поносан. Дакле, никога не нападамо, никога не угрожавамо, али вам гарантујем једну ствар, а то је да се нико неће дрзнути и нико, онако лако како је некада кренуо, задовољавајући своје геополитичке интересе, више неће смети да крене на Србију, не зато што нас неко воли или не воли и не само зато што данас нема такве интересе, као што је имао некада, већ зато што је Србија снажнија. А снажнија је захваљујући народу и грађанима Србије који су улагали у своју војску, који су веровали у своју војску и који знају да је пут неутралности, пут у будућност за Републику Србију и за наше грађане.

Оно што је такође важно, то је да плате и пензије ће да расту, инфлација не сме да поједе. Увезена инфлација, највећим делом увезена инфлација, не сме да поједе њихова примања, јер смо се борили за бољи животни стандард грађана и Влада ће по том питању морати напорно да ради и пензије да прате плате.

И оно што је такође важно, и без чега нама нема будућности, а о чему сви причамо, да се мало нашалим на наш рачун. Ми, сви, када одемо на телевизију, сви, сви ми председници, премијери, министри,  сви аналитичари, сви критичари, сви, ко год се појави негде, увек оде па каже: „Ето, село нам је пусто“. Хајде, врати се у село. Хајде, отиђи у село. На крају схватите да нам је много лепо у градовима. Живимо у градовима, нормално. У целој Европи, у целом свету је такав тренд и неће се променити. И нису људи који живе у граду лошији од оних који живе у селу и обрнуто, нису људи који живе у селу лошији од оних који живе у граду. И уз све наше напоре, и уз све то што смо учинили, тешко ћемо успети да променимо тај тренд.

А онда са исте стране слушате о томе како и колико деце имамо, недовољно је деце, немамо коме да оставимо земљу. А онда, шта год да кажете по том питању, бићете предмет критике, јер ће вам рећи да сте некога увредили зато што желите да подстичете наталитетну или пронаталитетну политику, зато што сте неком неко право ускратили. Не љутите се. Ми данас имамо много више и популарније су нам и телевизијске емисије и новински чланци о кућним љубимцима, него о деци.

Извините што ово морам ја да вам кажем као председник Србије, извините што нико други нема храбрости да то каже, јер зна да ће да буде линчован. Ја сам стотинама пута линчован и немам проблем са тим. Дивини су кућни љубимци. И пас, и мачка, и папагај, и коњи, ко их има на селу, дивни, сваког од њих волите на свој начин, али људи ми не можемо да преживимо, нама будућности нема ако не будемо имали више деце. Нема нам будућности, можете да говорите шта хоћете, неће нам опстати земља.

Зато, очекујем од Владе да настави са мерама подстицања наталитета. И то није увреда за било кога. Постоје људи који не могу да имају децу, постоје људи чији је избор да не желе да имају децу, али ми, као друштво и држава, морамо да се побринемо да имамо оне који ће да продуже живот држави. Држава без грађана не може да постоји.

И враћам се поново, још ћу неколико речи о комшијама и о ономе што нам је чинити.

За нас је веома важно то што смо постигли у претходном периоду. Са нашим мађарским пријатељима имамо најближе и најбоље могуће односе, говорим са мађарском државом, најближе, историјски најближе односе, и то је нешто што морамо да чувамо и да гајимо. Имамо веома добре односе и са Румунијом и Бугарском, у ширем региону и са Грчком и Турском. Имамо, захваљујући иницијативи Отворени Балкан, за коју ћу се свим срцем залагати и борити, вероватно најбоље у историји односе са Северном Македонијом и Албанијом.

Посебно бих се захвалио и Српској православној цркви, Његовој светости патријарху Порфирију на изузетном мудрим одлукама које је донео и тиме додатно допринео пријатељству и братству које имамо са македонским народом. То је нешто о чему ће историја, Ваша светости, да суди, а не дневни извештај.

Захваљујући Вама и захваљујући политици коју смо водили, данас је Србија најпопуларнија земља у Северној Македонији, код њиховог становништва, ми данас их осећамо као браћу и немамо ни један проблем у тим односима и то је велика ствар коју смо успели да направимо.

Са Албанијом односи су нам све бољи, све снажнији, све јачи. Оно где ћемо морати много пажње да посветимо, то су наши односи са Загребом, са Хрватском, да покушамо да много тога изменимо, да се сагласимо коначно да ни на шта из прошлости не гледамо на исти начин, да су нам погледи у прошлост другачији, различити, али да покушамо да пронађемо исте наочаре и исте двогледе за будућност, и да видимо шта је то што можемо заједнички да урадимо. Врата Београда и капије, и врата Председништва, биће увек отворена за добар дијалог и разговор са Загребом.
 
Исто очекујем и са политичким Сарајевом, али они морају да знају да ћемо ми увек штитити интересе међународног јавног права, то су интереси Србије, поштовање Дејтонског споразума, поштовање Устава БиХ, интегритета БиХ, али да ћемо увек тражити да нема мењања Дејтонског споразума без сагласности сва три народа и да ћемо, разумљиво, бити уз Републику Српску, даље развијати наше односе, кад год можемо и ако можемо помагати Републици Српској и тога се не стидимо, и никога због тога не угрожавамо, јер ћемо се трудити да свима увек и у сваком тренутку пружимо руку подршке, руку заједништва и руку помоћи.

Некада се говорило, мој отац је пореклом са друге стране Дрине, ја сам некако случајно у Београду рођен, па Срби са оне стране Дрине су увек говорили да никада људи у Србији не могу да разумеју колико Република Српска воли Србију. Ја бих данас рекао, посебно нашим гостима из Републике Српске, да они не треба да сумњају колико људи у Србији воли Републику Српску и да то није ништа мање од онога колико Република Српска воли Србију.

Оно што је за нас важно, то је да са Бошњацима, упркос свим политичким разликама, упркос томе да неко понекад и не жели да прихвати испружену руку, да градимо добре, пријатељске и блиске односе. То морамо да радимо и због великог броја Бошњака који живе у нашој земљи. Догађаји из Прибоја више никада не смеју да се понове.

Рећи ћу вам само једну ствар из које најбоље видите колико ти људи воле своју земљу. Ми смо после 37 година, као што смо успели после много деценија да изградимо мреже аутопутева, пруга, болница, фабрика, ми смо после 37 година успели да донесемо две златне медаље са Европског првенства у боксу, али једну медаљу нисмо успели да донесемо.

Реч је о једном Пријепољцу, Мамић или Мемић, неће се наљутити, Бошњак је, који се тако жестоко борио за Србију, тако свим срцем, у Јеревану је било то такмичење, да бих волео да сте то могли да видите. И кад год би доносио медаљу, огрнуо би заставу Србије са поносом. Ми треба да будемо поносни на нашу бошњачку браћу и на све оне који се боре за ову земљу и да заједно са њима градимо ту будућност. Сад бих ја, онако српски додао, да зачиним, јер ми без тога не можемо, без теорија завере код нас Срба не може, опљачкале га судије у борби за медаљу, прегласавањем донели одлуку да је изгубио тај меч.

Ми не можемо да мењамо читав свет, можемо само да га прихватимо таквог какав јесте и да тражимо своје место у њему. Оно што можемо, оно што хоћемо да наставимо, јесте да мењамо себе, да градимо своју земљу, у сваком смислу да је градимо, у свакој области науке, образовања, здравља, економије, инфраструктуре, спорта, културе.

Дизаћемо и грађевине, јер оне, по Иви Андрићу, не мењају само изглед и значај краја у коме се налазе, него имају дубоке биолошке везе са народом који се њима служи. Између грађевина и људског насеља постоји присна и невидљива веза, једна сложена и нејасна, али стална размена међусобних утицаја. Народ преко подвига својих појединаца ствара грађевине на слику и прилику својих најдубљих, често несвесних тежњи и особина, а те грађевине полако и стално утичу на карактер и навике народа. Постајемо бољи, рекао нам је велики писац, градећи себе и своју земљу. То се не односи само на структуралне грађевине, већ на све оно што смо градили и на све оно што те тек треба да изградимо.

То је онај кључни циљ којем ћу посветити овај мандат, мој последњи, да када одем са овог места, знам да је Србија боља земља него што је била када сам на њега дошао. Нема жртве коју нећу зарад тог циља да поднесем и нема ствари коју нећу да урадим, труда на који нећу бити спреман. Зато што са идеалима нема компромиса и то је једина ствар са којом компромиса нема. Све остало је компромисима подлежно и компромис је једна лепа, а не ружна реч. На крају, то је управо зато што је и мој једини идеал Србија.

Стављајући руку на Устав Републике Србије и Мирослављево јеванђеље, преузимам на себе бреме велике одговорности. То није само одговорност према овој генерацији грађана Србије, већ и према својим великим претходницима, а посебно према поколењима која тек следе. Велики Његош каже: поколења дела суде.

Живим у уверењу да ће наша политика одолети суду времена и да ће будућа поколења, лишена емоција које директни учесници и савременици увек и неизбежно имају, са безбедне историјске дистанце наше време објективно оценити као време стабилизације и узлета Србије.

Пре него што завршим, драги пријатељи, хоћу да се захвалим свима. Хоћу и вама овде, из овог сазива парламента или старог сазива парламента, јер ви сте донели велике и важне промене за Србију. Ви сте ти који сте се усудили да кажете – нећемо сву власт у својим рукама, хоћемо независно правосуђе. Били сте једини који сте то смели да кажете и направите. Ви сте доносили најважније законе, да спасавамо народ у време Ковида. Ви сте доносили најважније мере када је требало Србију финансијски заштити и сачувати. Много тога доброг урадили сте за наш народ и грађане. Историја је та која ће да суди, а не неко на дневном нивоу.
 
Хоћу да се захвалим свим бившим председницима Републике Србије и Савезне Републике Југославије, који су пружили огроман допринос напретку наше земље, који знају шта је држава, који својим присуством и данас показују да онај ко зна једном шта је држава, никада не заборавља шта му је дужност и не заборавља шта је држава и увек се држи основних принципа, да држава и интереси државе морају да буду важнији од личних интереса. Зато хвала вама свима што сте данас овде и бескрајно поштовање моје имате за све оно што сте чинили за нашу земљу.

Хоћу вама, поштовани пријатељи из Републике Српске да се захвалим. Са вама сам, Жељка, Миле, много тога радио у претходних пет година, много тога доброг, чини ми се, учинили смо за наш народ. Сигурно је да смо правили и грешке. Хвала вам на томе што сте трпели понекад и моје другачије ставове, што сте били у стању да разумете да не морамо по сваком питању да имамо исто мишљење, али смо знали шта нам је циљ, а то је добро за наш српски народ и то увек добро за Републику Србију и Републику Српску. Хвала вам што сте ме трпели.

Вама хвала, Ваша светости, што сте увек уз наш народ, што сте увек ту да поделимо и добро и зло.

Хоћу да искористим прилику да се захвалим мојој породици којој није било лако у претходних пет година. Не желим да кукумавчим, јер јој неће бити лакше ни у наредних пет година, само хоћу да кажем Данилу, Милици и Вукану да их бескрајно волим и да тата ништа без њих не би могао.
        
Због свега наведеног, молићу се Богу на исти начин како је то чинила предивна Ребека Вест док су нацистичке бомбе падале на њену домовину: Господе, допусти ми да се држим српски! Нека живи Србија!" 

Извор/Фото: www.predsednik.rs
 

Амбасада неће радити у понедељак, 6. јуна 2022. године због обележавања Националног дана Краљевине Шведске. Конзуларно одељење Амбасаде ће дежурати само за хитне случајеве.
                                     

25.05.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић боравиo je у швајцарском граду Давосу, где jе присуствоваo годишњем састанку Светског економског форума. Током дводневног боравка у Давосу, председник Вучић учествоваo je на сесији Дипломатски дијалог на тему Западног Балкана, као и у дискусији на тему Успостављање мира, обнављање раста и остваривање одрживости.

Председник Вучић је пренео да је доминантна тема скупа у Давосу била Украјина, као и да су важне теме биле предстојећа зима и питања енергената, хране и одрживости.

„Важно је чути шта су планови, до када ће се повећавати референтне стопе, на који начин ће играти игру између раста и спасавања Европе од инфлације, као и шта је оно што Србија може да учини и сачува стопу раста изнад просека“, рекао је председник Вучић и додао да се тема украјинске кризе надвила над све друге теме, да је приметна огромна подршка Украјини, без могућности да се чује било шта друго.
 
"Некада сте овде могли да чујете различите, другачије ствари, долазили су и Си Ђинпинг и Ангела Меркел, а сада је Давос постао место доминантно, искључиво западне оријентације. О свему осталом је могуће разговарати, али у задатим оквирима", навео је председник Вучић. Он је истакао да је у Давосу имао низ добрих састанака са бројним европским и светским званичницима, додајући да је искрено и отворено говорио о проблемима.
 
Председник  Вучић је учествовао на сесији Дипломатски дијалог о Западном Балкану и пренео је новинарима да је Србија на путу ка ЕУ и да је захвална на подршци коју од ње добија, али да је потребно да се разуме и наша позиција, а не само да се понавља шта се од Србије очекује.

"Суштина је у томе да сам био искрен, отворен, говорио о проблемима, указао на другачије виђење ситуације у БиХ од већине пристуних, као и различите ставове у односу на Куртија", рекао је председник Вучић и додајући да не може да открива детаље, указао је да су на скупу изнели потпуно различите визије будућности Балкана. Он је истакао да постоји поверење између Београда, Скопља и Тиране, да расте економска сарадња и све, како је рекао, иде у добром смеру.
 
Председник Вучић је навео да је на маргинама скупа разговарао и са председником Републике Северне Македоније Стевом Пендаровским, а накратко и са премијером Републике Хрватске Андрејем Пленковићем.

Председник се у Давосу састао и са председником Владе Црне Горе Дританом Абазовићем и позвао га да се придружи састанку иницијативе "Отворени Балкан" на Охриду.
 
На овогодишњем форуму председник Вучић имао је и низ билатералних сусрета са светским званичницима, представницима финансијских институција и водећих компанија у свету.

"Много сам разговарао о томе како можемо да се поставимо данас у свету, а разговарао сам и са шефицом америчке Ексим банке, о великом зајму у будућности за значајне енергетске пројекте, за соларне, а касније и хидропројекте. То је био одличан састанак, кратак, али конкретан. Верујем да ћемо ускоро изаћи са конкретним плановима", рекао је председник Вучић.
 
Током боравка у Давосу, председник Србије Вучић састао се и са оснивачем и извршним директором Светског економског форума Клаусом Швабом, премијером Републике Грчке Кирјакосом Мицотакисом и председником Републике Јерменије Ваганом Хачатурјаном, са којим је разговарао о билатералним односима и глобалној ситуацији.

Давос, 25. мај 2022. године

Извор/Фото: www.predsednik.rs

20. мај 

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић учествовао је данас на 132. Министарском састанку Савета Европе који се одржава у Торину.

У обраћању Селаковић је подвукао да се спољна политика Србије заснива на поштовању начела међународног права, територијалног интегритета и политичке независности држава, као и да сматрамо веома погрешним нарушавање ових принципа у случају било које државе, али и у случају Србије.

„Наш однос према овим принципима је веома јасан. Иако се чини да су неке државе вођене начелом „Quod licet Iovi non licet bovi" (Што приличи богу, не приличи волу), Србија остаје посвећена основним принципима међународног права“, нагласио је министар. Он је додао да је поштовање ових принципа данас важније него икада, уједно, указавши и да Комитет министара Савета Европе у својим одлукама и декларацијама често експлицитно инсистира  на њима.

„Разматрање захтева тзв. Косова за чланство у Организацији, који је правно недопустив, довело би у питање њен кредибилитет. Нагласићу да је овакав потез Приштине за нас апсолутно неприхватљив, а на грубо кршење нашег територијалног интегритета бићемо принуђени да снажно одговоримо свим расположивим дипломатским средствима“, истакао је Селаковић.

Министар је навео да Србија подржава сваки ангажман Савета Европе на КиМ који има за циљ унапређење стандарда у домену људских права, владавине права и демократије, а који је у складу са Резолуцијом Савета Безбедности УН 1244 и статусно неутралним приступом Савета Европе.

Према речима министра, приштинске власти нису показале заинтересованост за поштовање обавеза преузетих у дијалогу у Бриселу, посебно када је у питању заштита права Срба и других неалбанских заједница, на шта се константно упозорава и у извештајима генералног секретара УН о раду УНМИК-а.

„Захтев за чланство за Приштину представља политички циљ, а не вредносно опредељење и јесте покушај да се ова организација злоупотреби. То је дубоко у супротности са нормама и правилима Савета Европе, других међународних организација и међународног права“, истакао је шеф српске дипломатије, додавши да је ово још један јасан показатељ да Приштина нема намеру да до било каквог решења долази путем дијалога, већ се по ко зна који пут одлучила за унилатерални приступ.

Селаковић је казао да се Србија залаже и промовише начела и вредности Савета Европе, указујући да је то важан сегмент нашег пута ка чланству у  ЕУ, којем смо у потпуности посвећени.

Министар је нагласио да Србија са посебном пажњом прати последице трагедије у Украјини, пре свега на цивилно становништво, као и да ће наставити да пружа хуманитарну помоћ и уточиште онима који се нађу на територији наше земље.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

20. мај

Министар спољних послова Србије поручио је да је данашње, 132. заседање Комитета министара Савета Европе, била прилика да се јасно изложе наши ставови по питању ситуације у Украјини и проблема који ће се у будућем времену наћи пред СЕ, а то је захтев тзв. Косова за чланство у овој организацији.

Селаковић је истакао да је тим поводом у Торину разговарао са генералном секретарком СЕ Маријом Пејчиновић Бурић, која је, како је подсетио, показала велико разумевање за наше ставове још када је почетком године бавила у званичној посети Србији, а министар је навео и да је разговарао са министрима спољних послова Данске, Ирске, Исланда, Азербејџана, Јерменије, Грузије, Молдавије, као и заменицима шефова дипломатија Украјине и Словачке.

"Ово је била прилика да их ближе упознам са нашим ставовима и позицијом по питању захтева тзв. Косова за чланство у СЕ", рекао је Селаковић, указавши да је реч о убедљивој већини држава које су до сада увек биле на нашој страни и које су имале јасан и принципијелан став подршке територијалном интегритету и суверенитету Србије, док је, према речима министра, сусрет са колегама из Ирске и Исланда био мотивисан тиме што су те државе чланице Бироа комитета министара СЕ, додавши и да је Ирска данас од Италије преузела председавање Комитету министара СЕ за период од наредних шест месеци.

"И овом приликом Србија је потврдила да је једна од ретких европских држава која има врло јасне ставове по питању основних начела спољне политике, односно, да се руководи основним начелима Повеље УН, да поштује територијални интегритет и суверенитет других држава и да поштује међународно признате границе", рекао је Селаковић, нагласивши да су данас неки говорници, представници седам или осам држава, на један непринципијелан начин говорили о поштовању територијалног интегритета и суверенитета неких европских држава, док неке друге државе чији је територијални интегритет нарушен, као што је Србија, нису ни поменули.

Селаковић је казао да је евентуални захтев за пријем Приштине у СЕ директно у супротности са најмање два члана Статута СЕ, указавши да је то је акт који је у супротности са Резолуцијом СБУН 1244, као и да је то акт директно уперен против очувања јединства СЕ, а да је јединство међу државама једно од кључних начела које је дефинисано Сатутом СЕ.

"Свака врста аргументације да је тзв. Косово 'црна рупа' у Европи, где апсолутно није присутан СЕ са свим оним вредностима које заступа, није тачна, јер СЕ се у статусно неутралном присуству налази и на територији наше јужне покрајине, где учествује у организацији и спровођењу различитих пројеката", рекао је Селаковић поновивши да то никако не може да буде аргумент који користи супротна страна.

"Уколико дође до развоја ситуације у том смеру, Србија ће се свим дипломатским и политичким средствима борити против тога, а уверен сам да у тој борби нећемо бити сами", закључио је Селаковић.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

11.5.2022.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић учествовао је данас у Маракешу на Министарском састанку Глобалне коалиције за борбу против ИСИЛ-а.

Селаковић је поручио да се Србија залаже за мултилатерални аспект борбе против тероризма и да сматра да Уједињене нације треба да буду кључни форум за међународну сарадњу на овом пољу.

Министар је навео да наша земља испуњава све међународне обавезе у контексту спровођења резолуција Савета безбедности УН, а посебно оних које се односе на увођење ембарга на извоз наоружања, укључујући и забране које се односе на недржавне актере, терористичке организације и са њима повезане појединце, посебно напоменувши и да је Србија потписница 15 међународних конвенција за борбу против тероризма.

„Учествујући у мултинационалним мисијама за одржавање мира у оквиру УН и ЕУ, Србија на конкретан начин доприноси очувању регионалне и глобалне безбедности“, рекао је Селаковић, одавши почаст припаднику Војске Србије, потпуковнику Дејану Станојевићу и његовим колегама, који  су 29. марта трагично изгубили живот у мисији Уједињених нација у Демократској Републици Конго.

„Србија не умањује значај и важност других међународних форума, због чега се од самог почетка придружила Глобалној коалицији и несебично даје свој допринос међународним напорима у борби против ИСИЛ, превасходно кроз различите форме донација у војној опреми и муницији и учествовањем у обукама безбедносних снага Ирака“, нагласио је министар и додао да Србија, као земља кандидат за чланство у Европској унији, пун допринос даје активним учешћем у оквиру европских политика у борби против тероризма, а  има и развијену стратешку сарадњу са ЕУРОПОЛ-ом.

Министар је посебно нагласио да Србија има инструменте у свом кривичном законодавству да спречи и казни подстицање, организовање и учешће својих грађана у ратовима или сукобима у страним државама, те је информисао и да су правосудни органи Србије окончали поступке против 7 лица која су била ангажована на страним ратиштима, а да у току је више истрага против лица повезаних са терористичким деловањем.

Шеф српске дипломатије поручио је да је борба против тероризма, радикализма и екстремизма од приоритетног значаја, и да је Србија активно укључена у сузбијање тих изазова и претњи на домаћем, регионалном и међународном плану.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Обавештавамо држављане Републике Србије који имају дозволу боравка у Краљевини Шведској да је заказивање термина за подношење захтева за израду путне исправе - пасоша, у Амбасади Републике Србије у Стокхолму, могуће искључиво електронским путем преко портала е-управа.

Исто се односи и на држављане Републике Србије који живе и раде у Краљевини Норвешкој и Републикама Финској, Летонији, Исланду и Естонији.

Термини за мај и јун ове године су у целости попуњени и није омогућено заказивање термина у том периоду.

Заказивање термина је омогућено за период од 01. јула ове године.

Поступак заказивања

Потребна документа

У оквиру пројеката "Летњи камп српског као завичајног језика" Академска српска асоцијација позива све припраднике српске дијаспоре од 18 до 22 године да се пријаве на летњи камп који ће се одржати у Нишу.

Под покровитељством Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова летњи камп ће се одржати у периоду од 11. 7. до 17. 7. 2022. године.
Након завршетка кампа сви учесници ће добити потврде о похађању летњег кампа које издаје Академска српска асоцијација.

Замолили бисмо Вас да поделите ову информацију како би што већи број наших људи видео и како би сви заинтересовани могли да се пријаве.

Сви заинтересовани могу да се пријаве до 28. 5. 2022. године путем нашег сајта, ОВДЕ:

Или да скину образац пријаве који се налази у прилогу имејла и пошаљу на имејл адресу: asasocijacija@gmail.com са насловом "Пријава - летњи камп". Образац можете скинути,  ОВДЕ:

Позив за летњи камп, можете погледати, ОВДЕ:

Срдачан поздрав,

Тим Академске српске асоцијације

Министар спољних послова Републике Србије, Никола Селаковић, донео је Одлуку о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, број: 52-229/30-2022/01 од 11. априла ове године, као и Одлуку о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону, број: 51-366/30-2022/01 од 11. априла ове године, а по конкурсима који су били отворени од 23. фебруара до 09. марта 2022.године.

Увид у донете одлуке можете извршити на званичном интернет сајту Министарства спољних послова и Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону:
 

www.mfa.gov.rs
www.dijaspora.gov.rs

На основу ове одлуке Српском савезу у Шведској додељена су средства за набавку народних ношњи за фолклорно друштво.

Амбасада Републике Србије у Стокхолму изражава задовољство што је пројекат Српског савеза у Шведској препознат као важан у очувању и јачању веза матичне државе са дијаспором и овом приликом честитамо руководству Српског савеза као и посвећеним појединцима у тим настојањима.
 

Од 1. априла 2022. укинута су сва ограничења за улазак у Летонију уведена ради спречавања ширења COVID-19. Српски држављани у Летонију у могу да уђу, као и раније, уз важећи пасош, позивно/гарантно писмо, повратну карту, путно осигурање и потврду о поседовању новца. Тест или вакцина на COVID-19 нису потребни. 

У Амбасади Републике Србије у Стокхолму је уприличена церемонија уручења одликовања „Ордена српске заставе трећег степена“, која су Указом председника Републике Србије Александра Вучића, поводом Дана државности 15.фебруара 2022, додељена Дини Рајс и Јовану Рајсу, „за нарочите заслуге у очувању културе сећања на Холокауст“.
У поздравном говору, амбасадор Драган Момчиловић је указао да су одликовања додељена Дини и Јовану Рајсу, као члановима јеврејске заједнице у Србији, који су преживели Холокауст и који, као познати интелектуалци у Шведској, у континуитету, својим активностима доприносе очувању културе сећања на Холокауст и борби против антисемитизма. Захваљујући њиховим књижевним делима и сведочењима о личним искуствима из периода Другог светског рата на тлу бивше Југославије, посебно у Новом Саду и Београду, код данашњих и будућих генерација ће бити однегована сећања о страдањима Јевреја, Срба и Рома, али и о значајној помоћи коју су српске породице тог времена пружале Јеврејима како би се сачували њихови животи.
Дина и Јован Рајс су, уз захвалност за додељена одликовања, истакли да Србија никада није показивала антисемитизам, као и да је српски народ био једини у Европи који је штитио и спасавао своје Јевреје, укључујући и њих, за време Другог светског рата.
Пријему у Амбасади су присуствовали ћерка, унуци, други сродници и пријатељи брачног пара Рајс, Ања Јан Гунтер, надлежна за Србију у Дирекцији за ЕУ МИП Шведске, аустријска амбасадорка у Шведској Гудрун Граф са супругом, као и целокупан колектив Амбасаде Србије у Стокхолму.

Од 1. априла 2022. укинута су сва ограничења за улазак у Шведску уведена ради спречавања ширења COVID-19. Српски држављани у Шведску могу да уђу, као и раније, уз важећи пасош, позивно/гарантно писмо, повратну карту, путно осигурање и потврду о поседовању новца. Тест или вакцина на COVID-19 нису потребни. 

Амбасада Републике Србије у Стокхолму је учествовала у обележавању „Дана Франкофоније у Шведској 2022.“, у склопу манифестације „Buffet de la Francophonie“, коју су организовале амбасаде Француске и Белгије, у сарадњи са Француским културним институтом, на Народном универзитету (Folkuniversitet) у Стокхолму. Том приликом, међу презентацијама амбасада држава учесница Франкофоније -  Француске, Канаде, Швајцарске, Белгије, Египта, Туниса, Марока, Либана, Јерменије и Руанде, Амбасада Србије је имала веома запажен штанд са разноврсним, традиционалним српским кулинарским специјалитетима и промотивним материјалима о туристичким потенцијалима. Српски штанд су, поред представника дипломатског кора, посетили поједини шведски грађани, познаваоци француског језика, као и бројни шведски студенти, којима су подељене брошуре на француском, са информацијама о могућностима за студирање и академске размене са универзитетима у Србији.

Градска управа Града Београда - Секретаријат за културу и Дечји културни центар Београд организују XXIV међународни ликовни конкурс „Радост Европе“. Конкурс је расписан

На конкурсу могу учествовати појединци, предшколске установе, школе, дечији ликовни атељеи, дечји културни центри и сличне дечје установе и асоцијације у Републици Србији и иностранству.
Право учешћа имају сва деца света од 4 до 18 година, а избор теме је слободан. Радови морају бити оригинални и рађени самостално, настали у 2021. или 2022. години и не смеју бити раније излагани на другим међународним конкурсима и изложбама. Приспели радови се неће враћати.
Рок за приспеће радова је 11. јул 2022. године.
Додатне информације:

Мејл адреса: lidija.senicar@dkcb.rs

Линк: https://www.dkcb.rs/ 

Радове, сходно пропозицијама организатора, слати на адресу:
Дечји културни центар Београд,
Таковска 8,
11 000 Београд, Србија
 

01. март 2022.

Министар спољних послова Никола Селаковић састао се данас са шефом Делегације ЕУ Емануелом Жиофреом и амбасадорима држава чланица ЕУ акредитованим у Србији.

Министар Селаковић упознао је присутне амбасадоре са Закључком Савета за националну безбедност, који је Влада Србије усвојила 27. фебруара поводом ситуације у Украјини.
Шеф српске дипломатије је поручио да Србија изражава најискреније жаљење због избијања кризе и сукоба у Украјини, истакавши да сматрамо веома погрешним нарушавање територијалног интегритета и суверенитета сваке државе, па самим тим и Украјине. С тим у вези, Селаковић је подсетио да наша земља веома јасно позива на поштовање принципа међународног права, указавши да је то основа наше спољне политике.

Селаковић је подвукао да наша земља даје пуну подршку преговорима две стране и свим кредибилним међународним напорима за изналажење мирног и политичког решења кризе у Украјини.
Србија ће, како је истакао, у овим изазовним временима наставити да доследно чува мир и стабилност у Југоисточној Европи, истакавши да и савремени изазови показују да се све несугласице на нашем континенту морају решавати мирним средствима и дијалогом.
Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

РАСПИСАН ЈЕ КОНКУРС ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОЈЕКАТА КОЈИ СВОЈИМ КВАЛИТЕТОМ ДОПРИНОСЕ  ОЧУВАЊУ И ЈАЧАЊУ ВЕЗА МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ И СРБА У РЕГИОНУ И МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ И ДИЈСАПОРЕ

Обавештавамо вас да је на основу одлуке Министра спољних послова Републике Србије, Николе Селаковића, расписан конкурс за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону и матичне државе и дијаспоре.
Конкурс траје од 23. фебруара до 09. марта 2022. године.
Право учешћа на конкурсу имају:
1. организације у дијаспори
2. организације чије је седиште у Републици Србији

Право учешћа на конкурсу немају:
1. директни или индиректни корисници буџетских средстава,
2. физичка лица,
3. привредни субјекти

Предмет конкурса је суфинансирање пројеката који имају за циљ:
1.  употребу, учење, чување и неговање српског језика и ћириличког писма, чување и неговање српског културног, етничког, језичког и верског идентитета;
2. унапређење економске сарадње Републике Србије и дијаспоре.

Целокупан увид у расписане конкурсе за суфинансирање пројеката можете извршити на следећим линковима:

www.mfa.gov.rs

www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Рок и начин достављања пројеката:
Пријава за учешће на Конкурс врши се путем Веб платформе која се налази на званичном интернет сајту Министарства спољних послова и Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.
Пријаве послате на било који други начин (нпр. путем поште, факсом и сл.), неће бити узете у разматрање.
Почетак пријаве на Конкурс путем Веб платформе је 23. фебруар 2022. године у 7:30 часова, по локалном времену.
Завршетак пријаве на Конкурс путем Веб платформе је 9. март 2022. године у 23:59 часова, по локалном времену.
Благовременом пријавом сматра се пријава предата путем Веб платформе најкасније до 9. марта 2022. године у 23:59 часова, по локалном времену.

Амбасада Републике Србије у Стокхолму стоји на располагању свим заинтересованима за додатне информације и позива српска удружења и клубове у Краљевини Шведској да учествују са својим пројектима на конкурсу и дају свој аутентични допринос очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре.
 

Поштовани,
Амбасада Републике Србије одржава уобичајене КОНЗУЛАРНЕ ДАНЕ током 2022. године у Малмеу и Гетеборгу.

КОНЗУЛАРНИ ДАН У МАЛМЕУ биће одржан у суботу, 05. марта 2022. године од 09:30 до 12:30 часова, у просторијама Културно-спортског друштва „Србија“, на адреси Ystadsvägen 46, 214 45 Malmö.

КОНЗУЛАРНИ ДАН У ГЕТЕБОРГУ биће одржан у суботу, 12. марта 2022. године од 09:30 до 13:00 часова у просторијама српског удружења „Козара“, на адреси Dagjämningsgatan 1,  415 36 Göteborg.
На конзуларном дану можете да извршите неку од следећих конзуларних радњи:

- Пријава брака и рођења деце;
- Овера пуномоћја и овера наследничке изјаве;
- Подношење захтева за пријем у држављанство Републике Србије;
- Подношење захтева за утврђивање држављанства Републике Србије;
- Издавање потврде о животу;
- Увођење у војну евиденцију регрута;
- Пријава смрти;
- Издавање спроводнице за пренос умрлог лица;
- Издавање путног листа ради повратка у Републику Србију,  као и подношење захтева за путни лист за Црну Гору.
За остале информације можете се обратити Амбасади Републике Србије у Стокхолму на бројеве телефона (+46) 08247748, (+46) 08218482, сваког радног дана између 13:00 i 15:00 часова,  или путем mail-a на адресу:
konzul.rs@telia.com

15.02.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић уручио је данас, поводом Дана државности Србије, одликовања заслужним појединцима и институцијама и том приликом поручио да славећи Сретење, чинимо посвету нашим великим претходницима и шаљемо поруку да желимо слободну, јаку, и модерну Србију.

Председник Александар Вучић је истакао да Сретењски устав потврђује Карађорђеву и Милошеву доктрину да је Србија држава слободних сељака, чије је право на имовину потврђено највишим правним актом Кнежевине.

„Немамо право да се пред сенима предака не присетимо да су у то време највеће силе света баштиниле вишевековну традицију робовласништва, кметства, те суровог колонијализма. И нисмо ми случајно данас једна од најбрже и највише растућих економија Европе, као што нисмо случајно земља градилишта и нових инвестиција. Ни најмање случајно није ни то што смо успели да се изборимо са свим кризама, од поплава, до пандемије. На крају, нисмо тек пуком случајношћу независна земља, која сама одлучује о својој судбини. То је била обавеза коју смо добили тог 15. фебруара 1835. године од окупљених на пољани наше слободе и наше будућности“, поручио је председник.

Председник Републике подсетио је да се данашња Србија темељи на два догађаја, која су се одиграла на исти дан, у различитим временским интервалима, те да свакодневним напорима, које улажемо у бољитак и јачање наше земље, отплаћујемо дуг, који су нам оставили Карађорђе, Чарапић, Вељко, Главаш, Синђелић и сви други устаници.

„Први догађај је, по историчарима, најзначајнији у нашој модерној историји, јер су њиме отпочели ратови за слободу, независност и уједињење. И тог 15. фебруара 1804. године, у Марићевића јарузи, у Орашцу, народне вође су подигле први слободарски устанак на Балкану, устанак који ће створити независну Србију, и који ће, на овим просторима, устоличити ту свету реч слобода, као најважнији израз, као обавезу и завет. Захваљујући њима, Србија је успела да издржи стотине година борбе за своју, али и туђу слободу и независност. Србија данас представља бастион слободе и независности и гарант мира на овим просторима“, рекао је председник Вучић.

„Сваки наш нови пут, свака болница, пруга, фабрика коју подижемо, својеврсна је отплата на снове и жртву устаника, који су, не траживши ништа ни од кога, кренули на тај страшни и лепи пут слободе. Упркос слому као крајњем резултату, Први српски устанак доказао је да Србија, ослоњена сама на себе, може бити слободна и потпуно функционална као држава.  Жеља устаника да освоје право на "Српско Правленије", метафорички је зачетак будуће српске државе“, поручио је председник.

Председник Републике потом је истакао да Србија пре тачно 187 година, на верски празник Сретење, није добила само први Устав, већ да је захваљујући њему постала држава.

„Тако је одлучено на највећој Скупштини икада одржаној, у Крагујевцу, у порти Придворске цркве. На тој пољани под отвореним небом, Србија је добила своју заставу, свој грб, своје институције и озваничила своју слободу. Један народ, поносан, сељачки и истрајан је одлучио да, после векова ропства, законски збаци разне окове, и да од те пољане направи модерну државу, државу без робова, у којој ће сви бити једнаки пред законом, сви имати права и слободе, а свака власт бити ограничена“, нагласио је председник додајући да је тог дана Србија, по свом уређењу, стала раме уз раме са Француском и Белгијом и постала једна од најмодернијих европских држава.

Током обраћања, председник је рекао да захваљујући јуначким прецима Србија данас живи као слободна, независна, стабилна, достојанствена држава, која је у миру са свима. Затим је поручио да уручује ордења, као знак захвалности свима онима, који су својим радом и залагањем допринели управо таквој Србији.

„Остаће вечно упамћени, забележени на страницама те велике и дивне књиге, коју су наши преци почели да пишу, без речи, али са јасном мишљу, коју ми данас настављамо, вредно и пажљиво, знајући да она нема крај“,  закључио је председник Републике Србије Александар Вучић.

Извор/Фото: www.predsednik.rs

 Амбасада Републике Србије у Краљевини Шведској

поводом Дана државности Републике Србије

има задовољство да вас позове

да погледате видео презентацију
    
15. фебруара 2022. године

линк је доступан овде:

Амбасада Р. Србије неће радити са странкама у уторак, 15. фебруара и среду, 16. фебруара 2022. године због обележавања Дана државности. Конзуларно одељење Амбасаде ће дежурати само за хитне случајеве.

7. фебруар 2022.


Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић присуствовала је данас у Женеви потписивању Споразума о успостављању центра Светског економског форума за четврту индустријску револуцију у Србији, првог таквог у региону Западног Балкана.

Споразум су у седишту тог форума потписали директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Србије Михаило Јовановић и извршни директор задужен за центре Светског економског форума за четврту индустријску револуцију Џереми Јургенс.

Поменути центар у Србији биће 16. у мрежи центара Светског економског форума у свету и први у региону Западног Балкана.

Нови центар почеће са радом 1. марта, а функционисаће као непрофитна организација и платформа за јавно-приватно партнерство и сарадњу за четврту индустријску револуцију, док ће фокус рада бити на вештачкој интелигенцији и биоинжењерингу.

Потписивању овог документа присуствовали су и оснивач и извршни директор Светског економског форума Клаус Шваб и председник тог форума Борге Бренде, са којима се Брнабић претходно састала.

Брнабић је у обраћању новинарима истакла да је овај споразум резултат дугогодишњег заједничког рада Србије и Светског економског форума (WEF).

Почели смо да разговарамо још 2018. године, потписали Меморандум о разумевању, затим нас је 2020. година мало спутала, али наставили смо 2021. године да планирамо и ево нас данас овде, навела је она.

Према њеним речима, центар ће бити усмерен на област развоја вештачке интелигенције, биомедицине и биотехнологије, те на начине на које дигитализација може да подигне продуктивност предузећа и читаве економије.

То је оно што даље води ка већим платама, бољем животном стандарду, као и према економији која је, пре свега, заснована на знању, креативности и иновацијама, нагласила је Брнабић.

Данас, како је подвукла, имамо огромно признање за све што је Србија урадила у области дигитализације, развоја високих технологија и промене парадигме – са економије која је била заснована на радно интензивним инвестицијама, ка дигиталном развоју.

Зато овај споразум показује и да је Србија препозната као један од лидера у економији и ИТ индустрији у последњих шест година, указала је премијерка и оценила да је ово најава почетка још ближе сарадње Србије и Светског економског форума.

Она је додала да ће са 16 центара WEF-а за четврту индустријску револуцију у свету на сваких месец дана имати заједнички састанак, на којем ће се говорити о томе шта сваки од њих ради, будући да сваки има различит фокус.

Тако ћемо на сваких месец дана чути шта ко ради, учити једни од других и сигурна сам у то да ће центар у Београду бити један од најбољих, поручила је председница Владе.

Према њеним речима, овим добијамо видљивост, могућност да се Србија додатно етаблира као инвестициона дестинација, земља добра за живот, инвестирање у нове технологије и знање.

Јовановић је објаснио да ће центар за четврту индустријску револуцију у Србији радити у оквиру Канцеларије за ИТ и еУправу.

Он је рекао да ће овај центар блиско сарађивати са другим значајним националним институцијама, пре свега са Истраживачко-развојним институтом за вештачку интелигенцију и Институтом за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, са другим државним установама, научним институтима и приватним сектором.

Према његовим речима, екосистем формиран око центра користиће инфраструктуру Националне платформе за развој вештачке интелигенције, Центра за секвенцирање генома и будућег биоекономског центра – БИО4 Кампус.

Потписивање Споразума о оснивању центра за четврту индустријску револуцију са Светским економским форумом представља потврду резултата Владе Србије у пројектима дигитализације, развоју ИТ сектора и еУправе, иновацијaма и улагању у образовање и знање.

Оснивање српског центра представља још један снажан подстицај даљем развоју и ИТ сектора и иновацијама, технолошком препороду и лидерству Србије у овом делу Европе.

У ери четврте индустријске револуције Србија користи своју шансу и постаје регионални технолошки и научни лидер.

На иницијативу премијерке Брнабић, Влада Србије је визионарски 2019. године донела Стратегију развоја вештачке интелигенције, као једна од само 26 земаља у читавом свету која је такву стратегију имала, при чему је циљ успостављање Националне платформе за развој вештачке интелигенције.

Само две и по године пошто је у Крагујевцу постављен камен темељац за изградњу Дата центра, у оквиру њега су пуштени у рад и платформа за вештачку интелигенцију и суперкомпјутер.

Платформа је на располагању нашим иновативним стартап компанијама и научницима како би брзо развијали нове производе вештачке интелигенције.
.
Извор/Фото: Танјуг

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић разговарала је данас у Београду са министром спољних послова Летоније Едгарсом Ринкевичсом о европској интеграцији Србије, као и о билатералним односима и ситуацији на Западном Балкану.
Јоксимовић и Ринкевичс су се сагласили да је напредак Србије у преговорима у приступању важан за обе стране, за нашу земљу и за ЕУ и државе чланице, јер показује да нова методологија проширења ЕУ даје очекиване резултате.
„Имајући у виду све што је Србија постигла, достижући сва мерила за отварање два кластера, од којих је један и отворен у децембру, а посебно унапређујући владавину права, важно је да је ЕУ то препознала и да је наша земља показала да је поуздан партнер у свим питањима која су од заједничког интереса“, рекла је министар.
Захваљујући Летонији на подршци политици проширења и отварању кластера 4 - Зелена агенда и одрживо повезивање, на Међувладиној конференцији у децембру прошле године, нагласила је да су добри билатерални односи основ и за даље унапређење сарадње у многим областима, а посебно политичке и техничке сарадње у преговарачком процесу Србије и ЕУ.
Јоксимовић је информисала летонског колегу о свим даљим активностима које Влада предузима како би реализовала реформу правосуђа, како једну од кључних за јачање владавине права, али и оне из области Зелене агенде, као и остале које воде испуњавању критеријума за отварање осталих кластера.
Ринкевичс је изјавио да је Летонија један од заговорника политике проширења Европске уније, имајући у виду и трансформацију коју је та земља остварила у политичком и економском погледу у својој интеграцији у Унију.
Нагласио је да ће Србија имати подршку Летоније за све реформе које воде демократизацији друштва, владавини права, јачању дијалога и безбедности у региону, а које уз све остале, чине основ за чланство у ЕУ.
Јоксимовић и Ринкевичс разговарали су посебно и о актуелним питањима очувања европске и енергетске безбедности.

Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић састао се данас са министром иностраних послова Републике Летоније Едгаром Ринкевичсом и захвалио на подршци коју Летонија пружа нашој земљи на путу ка ЕУ.
Министар Селаковић је на заједничкој конференцији за новинаре после састанка рекао да је задовољан разговором, који је, између осталог, био усмерен на продубљивање сарадње са Летонијом у процесу евроинтеграција.
“О нашим плановима и намерама сведочи и Меморандум о сарадњи два министарства спољних послова који смо управо потписали, а који дефинише нашу добру вољу да у наредном периоду одржавамо редовне политичке консултације, да размењујемо искуства у области европских интеграција, али и дајемо допринос као два министарства додатном развоју економске сарадње”, навео је шеф српске дипломатије.
Према његовим речима, европски пут Србије је нешто што је константа и стратешко опредељење наших грађана и наше државе.
Министар Селаковић је пренео да је са колегом из Летоније разговарао о политичким догађајима у регионима у којима се две државе налазе, о продубљивању сарадње, као и о дијалогу Београда и Приштине, о нужности да се дијалог настави, али и да се спроведу до сада постигнути споразуми, нарочито када је реч о оснивању Заједнице српских општина.
Према његовим речима, од Првог бриселског споразума је прошло више од три хиљаде дана а да Приштина још увек није извршила своје обавезе.
“Наставићемо разговор на ову тему. Изразио сам захвалност колеги на спремности Летоније да повећа свој контингент у оквиру јединица Kфора, што нама значи много када је у питању очување и одржавање безбедности и стабилности на терену“, нагласио је министар Селаковић.
Шеф српске дипломатије је рекао да је са колегом из Летоније разговарао и о сарадњи на мултилатералном плану и спремности обе државе да подрже међусобне кандидатуре у предстојећем периоду, а посебно је поздравио иницијативу летонског колеге о именовању Бојана Kостића за почасног козула у Србији.
Kако је навео, сагласили су се да је економско-трговинска сарадња две земље на скромном нивоу, да постоји много више шанси да се она у будућности развија, а било је речи и о сарадњи у области ИТ.
Министар спољних послова Летоније Едгар Ринкевичс констатовао је да је Србија протеклих година направила огроман напредак у процесу евроинтеграција и честитао на успешно спроведеном референдуму о уставним променама.
„За Летонију је важно да постоји кредибилан процес проширења ЕУ на западном Балкану и да земље кандидати испуне све критерујуме, од пољопривреде, владавине права и правосуђа, до усклађивања спољних политика“, рекао је Ринкевичс. 

Како је додао, постигнута је сагласност да на билатералном нивоу недостаје редован дијалог на високом нивоу, али постоји обострана жеља да се то исправи.
Када је реч о економским односима сарадњи, министар Ринкевичс је констатовао да постоји велики простор за интензивирање сарадње пре свега у ИТ сектору.
Он је додо и да Летонија подржава дијалог Београда и Приштине и да је става да сви споразуми који су постигнути морају да буду имплементирани. 

31. јануар 2022.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са министром спољних послова Републике Летоније Едгарсом Ринкевичсом о билатералним односима, економској и трговинској сарадњи и напретку Србије у процесу европских интеграција.

Брнабић је изнела став о стратешком опредељењу Србије за приступање Европској унији, истичући да веома цени подршку коју Летонија пружа нашој земљи на њеном европском путу, а нарочито за отварање Кластера 4 у децембру прошле године.
Она је изразила очекивање да ће, током француског председавања Савету ЕУ, Србија отворити и Кластер 3, који се односи на конкурентност и инклузивни раст.
Према њеним речима, Србија се залаже за напредак Западног Балкана на европском путу, који је од суштинског значаја за стабилност региона.
Премијерка је изразила захвалност Летонији на доприносу безбедности на Косову и Метохији кроз значајно учешће у саставу мисија КФОР и ЕУЛЕКС, оценивши да је присуство ових мисија и даље неопходно и да умногоме утиче на сигурност грађана.
Шеф летонске дипломатије похвалио је напредак Србије на пољу евроинтеграција, нагласивши да су успешно спроведеним референдумом о уставним променама учињени значајни кораци у области реформе правосуђа, кључни за даљи напредак у области владавине права.
Он је оценио да постоји значајан простор за унапређење економске сарадње и повећање обима спољнотрговинске размене, додавши да је Летонија, када епидемиолошки услови дозволе, отворена за директне контакте привредника двеју земаља, који би могли допринети снажнијој економској сарадњи.
Две стране су посебно нагласиле могућности сарадње у области биоекономије.
Ринкевичс је пренео подршку Летоније нормализацији односа и остваривању напретка у дијалогу Београда и Приштине, уз пуну примену договореног, истичући да ова земља чврсто подржава поштовање демократских процеса и став да је неопходно омогућити гласање Срба који живе на Космету на предстојећим изборима.
Премијерка Србије и министар спољних послова Летоније изразили су уверење да ће, по завршетку пандемије, бити интензивирани и политички контакти на највишем нивоу како би се продубила билатерална сарадња двеју држава.
Извор/Фото: www.srbija.gov.rs

21. јануар 2022.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са амбасадорком Краљевине Шведске у Београду Аником Бен Давид о билатералним и економским односима двеју држава, европским интеграцијама Србије, као и заједничким активностима у области заштите животне средине.
Брнабић је истакла да је Србија опредељена за унапређење односа двеју држава, посебно на пољу економије, додавши да у нашој земљи послује приближно седамдесет шведских компанија, које имају веома важну улогу у расту привреде и борби против незапослености.
Она је указала на то да о томе сведоче и планови компанија попут „Икее“ о ширењу капацитета у Србији, што уједно представља и позитиван сигнал за привлачење нових инвестиција.
Бен Давид је оценила да Србија припада унији европских земаља и поручила да ће Шведска наставити са подршком процесу евроинтеграција, реализацији Зелене агенде и унапређењу економске сарадње.
Извор/фото: www.srbija.gov.rs

21 January 2022
Serbia committed to improving bilateral relations with Sweden
Prime Minister Ana Brnabic spoke today with Swedish Ambassador to Serbia Annika Ben David about bilateral and economic relations between the two states, European integration of Serbia and the joint activities in the field of environmental protection.
Brnabic underlined that Serbia is committed to improving relations between the two states, especially in the field of the economy and added that around seventy Swedish companies do business in Serbia and that they have a very important role in the growth of the economy and the fight against unemployment.
This is also confirmed by plans of companies such as Ikea that intend to expand their capacities in Serbia, which represents a positive signal for attracting new investments.
Ben David said that Serbia belongs to the union of European countries and that Sweden will continue to support the process of European integration, realisation of the Green Agenda and the improvement of economic cooperation.

ŠVEDSKA
Počevši od 21.01.2022. godine državljani Republike Srbije, koji imaju digitalnu potvrdu o vakcinaciji EU (EU Digital COVID-19 Certificate), izdatu od strane nadležnog organa u  Srbiji, mogu da uđu u Švedsku i nije im potreban negativan test na COVID-19.
Napominjemo da vakcine koje su dostupne u Republici Srbiji, nisu sve priznate u Kraljevini Švedskoj.
Trenutno su odobrene samo one vakcine u skladu sa uredbom EU 726/2004 ili koje je SZO odobrila za upotrebu u hitnim slučajevima (izvor - https://polisen.se/en/the-swedish-police/the-coronavirus-and-the-swedish-police/faq/#laws):

Comirnaty (COVID-19 vaccin BioNtech Tozinameran)
Spikevax (COVID-19 Vaccin Moderna)
Vaxzevria (COVID-19 Vaccin AstraZeneca)
COVID-19 Vaccin Janssen
COVID-19 vaccin AstraZeneca/SKBio
COVISHIELD (Serum Institute of India COVID-19 vaccin)
COVID-19 vaccin BIBP/Sinopharm
CoronaVac (COVID-19 vaccin Sinovac).
COVAXIN (COVID19 vaccine Bharat Biotec)
COVOVAX (COVID-19 vaccine Serum Institute of India)
NUVAXOVID (COVID-19 vaccine Novavax).
Ukazujemo da se na ovoj listi ne nalazi vakcina protiv COVID-19 «Sputnjik V» .

Nevakcinisanim licima iz država van EU, uključujući i Srbiju, može biti dozvoljen ulazak u Švedsku samo ukoliko su obuhvaćeni izuzećem koje se odnosi na:
- Decu starosti do 18 godina,
- Lica sa dugotrajnom dozvolom boravka u Švedskoj,
- Lica koja imaju hitne porodične razloge,
- Zaposlene u transportnom sektoru,
- Pomorce,
- Strane diplomate akreditovane u Švedskoj i članove njihovih porodica,
- Osobe koje dolaze na poziv Vlade Švedske,
- Osobe pod međunarodnom ili humanitarnom zaštitom.
Ovim licima nije potreban negativan test na COVID-19. Švedski pogranični organi zadržavaju diskreciono pravo u pogledu primene odluke o ulasku u Švedsku,  posebno ako nisu ispunjeni uslovi za ulazak u Švedsku.

Позивамо вас да се пријавите на конкурс за културни програм у организацији Савеза Срба у Шведској  намењен деци и омладини.
Позив се упућује самосталним уметницима и групама у матици и расејању који би својим садржајем из културе (позориште, књижевност, сликарство, радионице, филмови, музика…) били занимљиви деци и омладини која живе и одрастају у Краљевини Шведској.

Конкурс је још увек отворен те није касно да се пријавите, ОВДЕ:

Комисија Савез Срба у Шведској ће пристигле пријаве обрадити и информисати све који су конкурисали о својој одлуци.

УКЉУЧИТЕ СЕ – ПРИЈАВИТЕ СЕ и својим културним садржајем учествујте у одрастању младих у Краљевини Шведској.

Амбасада Р. Србије неће радити у понедељак, 3. јануара, четвртак, 6. јануара и петак, 7. јануара 2022. године због прославе новогодишњих и божићних празника. Конзуларно одељење Амбасаде ће дежурати само за хитне случајеве.

Сва лица која путују у Летонију у обавези су да попуне електронски формулар на веб страници www.covidpass.lv, не раније од 48 часова пре уласка у Летонију, као и да пруже на увид документа у вези са вакцинацијом, тестирањем или опоравком од COVID-19.
Ограничења уласка у Летонију зависе од државе из које лице путује, као и од доказа о вакцинацији, тестирању или опоравку од COVID-19. Вакцинација и опоравак, као и негативан резултат теста се доказују ЕU COVID-19 електронском потврдом (interoperable EU COVID certificate) или потврдом о вакцинацији или опоравку која је издата у САД, Аустралији или Канади.
Лица која долазе у Летонију, а потпуно су вакцинисана против COVID-19 у САД, Аустралији или Канади могу да добију краткотрајну потврду о вакцинацији за коришћење у Летонији. Потврда која се издаје само за територију Летоније еквивалентна је ЕU COVID-19 електронској потврди и важи 30 дана од дана издавања. Потврду издају туристички информациони центри који имају уговор са Националном службом за здравље.
У циљу ограничења ширења омикрон варијанте COVID-19, свим путницима који улазе у Летонију, укључујући и лица која имају ЕU COVID-19 електронску потврду, омогућено је да се бесплатно тестирају на територији међународног аеродрома Рига.
Држављанима Републике Србије који поседују ЕU COVID-19 електронску потврду о вакцинацији (прележаној болести или тестирању), у електронској или писаној форми, дозвољен је улазак у Летонију под условом да попуне електронски формулар на веб страници www.covidpass.lv, не раније од 48 часова пре уласка у Летонију. Ова лица нису у обавези да иду у самоизолацију. Овлашћени службеници аеродрома Рига, као и полиција, имају право да захтевају тестирање лица приликом уласка у Летонију, према процени.
Држављанима Р. Србије, који не поседују ЕU COVID-19 потврду, није дозвољен туристички или приватни долазак у Летонију, с обзиром да се Р. Србија налази на листи подручја високог ризика заразе.
Улазак у Летонију, из држава високог ризика заразе, дозвољен је држављанима Летоније, лицима која имају регулисан стални боравак у Летонији, или визу типа „Д“ за дужи боравак, уз ЕU COVID-19 потврду и пријаву на летонски сајт.
Лица која долазе из Р. Србије или транзитирају преко Србије, а испуњавају услов за улазак у Летонију, у обавези су да имају негативан PCR тест, не старији од 72 сата пре уласка у Летонију, или антиген тест не старији од 48 часова и да, најраније 48 сати пре преласка летонске границе, испуне електронски упитник на веб сајту www.covidpass.lv у који је унет податак о негативном тесту на COVID-19. Такође су обавезни и да на граничном прелазу покажу добијени QR код (потврда о пријави на летонски сајт). По уласку у Летонију у обавези су да се електронским путем региструју за PCR тест и обаве га о сопственом трошку у наредна 24 сата. До добијања резултата лица бораве у самоизолацији, на пријављеној адреси или у неком од туристичких смештаја који је за то одредила Развојна агенција Летоније. 
Тест није обавезан за децу до 12 година старости, дипломате акредитоване у Летонији и дипломатске курире, особе које долазе на позив званичника Летоније, запослене и чланове посада пружаоца услуга превоза терета и путника, поморце и припаднике трговачке флоте на путу ка, или враћању са брода, путницима авио компанија који путују у транзиту без напуштања рестриктивне зоне аеродрома до 24 сата, држављанима чланица ЕУ и лицима са сталним боравком у општинама Валка (Летонија) и Валга (Естонија), држављанима ЕУ у пограничној области, као и лицима са сталном дозволом боравка у ЕУ запосленим, или на студијама у пограничној области.

Изузетак од забране уласка у Летонију односи се на:
- Држављане Летоније, чланове њихових породица, лица за дозволом боравка у Летонији, странце који путују преко Летоније у транзиту да би се вратили у земљу свог сталног боравка.
- Држављане ЕУ, ЕЗ, Швајцарске и чланове њихових породица и сталне становнике тих земаља као и држављане ВБ и чланове њихових породица који су у транзиту до државе порекла.
- Запослене и чланове посаде пружаоца услуга превоза терета и путника.
- Поморце на путу до, или враћању са брода.
- Стране држављане који раде по уговору у Летонији који је признала Инвестициона и развоја агенција Летоније.
- Стране дипломате и чланови њихових породица који су у транзиту преко територије Летоније према држави службовања или држави порекла, као и особље страних ДК мисија и међународних организација који ће привремено обављати дужности у Летонији и државне службенике и запослене у дипломатско-конзуларним представништвима приликом обављања службених функција.
- Држављане Летоније који су чланови званичних делегација.
- Редовне студенте и студенте на размени, уколико имају писмени доказ високошколске установе да је обавезно присуство на студијама.
- Спортисте, спортске раднике и представнике међународних спортских организација акредитованих за учешће на међународној спортској манифестацији, или чије учешће је обавезно у складу са процедуром утврђеном Законом о спорту.
- Лица која долазе ради лечења, уз одобрење надлежне Здравствене службе, лица у пратњи болесника уколико се ради о малолетном лицу или ако је пратња неопходна.
- Културне раднике чији је долазак у Летонију везан за пружање услуга у култури и организацију јавних догађаја, на позив Министарства културе.
- Спортисте сениорских тимова Летоније, Олимпијског тима или Параолимпијског тима, као и спортисте летонског тима који путују ради учешћа на међународним такмичењима за олимпијаду или параолимпијаду, учеснике техничких спортова и дисциплина, запослене у спорту који пружају услуге индивидуалним спортистима и који се налазе на листи чланова њиховог тима која је одобрена од стране Министарства образовања и науке, а који се враћају у земљу после међународних такмичења.
- Стране држављане запослене у научним институцијама и чланове њихових породица.  
- Особе које долазе у Летонију на позив председника, Скупштине, Владе или члана Владе, Уставног суда, Врховног суда, Државне ревизорске службе или министарства.
Путнике авио компанија који путују у транзиту без напуштања рестриктивне зоне аеродрома до 24 сата уз потврду о транзитирању.

17.01.2022.

Због повећаног ризика од ширења пандемије Covid-19, шведска Влада је недавно донела одлуку о новим прописима приликом уласка страних држављана у Краљевину Шведску. Новом одлуком шведске Владе, која се примењује од 28.12.2021. године и на држављане Р. Србије, лица која имају дигиталну потврду ЕУ о вакцинацији (EU digital COVID-19 certificate) издату у Србији, могу да уђу у Шведску, под условом да имају и негативан резултат теста на Covid-19, не старији од 72 часа од тренутка узимања узорка. Тест је обавезан и за малолетна лица старосне доби од 12 до 18 година.
Према захтеву шведског Министарства здравља потврда о негативном резултату теста на COVID-19 мора да буде на енглеском, француском, шведском, норвешком или данском језику, као и да садржи следеће податке:
- Име и презиме особе која је тестирана,
- Датум и време када је узет узорак за тестирање,
- Болест или инфективни агенс, COVID-19 (SARS-CoV-2 или једна од његових варијанти),
- Тип теста: антиген тест, PCR тест, LAMP тест ili TMA тест,
- Негативан резултат теста,
- Назив, број телефона и адреса установе која је издала потврду, односно лабораторије у којој је рађен тест.

Од забране уласка у Краљевину Шведску могу бити изузете особе које долазе ради ургентног лечења или из хитног породичног разлога, уз презентовање доказа о томе и негативан резултат теста на COVID-19, не старији од 72 сата. Такође, од забране уласка у Шведску изузета су и лица која имају дозволу боравка у Шведској, запослени у транспортном сектору, путници у транзиту, дипломате акредитоване у Шведској, као и лица која долазе на позив званичних органа Шведске, с тим што је и за та лица обавезан негативан резултат теста.
Нова одлука шведске Владе важиће до 31. јануара 2022. године, када се очекује њено поновно разматрање у зависности од епидемиолошке ситуације у Краљевини Шведској. 

Амбасада Р. Србије неће радити са странкама у петак, 24. децембра и петак, 31. децембра 2021. године због прославе божићних и новогодишњих празника. Конзуларно одељење Амбасаде ће дежурати само за хитне случајеве.

14. децембар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић поручила је у Бриселу, након Међувладине конференције о приступању Републике Србије Европској унији, на којој је отворен Кластер 4, који обухвата четири поглавља у приступним преговорима са ЕУ, да је данашњи дан веома значајан и да представља веома важну прекретницу за Србију.

Брнабић је истакла да је Србија у складу са новом методологијом отворила Кластер 4 - Зелена агенда и одржива повезаност, и у оквиру тог кластера, отворена су четири нова поглавља.

Премијерка је оценила да је то велики успех на ком жели да честита свим грађанима Србије, исказавши захвалност председнику Србије Александру Вучићу на подршци и разумевању.

Важна ствар нове методологије је политичко управљање интеграцијама. Оно што смо ми урадили у мандату нове Владе је да у потпуности политички, заједно са министарком за европске интеграције Јадранком Јоксимовић, управљамо процесом, свим реформама, пре свега у области владавине права и то је дало резултат, рекла је премијерка.

Она је навела да је отварање поглавља огромна мотивација за даље реформе у области владавине права, јавне управе, привреде и економије.

Желим да захвалим свим државама чланицама Европске уније, као и Европској комисији на подршци и на разумевању. Показали су да су отворени, да су спремни да виде, да саслушају, да награде све оно што смо урадили и самим тим ово је велика мотивација да наставимо, чак не ни на исти начин на који смо радили до сада, већ да идемо брже и да радимо боље, напоменула је она.

Брнабић је изразила наду да ће Србија 2022. године отворити и Кластер 3, који је, како је навела, спреман, а да је следеће на агенди припрема за отварање Кластера 5.

Премијерка је нагласила да је све већи фокус на заштити животне средине и да је та тема све присутнија и све важнија у Србији.

Наши приоритети такође остају регионална стабилност, дијалог са Приштином, економија. Задовољна сам, и о томе смо и данас причали, тиме какве економске резултате Србија постиже. Очекујем да наш раст ове године буде 7,5 одсто, истакла је премијерка.

Она је нагласила да је степен усклађености Србије са спољном и безбедносном политиком Европске уније тренутно на 65,55 одсто.

Такође, Брнабић је изразила захвалност Словенији на успешном председавању ЕУ, као и на подршци државама чланицама, Европској комисији, комесару за проширење Оливеру Вархејију и председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен.

Премијерка је, одговарајући на питање новинара у вези са Поглављем 27, које се односи на унапређење животне средине, рекла да је то поглавље свакако најскупље од свих и да ће бити потребно више од 10 милијарди евра улагања.

Она је прецизирала да је реч о улагањима у пречистаче за отпадне воде, канализационе мреже, регионалне депоније, рециклажне центре, трансферне станице, унапређење квалитета ваздуха и субвенције за електрична возила.

Вероватно ће нам бити потребно још дуго након што, надам се, постанемо чланица ЕУ да ускладимо и достигнемо најбоље европске стандарде у области заштите животне средине, навела је Брнабић.

Према њеним речима, Србија је, захваљујући тешким мерама фискалне консолидације и економском развоју, 2020. године коначно добила прилику и финансијску могућност да постави област екологије као један од основних приоритета и да почну инвестиције у унапређење животне средине.

То је у овом тренутку најважнији кластер од свих. Да смо могли да бирамо, изабрали бисмо Кластер 4, због важности за грађане, нагласила је председница Владе и додала да је ово изузетно важан дан јер иза овога стоји изузетно много напора и посла.

У тешком тренутку за Србију и ЕУ, у доба пандемије корона вируса, добили смо огромно признање за све наше напоре и рад, закључила је Брнабић.

Она је указала на то да Србија сада са партнерима из ЕУ мора да ради на достизању стандарда Уније како би затворила тај кластер, напоменувши да ће то бити дуготрајан и скуп процес.

Извор: www.srbija.gov.rs
Фото: Танјуг

Поводом републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије који је расписан за 16. јануар 2022.године, преносимо део обавештења Министарства државне управе и локалне самоуправе:

''Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (25. децембар 2021. године), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећем републичком референдуму гласати у Краљевини Шведској.''
Обавештење Министарства спољних послова можете прочитати на нашем сајту.

Позивамо вас да изразите своју слободну вољу на предстојећем референдуму

Сваки држављанин Републике Србије који има пријављено место пребивалишта у Републици Србији и који је уписан у бирачки списак може да се изјасни на предстојећем Референдуму.
Уколико нема пријављену адресу боравишта у Р.Србији не може бити уписан у Бирачки списак.
Потребно је да свако лично провери да ли је уписанан у бирачки списак електронским путем.
Провера се врши на следећем електронском порталу, ОВДЕ:

Начин пријављивања за референдум 16.01.2021.

Уколико сте проверили податак о упису у бирачки списак и уколико сте уписани неопходне је да Амбасади Републике Србије у Стокхолму поднесете Захтев да ћете своје бирачко право остварити 16. јануара 2022. године у Краљевини Швеској.
Поступак је следећи:
1. Попунити образац Захтева са тачним подацима, читко написан - Прилог 2
2. Фотокопирати важећи  пасош или важећу личну карту

3. Доставити ова два документа најкасније до 20. децембра 2021. године Амбасади Р. Србије у Штокхолму на један од неколико начина:

3.1. Лично, радним даном од 10:00 до 13:00 часова
3.2. Поштом, на адресу: Hantverkargatan 26 / III 112 21 Stockholm
3.3. Скениране документе мејлом, на мејл адресу: konzul.rs@telia.com

Поступак за оне који нису уписани у бирачки списак
Уколико, након провере, ваше име није уписано у бирачки списак а имате уредно пријављено боравиште у Републици Србији потребно је да попуните додатни образац – Прилог 1.
Конзуларно одељење ће, службеним путем, поднети Захтев за упис у бирачки списак надлежној јединици локалне самоуправе (Град или Општина у Р. Србији) сходно пријављеном месту пребивалишта у Републици Србији.
Оба обрасца, образац Захтев за упис у бирачко место и образац Захтева да ће особа гласати у иностранству достављају се истовремено уз фотокопију важећег пасоша или личне карте.

Републичка изборна комисија доноси одлуку о отварању бирачког места уколико је регистровано најмање 100 особа које су се пријавиле са уредном и важећом документацијом.
Уколико број регистрованих/пријављених буде мањи од 100 особа Републичка изборна комисија неће отварати бирачко место у Краљевини Шведској

Прилог 1: З А Х Т Е В ЗА УПИС У ЈЕДИНСТВЕНИ БИРАЧКИ СПИСАК У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Прилог 2: З А Х Т Е В ЗА УПИС У БИРАЧКИ СПИСАК ПОДАТКА ДА ЋЕ БИРАЧ ГЛАСАТИ У ИНОСТРАНСТВУ

Министарска конференција ОЕБС-а у Стокхолму била је одлична прилика да се размотре сва питања којима се та безбедносна регионална организација бави, али и прилика за билатералне састанке са великим бројем министара и представника мултилатералних организација, рекао је данас у паузи конференције шеф српске дипломатије Никола Селаковић.
Министар спољних послова Србије имао је прилику да се сусретне са министрима спољних послова Аустрије, Румуније, Бугарске, Монака, Португалије, Шпаније, Русије, Казахстана и Киргизије.
Селаковић је истакао да су сви саговорници одали признање Србији на реформама и економским успесима које наша земља постиже, чврсто се утемељујући као лидер у региону.
Министар Селаковић је, како је додао, од министара из земаља чланица ЕУ добио охрабрења и поруке да можемо да очекујемо валоризацију реформи које спроводимо усклађујући наш правни и друштвени систем са тековинама ЕУ и европским вредностима.
„Право је задовољство и понос представљати такву Србију овде међу пријатељима и партнерским државама, и уверен сам да ће до краја ове министарске конференције она за нашу државу и МСП бити један од успешнијих мултилатералних догађаја у овој години“, казао је Селаковић.
Министар се осврнуо и на резултате петог састанак са шефом руске дипломатије Сергејем Лавровом, са којим је разговарао о важним питањима од интереса за две пријатељске државе и недавном сусрету председника Вучића и Путина у Сочију.

„Настављамо сарадњу и консултације, јер министарства спољних послова јесу министарства наше две државе која имају можда најинтензивнију сарадњу и тако ће то бити и у будућности", рекао је Селаковић.
Још једна добра вест је, према његовим речима, то што смо добили потврду министра иностраних послова Шпаније да ће почетком наредне године доћи у званичну посету Београду.
„То је разлог за наше задовољство, јер Србија и Шпанија су две пријатељске државе које се подржавају међусобно по питању територијалног интегритета, али Шпанија јесте и један од промотера нашег европског пута и то је за нас одлична вест и трудићемо се да будемо као и увек одлични пријатељи и домаћини“, рекао је Селаковић.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић изјавио је данас у Стокхолму, на 28. министарском савету ОЕБС-а, да чланице те организације треба да поштују принципе Хелсиншког завршног акта и посвете се очувању мултилатерализма.
Шеф српске дипломатије је поручио да морамо бити спремни на компромис у отклањању или бар смањењу безбедносних ризика, а да у тим напорима мултилатерализам треба да буде наш најзначајнији инструмент.
"Избијањем нових и заоштравањем постојећих конфликата, као и сталним појављивањем додатних изазова, ситуација се усложњава. Упркос нашим напорима годинама уназад, даље продубљивање јаза, недостатак политичке воље и отворености за укључивање у конструктиван и суштински дијалог доприносе подривању темеља на којима је ова организација изграђена", казао је Селаковић.
Подсетивши да се приближава педесета годишњица усвајања Хелсиншког завршног акта, Селаковић је нагласио да треба имати у виду да је тај документ, у време Хладног рата поставио десет основних принципа регулисања односа међу државама и тиме учинио да свет буде боље и безбедније место.
"Уверен сам да би требало да покажемо већу одговорност за будућност организације, политичку вољу и спремност на дијалог и компромисе, уз поштовање принципа и обавеза из овог значајног документа, као и оних које су преузете учешћем у раду ОЕБС-а", навео је Селаковић.
Он је констатовао да, упркос изазовима и нагомиланим проблемима са којима се ОЕБС данас суочава, чврсти темељи те организације, развијени механизми и њена флексибилност, јесу јасан показатељ да она остаје драгоцени инструмент колективне и свеобухватне безбедности.
Србија, како је рекао, сматра да би актуелне иницијативе и предлоге у вези са будућношћу ОЕБС-а требало пажљиво размотрити и кроз дијалог и консензус усвојити најбоља решења, која ће допринети јачању капацитета и видљивости организације.
Осврћући се на прилике у Југоисточној Европи,  Селаковић је оценио да ОЕБС у региону још увек има значајну улогу, како у јачању демократског капацитета и подршци даљим реформама региона, тако и у јачању сарадње, а самим тим и стабилности овог дела европског континента.
Србија је у протекле две деценије, како је објаснио, максимално користила експертску подршку ОЕБС-а у процесу свеобухватних реформи у друштву, а сарађује и са Мисијом ОЕБС на Косову и Метохији, која представља највидљивије међународно статусно неутрално присуство у Покрајини.
Министар Селаковић истакао је да је Србија посвећена европским интеграцијама и регионалној сарадњи кроз конкретне економске и инфраструктурне пројекте, јер једино кроз сарадњу са суседима, уз спремност да се уваже интереси свих, могу се постићи одржива решења проблема у региону.
"Са друге стране, желео бих да изразим дубоку забринутост и жаљење поводом безбедносне ситуације на КиМ током ове године, коју су обележили повећани број етнички мотивисаних напада и инцидената усмерених на припаднике српске заједнице, као и институционална дискриминација, напади на верске објекте СПЦ и подривање економске одрживости српске заједнице у Покрајини", казао је Селаковић.
Шеф српске дипломатије је истакао да, и поред напора које је Београд уложио у процес дијалога и испуњавање обавеза проистеклих из Бриселског споразума, политичари из Приштине до сада нису показали спремност да испуне своје обавезе.
"Уместо тога, повлаче унилатералне потезе, инсистирају на својој агенди тзв. државности и већ дуже од осам година одбијају да спроведу обавезу оснивања Заједнице српских општина, коју српска заједница на КиМ види као гаранцију свог опстанка у Покрајини", упозорио је Селаковић.

04. децембар 2021. године

Поводом републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије који је расписан за 16. јануар 2022. године, преносимо обавештење Министарства државне управе и локалне самоуправе:

Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (25. децембар 2021. године), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећем републичком референдуму гласати у иностранству.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име, презиме и име једног родитеља бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећем републичком референдуму и потпис подносиоца захтева.

Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије коме је поднет захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да бирач жели да гласа према месту боравишта у иностранству, на прописани начин доставља надлежној општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи, која о томе доноси решење.

По доношењу решења о одређивању бирачких места од стране надлежне изборне комисије за гласање на републичком референдуму, надлежна општинска, односно градска управа доноси решење о уписивању податка да ће бирач на републичком референдуму гласати према месту боравишта у иностранству и бирачко место на коме ће гласати, односно решење да нису испуњени услови да ће бирач на изборима гласати према месту боравишта у иностранству.

Након доношења решења да ће бирач на предстојећем републичком референдуму гласати према месту боравишта у иностранству и упису тог податка у јединствени бирачки списак, бирач се не уписује у извод из јединственог бирачког списка по месту пребивалишта у земљи, односно уписује се у извод из јединственог бирачког списка према месту боравишта у иностранству.

Указује се да се податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак за одлучивање по захтеву за упис податка о томе да ће бирач гласати у иностранству, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља.

Увид у јединствени бирачки списак може се извршити електронским путем, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана и регистарском броју личне карте, на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе можете видети ОВДЕ:

Такође, обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије поднети општинској, односно градској управи по месту њиховог пребивалишта у земљи захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак.”

Министарство спољних послова позива држављане Републике Србије који желе да искористе своје гласачко право у иностранству да се обрате најближем дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије. Листа дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије се може наћи ОВДЕ:

Вршилац дужности помоћникa министра спољних послова за ЕУ амбасадор Небојша Кошутић и амбасадор Србије у Шведској Драган Момчиловић учествовали су у Стокхолму, у саставу наше државне делегације, у билатералним консултацијама о питањима ЕУ интеграције Србије.
Том приликом разговарано је о даљим корацима Србије у процесу приступања ЕУ, са нагласком на оствареним резултатима на реформском плану, који су констатовани и у последњем Извештају Европске комисије о напретку.
Делегација Србије је, уз детаљна објашњења о конкретним постигнућима у погледу питања владавине права, као и успесима на пољу економских реформи, акценат ставила на потребу адекватне валоризације оствареног, у виду отварања нових кластера у преговарачком процесу на Међувладиној конференцији ЕУ и Србије у децембру ове године.
Током одржаних састанака, поновљена је подршка Стокхолма наставку процеса проширења ЕУ на регион Западног Балкана, укључујући Србију, уз неопходност континуираног рада на спровођењу реформи и примени усвојене легислативе, усклађене са стандардима ЕУ.
Шведска делегација је истакла опредељеност за наставак пружања експертске и финансијске помоћи реформским процесима у Србији.
Такође, две стране су размениле мишљења о сарадњи Србије и ЕУ у оквиру Заједничке спољне и безбедносне политике Уније, приликама у региону западног Балкана, дијалогу о нормализацији односа Београда и Приштине, уз осврт шведске стране на њено овогодишње председавање ОЕБС-у, те очекивања у вези са предстојећим Министарским саветом ОЕБС у Стокхолму.
У делегацији Србије, су осим амбасадора Кошутића и Момчиловића, били саветник премијера за спољну политику Никола Стојановић, саветник премијера за правна питања Михајло Живковић, саветник министра за европске интеграције Југослав Милачић и саветник у Амбасади Србије у Стокхолму Миљана Стојановић.
Делегацију Шведске предводио је генерални директор за ЕУ Министарства иностраних послова Торбјорн Солстрем.

Због повећаног ризика од ширења пандемије Covid-19, шведска Влада је 20.09.2021. године донела одлуку о забрани уласка држављана Србије у Краљевину Шведску, која важи до 31.01.2022. године. Од забране уласка у Шведску могу бити изузете особе које долазе ради ургентног лечења или из хитног породичног разлога, уз презентовање доказа о томе и негативан резултат теста на COVID-19, не старији од 72 сата.
Новом одлуком шведске Владе, која се примењује од 30.11.2021. године лица која имају дигиталну потврду ЕУ о вакцинацији (EU digital COVID-19 certificate) издату у Србији, могу без ограничења да уђу у Шведску. Иначе, од забране уласка у Шведску изузета су и лица која имају дозволу боравка у Шведској, запослени у транспортном сектору, путници у транзиту, дипломате акредитоване у Шведској, као и лица која долазе на позив званичних органа Шведске.

18. новембар 2021.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић састао се са шефом Делегације Европске уније Емануелеом Жиофреом и амбасадорима држава чланица ЕУ акредитованих у нашој земљи.

Селаковић је нагласио да је чланство у ЕУ апсолутни приоритет наше спољне политике и стратешко опредељење, преневши да смо у потпуности посвећени реформском процесу и унапређењу свих сегмената нашег друштва.

Оценио је да динамика приступних преговора треба да буде у складу са нашим реформским напорима, али да охрабрује што је овогодишњи извештај Европске комисије о напретку Србије позитивније интониран у поређењу са претходним, те да, у том смислу, очекујемо да ће до краја словеначког председавања Савету ЕУ бити одржана Међувладина конференција на којој ће бити отворена два кластера.
Министар је рекао да Србија одржава интензиван дијалог са званичницима ЕУ и додао да веома позитивно гледамо на одлуку Савета за спољне послове да се размотри начин да се партнери са западног Балкана укључе у дискусију о спољној и безбедносној политици.

Шеф српске дипломатије нагласио је да је ЕУ најзначајнији спољнотрговински партнер Србије, информисавши саговорнике да је за последњих седам година трговинска размена Србије и ЕУ повећана 52 одсто, а извоз српских производа у ЕУ увећан 64 одсто, што је, како је оценио, заједнички резултат.
Селаковић је казао да је Србија у потпуности посвећена очувању мира и стабилности у региону кроз сарадњу и отворени дијалог, истакавши иницијативу „Отворени Балкан“ као начин за економско повезивање региона.

Када је реч о процесу нормализације односа Београда и Приштине, министар Селаковић је рекао да је наша страна у потпуности опредељена за дијалог, као и да смо испунили преузете обавезе, али да Приштина упорно избегава да испуни своје, наводећи као пример да осам и по година није ништа урађено по питању оснивања ЗСО. Поред тога, према његовим речима, Приштина једностраним потезима на терену, четири у последња два месеца, додатно угрожава мир и стабилност.
Министар је информисао шефове мисија о борби Србије против пандемије, изразивши спремност за даљу сарадњу са партнерима из Европе и света у заједничкој борби против корона вируса.
Амбасадор Жиофре је захвалио министру спољних послова Селаковићу на пријему амбасадора Европске уније у Палати Србија. Амбасадор Жиофре је поздравио досадашњи ниво сарадње ЕУ и Србије у области заједничке безбедносне и одбрамбене политике, као и важан допринос Србије мисијама и операцијама ЕУ.
"Заиста се надамо да ћемо моћи даље да развијамо усклађивање спољне политике Србије са Европском унијом", изјавио је амбасадор.
Савет за спољне послове ЕУ је имао стратешки разговор о Западном Балкану у понедељак, политички дијалог о спољној и безбедносној политици је одржан у Београду пре два дана, пар недеља након објављивања Годишњег извештаја, истакао је амбасадор Жиофре.
"У Савету за спољне послове постоји широка подршка снажном ангажовању ЕУ у региону и даљем придруживању региона у наше спољнополитичке напоре. Имали смо добру размену мишљења о томе данас, и радићемо на даљој интеграцији Србије и региона на свим нивоима", закључио је амбасадор.

На основу овлашћења МСП бр. 1514-1/12 од 08. септембра 2021. године, државни секретар Немања Старовић је 29. октобра 2021. године донео одлуку о додели националних признања за изузетан допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачања веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону. Увид у објављену одлуку, као и списак свих пристиглих пријава за доделу националних признања можете видети на:

http://www.mfa.rs

http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

12. новембар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас у Паризу да очекује позитивне вести и подршку Француске за отварање једног или два кластера на међувладиној конференцији која ће бити одржана у децембру.

Брнабић је на конференцији за новинаре навела да је са председником Француске Емaнуелом Макроном разговарала о ситуацији у Србији, пре свега у контексту европских интеграција, односно о томе да ли можемо да рачунамо на подршку те земље за отварање кластера на децембарској међувладиној конференцији.

Имамо спремна два кластера за отварање, тако да очекујем позитивне вести и подршку Француске за један или оба кластера, али свакако значајну подршку, поручила је премијерка.

Она је истакла да јој је Макрон рекао да пренесе поздраве председнику Републике Александру Вучићу и читавој Србији, као и да се са радошћу сећа посете Београду.

Имала сам данас добре разговоре са председником Кипра, али и председником Словеније, са којим сам такође разговарала о европским интеграцијама, односно о подршци те земље, која је јасна и недвосмислена за отварање кластера и даљи напредак Србије ка пуноправном чланству у ЕУ, регионалним односима и регионалној сарадњи, поручила је Брнабић.

Она је навела да је у Паризу разговарала и са високим представником ЕУ Жозефом Борељом.

Било је занимљивих и добрих разговора, чини ми се да смо урадили добре ствари за нашу земљу и очекујем да се тако настави и данас, истакла је премијерка.

Извор/Фото: www.srbija.gov.rs

12. новембар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да су тешки примери угрожавања српског културног, историјског и духовног наслеђа на Косову и Метохији доказ колико је битна улога Унеска у заштити и очувању баштине.

Брнабић је, на 41. заседању Генералне конференције Унеска у Паризу, нагласила да су четири драгуља српске средњовековне културне баштине на Космету – Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка, очувани захваљујући томе што су уписани на листу угрожене светске баштине, али да је још стотине локалитета и споменика угрожено.

Српска баштина на Косову и Метохији је од немерљиве важности не само за национални идентитет Србије, већ и као део цењене европске и светске баштине, подвукла је она.

Премијерка је указала на приврженост Србије основним принципима Унеска – дијалогу и консензусу, утемељеним у Повељи УН и Уставу Унеска, због чега се ми континуирано залажемо за деполитизацију ове организације.

Извор/Фото: www.srbija.gov.rs

Амбасада Р. Србије неће радити са странкама у четвртак, 11. новембра 2021. године због обележавања Дана примирја у Првом светском рату. Конзуларно одељење Амбасаде ће дежурати само за хитне случајеве.

2. новембар 2021. године

"Ваше Екселенције,

уважени делегати,
драга Сара,

На самом почетку, осећам обавезу да се захвалим премијеру Борису Џонсону и Влади Њеног Величанства на изузетном гостопримству.

Имам привилегију да представљам Републику Србију на овом важном месту и на највишем светском форуму који се бави најважнијом темом данашњице – унапређењем климатске свести.

Сви смо сагласни да морамо да улажемо у климу и животну средину.

Исто тако, сви се слажемо да будуће генерације морају да се образују како не би поновиле грешке које смо ми направили, уништавајући једину планету која живот чини могућим.

Изузетно сам почаствован тиме што Република Србија копредседава овогодишњом Конференцијом као представник Источноевропске Групе земаља које нису чланице Европске уније.

У конкретном смислу, посебан допринос нашег експертског тима видимо у завршетку преговора на операционализацији члана 6. Споразума из Париза, који се односи на успостављање глобалних тржишних и нетржишних механизама смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, као и на преостале одредбе које се тичу унапређеног оквира транспарентности и заједничке временске рокове за Национално утврђене доприносе, што су кључне одредбе Споразума за које још није постигнута одлука коју треба да усвоји Конференција, односно све државе чланице.

Стога сматрамо да је ово изузетна прилика да Србија да свој пуни допринос финализацији преговора, који ће, надамо се, обезбедити пуну примену Париског споразума.

Као резултат снажног економског развоја моделованог за Србију до 2050. године, утицај спровођења еколошких мера на запосленост ће бити оптималан, кроз стварање нових радних места и стварање нових, до сада непостојећих индустрија.

На првој аукцији зелених обвезница у Србији прикупљено је милијарду евра, што јасно потврђује поверење међународних инвеститора у нашу зелену агенду, али и економску и политичку стабилност наше државе.

Приходе остварене издавањем зелених обвезница користићемо за финансирање обновљивих извора енергије, енергетске ефикасности, одрживог управљања водама, спречавања загађења и развоја циркуларне економије и очување биодиверзитета.

И као што видите, драги пријатељи, моји људи су ми припремили сјајан говор, али ја ћу додати још неколико речи и поставити још неколико питања за оне који долазе из великих сила и који још нису одговорили на неколико питања:

Број један је: како ћемо финансирати све ове активности?

Чули смо причу о трилионима долара који су нам на располагању. Моје питање би било: колика би била каматна стопа, који би били услови за добијање тог новца и како ћемо се, заправо, позабавити тим питањем?

Број два: како ћемо третирати нуклеарне електране? Хоћемо ли их све затворити или ћемо их додатно градити?

Такође, како ћемо да градимо више обновљивих извора ако смо већ почели да подржавамо популистичке покрете против ветропаркова, нових хидроелектрана, и да ли ћемо угрозити ниво нашег јавног дуга у односу на БДП ако узмемо огромне количине новца?

Како ћемо се односити према природном гасу и како ћемо да обезбедимо пристојне цене природног гаса и електричне енергије?

Такође, овде сам дошао електричним аутомобилом од Единбурга до Глазгова. Али, како ћемо вршити ископавање и прераду литијума, никла, кобалта и многих других веома важних минерала?

И на крају, сви знамо шта је наш крајњи, коначни циљ. Али, то није бајка – мораћемо много да радимо, мораћемо да будемо 100 одсто посвећени и мораћемо да будемо искренији једни према другима.

Здравље људи који живе у Србији директно зависи од спровођења ове агенде, као што здравље и живот сваког живог бића на Земљи зависи од договора који ће се овде постићи и од спровођења тих договора на националном нивоу.

Можда је право време да ослушнемо и чујемо вапај Мајке Земље, јер ако изгубимо ову трку са временом, наша деца ће наследити бесповратно загађену планету.

Хвала вам што сте ме саслушали."

Извор: www.predsednik.rs
Фото: Димитрије Голл

Поштовани грађани,
Амбасада Републике Србије одржава КОНЗУЛАРНЕ ДАНЕ у Малмеу и Гетеборгу.
КОНЗУЛАРНИ ДАН У МАЛМЕУ биће одржан у суботу, 13. новембра 2021. године од 09:30 до 13:00 часова, у просторијама Културно-спортског друштва „Србија“, на адреси Ystadsvägen 46, 214 45 Malmö.
КОНЗУЛАРНИ ДАН У ГЕТЕБОРГУ биће одржан у суботу, 20. новембра 2021. године од 10:00 до 13:00 часова у просторијама српског друштва „Синђелић“, на адреси Brahegatan 11, 415 01 Göteborg.

На конзуларном дану имаћете прилику да извршите бише конзуларних радњи:
- Пријава брака и рођења деце;
- Овера пуномоћја и овера наследничке изјаве;
- Подношење захтева за пријем у држављанство Републике Србије;
- Подношење захтева за утврђивање држављанства Републике Србије;
- Издавање потврде о животу;
- Увођење у војну евиденцију регрута;
- Пријава смрти;
- Издавање спроводнице за пренос умрлог лица;
- Издавање путног листа ради повратка у Републику Србију,  као и подношење захтева за путни лист за Црну Гору.

За све додатне информације можете се обратити Амбасади Републике Србије у Стокхолму на бројеве телефона (+46) 08247748, (+46) 08218482, сваког радног дана између 13:00 i 15:00 часова,  или путем mail-a на:

serbiaemb.consular@telia.com i konzul.rs@telia.com

Амбасада РС у Стокхолму неће радити 17.11.2021. године у периоду од 08:00 до 13:00 часова. У том периоду биће искључена струја у згради у којој се налази Амбасада, због замене електричне централе.

22. октобар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, заједно са министaрком за европске интеграције и главним преговарачем Јадранком Јоксимовић, састала се данас са шефом Делегације Европске уније у Србији Емануелеом Жиофреом и амбасадорима држава чланица ЕУ.

Теме састанка биле су Пакет проширења ЕУ за 2021. годину и посебно Извештај Европске комисије о Србији за ову годину, као и наредни кораци у процесу приступања Унији.

Брнабић је указала на то да je овај састанак одржан по објављивању Извештаја ЕК, а пре финалне одлуке држава чланица о томе да ли ће подржати отварање кластера.

Она је истакла да Србија има континуирану комуникацију са Делегацијом ЕУ и свим државама чланицама и да отворено разговара у вези са даљим реформама, а пре свега у области владавине права.

Премијерка је оценила да је у овогодишњем Извештају о напретку Србије објективно сагледано све што је Влада Србије постигла на убрзању политичких и економских реформи, чиме је реализован и један од стратешких приоритета.

Према њеним речима, посебно је важно то што је Европска комисија јасно дала препоруку да је Србија достигла критеријуме неопходне за отварање два кластера поглавља.

Данас смо у прилици да вама, као представницима ЕУ и држава чланица Уније пружимо и додатне информације о усвајању и спровођењу свих неопходних реформи, навела је председница Владе.

Брнабић је нагласила да је због тога значајно то што се овај састанак одржава одмах након Извештаја о напретку, а пре финалне одлуке држава чланица о томе да ли ће подржати отварање кластера.

Председница Владе је изразила уверење да ће и та додатна појашњења допринети да Србија добије сагласност за формални наставак преговора до краја ове године.

Она је, такође, истакла да је препорука Европске комисије за даље отварање кластера политички веома значајна, не само као подстицај Влади да настави мотивисано и одговорно да реализује своје реформске планове, већ и грађанима Србије, али и свима у региону, који још једном и на овај начин добијају јасну потврду о перспективи чланства у ЕУ.

Нашим грађанима посебно је важно што је постигнут напредак у свим сегментима владавине права, као и то што је тај напредак резултат снажнијег политичког лидерства и заједничког деловања свих институција државе Србије, предочила је Брнабић.

Премијерка је указала на то да се жели додатни напредак у свим областима, а нарочито у владавини права и да је управо за то значајна континуирана комуникација са Делегацијом ЕУ у Србији и свим државама чланицама.

Јоксимовић је навела да Извештај обезбеђује потребну равнотежу у оцени свега што је Србија остварила у претходном периоду.

Према њеним речима, веома је важно за даљи реформски процес да је евидентирано да смо испунили све критеријуме за отварање свих 12 поглавља у два кластера: кластера 3, који се односи на инклузивни раст и компетитивност и кластера 4 - Зелена агенда, дигитализација и одржива повезаност.

Такође, како је подвукла, у већ отвореном кластеру 1, који се односи на основе владавине права, констатован је напредак у свим областима – у реформи правосуђа, слободе изражавања и медија, борбе против корупције, основних људских и мањинских права, борбе против организованог криминала.

Према њеним речима, у неким сегментима спровођење реформи је брже, у другим је та динамика нешто спорија, али је напредак уочен у свим областима и забележен је и у самом извештају.

Она је изразила уверење да ће опште оцене Европске комисије, које говоре у прилог искрености, посвећености и способности Владе да у доба глобалне пандемијске кризе спроводи политике од значаја за процес приступања, бити довољан оријентир државама чланицама да се усагласе око даљег отварања кластера.

Амбасадор Жиофре је изразио захавалност Влади на томе што је сазвала овај састанак са амбасадорима држава чланица ЕУ, оценивши то као позитиван показатељ посвећености Србије јачању дијалога о реформама ради решавања приоритета и неопходних активности идентификованих у годишњем Извештају ЕК.

Он је подсетио на то да Извештај одражава повећан број иницијатива Владе за испуњавање критеријума ЕУ последњих месеци, које имају потенцијал да се преточе у опипљив напредак када се у потпуности спроведу.

Жиофре је подсетио на то да су ЕУ и њене чланице раније овог месеца, на Брду код Крања, поново потврдиле посвећеност Уније европској перспективи Србије и процесу придруживања.

Како је истакао, новом методологијом они подстичу Србију да настави реформе и очекују да Србија испуни своје обавезе, посебно у области владавине права.

Према његовим речима, лидери ЕУ су на Брду изразили очекивање да ће партнери на Западном Балкану, укључујући Србију, јасном и доследном јавном комуникацијом пренети предности приступања ЕУ и подршке Уније и њених инвестиција.

Извор/Фото: www.srbija.gov.rs

Због погоршане епидемиолошке ситуације у Летонији је уведено ванредно стање 11.10.2021. године, а мере ограничења ће трајати до 15. новембра 2021. године.
Током ванредног стања у Летонији су уведена следећа ограничења:
- Забрањена су сва јавна и приватна окупљања.
- У периоду од 20:00 часова до 05:00 часова забрањено је кретање осим у случајевима ургентне потребе. Лица која у том периоду нужно морају да буду ван места становања у обавези су да о томе испуне сертификат (преузима се са интернета).
- Само лица која неизоставно морају да путују ван места становања могу се током ноћи кретати од своје куће до аеродрома или железничке станице.
- Окупљање је дозвољено само лицима из једног домаћинства.
- У свим јавним просторијама обавезни је ношење маски за лице.
- Продавнице или службе које нуде ургентне услуге могу бити отворене од 6:00 до 19:00 часова.
- Биће отворене само продавнице неопходних потрепштина (продавнице прехрамбених производа, укључујући ветеринарске продавнице, оптичари, продавнице сточне хране, продајна места за штампу, продавнице средстава за хигијену, продавнице телекомуникационих добара и услуга, цвећаре, продајна места авио, возних и аутобуских карата).
- Бензинске пумпе и апотеке ће радити 24 сата.
- Кетеринг службе могу да пружају само услуге оброка за понети;
- На Рига Аеродрому могу се служити оброци, уз поштовање епидемиолошких мера;
- Услуге у салонима лепоте и „велнес“ центрима нису дозвољене;
- Образовне институције ће продужити школски распуст до 29. октобра о.г. После тог периода ће само ученици од 1. до 3. разреда похађати наставу, а за све друге полазнике настава ће бити организована на даљину.
- Све културне и спортске манифестације се отказују до 15. новембра 2021. године.

- Влада Летоније саветује грађанима да, без преке потребе, не путују у иностранство, као и да воде рачуна о ограничењима која су уведена у другим земљама током пандемије COVID-19.

- Услови за путовање у Летонију нису промењени: (https://www.mfa.gov.rs/gradjani/putovanje-u-inostranstvo/covid-19-uslovi-za-putovanje).

15. октобар 2021. године

Говор министра спољних послова Србије Николе Селаковића на седници СБУН посвећеној раду УНМИК-а:

Поштовани председниче Савета безбедности,

Уважени чланови Савета безбедности,

Поштовани специјални представниче,

Желим да захвалим генералном секретару Уједињених нација Гутерешу и специјалном представнику генералног секретара и шефу УНМИК Танину на поднетом извештају и напорима који се улажу у спровођење мандата УНМИК. Захваљујем и члановима Савета безбедности на континуираној пажњи коју посвећују питању Косова и Метохије. Република Србија високо уважава активности Мисије Уједињених нација на Косову и Метохији и залаже се за њен што делотворнији рад у складу са резолуцијом Савета безбедности УН 1244 у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања трајног мира, стабилности и безбедности у Покрајини.

Господине Танин,

Примите изразе наше захвалности и на ангажману и сарадњи оствареној током Вашег мандата.

Господине председниче,

Велико жаљење и забринутост изазивају чињенице да је безбедносну ситуацију на Косову и Метохији у протеклом периоду обележио повећан број различитих етнички мотивисаних напада и инцидената усмерених против Срба, што је констатовано и у Извештају; да привремене институције самоуправе (ПИС) у Приштини настављају да предузимају једностране потезе и одбијају да имплементирају договоре постигнуте у оквиру бриселског дијалога; да се наставља са институционалном дискриминацијом Срба, нападима на објекте Српске православне цркве и подривањем економске одрживости српских средина у Покрајини.

Сведоци смо да се свакодневно, убрзаним темпом, нижу опасне провокације Приштине којима се озбиљно угрожава безбедност Срба на Косову и Метохији и директно крше споразуми и договори постигнути у оквиру бриселског дијалога.

Најновији насилни упад јединица тзв. РОСУ у северни део Косовске Митровице, 13. октобра, је девети упад те врсте. Сузавци, шок бомбе и необуздано насиље постају свакодневица Срба на северу КиМ, и то се мора одмах зауставити.

У последњем нападу ватреним оружјем и хемијским средствима, коришћеним од стране приштинских специјалних снага, од последица хемикалија коришћених у интервенцији преминула је 71-огодишња Верица Ђелић, рањено је 10 ненаоружаних цивила, међу којима је и 36-огодишњи Срећко Софронијевић, рањен критично, с леђа из аутоматске пушке. На мети пуцњаве нашла се и тромесечна беба која је чудом остала неповређена.

Лажни изговор за последњу унилатералну акцију, како ју је назвао и високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ, био је борба против организованог криминала и шверца. Даме и господо, Србија је снажно против организованог криминала и шверца, али чланице СБУН треба да знају да је један овако важан и општи глобални циљ, који делимо сви, цинично искоришћен за оружани напад на ненаоружане цивиле, који је почео упадом са аутоматским пушкама у апотеке у којима се витално значајним лековима снабдевају пацијенти српске али и других националности. Четири дана пред локалне изборе на Косову и Метохији, како би на неодговоран и нехуман начин дошао до гласова, до краја мотивисан сепаратистичким циљевима, актуелни режим ПИС је на лековима од којих зависе животи људи кренуо да докаже свој став о статусу супротан Резолуцији 1244 СБУН.

Само неколико дана пре тога још једна провокација од стране Приштине довела је до опасне кризе, када су припадници такозване јединице РОСУ, наоружани дугим цевима и појачани оклопним возилима, распоређени на административне прелазе између централне Србије и Косова и Метохије - Брњак и Jариње - како би уклањали српске таблице и замењивали их привременим, чиме је на насилан начин онемогућено слободно кретање грађана.

Ови догађаји не улазе у извештајни период најновијег Извештаја генералног секретара УН о раду УНМИК, али на њих овом приликом морамо да се осврнемо како би свима било јасно колико је ситуација на терену драматична и колико озбиљне могу бити последице унилатералног деловања Приштине.

Упади тешко наоружаних формација приштинске полиције састављених искључиво од Албанаца на север Косова и Метохије, под различитим изговорима и мотивима, уз коришћење прекомерне силе, представљају провокације које имају изузетно опасан потенцијал за дестабилизацију ионако осетљиве безбедносне ситуације на терену. Циљ последњих упада приштинских специјалаца на север покрајине био је да се Срби испровоцирају и додатно заплаше демонстрацијом силе, а Београд испровоцира на неку врсту исхитрене реакције.

Очигледно је да Приштина оваквим потезима жели да избрише 10 година дијалога, који је једини начин за решавање отворених питања. Ове провокације још једном потврђују да привремене институције самоуправе у Приштини, не само да немају намеру да спроведу све договорено у Бриселском дијалогу, већ да је њихов циљ потпуно негирање дијалога као средства за решавање проблема. На некредибилност Приштине и опасно поигравање ватром, које може довести до несагледивих последица, не може се ефикасно реаговати позивањем „обе стране“ на конструктивност и уздржаност, што је већ дуже време манир у јавној комуникацији неких важних чинилаца у међународној заједници. Извор дестабилизације је само један, он има име - зове се привремене институције самоуправе у Приштини - и после догађања од 13. октобра јасно је да се он може и мора зауставити хитним и одлучним деловањем међународне заједнице. Сада је сасвим очигледно да се више не ради о спорадичним и изолованим провокацијама Приштине, већ да је реч о организованој кампањи етнички мотивисаног насиља и дискриминације против Срба.

Изражавамо забринутост и због најновијег увођења такси Приштине на поједине производе из централне Србије, које је обзнањено 8. октобра. Подсећамо да је једнострана одлука Приштине да уведе царине на производе из централне Србије у новембру 2018. године за последицу имала де факто потпуну трговинску блокаду и дуготрајан застој у дијалогу Београда и Приштине. Насупрот Приштини, која упорно једностраним актима настоји да успостави баријере према централној Србији, Београд упорно и доследно ради на либерализацији протока људи, робе, услуга и капитала, што је основна интенција наше иницијативе „Отворени Балкан“.

Поштоване чланице Савета безбедности,

У периоду од марта до септембра ове године, на који се односи најновији Извештај, извршено је близу 100 етнички мотивисаних напада на Србе, њихову приватну имовину, објекте верске и културне баштине. Повећање учесталости напада праћено је јачањем интензитета етнички мотивисаног насиља, на чијој мети су све чешће деца, стари, жене, малобројни повратници, као и храмови и други објекти Српске православне цркве.

Тиме се систематично појачава свеприсутан осећај несигурности преосталих Срба, али и одвраћају потенцијални повратници, којима се заправо поручује да локалне албанске заједнице некажњено могу да их нападају и онемогућавају им да се врате да живе у сопственим кућама.

Најупечатљивији пример положаја Срба на Косову и Метохији јесте случај расељеног лица Драгице Гашић, која се почетком јуна поново уселила у свој стан у општини Ђаковица. У том граду – који локални Албанци са поносом зову местом забрањеним за Србе – госпођа Гашић се по повратку најпре суочила са физичким и вербалним насртајима суграђана албанске националности. Уместо заштите, та тешко болесна жена је потом постала жртва и институционалног прогона, који су над њом покренули органи локалне самоуправе и полиције. Пошто се у овом случају ради о особи која је први и једини српски повратник у Ђаковици након више од двадесет година, за очекивати је било да ће у том тренутку у заштиту њених права стати барем организације цивилног друштва. Међутим, поступцима усмереним на прогон госпође Гашић убрзо потом су се прикључиле и НВО из Ђаковице, међу којима и оне које од међународних донатора добијају средства за пројекте повезане са јачањем демократије и владавине права.

Морам да поменем и најновији напад на кућу једине преостале Српкиње у центру Пећи, професорке у пензији Румене Љубић, којој су 13. октобра, два пута у само 24 сата, каменовани прозори.

Драгичина и Руменина судбина је застрашујућа слика стварног стања људских права, која на КиМ чека готово сваког од преко 200.000 расељених Срба и неалбанаца – под условом да скупе храбрости да се после више од двадесет година врате својим домовима у Покрајини. Поново подсећам да је од 1999. године одрживи повратак на Косово и Метохију остварило тек око 1,9% интерно расељених Срба и других неалбанаца.

Отуда верујем да ће описана подстаћи чланице Савета безбедности и међународно присуство на терену да питању повратка расељених, које је важан део мандата УНМИК, предвиђеног Резолуцијом СБ УН 1244, убудуће посвете приоритетну пажњу.

Због тога посебно захваљујем генералном секретару што ово изузетно важно питање ипак одржава у фокусу и што је у оквиру закључака свог Извештаја поново апеловао на стварање услова за одржив повратак интерно расељених лица и одрживу реинтеграцију повратника.

Уважени чланови Савета безбедности,

Српски средњовековни споменици на Косову и Метохији – међу којима су и споменици који су због изузетне вредности, али и константне угрожености, на Унесковој Листи светске баштине у опасности – још увек спадају у најугроженије културно наслеђе у Европи.

Подсећам да се на простору Косова и Метохије налази преко 1.300 српских цркава и манастира. Напади на српску културну и верску баштину истовремено су напади и на идентитет Срба у Покрајини и директно утичу на њихов осећај сигурности.

Упечатљив пример односа непоштовања према српским културним и верским споменицима у Покрајини је и случај манастира Високи Дечани. Манастир, који је од 2000. године више пута био мета напада и гранатирања, и данас због угрожености обезбеђују снаге КФОР-а. Суочен је са низом непријатељских деловања, при чему починиоце не одвраћа ни чињеница да је реч о добру светске баштине. Упркос честим декларативним наводима, чак ни одлука такозваног „уставног суда“ ПИС у Приштини донета пре пет година о потврди власништва манастира Високи Дечани над 24 хектара земље. Поздрављамо оцену генералног секретара УН по овом питању.

Поштовани господине председниче,

Република Србија остаје посвећена изналажењу компромисног политичког решења, као што је предвиђено Резолуцијом 1244, које ће обезбедити трајни мир и стабилност. Чврсто смо уверени да су дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање свих отворених питања.

Као држава посвећена поштовању међународног права и чланица Уједињених нација, Србија се противи сваком покушају успостављања вештачке равнотеже између страна у дијалогу, као и релативизацији одговорности за једностране акте.

Са забринутошћу констатујемо да ни више од осам година након постизања Бриселског споразума, није покренуто оснивање Заједнице српских општина, иако је Београд испунио све своје обавезе из тог споразума.

Бројни су и редовни примери кршења или опструкције од стране Приштине договора постигнутих у оквиру дијалога, у областима енергетике, правосуђа, слободе кретања и посета званичника.

Један од таквих примера је и пресуда којом се Иван Тодосијевић осуђује на две године затвора, а на коју се указује и у Извештају генералног секретара. Директно је прекршен Бриселски споразум, што су констатовали и представници Европске уније. Овим поступком Приштина је нанела несагледиву штету процесу помирења на Косову и Метохији.

Упркос томе што је и из Европске комисије стигло тумачење да је реч о кршењу Бриселског споразума, јер Тодосијевићу је пресуду морао да изрекне панел у којем већину чине судије српске националности, Приштина и даље не предузима ништа тим поводом.

Приштина је наставила и са праксом забране уласка српским званичницима на територију АП КиМ.

Сматрамо да је важно да међународна заједница, а посебно Европска унија, као гарант споразума, чврсто инсистира на томе да привремене институције самоуправе у Приштини приступе имплементацији свих постигнутих договора.

Уважени чланови Савета безбедности,

Као и до сада Република Србија остаје у пуној мери посвећена решавању питања несталих, што потврђује и кроз пуну сарадњу са релевантним међународним механизмима, као и учешћем у раду Радне групе за нестале. Очекујемо да и представници привремених институција самоуправе у Приштини испуне своје обавезе.

Имајући у виду све о чему сам говорио, сматрамо да је међународно присуство на Косову и Метохији у складу са резолуцијом СБ УН 1244 и даље неопходно. Поред УНМИК, важно је и присуство КФОР као главног гаранта безбедности и ЕУЛЕКС због ангажмана у области владавине права. Желим још једном да нагласим да Србија пружа пуну подршку поштовању међународног права, свеобухватном испуњавању резолуције СБ УН 1244 и активностима УНМИК у несмањеном обиму и са адекватним финансијским средствима, како би Мисија испунила мандат који јој је поверен Резолуцијом.

Хвала.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић данас је, на затварању комеморативног скупа Покрета несврстаних, захвалио свим учесницима што су дошли у Београд, место рођења тог покрета и поручио им да у Београду треба да се осећају као своје куће.
Министар Селаковић је поручио да су нас учесници конференције својим доласком учинили поносним, а да је лично осетио енергију скупа, добру вољу и позив на акцију.
“Хвала што сте дошли у Београд, што сте допринели нечему што показује да је ово јачи део човечанства, јер ми смо нације које смо слободољубиве, ми поштујемо вредности које су дефинисане у Повељи УН и посвећени смо принципама из Бандунга и Београдске декларацији од пре 60 година”, рекао је министар Селаковић.
Шеф српске дипломатије је посебно захвалио министру иностраних послова Азербејџана Џејхуну Бајрамову, са којим је заједно радио на организовању скупа ПНЗ поводом 60. годишњице прве конференције тог покрета, која је такође одржана у Београду.
“Показали смо солидарност, то је оно што нам треба све више и много више и да нас повезује у будућности. Хвала што сте дошли у Београд, ово је ваш дом. Београд је место рађања покрета и то је нешто што ће остати вечно”, поручио је министар Селаковић.

Београд, 11. октобар 2021.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић састала се данас са председником 76. заседања Генералне скупштине Уједињених нација Абдула Шахидом.
Шахид је на почетку састанка похвалио активности Србије у вези са донацијом вакцина против коронавируса земљама у региону, као и афричким земљама, што сматра изузетним чином толеранције и солидарности.
Брнабић је нагласила да Република Србија са Уједињеним нацијама има изванредну сарадњу, која се из године у годину унапређује.
Саговорници су истакли да је Генерална дебата у Скупштини УН, одржана у Њујорку прошлог месеца, на којој је премијерка учествовала, била сјајна прилика за то да читав свет чује изазове са којима се поједине земље широм света суочавају.
Обе стране су се сагласиле да су посебно горућа питања у свету у овом моменту климатске промене и борба против пандемије коронавируса, са акцентом на равноправну расподелу вакцина свим земљама света.
Шахид је истакао да је један од приоритета УН током заседања, којем он председава, оснаживање девојчица и жена у циљу достизања потпуне равноправности са мушкарцима у читавом свету.
Обе стране су се сагласиле са тим да је Србија сјајан пример, с обзиром на то да се на челу десет министарстава налазе жене и да близу 40 процената народних посланика чине жене.
Шахид је поделио са премијерком Брнабић задовољство организацијом Самита несврстаних земаља и похвалио идеју за одржавањем оваквог догађаја.
Председница Владе је исказала захвалност Шахиду на присуству у Београду и истакла да се нада да ово није последњи пут да је у посети нашој земљи.

Председник Републике Србије Александар Вучић учествовао је данас на Састанку на високом нивоу, посвећеном обележавању 60. годишњице Покрета несврстаних земаља, и том приликом истакао да је ово јединствена прилика да се разговара о свим питањима од заједничког интереса, као и да се граде нови мостови пријатењства и сарадње.

"Драги пријатељи, добро дошли кући! Београд је био, јесте и биће поносни домаћин сваком људском бићу које у себи носи душу мира. Основна идеја, око које су се наши претходници окупили када су основали овај покрет, јесте мир", рекао је председник Вучић у свом обраћању, у својству ко-домаћина Комеморативног скупа, и додао да је мир основа развоја политичке, културне и привредне сарадње. Он је захвалио шефовима делегација на присуству и томе што су указали изузетну част Србији, као домаћину.

"Велика ми је привилегија и част да смо се данас сви окупили у Београду, где ћете се, надам се, у наредним данима, осећати као код куће.", упутио је речи поздрава председник Вучић и нагласио да је уверен да је свет дијалога, мира и компромиса достижан и могућ. Он је поручио учесницима да је ово изузетна прилика да се разговара о будућности и да је међународна сарадња једини пут ка свеукупном благостању и просперитету целог човечанства.

"Упркос бројним успонима и падовима, историја Покрета несврстаних земаља је, уверен сам, успешна прича", казао је председник Вучић и истакао да Агенда 2030 Уједињених нација истиче и промовише три велика циља – мир и безбедност, развој и људска права.

"Имајући у виду поменуту агенду, УН су успоставиле Међународни дан мултилатерализма и дипломатије за мир, а 24. априла 2019. године смо први пут прославили тај дан. Србија, као правни наследник Југославије, земље оснивача УН и Покрета несврстаних земаља, поносни је промотер политике мултилатерализма и поштовања међународних правних норми", указао је председник Вучић и додао да је уверен да Београд, као вишевековни симбол раскрсница цивилизација, тачка контакта и сусрета између Истока и Запада, где се различите цивилизације, културе и религије одувек сусрећу, може да подстакне на дијалог и изградњу нових мостова сарадње.

Председник Вучић је навео да је жеља да се овим догађајем ода почаст првој конференцији Несврстаних у Београду, која је одржана 1961. године, у време блоковских подела, а која је дала велики историјски значај стварању различите визије света.

"Та визија је заснована на узајамној сарадњи и поштовању држава и народа и није било места у њој за доминацију једне државе над другима. Надам се, међутим, да нећемо само да разговарамо о прошлости, већ и о будућности коју желимо заједно да изградимо, јер сам уверен да свет дијалога, компромиса и свет мира и даље јесте могућ и достижан", рекао је председник Вучић и подсетио да је велики број лидера 1961. године, у време глобалних превирања и несигурности, имао храбрости да артикулише алтернативни пут у тадашњем биполарном свету, упркос чињеници да се Покрет тада састојао од држава различитих идентитета, култура, религија и политичких и економских система.

"Не би требало да заборавимо суштинску улогу коју је Покрет одиграо у очувању мира и безбедности у свету и процесу деколонизације који је промовисао једнак друштвени и економски развој свих земаља", подвукао је председник Вучић.

"Будућност једнаких, где се иста права примењују на све, то је правац којим је овај Покрет кренуо од почетка, то је идеја којој већина земаља у свету и данас стреми. То што ово заговарамо, није само питање интереса сваке појединачне земље, већ један од највећих цивилизацијских корака напред, који овај свет мора да предузме уколико жели да преживи као свет, а не као нека врста кампа у којем нема места за све, чије кључеве држе само они који су богати, а они који пристану да буду експлоатисани, биће ослобођени", истакао је председник Вучић и додао да право да се одлучи о сопственој судбини није грех, већ да је то право које треба да припада свима, без обзира на њихову величину и богатство, снагу или моћ којом располажу.

"Сматрам да ћемо се сагласити да је данашњи свет на многе начине различит од онога из 1961. године. Глобализација, повећана међузависност и развој нових технологија без сумње су учинили планету мањом, али такође су утицали и на нашу свакодневицу. Истовремено, није само реч о броју изазова са којима се суочавамо, који такође не знају за границе, већ је природа свега тога далеко сложенија. Због тога је данас, можда више него икада пре, неопходно да радимо на јачању мултилатерализма и мултилатералног светског поретка", навео је председник Вучић и нагласио да нас сваки нови изазов подсећа да ниједна држава није изолована и самодовољно острво, те да су сарадња и солидарност једини пут ка индивидуалном и колективном просперитету

"Мислим да је ово основа на којој су чланице Покрета стајале уједињено упркос својим разликама. Покрет несврстаних земаља је био и увек остаје симбол слободољубивог дела света који је спреман да се бори за своју независност, аутономију и суверенитет и дубоко сам уверен да би требало да настави да се бори за ове циљеве, зато што је то нешто за шта се треба борити", казао је председник Вучић и поручио окупљенима да Србија зна колико је та борба тешка.

"Од свих наших борби, најболнија је она усмерена ка очувању суверенитета и територијалног интегритета, то јест, решавање питања Косова и Метохије. Борећи се за свој суверенитет и територијални интергитет, Србија истовремено брани универзалне принципе Повеље УН и међународног права, али и неке од кључних принципа на којима је основан Покрет несврстаних земаља", закључио је председник Вучић и посебно нагласио да Србија, упркос свим изазовима, снажно остаје посвећена проналажењу компромисног решења које би загарантовало трајни мир и стабилност.

Београд,
11. октобар 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић приредио је у Београду свечану вечеру за министре учеснике комеморативног скупа посвећеног 60. годишњици прве конференције Покрета несврстаних земаља.
Вечери присуствује више од 30 страних званица, шефова делегација у рангу министра, као и више министара Владе Србије.
Селаковић је, поздрављајући званице, пожелео страним делегацијама добродошлицу у родно место Покрета несврстаних.
„Иако свет није исти као пре шест деценија, исте су вредности које делимо и жеља да одамо почаст славним тренуцима наше заједничке историје“, рекао је Селаковић, који је гостима и њиховим државама и народима пожелео здравље, срећу и мудрост у временима када свет бива изложен растућим изазовима.
„Надам се да ћемо, на темељима пријатељства, сарадње и на вредностима оличеним у Покрету несврстаних, успети да заједнички победимо све недаће пред нама“, казао је Селаковић.
Шеф српске дипломатије је гостима пожелео угодан и плодотворан боравак у Београду и изразио наду да ће они који су први пут у Србији понети одавде најлепше успомене и утиске.
Министар Селаковић је уочи вечере, која је организована у згради Геозавода, госте упознао са пројектом Београд на води, који је, како је рекао, ново лице и мотор развоја наше престонице.
Вечери су, осим министра Селаковића, присуствовали министри Маја Гојковић, Александар Вулин, Јадранка Јоксимовић, Татјана Матић, Томислав Момировић, Бранко Ружић, Вања Удовичић и Бранислав Недимовић 

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић изјавио је данас, 10. октобра 2021. да је све спремно за одржавање конференције у Београду поводом 60. годишњице оснивања Покрета несврстаних земаља, који ће бити један од највећих овогодишњих скупова тог типа у Европи и свету.
Министар Селаковић је, гостујући на Радио-телевизији Србије, рекао да ће и овога пута Србија и Београд показати да су добри домаћини.
„Угостићемо пријатеље и браћу из 105 држава са њиховим делегацијама и 11 међународних организација. На самом догађају ће бити присутно 555 људи. Више од 6.500 људи  укључено је у организацију конференције“, навео је Селаковић.
Више од 10 делегација, како је казао, већ су дошле у Београд, а током данашњег дана очекује се долазак највећег броја делегација.
„Уверен сам да ће оно због чега је Београд пре 60 година постао свет бити посведечено у наредним данима“, нагласио је шеф српске дипломатије.
На питање о важности доласка министра спољних послова Руске Федерације Сергеја Лаврова на конференцију, министар Селаковић је рекао да ће Лавров бити један од учесника, да је Русија у статусу посматрача у оквиру Покрета несврстаних земаља, у истом статусу као Србија, и да његов долазак даје посебну ноту скупу.
„Његов долазак, имајући у виду његов густ распоред, за нас значи много. Министар Лавров је доајен светске дипломатије и његово име додатно ојачава карактер и ниво скупа“, навео је министар Селаковић.
Шеф српске дипломатије је рекао да ће сигурно многе његове колеге тражити да се састану са Лавровом, с обзиром на кризу у којој се налази Европа и свет када је у питању енергетика.
Министар Селаковић је најавио да ће председник Александар Вучић, премијерка Ана Брнабић и он имати данас прве билатералне састанке са званичницима држава чланица ПНЗ, а који ће трајати све време конференције.
Организација скупа, навео је министар Селаковић, у условима пандемије је потврда међународног угледа наше државе.
„Србија је на свим меридијанима препозната као држава чистог лица и образа, као држава која враћа стари углед, једна од најбрже растућих економија и неко са ким хоће да сарађују са свих страна света“, рекао је министар Селаковић.
Шеф српске дипломатије је казао да ће се данас састати са министрима спољних послова Камбоџе, Ирака, Судана, Непала и Индонезије и да су сви они доласком у Београд показали поштовање према Србији, њеном председнику и српској  дипломатији.
„Шаље се порука да је Србија у стању ове године да окупи 116 делегација, 43 министра спољних послова. То у Европи није успео нико, то је једна велика потврда политици нашег државног руководства. То јесте и потврда онога што је освежавање и оживљавање оних вредности на којима је саздан Покрет несврстаних земаља“, рекао је министар Селаковић.
Шеф српске дипломатије је нагласио да је важно да Србија одржи статус посматрача у Покрету, јер је он у протеклих шест деценија постао део нашег индентитета на међународној политичкој сцени.
Министар Селаковић је рекао да је Београд место рођења ПНЗ и да је некадашњи председник Југославије Јосип Броз Тито дао кључни допринос његовом оснивању, као и да је то нешто што се помиње на састанку са сваким званичником државе чланице Покрета.
„На спољнополитичком плану, Тито је био прави геније 20. века, то може да се потврди приликом сваког сусрета. Тај углед је још жив“, рекао је министар Селаковић и нагласио да је у Покрету огроман број наших пријатеља и да је глас њихових земаља у међународној заједници подједнако важан и да се рачуна као и глас великих и моћних.
Како је истакао министар Селаковић, у Покрету несврстаних земаља препознати смо као угледна, независна и суверена земља са којом желе да сарађују, а највећи број наших несврстаних пријатеља није признао једнострано проглашену независност тзв. „Косова“.

04. октобар 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас акредитивна писма новоименоване амбасадорке Краљевине Шведске Анике Бен Давид и пожелео јој добродошлицу и успех у неговању односа двеју земаља.

Председник Вучић је изразио задовољство што ће, на позив шведског премијера Левена, учествовати на Међународном форуму о сећању на Холокауст и борби против антисемитизма у Малмеу, са надом да ће тада имати прилику да са шведским званичницима разговара и о билатералним односима.

Председник Вучић и амбасадорка Бен Давид су се сагласили да двема земљама приоритет треба да буде јачање политичког дијалога и различитих облика сарадње, с посебним нагласком на економске односе. Председник Вучић је изразио наду да би у будућности могло да дође до повећања инвестиција шведских компанија у српску привреду.

Председник Вучић је захвалио за спремност Шведске да подржи европски пут Србије. Амбасадорка Бен Давид је, с тим у вези, истакла да њена земља подржава проширење ЕУ, као и то да је спремна да подели искуства неопходна за реформе у различитим областима, неопходним на европском путу. Она је такође нагласила да је Шведска први донатор Србије за реформе у области заштите животне средине.

Извор/Фото: www.predsednik.rs

30. септембар 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен присуствовали су данас церемонији обележавања почетка радова на модернизацији и рехабилитацији пруге Ниш-Брестовац на међународном железничком Коридору 10, као и потписивању Уговора између Јавног предузећа Коридори Србије и Конзорцијума STRABAG AG и STRABAG д.o.o. Београд о изградњи прве фазе Ауто-пута мира на деоници Мерошина – Мерошина 1.

„У Доњем Међурову гради се пруга од 23 км, коју ће 75 одсто да финансира Европска унија. То је за нас огроман новац, велики подстрек и поштовање. Ова пруга и пут за нас су важни, за Европу су важни. Дугујем огромну захвалност госпођи Фон дер Лајен што је данас дошла у Ниш, који нама постаје центар, средиште свих балканских коридора, постаје балканска раскрсница“, истакао је председник Вучић и додао да је Србија у потпуности посвећена имплементацији до сада потписаних споразума чији је покровитељ ЕУ.

„Даћемо све од себе не само да очувамо мир, него да постигнемо још споразума који ће значити сигурност свих на Балкану и бољи живот и економију за све нас. Знамо шта је наш посао. Колико можемо, имајући у виду тешкоће због односа са Приштином, ми ћемо да чинимо све да напредујемо на европском путу“, рекао је председник Вучић и захвалио председници Европске комисије на лепим речима и жељи да Србију види у ЕУ.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен истакла је данас да је Србија већ превалила дуг пут ка чланству у ЕУ, да је забележила невероватан напредак и залагање последњих година и унапредила услове у различитим секторима. Она је поручила да снажно подржава европске интеграције Србије.

„Ово је веома посебан моменат. Потписивање овог уговора је симбол наше сјајне сарадње и пројеката повезивања кроз које заједнички градимо нашу европску будућност, зато што је боља будућност Србије у Европској унији. Kоридор повезује Србију са Аустријом и Грчком и заиста је покретач привреде. Ово је покретач за привреду Србије, инвестиције, економски план који већ функционише у Србији“, рекла је председница Европске комисије.

Извор: www.predsednik.rs

Фото: Димитрије Гол

24. септембар 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић састао се данас у Њујорку са министром иностраних послова Летоније Едгарсом Ринкевичсом.

Министри су разменили искуства двеју земаља у борби против пандемије вируса корона и настојањима да се економија што пре врати у нормалне токове.

Селаковић је констатовао да је сарадња наших земаља добра и да постоји обострани интерес Србије и Летоније за интензивирање економских односа, који су у овоме тренутку на нивоу испод објективних могућности двеју привреда.  

Министар Селаковић је саговорника информисао о реформским процесима у Србији, као и са економским резултатима у протеклих седам година, нагласивши да је наша земља постигла велики напредак на пољу владавине права, за који очекујемо да ће бити препознат и валоризован. 

Шеф српске дипломатије изразио је очекивање да ће Летонија имати објективан став када је реч о вредновању реформских процеса у Србији и да ће пружати подршку Србији у остваривању кључног стратешког циља, а то је пуноправно чланство у ЕУ.

Осврћући се на питање Косова и Метохије, Селаковић је рекао да се, и поред разлике у ставовима, нада да ће Летонија, као држава која је доследан борац за владавину права и стабилност у Европи, подржавати процес тражења мирног и компромисног решења у дијалогу Београда и Приштине.

Селаковић је саговорника упознао са најновијим покушајем Приштине да дестабилизује ситуацију на терену, као и са чињеницом да садашња влада привремених институција самоуправе јавно одбија да спроведе договоре постигнуте у бриселском дијалогу уз посредовање ЕУ.

Саговорници су разговарали о сарадњи у мултилатералним организацијама и сагласили се да треба да се наставе политичке консултације министарстава спољних послова. 

26. септембар 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић разговарао је данас телефоном са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом поводом, како је генерални секретар рекао, забрињавајуће ситуације на северу Kосова и Метохије.

Председник Вучић је истакао да Србија апсолутно ничим, ни једним јединим својим потезом, није прекршила ни Бриселски споразум, ни Резолуцију 1244, нити је на било који начин угрозила очување мира.

„Седам дана траје потпуна окупација оклопним возилима севера Kосова и Метохије које спроводи Приштина и сви у међународној заједници „громогласно ћуте“, нагласио је председник Србије. „Ипак, сви су изненада забринути када на територији централне Србије угледају српске хеликоптере и авионе, јер ваљда не би требало да постоје, или не би смели да полете док им Kурти или неко из међународне заједнице то не одобри“, истиче председник Вучић.

Србија поштује све међународне споразуме које је потписала, Србија ће се увек понашати одговорно и озбиљно, али Србија и даље пита кад креће формирање ЗСО и када ће Kуртијеве оклопне јединице бити повучене са севера Kосова и Метохије.

На крају, уз захвалност генералном секретару Столтенбергу на коректном односу и жељи да саслуша српску страну, председник Вучић је поставио питање коју је то норму и међународни пропис Србија прекршила? Данас, јуче или било када?

Двојица саговорника договорили су да остану у сталном контакту због неопходности очувања мира и стабилности у целом региону.

Извор/Фото: www.predsednik.rs

25. септембар 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић изјавио је да је у Њујорку шефове дипломатије 28 држава упознао са економским успесима Србије, али и са ситуацијом на Kосову и Метохији, о чему је разговарао и са руским министром спољних послова Сергејем Лавровом, који му је рекао да можемо да рачунамо на подршку Руске Федерације када је реч о интересима Србије на KиМ.

Сумирајући резултате посете Њујорку у оквиру заседања Генералне скупштине УН, министар Селаковић је рекао да је један од последњих састанака био са министром Лавровом, што је био трећи њихов сусрет у последњих девет месеци.

Шеф српске дипломатије каже да је наравно искористио и ту прилику да упозна министра Лаврова са последњим дешавањима на северу Kосова и Метохије, са ситуцијом у дијалогу Београда и Приштине и са врло јасним и недвосмисленим ставом председника Александра Вучића по питању наставка дијалога и даљих дешавања на KиМ.

„Говорили смо о принципијелној подршци Руске Федерације која је стално присутна не само у Москви, Београду, на терену, него и овде на Ист риверу, од стране делегације Руске Федерације као сталне чланице Савета безбедности УН. Наравно да ћемо ту врсту дијалога наставити и даље да одржавамо. Оно што је министар Лавров рекао јесте да можемо да рачунамо на подршку Руске Федерације и даље када су у питању наши интереси на KиМ“, нагласио је министар Селаковић.

Навео је да је у Њујорку имао прилике да одржи 33 састанка, од чега 28 са министрима спољних послова, које је упознао и са актуелностима везаним за последња дешавања на Kосову и Метохији, али и о нашој принципијелној позицији по питању поштовања међународног јавног права, територијалног интегритета и суверенитета.

Министар Селаковић је рекао да су његове колеге на састанцима поздравиле озбиљан и фантастичан успех Србије у консолидовању економске сцене и у трансформисању онога што је пре седам година било ивица амбиса и економске пропасти до најбрже растуће економије у Европи, што Србија јесте у последње две године.

Пренео је да је већина саговорника подржала наше реформе и исказала велико поштовање према ономе што су председник Александар Вучић и Србија урадили у претходном периоду.

Многи су, каже шеф српске дипломатије, исказали велико интересовање за начин на који је Србија организовала борбу против Ковида-19.

„Било је право задовољство и понос представљати Републику Србију на свим тим састанцима. Велики број колега је потврдио долазак у Београд на Kонференцију 11. и 12 октобра која је посвећена 60. годишњици оснивања Покрета несврстаних земаља“, рекао је министар Селаковић.

Нагласио је да то говори не само о томе колико им је стало да дођу у Београд на конференцију, него и да виде и посведоче ту Србију која се после неколико деценија покушаја да се избори са различитим изазовима поново подиже на ноге, економски је консолидована и окренута ка традиционалним пријатељима.

„То је велика ствар и наша земља ће сигурно током октобра бити једна од тачака на земљаској кугли која ће бити најзначајнија за мултилатеризам, за сарадњу међу државама које деле исте вредности, оне вредности које су уписане у Повељи УН, а које се заснивају на промоцији и  борби за мир, равноправност, поштовање  међународног јавног права и права сваке државе да у складу са жељама свога становништва тражи свој пут ка срећи и бољем и уређенијем друштву“, рекао је министар Селаковић.

Навео је да ће у Београд на конференцију поводом годишњице Покрета несврстаних земаља доћи и министар спољних послова Азербејџана Џејхун Бајрамов, те нагласио да са Азербејџаном имамо стратешку сарадњу и учестале контакте.

„Договорили смо се да након конференције у Београду што пре реализујемо његову билатералну посету Србији“, рекао је министар Селаковић.

Пренео је да је договорено да се сарадња интензивира и да се финализују они договори који треба да буду потписани, а након тога реализовани када дође до сусрета председника Србије Александра Вучића и председника Азербејџана Илхама Алијева.

Министар Селаковић каже да је Министарство спољних послова недавно добило и свој сектор за економску дипломатију, од кога су велика очекивања, а један од задатака је и продубљивање сарадње са Азербејџаном.

25. септембар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић упозорила је данас на то да је Приштина озбиљно угрозила локалну и регионалну стабилност након што је послала на север Космета тешко наоружане специјалне јединице које демонстрирају бруталност према мирном српском становништву.

Брнабић је говорила на генералној дебати светских лидера, у оквиру 76. заседања Генералне скупштине УН у Њујорку.

Говор премијерке преносимо у целини:

Г. Председниче,

Г. Генерални секретару,

Екселенције,

Даме и господо,

Велика ми је част да вам се данас обратим у име грађана Републике Србије.

Уважене Екселенције, г. Абдула Шахид, г. Волкан Бозкир и г. Антонио Гутереш, желим да вам захвалим на активном ангажовању, посвећености и лидерству које показујете током ових тешких времена за Уједињене Нације и целокупно човечанство.

Србија дели ваше убеђење и у потпуности смо опредељени да пружамо подршку вашим напорима.

Ове се године састајемо у одлучујућем тренутку у нашој историји.

Ковид-19 је уздрмао наше темеље до сржи.

Истовремено, све више смо сведоци и осећамо ефекте промене климе.

И, коначно, видимо значајна померања у глобалним партнерствима и савезима, трговинске ратове између традиционалних партнера и савезника, протекционизам уместо отворености и слободног тржишта и свеукупну неизвесност која је без преседана.

Неки од проблема који притискају и који су крајње емотивни, које ми имамо локално, на Балкану, још увек су нерешени и док ми покушавамо – а Србија је посебно овоме посвећена – да променимо будућност заједничким радом и стварањем савеза, кроз иницијативе као што су Берлински процес или Отворен Балкан, други покушавају да наруше ове процесе и уместо да се фокусирају на будућност, желе да поново створе прошлост – без обзира колика би цена тога могла бити.

Али, дозволите да кренем са темом Ковида:

Пандемија Ковид-19 је изнела на видело критичне слабости у архитектури глобалног управљања. Запретила је да избрише прогрес многих народа постигнут задњих година.

Довела је народе на раскрсницу између изолације и сарадње, између панике и наде, између хаоса и реда.

Пандемија је довела у питање неке од основних принципа отвореног и кооперативног међународног поретка.

Глобалне размене, међународна комуникација, прекогранична трговина, сви су они забележели огроман пад.

Полицијски час, ограничења слободе и закључавања читавих друштава створили су неизвесност у многим сегментима индивидуалних живота наших грађана или – исто тако – наше сопствено индивидуално виђење онога шта слобода у данашњем свету уопште значи.

Када се ради о Србији, ова пандемија је запретила да уруши све што смо радили и што радимо протеклих 7 година, да уништи све резултате и достигнућа тешких реформи које смо почели у 2014. години, и да нас поново баци у времена високе стопе незапослености, растућег јавног дуга, дефицита који се није могао контролисати и свеукупног очаја.

Умногоме, као и у било којој другој земљи, Ковид-19 је испробао жилавост наших народа и, овог пута, за разлику од времена глобалне финансијске кризе – која је била много ограниченија у обухвату и неупоредива са пандемијом Ковид-19 у смислу последица – Србија се држала снажно.

Реформе које смо предузеле у време пре Ковид-19 учиниле су нас да будемо отпорнији него икада раније.

Фискална консолидација, буџетски суфицит који смо имали, ефикасно и предвидиво инвестиционо окружење постали су животна линија која нас је спасла од рецесије за време пандемије и која нам је обезбедила да смо могли да пружимо подршку нашим грађанима и нашој привреди током ових најтежих времена.

Упркос ефектима кризе, Србија је успела да очува финансијску и економску стабилност. У 2020. години смо забележили пад БДП од само 0.9 одсто – што је био један од најбољих резултата у Европи. Наш јавни дуг је остао испод 60 одсто од нашег БДП, просечна зарада је наставила да расте за скоро 10 одсто, док је упркос пандемији број запослених порастао за преко 3 одсто.

Опоравак је у овој години снажнији од очекиваног – раст нашег БДП ће бити приближно 7 одсто, a можда чак и већи.

Пре пандемије смо отворили наше границе улагању, технологији и идејама, и успели смо да створимо мирно и стабилно окружење које нам је омогућило да спроводимо брзу домаћу трансформацију, чији је темељ економија заснована на иновацијама и знању.

Иновативна напредовања која смо учинили омогућила су нам да диверзификујемо своје способности када нас је погодио вирус – преко e-Управе, онлајн образовања и дигиталних уџбеника или централног софтвер система за успешно увођење вакцинације.

Много смо уложили у здравствену инфраструктуру и оснажили здравствени систем да бисмо одговорили на текућу кризу, вечно захвални здравственим радницима за њихову пожртвовану борбу.

Наша одлука да оставимо геополитику по страни, а да у центар наших мера ставимо људе, јесте разлог због кога смо могли да набавимо вакцине брже од већине других земаља.

Нисмо вршили дискриминацију између произвођача, нисмо марили да ли су вакцине са истока или запада, већ смо изабрали да преговарамо са свим произвођачима вакцина за које су регулаторни органи сматрали да су безбедне. Ова отвореност нам је пружила могућност да купујемо вакцине из целог света, дајући нашим грађанима јединствену слободу да бирају вакцину коју првенствено желе.

Екселенције,

Србија верује у солидарност између народа, мултилатерализам и у пружање помоћи другима када им је потребна.

Од почетка ове године спроводимо мисију за коју смо се определили – подршка нашим суседима, као и свима којима је то потребно, са вакцинама против Ковид-19, а дозволили смо и страним држављанима да дођу у Србију да приме вакцину која ће им спасити живот.

Укупно, Србија је донирала или издвојила преко милион доза вакцина – од који је 230.000 доза било за регион; 300.000 доза за стране држављане који су дошли у Србију да се вакцинишу; и додатних 570.000 доза за земље Африке и Азије.

Ми ћемо и даље то да чинимо, у највећој могућој мери, и све док Ковид-19 не буде иза свих нас.

Због тога смо такође предузели кораке да набавимо технологију за производњу најмање два типа вакцина против Ковид-19 да бисмо помогли побољшању глобалног приступа тако да можемо сви да будемо безбедни и да се осећамо победнички.

Међутим, као што су изјавили званичници неких од највећих нација током ове Генералне скупштине, постоје и друга горућа питања која сви ми треба да решимо без одлагања и храбро – а то је промена климе.

Србија је удвостручила своје напоре да учини нашу земљу безбеднијом и чистијом за све њене грађане и да тако радећи допринесе борби против промене климе и борби за заштиту животне средине.

Снажно смо посвећени спровођењу одрживих развојних циљева и Париског споразума о промени климе. Посвећени смо глобалним напорима и наставићемо активно да радимо на испуњавању наших обавеза по основу Оквирне конвенције УН о промени климе.

Управо треба да поднесемо наше ревидиране Национално утврђене доприносе овом критичном глобалном напору. Већ смо најавили намеру да смањимо гасове стаклене баште за најмање 33.3 одсто у поређењу са 1990. годином и за 13.2 одсто у поређењу са 2010, коју у овом тренутку уграђујемо у наша енергетска и климатска стратешка документа.

Стратешки радимо на планирању и на улагању у овај сектор. Ова су улагања екстремно скупа, потребне су године и деценије посвећености и систематског приступа - али ми смо јасно већ на путу ове трансформације.

Даме и господо,

Од свих изазова са којима се суочавамо, онај који Србију највише забрињава јесте одржавање мира и стабилности у јужној српској покрајини Косову и Метохији.

Већ више од две деценије непрестано скрећемо пажњу међународној заједници на проблеме са којима се суочава неалбанско становништво на Косову и Метохији. Физичка безбедност, поштовање и заштита људских права, посебно мањинских заједница, далеко су од задовољавајућих.

Сведоци смо сталног повећања броја напада уперених на Србе, њихову имовину и верско наслеђе на Косову и Метохији.

За илустрацију, било је 55 оваквих инцидената у 2014, 62 у 2016, 71 у 2020, и 100 од почетка ове године. Укупан број напада у 2020 је био превазиђен већ до јуна ове године.

Према подацима УН, Косово и Метохија је још увек територија са најмањим бројем повратника (интерно расељених Срба) од свих пост-конфликтних подручја у целом свету!

Даћу вам само неколико примера да бих дочарала како изгледа живот Срба на Косову и Метохији.

11. маја је нападнута кућа Пумпаловић Радоја, старог 81 годину, повратника на Косово и Метохију у село Дубрава, општина Исток. Ово је био 5. напад на њега у истој години. Понављам … он има 81 годину.

Од јуна 2021. године изведено је више напада на Драгицу Гашић, жену која има 59 година, прву Српкињу повратницу у Ђаковицу после 22 године од завршетка сукоба. Напади укључују каменовање њеног стана, забрану да купује храну у локалној продавници и петиције организације цивилног друштва којима се захтева њено исељење из града.

На дан 2. јула, у селу Гојбуљи близу Вучитрна, група Албанаца је напала Перић Николу старог 13 година. Напад се догодио када се он враћао кући из школског игралишта са три друга.

Напади на српске средњовековне цркве, манастире и споменике на Косову и Метохији чине да су они неки од најугроженијих локалитета културне баштине у Европи.

Mанастир Високи Дечани се недавно нашао на списку „Europa Nostra“ као један од 7 најугроженијих локалитета баштине у Европи у 2021. Саветодавни панел „Europa Nostra“ је констатовао да су Дечани једини споменик у Европи под снажном војном заштитом непрестано у периоду од 20 година, иако представља споменик од највећег историјског и културног значаја за Европу и свет.

Ова спирала насиља која се дешава на Косову и Метохији кулминирала је почетком ове недеље. Под изговором спровођења нових правила за регистарске таблице на колима, Приштина је распоредила тешко наоружане специјалне јединице на северу покрајине.

Ово је још једно брутално кршење Бриселског споразума и ово ирационално демонстрирање силе је запалило већу кризу. Пореметило је испоруку хране и лекова српским заједницама на северу покрајине. Локални Срби који су се мирно окупили да протестују против ове мере сачекани су са сузавцем и бруталношћу полиције, тако да то озбиљно прети локалној и регионалној стабилности.

Упркос свим изазовима и дневним провокацијама, Србија остаје снажно опредељена изналажењу решења на бази компромиса, које ће обезбедити трајан мир и сталност.

Дијалог и спровођење постигнутих договора – једини су прави пут за решавање свих отворених проблема.

Међутим, скоро 9 година од постизања Бриселског споразума, као првог споразума о нормализацији између Београда и Приштине, оснивање Заједнице српских општина – кичме овог споразума – још увек није чак ни почело.

Желела бих да апелујем, још једанпут, на међународну заједницу, и посебно Европску унију као гаранта Бриселског споразума, да чврсто инсистира да Привремене институције самопроглашене Владе у Приштини почну да спроводе све постигнуте договоре.

Република Србија, бранећи свој суверенитет и територијалну целовитост, истовремено брани међународно право, Повељу УН, правно обавезујућу Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, и врховно овлашћење Савета безбедности када се ради о очувању међународног мира и безбедности.

Посебну пажњу придајемо значају активности мисије УН на Косову и Метохији и од ње очекујемо да настави са спровођењем свог мандата у Покрајини у складу са овом резолуцијом.

Поштовани пријатељи,

Наша генерација дели заједничку судбину савременог света, која постаје све сложенија у смислу геополитике, технологије, здравља, климе. Суочена са таквим изазовима Србија ће наставити да негује партнерске односе на предвидљивој и транспарентној основи.

Наставићемо да спроводиимо реформе владавине права на нашем путу у ЕУ, што је наш стратешки спољнополитички циљ. Овај циљ видимо као неодвојив од постизања одрживог мира, стабилности и просперитета.

Ми ћемо бити домаћин, заједно са Републиком Азербејџан која у овом тренутку председава Покретом несврстаних, комеморативног дотађаја на високом нивоу којим се обележава 60. годишњица Прве конференције Покрета несврстаних земаља која је одржана у Београду 1961. године. Унапред се радујемо што ћемо бити домаћини нашим пријатељима из свих делова света у Београду, у октобру ове године.

Даље ћемо јачати сарадњу на целом Балкану, преко иницијативе Отворен Балкан и Берлинског процеса, отварањем граница, усаглашавањем разлика и даљим интегрисањем нашег региона.

У закључку,

Током протеклих 7 година Србија се трансформисала: покренули смо економски опоравак, створили шансе за младе људе, подстакли смо технолошки бум и побољшали позицију Србије у иностранству. Прогрес који смо учинили омогућио је Србији да се снажније суочи и преживи пандемију.

Свет се сада суочава са прекретницом. Опоравак од Ковид-19 и одржива обнова неће бити могући ако се проблеми, стари и нови, не буду решавали заједничким снагама и колаборативним међународним акцијама.

Научили смо једну важну лекцију из ове пандемије: уколико нисмо сви безбедни, нико није безбедан – према томе, или сви можемо заједно да победимо, сви ми – без обзира колико били богати или сиромашни, велики или мали, из Европе, Азије, Африке, Америке, Аустралије, или да заједно пропаднемо.

Али, ако ништа друго, пандемија Ковид-19, као и проблем промене климе, требало је да нас науче да се држимо једни других.

Хвала вам.

Извор: www.srbija.gov.rs

22. септембар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић учествовала је данас видео-поруком на Глобалном Ковид-19 самиту у организацији Беле куће, који је отворио председник САД Џозеф Бајден.

На самиту видео-порукама учествује велики број светских лидера и званичника међународних организација, између осталих и генерални секретар УН Антонио Гутереш, председница Европске комисије Урсула фон дер Лејен, британски и канадски премијер Борис Џонсон и Џастин Трудо, немачка канцеларка Ангела Меркел и многи други.

Премијерка је у поруци истакла да је Србија била међу првим европским земљама која је набавила ковид вакцине, а да је она била први европски премијер који је примио вакцину.

Захваљујући годинама улагања у дигитализацију и развоја еУправе, успели смо да организујемо компликовани и сложени процес вакцинације веома ефикасно и то на начин да буде фокусиран на грађане, објаснила је она.

Међутим, како је додала, од самог почетка били смо свесни да ово није само ствар наших грађана и само наша борба. У борби против пандемије Ковид-19 или смо сви безбедни или нико није безбедан.

Управо зато, поред набавке вакцине за наше грађане, донирали смо вакцине и грађанима региона западног Балкана, али и другим земљама, подсетила је она и прецизирала да је Србија донирала 230.000 доза вакцина региону, вакцинисали смо стране држављане у Србији са приближно 300.000 доза и издвојили смо 570.000 доза вакцина за земље Африке и Азије.

Брнабић је напоменула да је Србија већ започела са производњом ковид вакцине од једног произвођача, а да ће до краја године започети производњу и од другог, јер на тај начин желимо да помогнемо и подржимо све људе и земље којима су вакцине потребне.

Ово је пандемија у којој или ћемо победити заједно или ћемо изгубити заједно, али морамо да се боримо заједно, поновила је премијерка.

Зато Србија подржава циљеве овог глобалног самита, нагласила је она и ислазала захвалност Сједињеним Америчким Државама и председнику Бајдену што су организовали самит и подржали заједничке напоре у борби против пандемије Ковид-19.

Вакцине су једини излаз у борби против пандемије, закључила је Брнабић.

Извор/Фото: www.srbija.gov.rs

Због повећаног ризика од ширења пандемије Covid-19, шведска Влада је донела одлуку о забрани уласка држављана Србије у Краљевину Шведску. Ова одлука важи од 20.09.2021. без обзира на потврду о вакцинацији или прележаној болести. Oва одлука, такође, односи се и на држављане Албаније, Јерменије, Азербејџана и Јапана.

15.09.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић присуствовао је данас централној манифестацији посвећеној обележавању Дана српског јединства, слободе и националне заставе на Савском тргу.

"Ваша Светости,поштовани члане председништва Босне и Херцеговине господине Додик,уважена председнице Републике Српске госпођо Цвијановић, уважени председниче Народне скупштине Републике Србије господине Дачићу, уважена председнице Владе Републике Србије госпођо Брнабић, Ваше екселенције, часни оци, драги пријатељи,

Краљ Петар Први Карађорђевић, уручио је јуна и новембра 1911.  године 51 пуковску заставу својој војсци.

Ниједна, понављам ниједна, од тих застава није заробљена, што је преседан у историји модерног ратовања.

Јунаци којима је поверен задатак да се старају о тим заставама, прошли су све битке балканских и Првог светског рата, да би баш на данашњи дан 1918. године, јуришајући испод тих барјака, победоносно кренули у пробој Солунског фронта.  Слава нашим великим, српским јунацима!

Нашим прецима, јунацима Колубаре, Цера, Куманова, носиоцима Карађорђеве звезде и Албанске споменице, српска тробојка, црвено-плаво-бела, била је и већа и важнија и преча од живота, јер их је опомињала да слобода Србије нема ни цену, ни алтернативу.  Зато су барјактари гинули, али су заставе преживеле.

Због њих, због свих других који су под том заставом, под тим именом, за ту славу, дали животе, данас обележавамо Дан српског јединства, слободе и националне заставе, можда и најважнији наш празник, који нам јасно говори ко смо, одакле долазимо, и где идемо.

То је празник нашег идентитета, оног у којем се сједињују језик, култура, традиција, вера, али и вредности на којима почива читаво друштво, вредности које једну државу чине цивилизованом, уређеном, способном да памти, али и да зна шта јој је и зашто чинити.

Датум који смо изабрали, 15. септембар, је датум пробоја Солунског фронта, онај дан у којем, заједно, леже и наш бол и наша слава, који чине први део оне Ренанове дефиниције нације, по којој је она заснована на заједничкој патњи, слави у прошлости, али и заједничком плану за будућност.

Тог 15. септембра, 1918. године, једини план је била слобода, ка којој су српске трупе јурнуле уз чувену наредбу Живојина Мишића: У смрт, само не стајте! Напред, у отаџбину!

Тај дан је био први у низу истих таквих плебисцита, на којима смо, без обзира на крваву цену, бирали, наново и наново, Србију и њену слободу.

И данас је, баш зато, важно, да славећи све жртве, сваку кап крви коју су пролили, сваку кост коју су посејали, на још једном плебисциту усвојимо свој нови план за будућност. Ону, у којој ћемо стајати под истом заставом, знајући да је она застава слободе, и застава мира, али и застава будућности.

Застава нашег јединства у намери да сачувамо идентитет и право да будемо то што јесмо, један те исти народ, који не жели да било шта од било кога узме, да било кога угрози, него само да за себе издејствује исто оно право које признаје  другима. Право на име, на историју, културу, језик, веру, традицију и право на постојање.

То је право на достојанство, право на сећање, али и право на оно на шта иначе нико не може да нас натера, а многи и даље покушавају, безуспешно - право да сами одлучимо и када ћемо и шта да заборавимо.

И себи, и другима.

Није увек све било сасвим светло током историје, и најчешће према нама самима, понекад и према другима, али, бар на овим просторима, не постоји нација која је прошла кроз толику таму, и ону гробну, нација која је поднела толику жртву да би угледала светло и постала нација, слободна.

Шта ћемо од свега тога да заборавимо, а многе ствари морамо, тек да не бисмо вечно живели у прошлости, може да буде искључиво наш избор, а не одлука било кога са стране.

И одмах да буде јасно, ову заставу, све оне који под њом и због ње леже, заставу нашег страдања, заставу наших костију, наших јама, логора, деце коју су нам узели, сасвим сигурно  никада нећемо заборавити и са поносом ћемо је носити.

У њој, и то је још једна важна лекција коју морамо да научимо, јесу и све наше бесмислене поделе, сви пропали снови које смо сањали, свака грешка коју смо направили, али оно што у томе јесте битно је то да, и таква, та застава наша,  представља оно јединство које се заснива на чињеници да нисмо савршени, да јесмо различити, али и да знамо да је лепота заједништва, лепота заставе, управо и у томе.

Баш зато, наша црвено-плаво-бела тробојка није никакав позив на једноумље, већ потпуно супротно супротно, на чување свих наших разлика под једном, истом заставом.

Под симболом слободе, идентитета, постојања, права на живот, јер то јесу услови за различитост.

Робови су сви исти, поробљени. Слободни људи се разликују, зато што су слободни.

И то је нешто што мора да важи за све људе на Балкану, без обзира на то где живе. Да буду слободни, у истој мери, са истим правима, са својим језиком, вером, културом и традицијом.

И није то никакав посебан српски свет, за који нас оптужују, то је, једноставно, свет слободних, свет оних са својим именом, са правом да гласно и без последица могу да га изговоре, увек, и на сваком месту.

Никада више за српску тробојку никоме нећемо да се извињавамо. Носићемо је са поносом увек, и свугде. За нас не постоји ништа важније и прече од јединства нашег народа.

И то, по нама, мора да важи за све народе на Балкану, без икаквих изузетака, а поготово без сталних покушаја да се некоме,  Србима, пре свега, дозволи понекад име, али и да се, уз то име, дода и жиг кривице.

Овај наш празник јединства и слободе, ова наша застава,имају и ту улогу, они су доказ да то, бити Србин, не значи и бити крив, не значи носити терет осуде, већ, управо супротно, они говоре да уз то име иде понос.

Понос због Мишара, Делиграда, Ћеле куле, и Такова, Куманова, Милоша, Ђорђа, Михајла, понос због Колубаре, Цера, Кајмакчалана, понос због Петра и Александра, свих живота датих за један леп, најлепши покушај свих антифашиста да сачувамо слободу и у то најтеже време, али и због мученика из Пребиловаца, Јадовна, Јасеновца, које никада више не смемо да заборавимо, као што смо заборављали 70 година.

И то смо ми. То је Србија. То је нова Србија, другачија Србија, поносна Србија, која ни од кога ништа не тражи и која никога неће да моли, која само хоће да има права, баш као што имају сви остали, и ништа више, али и ништа мање.

То је језик, наш српски језик, језик и Меше Селимовића, и Иве Андрића, и Милоша Црњанског. То је култура коју смо стварали, то је вера без мржње, то је наше биће, то нас одређује и чини достојним народом.

То нам, на крају, даје снагу, наук, да у овом веку, чији темељи су нам данас у рукама, тражимо мир и да своју снагу, величину, откријемо у  животу, у ономе што га чини бољим, у раду, у великим подухватима прављења путева и мостова, у повезивању, у фабрикама, новим болницама, у знању и вери да умемо, можемо, једнако, или више од свих других.

И као што се ми поносимо прецима који су за слободу давали животе, тако сутра наши потомци треба да се поносе нама, који их учимо како се за слободу живи и како се, у слободи, живи.

И треба да их научимо како се памти, и како се, само својом вољом, заборавља. Како се заслужује достојанство и како се поштује темељ.

А темељ јесте то име, Србија, под којим су толики непознати сахрањени. И та наша застава, у коју су уткали своје животе, да остану препознати. И слава, Отаџбина, која своју децу види, чује, и помаже, ма где она била.

Темељ је и овај празник, празник нашег идентитета, наше историје, али и наших различитости које, опет, дају и славу и бол у прошлости, и јасан план за будућност.

И хоћу да кажем велико хвала нашем народу у Републици Српској, хоћу да кажем и велико хвала његовим представницима, који су овде, хоћу да кажем велико хвала и нашем народу у Црној Гори и његовим представницима, онима који се не стиде да кажу да су Срби, хоћу да кажем и велико хвала нашем мученичком народу на Косову и Метохији, њиховим представницима, који су вечерас овде, са нама, али и да кажем велико хвала свима онима који данас нису смели да истакну своју, српску заставу због претњи њихових режима у региону, да им кажем  хвала, јер знам да су њихова срца вечерас овде, са нама и да куцају за наш, за свој српски народ.

И дозволите ми, на крају, да кажем да оно што ћу да радим, колико год будем могао, свом снагом, свим срцем, свом душом, онолико времена колико је остало, водићу Србију да буде још јача, снажнија, да може да помогне Републици Српској, никада не дирајући у права Босне и Херцеговине, да помогнемо нашем народу и у Црној Гори, и на сваком месту, и да заштитимо сваког српског човека од прогона, да нам се никада више не понове ни Јасеновац, ни Јадовно, ни Пребиловци, ни Олуја, ни Бљесак, ни погроми из 2004. године. И то је наш завет!

Нека живи српско јединство, слобода наша и наша црвено-плаво-бела тробојка! Нека живи Република Српска!

Живела Србија!"

Извор/Фото: Председништво/Димитрије Голл

Информације и линк за пријаву на конкурс: ОВДЕ

(рок за подношење пријава 7. новембар 2021. године)

У Републици Србији се од 24. децембра 2019. године спроводи  вакцинација становништва против корона вируса.
51.7 одсто пунолетног становништва је примило две дозе вакцине, а од 17. августа отпочела је вакцинација трећом, такозваном бустер дозом вакцине, за све оне који су ревакцинисани пре више од шест месеци.

Србија је обезбедила довољан број вакцина и грађани могу изабрати вакцину који ће примити: Фајзер, Синофарм, Спутњук В или Астразенеку.

* 1. септембар - Институт Гамалеја из Русије одобрио за употребу 550.000 доза вакцине Спутњик В, које су произведене на Торлаку до 13. августа.

Од 550.000 доза – 275.000 компоненте 1 и и 275.000 компоненте 2, спремне су за употребу у Србији, с ознаком произведено у Србији, док ће да ће одлуку о евентуалном извозу донети Влада Србије и председник Републике Александар Вучић.

*2. септембар - Отворена ковид болница у Новом Саду, четири месеца након почетка изградње. У питању је трећа ковид болница у Србији, после Батајнице и Крушевца, која jе од 3. септембра почела да прима пацијенте оболеле од коронавируса.
*4. септембар - Сировина за производњу кинеске вакцине у Србији стигла је у Београд, а до октобра ће “Хемофарм” производити вакцину за процес тестирања.  Експерти који прате читав процес тестирања и почетак пуњења су стигли у Србију и раде са домаћим стручњацима на припреми.
Након тестирања, у октобру ће започети и пуњење вакцине. План је да се напуни око шест милиона доза до краја године. Те дозе ће бити намењене првенствено грађанима Србије, а ако буде вишак размотриће се и извоз у регион.
*Камен темељац фабрике за производњу кинеских вакцина у Србији биће положен 9. септембра.

Србија је током пандемије показала висок степен одговорности и солидарности дониравши близу милион доза вакцина и планира да, у складу са могућностима, са тим трендом настави.

Реализоване донације:
*Више 200.000 доза вакцина донирано региону
*Близу 200.000 грађана региона вакцинисано је у нашој земљи
*Донирано 100.000 доза Чешкој Републици
* 50.000 доза вакцина донирано Ирану
*40.000 доза вакцина Тунису
*Током недавне посете министра Селаковића земљама Африке и Блиског Истока донирано 200.000 доза вакцина.

27. август 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је у опроштајну посету амбасадора Краљевине Шведске Јана Лундина, коме је изразио захвалност за упечатљив допринос развоју односа двеју земаља током дипломатског мандата у Београду.

Председник Вучић и амбасадор Лундин су се сагласили да двема земљама приоритет треба да буде јачање политичког дијалога и различитих облика сарадње, с посебним нагласком на економске односе. Председник Вучић је изразио наду да би више компанија из Шведске могло да се определи да инвестира у Србији.

Амбасадор Лундин је рекао да је током рада у нашој земљи био сведок значајног економског напретка, као и доприноса Србије регионалној сарадњи.

Председник Вучић је захвалио за спремност Шведске да подржи европски пут Србије. Амбасадор Лундин је, с тим у вези, истакао да његова земља подржава проширење ЕУ.

Председник Вучић и амбасадор Лундин су и овом приликом разговарали о низу регионалних и глобалних питања.

Председник Вучић је амбасадору Лундину пожелео много среће у будућем приватном животу, као и много успеха на новој дужности.

Извор/Фото: www.predsednik.rs

Председник Риксдага Андреас Норлен, на позив председника Народне скупштине Републике Србије, 24.августа 2021. борави са делегацијом у званичној посети Београду, где се састаје са председником Републике Србије Александром Вучићем, председником Народне скупштине Ивицом Дачићем и премијером Аном Брнабић. Ови састанци су од посебног значаја за даље продубљивање билатералних веза Србије и Шведске, као и за унапређивање парламентарне сарадње.

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се са председником Парламента Краљевине Шведске Андреасом Норленом, 24.августа 2021, у оквиру званичне посете шведске парламентарне делегације Београду.

У оквиру званичне посете Београду, председник шведског Парламента Андреас Норлен, са делегацијом посланика, састао се и са министарком Републике Србије за људска и мањинска права и друштвени дијалог Горданом Чомић, 24.августа 2021. 

Такође, 25.августа 2021, прва потпредседница шведског Парламента Оса Линдестам, разговарала је са повереником за заштиту равноправности Републике Србије Бранкицом Јанковић.

05. август 2021. године

Председник Репулике Србије Александар Вучић присуствовао је обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“ и поручио да Србија памти!

„Данас, када поново подсећамо себе на оно што се догодило августа 1995. године, на ужасан погром, протеривање више од 250 хиљада Срба, на егзодус и етничко чишћење, ми, истовремено, и коначно, подсећамо себе на то ко смо, шта смо, одакле смо и куда идемо. Хвала вам свима што смо вечерас сви заједно и што показујемо колико волимо свој народ“, рекао је председник Вучић и додао да нећемо заборавити све оно кроз шта су Крајишници морали да прођу.

„За нас то нису само страшне бројке страдалих“, поручио је председник Вучић и нагласио да Србија неће заборавити.

„Никада као данас се није прекрајала историја. Зато хоћу да све нас подсетим не само на оно шта су други нама чинили, не желећи да постојимо, већ и на оно што смо сами себи чинили, баш као да не желимо да постојимо“, казао је председник и напоменуо да никада више не сме да се понови да Србија заборави своје тихе хероје.

Председник Вучић је нагласио да никада више не смемо да покривамо очи, и уши, и уста, пред нечим што јесте био погром и суноврат сваке људскости.

„Правити се да то није тачно, избегавајући да кажемо, злочин је не само према жртвама, него и према нама самима, сваком живом Србину, Крајишнику, према Србији и њеној будућности“, рекао је председник Вучић и подвукао да људи само ако памте могу да се усправе и живе и са собом и са другима без зазора, страха и сумње.

Председник Вучић је истакао да Србија мора да се бори за мир и за колевке са децом, као и да нас заборав поништава и брише и из историје и из будућности, одузимајући нам право на свако сутра.

„Наша мисија је срећна будућност за нас и за ново поколење! Данашња Србија почива на јасном идентитету и на култури сећања“, указао је председник Вучић и подсетио да је урађено све оно што је деценијама запостављано, као и да је снажна Србија постала господар своје судбине.

„Нека је вечна слава српским мученицима који су страдали у „Олуји“ и у свим погромима. Ваша деца су у својој Србији, збринута, вољена и успешна. Мирно спавајте соколови српски, будућност ваше деце је наш завет“, закључио је председник Вучић и захвалио свима који су показали вечерас како се воли своја земља и да Србија памти.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs

Обавештавамо да је министар спољних послова Н. Селаковић, донеоодлуку број 334/30-2021/01, дана 2. августа о.г. којом се расписује јавни позив за подношење предлога за доделу националних признања за изузетан допринос, државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону

Предлог за доделу националног признања може поднети:
- организација дијаспоре и организација Срба у региону;
- удружења чије су делатности или део делатности, усмерене на област за коју се предлаже додела националних признања;
- дипломатско – конзуларна представништва Републике Србије;
- цркве и верске заједнице;
- предлог за доделу националног признања „Мајка Србија“ могу поднети и јединице локалне самоуправе у Републици Србији;

Увид у расписани јавни позив можете извршити на следећим линковима:
Линк 1:
Линк 2:

Обавештавамо да је министар спољних послова Н. Селаковић, 19. јуна о.г. донео одлуке о  расписивању конкурса за суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону.

Увид у расписане конкурсе за суфинансирање пројеката можете извршити на следећим линковима ОВДЕ:

и ОВДЕ:

22. јул 2021. године

Ми смо се одлучили - наш циљ јесте и остаје ЕУ, истакао је председник Србије Александар Вучић у интервјуу немачком дневнику „Ханделсблату“ и да за Србију не постоји никаква алтернатива, али нагласио и да је Кина важан партнер Србији, а задатак државе да води бригу о интересу својих грађана.

Он је тако одговорио на питање шта ће Србија изабрати када једном буде морала да бира између тесних односа са Пекингом или ЕУ. Вучић је нагласио да Србија жели да постане пуноправна чланица ЕУ

„Нас повезује историја, заједничка култура, чланице ЕУ су без премца већ сада наши најважнији партнери“, објаснио је и додао да је трговинска размена Немачке и Кине 3.000 пута већа него Србије и Кине, а, приметио је, и поред тога се послови Србије са Кином приказују као проблем.

На констатацију да немачка канцеларка Ангела Меркел није честитала стоту годишњицу КП Кине, а да је он то учинио, одговорио је да Србија није Немачка, већ мала земља. На додатно инсистирање шта ће урадити Србија ако мора да бира између ЕУ и Кине подвукао је да се Србија већ одлучила, да јој је био и остао циљ чланство у ЕУ.

„Наши највећи инвеститори су из ЕУ. На ЕУ отпада 67 одсто наше трговине. Плус 17 одсто са земљама региона које се све налазе на путу ка ЕУ. Без ЕУ не можемо преживети“, додао је он.

„Али можемо ли много тога доброг спровести са Кином - наравно. И то чинимо, као и Немачка“, истакао је Вучић, а на примедбу да се критикује квалитет пројеката Пута свиле, пре свега због кинеских радника, одговорио да је квалитет путева или мостова, коју Србија гради са Кином, одличан.

„Дајемо посао онима који нам поднесу најбољу понуду. Због тога кажем Европљанима који критикују кинеске пројекте у нашој земљи - понудите нам пројекат за један евро више и добићете га“, нагласио је он.

С тим у вези је указао да Србија са 600 милиона евра помоћи ЕУ гради железничку пругу ка Северној Македонији, наводећи да је понуда била боља од кинеске.

„Често се говори о прузи према Будимпешти са 180 километара кроз територију Србије коју финансира Кина. Али пруга која се гради уз помоћ ЕУ од Београда до северномакедонске границе је дупло дужа и нико не говори о томе. Све је сувише политички“, констатовао је он.

Упитан да ли поздравља планове ЕУ и САД о алтернативној иницијативи Путу свиле, Вучић је рекао да подржава све што доноси предности нашем региону.

„Кинези желе да прошире свуда своје присуство, али многи процеси на Западу, искрено речено, су ефикаснији и без проблема. Морамо још много да учимо од Запада, али пристижемо“, казао је Вучић.

Он је указао да је Кина важан партнер Србији и додао да када је почела консолидација државних финансија 2014. наша држава је добила добре услове од Кине за развојне пројекте.

Он је навео и да је на истоку Србије, на молбу ЕУ расписан конкурс за рудник бакра, да шест месеци ниједно европско предузеће није дало понуду, те да су га преузели Кинези.

„Наш посао је да бринемо о људима“, поручио је он.

Подсетио је да је српска привреда у осам и по година порасла за 52 одсто, што за ЕУ значи да би Србија могла бити снажна чланица и мотор за цео регион.

Објашњавајући како се Србија тако добро економски развија он је указао да Србија има одличну радну снагу, која говори енглески, да су друштво и администрација дигитализовани, и да има и најфлексибилнији закон о раду у Европи, као и консолидоване јавне финансије.

Подсетио је да је раније јавни дуг био на 78 одсто БДП, а данас је смањен, захваљујући снажним растом привреде, на 52 одсто.

„Можемо себи приуштити да инвеститорима дамо подстицај за долазак“, додао је он и истакао да Србија нуди помоћ инвестицијама, али да на пример за долазак Центра за развој „Континентал“ мотив нису биле субвенције.

Указао је да је само Србија у овом региону пре пет, шест година покренула дуални образовни систем, који имају Немачка, Швајцарска и Аустрија, да је на десетине хиљада људи у дуалном образовању, а да то цене страни инвеститори, који, уз то, могу тесно сарађивати и са универзитетима.

Немачка, навео је, је најважнији трговински партнер и највећи инвеститор.

Почели смо доласком малих текстилних предузећа из Турске, а сада долазе пре свега велике немачке фирме. Данас у немачким компанијама у Србији ради 71.000 људи“, објаснио је он.

Вучић је казао да је веома важна европска перспектива за инвеститоре, наводећи да „Никек“, „Тоји Тајерс“ или „Мицубиши“ долазе из Јапана у Србију јер је наша држава на стабилном европском путу.

Упитан да ли верује да ће Србија у догледно време постати чланица ЕУ, казао је да се он не жали.

„Сигурно је да смо добили 45 милијарди евра помоћи ЕУ, да бисмо економски били много даље. Уместо тога смо добили од ЕУ 1,6 милијарди евра. Навикли смо да наше успехе сами остварујемо“, рекао је Вучић.

Председник Србије је подсетио да су у Хрватској раније плате биле 2,2 пута веће него у Србији, а данас су веће за свега 1,7 пута.

„Затварамо рупу сопственим снагама. Ако би постали чланица ЕУ онда засигурно не би тражили највеће субвенције“, уверава он.

Рекао је да српски пут следи немачки пут ка Европи, и да Србија жели фер шансу.

„Верујем речима Меркелове. Она је на крају свог мандата и не би морао више да је хвалим. Али она нам је дала стабилност, слободу путовања у ЕУ, помогла у мигрантској кризи 2015. године и министра привреде Алтмајера и друге замолила да тесно сарађују са нама“, подсетио је он.

На питање да ли има назнаке да ће и нова немачка влада подржавати тако Србију, Вучић је изразио уверење да ће тако бити.

„Познајем Армина Лашета, разговарао сам са њим као премијером Северне Рајне Вестфалије. Веома је паметан и разуме ситуацију на Балкану, и засигурно ће као нови канцелар наставити политику Меркелове према нашем региону“, додао је он.

Вучић је, такође, изразио уверење да Русија, ако би се конкретизовало приступање Србије ЕУ, не би слично реаговала као у случају Украјине и да је ту реч о сувереној одлуци Србије.

На додатно питање с тим у вези Вучић је указао да је увек када би се састајао са Владимиром Путином, а било је 18 или 19 састанака, говорио да је захвалан за традиционално тесно пријатељство са Русијом, али и да се Србија налази на јасном ЕУ курсу.

„Упитао је да ли је то наш избор и ја сам одговорио „да, чланство у ЕУ је наш циљ“, додао је он.

Када је реч о „Косову“ Вучић је нагласио да је потребан компромис у вези овог питања.

„Само тако може бити одрживог мира. Србија, а и ја желимо мир. Престанимо са лудостима прошлости. Тада цео регион може постати мотор новог раста за Европу“, рекао је Вучић.

Извор: Танјуг

20. јул 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је на скупу посвећеном дигитализацији и ИТ сектору, који је одржан у Њујорку, да је, откако је постала премијерка, најпоноснија на успех Србије у области дигитализације.

Брнабић, која борави у дводневној посети САД, рекла је да је, када је у августу 2016. године изабрана за министарку државне управе и локалне самоуправе, желела да учини све да промени јавну администрацију и оно што јој је као грађанину сметало.

Она је навела да је, када је ступила на дужност премијера, знала шта су јој приоритети и да најпре треба да се дигитализација подигне на виши ниво, да почне реформа образовања и да се ради на јачању економије. 

Веровала сам у земљу која верује у народ, јер је српски народ креативан. Од 1. јуна 2017. године почели смо да радимо као е-Влада, односно да размену података вршимо електронским путем, навела је председница Владе.

Према њеним речима, наши грађани нису више морали да иду, рецимо, у Пореску управу, а од тада је јавна администрација разменила 50 милиона докумената, што значи да грађани нису морали да иду од канцеларије до канцеларије по 50 милиона папира.

Брнабић је истакла да је поносна и на оно што је урађено на пољу образовања откако је на челу Владе, прецизиравши да је у септембру 2017. године уведено програмирање као обавезан предмет у основним школама.

Нико није веровао да то можемо да урадимо, али смо сарађивали са приватним сектором и неким друштвеним организацијама и успели смо у томе. Тренутно смо много испред бројних земаља у Европи и свету, рекла је премијерка.

Председница Владе је указала на то да је ипак најпоноснија била када је постављен камен темељац за научно-технолошки парк у јужној Србији, напоменувши да до сада наша земља има четири научно-технолошка парка.

Она је истакла да је Србија од тада постала једна од најуспешнијих земаља у свету на технолошком пољу, при чему је по неким параметрима међу десет држава у свету, а у неким међу пет, оценивши да је то доказ да се земља може брзо мењати.

Премијерка је, одговарајући на питање о вакцинацији, нагласила да наша држава никад то није гледала као геополитичко питање, већ као здравствено.

Према њеним речима, Србија је разговарала са произвођачима и са Истока и Запада и била је међу првим европским земљама које су потписале уговоре и са компанијом „Фајзер/Бионтек“ и са „Синофармом“.

Нажалост, многе земље су гледале на ово питање као геополитичко. Нама то није било битно, докле год су вакцине безбедне, нагласила је председница Владе и додала да ту није био крај успеху Србије, јер је потребна и добра организација.

Брнабић је објаснила да је организација друга важна ствар у вакцинацији, јер је то логистички веома тежак процес, додавши да је, уз помоћ дигитализације, остварен успех и да се исплатило све што смо радили претходних година.

Она је навела да је Србија брзо успоставила систем преко којег грађани могу да искажу интересовање за вакцинацију против корона вируса и да изаберу коју вакцину желе да приме, као и да буду обавештени поруком када да се јаве на вакцинацију.

Сада могу да се улогујем на телефон, да видим колико је људи примило вакцину, колико се још пријавило, тако да се виде ефекти дигитализације. Све смо направили врло ефикасним и лаким за наше грађане, објаснила је премијерка.

Брнабић је, одговарајући на питање шта осталим земљама света може да поручи како да брже напредују, рекла да је важно да се што више улаже у дигитализацију и едукацију.

Морате да научите децу како да размишљају, а не шта да мисле. Неће сва деца постати ИТ стручњаци, али оно што могу да науче јесте алгоритамски начин размишљања и како да доносе одлуке, поручила је она.

Премијерка је као важну ствар за напредак навела улагање у брз интернет и обезбеђивање инфраструктуре за стартап компаније јер све више и више економија ће бити засновано на стартаповима и иновацијама, нагласивши да треба помоћи људима да покрену фирме и спроведу своје идеје.

Она је, говорећи о друштвеним мрежама, указала на то да су лажне вести постале највећи изазов ових мрежа и остаће још неко време.

То је највећи изазов са којим се, као премијер, сусрећем, посебно током пандемије корона вируса, рекла је она и додала да су друштвене мреже и велика прилика за политичаре да комуницирају са грађанима.

Извор: www.srbija.gov.rs
Фото: www.srbija.gov.rs

Председник Републике Александар Вучић представио низ економских параметара који указују на веома добре економске резултате Србије, те стварају услове за оптимистичне пројекције:
- БДП ће на крају 2021. године бити вредан 50,5 или чак 51 милијарду евра; ако и следеће године раст БДП-а буде седам одсто, то нас доводи да БДП буде близу 54 милијарде евра.
- У првом полугодишту ниво директних страних инвестиција увећан је за 18,9 одсто, односно достигао је 1.732 милијарде евра. Надамо се да можемо да изгурамо да дођемо до три милијарде евра ове године. Ипак је и ово година короне, па се не одлучују људи на инвестирање.
- У Србији постоји прилив страних инвестиција на нивоу од 60 или 61 посто за цео регион. Ми смо на нивоу 60 - 61%, остали регион 39 %. Цео регион има значајно мање страних инвестиција него централна Србија.
- У другом кварталу имаћемо привредни раст од 15 одсто, што је апсолутни рекорд за Србију у било ком кварталу. Очекујемо да у овој години будемо први у Европи по расту са плус седам одсто.
- У четвртом кварталу прошле године, у односу на исти период 2016. године,  Србија је дуплирала број запослених у ИТ сектору, док је њихова просечна плата   подигнута са 127.000 на 183.000 динара.
- Очекује се значајно повећање плата, просечна плата у јануару 2022. у Србији биће око 612 евра. Просечна плата у Београду је сада 705 евра, а у јануару би требало да буде 770 евра.
- План да минимална зарада не буде испод 300 евра, што ће бити реализовано до краја ове године. Први пут у историји Србије онај ко има минималац не би имао мање од 300 евра, што ће бити пре краја године. То је значајно померање стандарда, јер смо посебно бринули о сиромашним људима, који су имали 15.000 пре пар година и доћи ће до 35.000 динара.

1) 07.01. обијена кућа породице Вучковић, Бабин мост
2) 13.01. директору Канцеларије за КиМ Петру Петковићу забрањен улаз на КиМ
3) 16. 01. на „Jарињу“ забрањен прелаз аутобусу са 40 путника који су носили пакетиће деци

4) 20.01. инспекција упала у Дом Здравља у Штрпцу због вакцина
5) 28.01. помоћнику директора Канцеларије за КиМ Игору Поповићу забрањен улаз на КиМ
6) 02.02. упуцан Србин Бобан Ристић у Лапљем селу
7) 03.02. графит УЧК исписан на кући Крстовића у Гораждевцу
8) 03.02. поломљена застава и јарбол код споменика српским жртвама у Гораждевцу код Пећи
9) 04.02. извршена је крађа aрхеолошких остатака у Испосници Св. Петра Коришког код Призрена

10) 05.02. обијена кућа породице Јовановић у Могили
11) 10.02. билборд УЧК постављен у Чаглавици
12) 10.02. обијена кућа породице Вучковић, село Берково
13) 13.02. забрањен улаз екипи ТВ Пинк и РТВ Краљево
14) 15.02. забрањен улаз екипи РТС, која снима серија Право на сутра
15) 26.02. избоден српски младић М. М. од стране Албанца у Косовској Митровици
16) 28.02. Забрањен улаз на КиМ екипи Рукометног клуба Ариље
17) 03.03. У Грачаници обијен прозор на кући Србина, украдени новац и лична документа

18) 04.03. Двојица Горанаца рањена су у Глобочици од тране двојице Албанаца
19) 05.03. прегажен српски дечак Л. П. у Грачаници од стране Албанца који је побегао с места несреће
20) 06.03. у селу Клокот, општина Косовска Витина, извршено је обијање православне цркве „Свети Петар“ и украден новац (на празник Задушнице)

21) 06.03. у селу Партеш, општина Гњилане, обијена је православна прква „Свете Тројице“, украден новац, ручно рађена плаштаница и икона (на празник Задушнице)

22) 07.03. украдена надгробна плоча на гробљу Бинач
23) 07.03. у селу Шилово, општини Гњилане, у ногу је од стране Албанца упуцан Србин, власник ресторана

24) 12.03. Из парохијског дома у изградњи, поред Храма Светог Апостола Луке, у селу Витомирици, општина Пећ, украден грађевински материјал
25) 12.03. припадници Росу извршили су претрес просторија општине Клокот, претрес породичне куће председника општине Клокот који је ухапшен.

26) 13.03. у месту Драјковце, општина Штрпце, обијена је црква „40 Севастијских мученика“ и украден новац

27) 13. марта, у месту Доња Битиња, општина Штрпце, обијена је црква „Свети Димитрије“.

28) 15.03. у селу Горња Гуштерица, општина Грачаница, обијена је и демолирана опљачкана црква „Свете Недеље“ из које је украден новац

29) 16.03. на административном прелазу Jариње забрањен улазак на КиМ помоћници директора Канцеларије за КиМ Светлани Миладинов

30) 28.03. У селу Шилово, општина Гњилане, обијена је црква „Св. Марка“ и  украден новац и озвучење

31) 25.03. графит УЧК исписан на зиду Здравствене амбуланте у Сувом долу
32) 27.03. на административном прелазу „Табалије“ припадници косовске полиције нису дозволили улаз на подручје КиМ 17. фудбалера ФК „Шумадија Топаоница“

33) 30.03. ухапшена повратница на КиМ Мила Анђелковић којој су Албанци узурпирали породичну кућу
34) 10.04. напад флашама на српске младиће Марка Николића и Милоша Рошића у кафићу на северу Косовске Митровице
35) 12.04. Обијена здравствена амбуланта у селу Гојбуља
36) 13.04. Напад на младића Луку Димитријевића у Грачаници
37) 15.04. махање албанским заставама и покушај упада у КБЦ на северу Косовске Митровице
38) 16.04. директору канцеларије за КиМ Петру Петковићу забрањен улазак на КиМ
39) 18.04. Ухапшена новинарка РТС Тамара Грујић у  Вучитрну
40) 18.04. Демолирана улазна врата Основне школе у Обилићу
41) 26.04. Од стране Албанаца нападнут Лазар Ђорђевић са породицом на свом имању у селу Гојбуља
42) 03.05. Каменована кућа Јаћовића у Косовској Витини
43) 03.05. Разбијено стакло на аутомобилу ђакону из Ораховца
44) 05.05. Мирослава Лукића из Велике Фоче физичку напала тројица Албанаца. Претрпео је прелом носа.
45) 06.05. На Ђурђевдан је група изгредника покушала да скине српску заставу са звонаре цркве Светих Апостола Петра и Павла у Клокоту.
46) 06.05. Каменована је црква Светог Јована Крститеља у центру града Пећи, познатија као Митрополија. На цркви је разбијен прозор.
47) 09.05. Каменована је црква Свете Петке у Косовској Витини.
48) 09.05. у месту Суви До, општина Косовска Митровица, из возила у покрету испаљена су три хица у ваздух

49) 10.05. Каменована је црква Пресвете Богородице у Липљану
50) 11.05. Нападнута кућа повратника Радоја и Милоја Пумпаловића у селу Дубрава, општина Исток. То је пети напад за годину дана
51) 20.05. Поново нападнута кућа породице Јаћовић у Косовској Витини
52) 24.05. у селу Доња Шипашница, општина Косовска Каменица, обијена су улазна врата цркве „Света Петка“, извршена преметачина и отуђени су свете реликвије

53) 26.05. Обијена кућа повратника Сретена Стојиљковића код Новог Брда. Украдена су ми дрва и алат
54) 26.05. Божидару Здравковићу из истог села (засеок Ћерановица, повратничко село Клобукар, Ново Брдо) је обијен помоћни објекат на кући и украден шпорет.
55) 30.05. Поломљена табла са путоказом за манастир Драганац у општини Ново Брдо.
56) 03.06. Исписан графит Велика Албанија на кући расељеног Србина у општини Ораховац
57) 10.06. Упад Косовске полиције на црквени посед Храма Христа Спаса у Приштини, након литургије на Спасовдан која је у овој цркви одржана након 23 године.
58) 10.06. Забрањен је улаз Дарији Кисић Тепавчевић да у својству професора дође на КиМ
59) 11.06. Хуманитарној организацији Стуб Краља Стефана из Новог Сада да уђе на простор КиМ
60) 11.06. Исписани графити на храму Христа Спаса у Приштини на енглеском „Исус мрзи Србе“. Након што су они избрисани, написани су истог дана нови „Симбол шовинизма“ и све то наочиглед полиције. Протести албанаца испред храма због постојања таквог објекта на наводно земљи Универзитета и наводне провокације због литургије.
61) 12.06. Полиција на прелазу Јариње није дозволила улазак на покрајину за два аутобуса у којима су били углавном путници из Београда и Новог Сада а који су кренули у обилазак светиња на КиМ.
62) 14.06. Оскрнављено гробље породице Стојановић и Шарић у Ораховцу.
63) 19.06. Враћен аутобус са 50 верника из централне Србије који су кренули на задушнице на КиМ.
64) 20.06. Украдена струјна инсталација у цркви Светог Уроша у Урошевцу
65) 21/22.06. Забрањен улаз на КиМ Вањи Удовичићу.
66) 21.06. Разваљена врата цркве Светих апостола Петра и Павла у селу Талиновац у Урошевцу. Скинуте електричне инсталације и разбацане иконе.
67) 24.06. Обијена и опљачкана породична кућа Станише Станојевића у српском селу Бабин Мост, у општини Обилић. Извршена је преметачина и украден новац.
68) 26.06. Групи планинара забрањено да из Штрпца и Ски центра Брезовица обиђу врх Шар планине
69) 27.06. Напади на Драгицу Гашић, прву српску повратницу у Ђаковицу. Каменовање стана, лепљење слика мртвих људи, најављени протести НВО са захтевима за исељење.
70) 28.06. Заустављање аутомобила са српским таблицама на путу за Газиместан, претресање, одузимање српских симбола, претресање монахиње и хапшење црногорског држављанина. Два дана касније одређен му је притвор од 30 дана.
Истог дана ухапшено је неколико српских држављана само зато што су певали Ђурђевдан и качили снимке на друштвене мреже.
71) 29/30.06. Украдена тробојка Српске православне цркве и поломљен јарбол на порти манастира Грачаница. Фотографије оскрнављене црквене заставе освануле су на друштвеним мрежама на којима се види како Албанац маскиран у црно и са заставом „велике Албаније“ гази тробојку. Неколико сати касније на друштвеним мрежама освануо је снимак где исти маскирани Албанац пали заставу.
72) 30.06. Драгици Гашић забрањено да угради блиндирана врата на свом стану. Врата су и заплењена.
73) 30.06. 4 лица из Чачка којима је због мајице 'Нема предаје' отворен процес привођења и саслушања пред тужиоцем 28 јуна на Газиместану. Мајице им како они кажу нађене у гепеку аута са Чачак таблицама. Саслушани пред тужиоцем без превода јер им речено да у супротном морају да чекају до сутра. Добили казну од 400 евра коју нису платили одмах те им задржане ЛК од стране КС система.
74) 30.06. Група Албанаца спречила је неколико младића и девојака српске националности из Липљана да поставе кош у локалном парку.
75) 01.07. Освануо графит „АЛБАНИЈА УЧК“ на билборду са сликом манастира Грачаница на путу Грачаница – Лапље село
76) 01.07. Група Албанаца претукла 13-годишњег дечака, Николу П. Добио је модрице и подливе а покидали су му и крстић који је носио око врата.

29. јун 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић учествоваo је данас путем видео-линка на конференцији „Мини Шенген“ са председником Владе Републике Албаније Едијем Рамом и председником Владе Републике Северне Македоније Зораном Заевим. Званичници су разговарали о даљим корацима у регионалној сарадњи, као процесу од виталног значаја за напредак Западног Балкана и европског пута у целини.

Саговорници су се сагласили да је земљама Западног Балкана потребно чланство у Европској унији, али и да је исто толико Европској унији потребан Западни Балкан, будући да је регион и окружен границама ЕУ, а земље које стреме чланству деле заједничке европске вредности.

Председник Србије и премијери Албаније и Северне Македоније изразили су жељу да четири европске слободе – кретање људи, робе, услуга и капитала, почну да се примењују што пре широм региона, те да ће у том контексту пружити пуну подршку регионалном заједничком тржишту на Самиту Берлинског процеса, 5. јула.

„Свесни смо тога да само заједничким радом и прихватањем регионалне сарадње у оквиру различитих регионалних иницијатива као што су заједничко тржиште, регионални Шенген, зелени коридори или Берлински процес, можемо да приближимо наше економије, увећамо благостање наших људи и доведемо велике инвестиције, које иначе не би биле могуће ни за једног од нас појединачно“, један је од заједничких закључака ове видео-конференције.

Саговорници су се сагласили да се 29. јула састану у Скопљу, како би направили преглед напретка у примени досадашњих иницијатива и пројеката и потписали додатне споразуме између три земље везане за спровођење обавеза из Берлинског процеса, као и о сарадњи и помоћи у случају природних катастрофа и олакшицама за трговину, извоз и увоз.

„Позивамо и подстичемо наше колеге из региона да потпишу и примењују сличне споразуме, како би визија заједничког политичког и економског простора широм Западног Балкана ускоро, кроз јединствено тржиште, постала важан део свакодневице наших грађана“, поручили су председник Србије и премијери Албаније и Северне Македоније.

Саговорници су посебно нагласили да ће и поред кашњења у процесу проширења и даље настојати да препознају нове начине, области политика и финансијске инструменте, како би све три земље увећале допринос Европи, ојачале везе са Европском унијом и постепено интегрисале регион у јединствено европско тржиште.

Говорећи о Зеленој агенди, саговорници су упутили заједнички позив Европској унији и Сједињеним Државама да се придруже земљама широм региона у циљу подршке у развоју пројеката у које би могло да се инвестира што пре, како би се унапредила заштита животне средине и повећала широка употреба обновљивих извора, у склопу примене Економског и инвестиционог плана ЕУ и Зелене агенде за Западни Балкан.

„Наше земље имају огроман потенцијал за одрживи раст и развој овог сектора. Замолићемо за практичну подршку како бисмо открили који пројекти могу да унапреде наш регион у погледу извора обновљиве енергије за наше грађане и за зелену енергетску будућност ЕУ“, истакли су саговорници током видео-конференције „Мини Шенген“ и закључили да само регионално повезивање, уз подршку Европске уније, може да допринесе општој стабилности и напретку целог региона и Европе.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs

У Србији дато 5,2 милиона доза вакцина против корона вируса.

Дато 2,7 милиона прве дозе и 2,5 милиона друге дозе вакцине.

48 одсто грађана комплетно имунизовано.

Просечна старост особа које су примиле једну дозу је 57 годинa, а оних који су примили обе дозе је 58 година.

Близу 20 градова прешло цифру од 50 одсто вакцинисаних, при чему се на врху листе налазе Прибој и Ниш, који су достигли 60 одсто.

Градови који имају више од 50 одсто вакцинисаних су: Београд, Прибој, Ниш, Ужице, Мали Зворник, Босилеград, Kикинда, Нови Сад, Сремска Митровица, Kладово, Kуршумлија, Медвеђа, Зрењанин, Сврљиг, Зајечар, Шабац и Сомбор.

Преко портала еУправе издато је више од 400.000 дигиталних зелених сертификата.

Држављани наше земље, који су прву дозу примили у иностранству, могу да приме другу дозу у Србији, али да ће им у поменути сертификат бити уписана само она вакцина коју су примили у Србији.

Испорука вакцина
21. јун – На институт „Торлак“, у оквиру редовне испоруке, допремљено је 83.070 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“, као и још 1.170 доза по споразуму са Аустријом.

У Србији је према најновијим подацима дато укупно 5.070.754 доза вакцина против корона вируса.

Број грађана који су примили прву је 2.681.511 (48 одсто), док је обе дозе добило 2.389.243 људи (40 одсто).

Циљ је 50 одсто вакцинисаних до краја јуна.

Наредни циљ је да до јесени буде 60-70 одсто вакцинисаних.

У Београду је првом дозом вакцинисано 52,3 одсто пунолетних грађана, а другу дозу примило је 48 одсто.

Вакцинација без пријаве спроводи се на 225 пунктова у Србији.

Такође, у Србији је могућа и бесплатна вакцинација држављана БиХ и Северне Македоније.

Градовима који имају више од 50 вакцинисаних су: Београд, Прибој, Ниш, Ужице, Мали Зворник, Босилеград, Kикинда, Нови Сад, Сремска Митровица, Kладово, Kуршумлија, Медвеђа, Зрењанин, Сврљиг, Зајечар, Шабац и Сомбор.

* Када су у питању испоруке вакцина, 14. јуна, стигло је још 85.410 доза вакцина компаније "Фајзер"

*11. јуна - Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда одредила је локацију за фабрику кинеских вакцина ''Синофарм'' у оквиру привредне зоне ''Аутопут'', у близини Земун Поља.

Фабрика, у којој ће се прво паковати ''Синофарм'' вакцина, а касније и производити, биће заједничко улагање Србије, Кине и Уједињених арапских емирата. Предвиђен је и погон за производњу ПЦР тестова.

За фабрику ће српска страна обезбедити земљиште и инфраструктуру.

Планирана месечна производња је два милиона доза вакцине.

Амбасада Р. Србије неће радити у петак, 25. јуна 2021. године због прославе летње дугодневице. Конзуларно одељење Амбасаде ће дежурати само за хитне случајеве.

Према последњим подацима у Србији је дато 4.911.000 вакцина, од чега је првих доза 2.643.000 (што је 48 одсто пунолетног становништва), других доза 2.268.000 (37 одсто).

Реално је очекивати да се оствари планирани циљ - 50 одсто вакцинисаних до краја јуна.

Наредни циљ је да до јесени буде 60-70 одсто вакцинисаних.

Од пошиљки вакцина последња испорука била је 9. јуна када је у Србију стигло 83.070 доза вакцине "Фајзер".

У Београду је закључно са 10. јуном, вакцинисано више од 722.000 људи, што износи 51.9 одсто грађана, док је ревакцинисано скоро 648.000 становника престонице, што износи 46.5 одсто. У популацији између 65 и 74 године вакцинисано је скоро 81 одсто људи.

Градовима који имају више од 50 одсто вакцинисаних су, поред Београда и Прибој, Ниш, Ужице, Мали Зворник, Босилеград, Kикинда, Нови Сад, Сремска Митровица, Kладово, Kуршумлија, Медвеђа, Зрењанин, Сврљиг, Зајечар, Шабац и Сомбор.
 

09. јун 2021. године

Поштовани председниче, даме и господо, чланови делегација,

У свом излагању указаћу на неколико актуелних питања која се тичу надлежности Механизма – наиме, могућности издржавања казни изречених од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) и Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Републици Србији, актуелном праксом онемогућавања превременог пуштања на слободу осуђених, као и обавезе Механизма у погледу заштите осуђених лица.

Други део излагања биће посвећен питањима која се покрећу шестомесечним Извештајем о раду Механизма – председника Механизма г. Ађијуса и Извештаја главног тужиоца г. Сержа Брамерца, посебно по питању актуелне сарадње Републике Србије са Механизмом.

Трећи део мог говора, а то сам приметио и у многим вашим изјавама чак и данас, биће поглед Србије на све што се дешавало у Хашком трибуналу и на то шта су пресуде донеле људима на простору бивше Југославије.

Република Србија је више пута пред Саветом безбедности покренула питање могућности издржавања казни изречених од стране МКСЈ и Механизма у Републици Србији. И поред напора да се ово питање покрене са „мртве тачке“, није добијен ниједан одговор Савета безбедности. Највећи број особа које се налазе на издржавању затворске казне су држављани Републике Србије и природно је да Република Србија буде заинтересована да обезбеди издржавање казне затвора у Републици Србији.

МКСЈ и Механизам упућују на Савет безбедности као надлежну институцију да се позабави овим питањем.

Спреман сам овде да поновим спремност Републике Србије за преузимање обавезе и одговорности за извршење затворских казни које је МКСЈ или Механизам изрекао држављанима Републике Србије под надзором Механизма и пуно поштовање ауторитета Механизма у погледу превременог пуштања на слободу.

Господине председниче,

Посебан проблем са којим се суочавамо је узнемиравање које врше правосудне институције формиране на територији Косова и Метохије, која је у саставу Србије, а која се налази под привременом управом УН. Сведоци смо покушаја да се опет суди двојици држављана који се налазе на издржавању затворске казне за дела за која им је већ суђено пред МКСЈ. Конкретно, у протеклом периоду учињен је покушај да се изврши саслушање Небојше Павковићa и издејствује изручење Властимира Ђорђевића.

Апелујем на Механизам и Савет безбедности да спрече покушаје кршења начела nе bis in idem, цивилизацијског начела које је потврђено и у Члану 7. (1) Статута Механизма и да се онемогуће поновна суђења особама које је МКСЈ већ осудио, посебно да се постара да се то не чини на територији која је под привременом управом УН.

Господине председниче,

Председник Механизма (г. Кармел Ађијус), поред редовног Извештаја, доставио је 11. маја 2021. године и писмо председнику Савета безбедности чији је предмет наводни пропуст Србије да ухапси и преда Механизму Петра Јојића и Вјерицу Радету, оптужене за непоштовање суда, тврдећи да на тај начин Република Србија поступа супротно својим обавезама према Резолуцији Савета безбедности 1966 (2010) и затражио од Савета безбедности да предузме мере како би се обезбедило да Србија испуни наводне обавезе према Статуту Механизма и Резолуцији 1966.

Суштина аргументације председника Механизма своди се на то да Република Србија има обавезу да лиши слободе и испоручи Механизму своје држављане оптужене за непоштовање суда, без обзира на природу оптужби, околности под којима је таква наредба донета и последица које могу да уследе њеним спровођењем.

Овде је реч о оптужбама које се не тичу тешких повреда међународног хуманитарног права и које се везују за предмет пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију који је окончан 2018. (случај Војислав Шешељ) и то у првом степену ослобађањем оптуженог од оптужби, a по жалби тужиоца на пресуду којом се окривљени оглашава кривим и изриче му се казна у трајању од 10 година, којом је покривено време које је провео у Притворској јединици УН.

Судија Ађијус износи да Србија игнорише своје обавезе према Резолуцији 1966 (2010). Напротив, Република Србија озбиљно схвата своје обавезе сарадње са Механизмом. Након што је донет налог за хапшење и предају Механизму двоје оптужених за непоштовање суда, Виши суд у Београду је установио да нису испуњене претпоставке за њихово хапшење и испоручивање Механизму. Одлука се темељи на правилима међународног права и унутрашњег права Републике Србије и обавезујућа је за носиоце извршне власти у Републици Србији.

Овде бих подсетио да је прва одлука судије појединца (Ајдин Сефа Акаја од 12. јуна 2018. године) који је поступао у овом предмету, била да се кривично гоњење В. Радете и П. Јојића због наводног непоштовања суда проследи правосудним органима Републике Србије. У наредним поступцима, први пут је изнет аргумент наводне невољности сведока да сарађују са правосудним органима Републике Србије, који није поткрепљен било каквом аргументацијом и на коме се темељи одлука о ускраћивању преношења предмета у надлежност правосудних органа Републике Србије.

Република Србија је у више наврата изразила спремност да преузме вођење судског поступка против Петра Јојића и Вјерице Радете и пружила одговарајуће гаранције. Република Србија, такође, у потпуности признаје и прихвата обавезу Механизма да надзире суђења која су уступљена националним судовима уз помоћ међународних и регионалних организација, као и да предузима мере предвиђене чл. 6 Статута Механизма.

На овом месту бих подсетио да је Република Србија предала трибуналу сва лица које је оптужило Тужилаштво, међу њима највише политичке, војне и полицијске званичнике, обезбедила присуство огромног броја сведока, предала огромну документацију. Обавеза је Механизма, према Резолуцији овог Савета безбедности, да предузима мере које омогућавају да се предмети уступе националном правосуђу. У ранијој пракси, 13 случајева је прослеђено Босни и Херцеговини, 2 Хрватској и само 1 Србији.

На крају, што не значи и да је најмање важно, подсетио бих вас све овде на чињеницу да је Француска – разуме се, као суверена и независна држава – на захтев за хапшење и изручење Флоренс Артман због објављивања докумената и непоштовање суда, одбила захтев за изручење, уз образложење да она не изручује своје држављане. За мањи прекршај, ви од нас тражите да изручимо своје држављане Јојића и Радету, показујући неповерење и према српском правосуђу и судовима и према држави Србији, као и чињеницу да правило из старог Рима и даље важи – quod licet Iovi non licet bovi – што приличи богу, не приличи волу.

Није згорег напоменути да за злочине над Србима није суђено официрима и политичарима вишег ранга и да су злочини извршени над Србима остали некажњени пред МКСЈ и Механизмом. Подсетимо, примера ради, да је случај Адеми и Норац за стравичне злочине према српском цивилном становништву у Медачком џепу препуштен хрватским правосудним институцијама. Осведочени злочини над Србима, попут злочина Рамуша Харадинаја, Насера Орића, затим Анте Готовине и других оптужених за војну операцију „Олуја“ која је довела до потпуног етничког чишћења српског становништва са великог дела данашње Хрватске, пред МКСЈ резултирали су ослобађајућим пресудама. Многи стравични злочини над цивилним становништвом српске народности који су извршени на територији Босне и Херцеговине, Хрватске и Аутономне покрајине КиМ, а који су резултирали етничким чишћењем српског становништва, једноставно нису били предмет интересовања тужилаштва МКСЈ.

Оно што је веома важно и да ништа не оставимо неразјашњено, јесте то да је Србија земља која осуђује сваки злочин и све злочинце који су их починили на територији бивше Југославије. Међутим, занимљиво је да је, упркос критикама, Србија једина која отворено говори и осуђује злочине почињене од стране припадника српске националности, док друге земље региона уопште не говоре о злочинима које су представници тих народа починили над српским народом. И, желим да још једном овде нагласим пред вама, да Србија осуђује страшан злочин у Сребреници и изражава своје најдубље саучешће породицама страдалих у том масакру. И са овим у вези нема никаквог „али“.

Ипак, овде смо да анализирамо резултате и казнену политику МКСЈ и Механизма, а она је била таква да никада није задобила поверење код српског народа, ма где он живео. И не због тога што ми Срби не признајемо злочине које су починили неки од наших сународника, већ зато што је Хашки трибунал, уз изузетке, судио само Србима на све три територије бивше Југославије: Хрватској, Босни и Херцеговини и Косову и Метохији, коју неке од држава чланица Савета безбедности виде и називају, наравно супротно праву, правним нормама и резолуцијама Уједињених нација, као независну државу. Покушаћу пластично да вам докажем како је хашка правда кројена, чак иако знам да то неће наићи на разумевање многих од вас, али за мене је то важно због историје, чињеница и уџбеника који ће се писати на основу чињеница.

Наиме, Срби су осуђени на укупно 1138 година затвора, и на 8 доживотних казни затвора. Истовремено, Хашки трибунал није осудио ниједног Хрвата за злочине над Србима, ни у акцијама Медачки џеп, ни у „Бљеску“ нити у „Олуји“, како је то политички лукаво урађено у Трибуналу, а све завијено у форму права и правде. Тужиоци Хашког трибунала су намерно изабрали тројицу политичких и војних лидера Хрвата, босанских муслимана и Албанаца на све три поменуте територије, који су чинили злочине против Срба – Анта Готовину, Насера Орића и Рамуша Харадинаја. Занимљиво је да је, пратећи исти шаблон, дакле исти шаблон, ова неправда подељена. Наиме, сви они су били осуђени у првостепеном поступку, са изузетком Рамуша Харадинаја, јер ниједан сведок није преживео. Готовина је био осуђен на 24 године затвора у првостепеном поступку, док је волшебном одлуком другостепеног већа и односом судија 3:2, пресуда промењена у ослобађајућу. Насер Орић, за злочине против Срба, такође је био осуђен првостепеном пресудом, али, волшебном одлуком другостепеног суда и поново односом судија 3:2, одлука је била ослобађајућа пресуда и он је био ослобођен сваке одговорности. Дозволите ми да поновим, сви сведоци у поступку против Рамуша Харадинаја су или извршили самоубиство или су били убијени под веома, веома чудним околностима.

Дозволите ми да закључим: ја не желим да верујем да неко хоће да каже да није било злочина над Србима, али, судећи по пресудама Хашког трибунала, нико – апсолутно нико - није одговоран за те злочине.

Ипак, ми у Србији ћемо показати одговорност и борићемо се за мир, стабилност и помирење у региону.

Тражимо од држава чланица Савета безбедности Уједињених нација да нам помогну рационалним и прагматичним приступом и поштовањем међународног права, а не покушајима даљег понижавања Србије. Србија је мала земља, са поносним и храбрим народом, који је поднео највеће жртве током Првог и Другог светског рата, народом који жели да живи у миру са својим комшијама. И када вам ово тражим, не мислим да тражим превише.

На самом крају, Србија је земља са највећим растом у региону Западног Балкана и не можемо да напредујемо ако односи са нашим комшијама, пријатељима и другим земљама нису добри, стабилни и бољи. Због тога, упркос селективној правди која је примењена у Хашком трибуналу, бићемо отворени за сваки дијалог, сваку врсту сарадње и ми гледамо ка будућности, а не ка прошлости.

И имам само једну поруку за грађане Србије и грађане српске националности у целом региону – главу горе, ни Србија ни српски народ нису осуђени ни за шта и на нама је да радимо још марљивије, да отварамо фабрике и боримо се за нашу децу и нашу будућност.

Живела Србија! 

Обавештавамо да сви грађани Србије, као и дијаспора, могу од данас гласати за српску научницу Гордану Вуњак-Новаковић, која је у финалу престижне Европске награде за проналазаче номинована у категорији Животно дело за иновативни допринос у биомедицини. Победнике у 5 категорија бира независни међународни жири, а јавност одлучује ко ће добити Награду публике. Гласање је једноставно и отворено за све грађане и дијаспору до 17. јуна на страници у наставку текста.
Професорка Вуњак-Новаковић се две деценије бави истраживањима и применом биореактора који омогућавају да се хумана ткива гаје у лабораторији. Са својим тимом научника направила је срчани мишић од матичних ћелија који ради као срчани мишић одраслог човека, што представља праву револуцију у медицини какву познајемо. Тренутно истражује и да ли би њихова технологија могла да помогне и опоравку плућа оштећених услед заразне болести CОVID-19.

Гордана Вуњак-Новаковић је професорка Универзитета Колумбија у Њујорку, чланица САНУ и прва Српкиња и жена која је постала члан Националне академије инжењерства САД. Угледна научница је и креативни амбасадор Србије у оквиру Савета за креативне индустрије при Кабинету председнице Владе Србије Ане Брнабић.
Председник Србије Александар Вучић је професорку Вуњак-Новаковић 2020. године одликовао Орденом Карађорђеве звезде другог степена за нарочите заслуге у представљању Републике Србије и њених грађана и постигнуте изузетне резултате у области медицинских наука и биомедицинског инжењерства као једног од најперспективнијих начина за продужење људског века и побољшање квалитета живота.

За све остале податке око гласања, молило притисните OVDE:

(ажурирано 28. маја 2021. године)

Вакцинација (имунизација) у Србији почела 24. децембра (пре него у већини европских земаља). Прву вакцину примила је председница Владе Ана Брнабић. Она је и први премијер у Европи која је примила вакцину.

Србија је трећа држава у Европи, после Британије и Швајцарске која је почела вакцинацију. Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

У Србији грађани исказују интересовање за вакцинисање против Ковида-19 путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.
Влада Србије саопштила је да је од 6. априла могућа пријава за вакцинацију против корона вируса и преко Вибера, и то је могуће преко званичног инфо сервиса Владе Србије на Виберу који је покренут.
Од 9. априла, све локалне самоуправе почеле да организују слободне пунктове где грађани могу да се вакцинишу без претходне пријаве (преко 220 пунктова), а упоредо  се спроводи и имунизација грађана који се пријаве преко портала еУправe или апликације на Виберу.
Дневно се преко портала еУправе пријави између 10.000 и 15.000 грађана за вакцинацију.
Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија је једна од ретких земља која на располагању има четири вакцине.

Највећи број грађана вакцинисан је кинеском вакцином „Синофарм“, потом „Фајзером“, „Спутњиком В“ и „АстраЗенеком“.
Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Упоредо, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве и вакцинишу, обзиром да је почела имунизација и оних који нису у приоритетним групама. Медицински радници вакцинишу и мештане мањих и сеоских средина, који нису пријављени путем еУправе.

Перманентно се наглашава значај вакцинације, као и да је то једино решење у борби против вируса Ковид-19.

* Од 26. априла на свим вакциналним пунктовима широм Србије омогућено вакцинисање без заказивања са три вакцине – "Фајзер", "спутњик В" и "Синофарм" вакцином.

*6. маја - Влада Републике Србије усвојила је Уредбу о подстицајним мерама за имунизацију и спречавање и сузбијање заразне болести Ковид 19, како би се додатно мотивисали грађани за вакцинацију и на тај начин брже постигао колективни имунитет, који за циљ има сузбијање епидемије, враћање основних функција здравственом систему и отварање економије.
Додатна новчана подршка у износу од по 3.000 динара предвиђена је за све грађане Србије који су до сада вакцинисани и све оне који ће до 31. маја примити бар прву дозу вакцине.
*Од 12. маја сви грађани Србије могу преузети Дигитални зелени сертификат, односно потврду о извршеној вакцинацији против Ковида-19 и резултатима различитих тестирања на ову заразну болест.
Дигитални зелени сертификат, поред личних података – имена, презимена, ЈМБГ-а, пола и броја пасоша, садржи и податке о томе да ли је лице вакцинисано, број примљених доза, као и датум примања прве и друге дозе. Такође, овај сертификат садржи и резултате ПЦР, антигенског и серолошког теста, а за добијање тог сертификата потребно да грађани буду регистровани на порталу еУправа.

Према последњим подацима, у Србији је дато 4.428.187доза вакцина, прву дозу примило је 2.464.701, док је обе дозе примило 1.963.486.
У процентима једну дозу је примило 45.6 одсто пунолетног становништа, док је ревакцинисано око 33 одсто.

У наредних седам дана број ревакцинисаних биће близу два милиона пунолетних грађана, што је око 35 одсто становништва.

Очекује се да ће до краја јуна бити ревакцинисано 50 одсто становништва, односно, око 2.800.000 пунолетних грађана Србије.

У овом тренутку у Србији имамо довољно вакцина да вакцинишемо 3.115.000 грађана и да тиме практично будемо безбедни.

Дневно се у Србији вакцинише 25.000 грађана.

Београд, Ниш, Ужице на врху листе, по броју вакцинисаних пунолетних грађана.

*Пример Београда –  Закључно са 28. мајем, вакцинисано је 690.157 лица што износи 49.6 одсто пунолетне популације, ревакцинисано 580.892 особа што износи 41.7 одсто пунолетне популације. У популацији између 65 и 74 године вакцинисано је 79 одсто људи. Укупно у Београду је дато 1.271.049  доза вакцина, потребно да се вакцинише још 5.565 особа како би тачно половина становника главног града била заштићена (што ће се десити за викенд).

*6. априла се у Рудној Глави вакцинисао председник Вучић који је примио кинеску „Синофарм“ вакцину, док се 27. априла ревакцинисао у месту Пуковац.

НАБАВКА ВАКЦИНА

*22. децембра у Србију су стигле прве количине „Фајзер-Бионтек“ вакцине.
Србија друга земља у Европи, после Велике Британије, која је добила „Фајзер“ вакцину.

*16. јануара стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик В“.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик В“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне производња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик В“.
Председник Вучић најавио да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик В“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе.

*10. фебруара у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. Србија је прва земља на Балкану која у том тренутку има ову вакцину.

*22. фебруара  у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик В“.

*28. фебруара стигао нови контингент од  100.000 доза вакцине „Спутњик В“ (реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), с обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.

*1. марта стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек“.

*5. марта испоручено још 500.000 вакцина „Синофарм“.

*8. марта стигло 28.080 доза вакцине компаније „Фајзер-Бионтек".

*11. марта – министар Поповић најавио да ће производња руске вакцине „Спутњик В” на Институту „Торлак“ почети у мају, а Србија ће тиме постати прва земља на територији Европе у којој ће се производити та вакцина.
Прва фаза производње руске вакцине у Србији подразумева транспорт супстанце, пуњење бочица у складу са највишим технолошким стандардима, паковање и дистрибуцију вакцина у нашој земљи и региону, а након успостављања прве фазе производње, започиње се израда студије изводљивости о производњи у такозваном пуном циклусу, која подразумева производњу супстанце у Србији. То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета „Торлака“, али процене су производња у пуном циклусу може да започне до краја ове године.

*11. марта – председник Србије Александар Вучић током посете УАЕ најавио да је договорено да се, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Kином, у Србији производи вакцина против корона вируса кинеске компаније „Синофарм“. Председник Вучић је указао да је, поред направљеног ходограма са надлежним руским министром, о производњу руске вакцине у оквиру „Торлака“, договорено и да се фабрика за „Синофарм“ вакцину заврши и крене у производњу од 15.октобра.

*15. марта - стигла испорука од 16.380 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*18. марта - председник Александар Вучић разговараo je путем видео-линка са руководством компаније „Синофарм" о процесу набавке вакцина, изградњи фабрике кинеских вакцина у Србији и изградњи и опремању српских болница. На састанку је потписан уговор о куповини још два милиона доза вакцина компаније „Синофарм“.

*18. марта - председник Вучић најавио да ће Србија имати две фабрике вакцина и да ће годишње производити између 30 и 40 милиона доза. Председник је разговарао са представницима „Синофарма“, док је министар Ненад Поповић разговарао о производњи „Спутњик В“ вакцине.(Изјавио да очекује да ће за мање од годину дана да се производи и течност за вакцину, а не само да се пакује.)

*22. марта – допремљено 55.990 доза вакцине „Фајзер-Бионтек".

*23. марта - у Србију стигло 100.000 доза прве компоненте вакцине „Спутњик В“.

*25. марта - Руски фонд за директна улагања и Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ објавили су да је постигнут споразум о производњи вакцине „Спутњик В“ у Србији. Тиме ће наша земља постати прва држава у Јужној Европи која ће производити „Спутњик В“, а вакцина би могла да се извози и у друге земље региона у каснијим фазама. Производња вакцине биће започета до маја у „Торлаку”.

*29. марта – стигло 23.570 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*2. априла, преко „Ковакс“ механизма стигао први контингент  од 57.600 вакцина  „АстраЗенека“.
Србија је авансно уплатила у „Ковакс „систем 4,8 милиона евра, а за развој вакцине смо донирали 2 милиона евра кроз Европску комисију за развој вакцине. Обзиром да Србији нису испоручиване вакцине из програма „Ковакс“, Србија их је набављала билатерално. 

*5. априла стигло пола милиона „Синофарм“ вакцина.
*5. априла - Институт Торлак потписао је Споразум о трансферу технологија са Руским фондом директних инвестиција и руском фармацеутском компанијом „Генеријум“, којим руска страна преноси српској страни податке о процедурама и технологијама неопходним за производњу вакцине „Спутњик В“ у Србији.
Министар Ненад Поповић најавио да ће током априла бити произведене три валидационе серије вакцине “Спутњик В”, а узорци из ових валидационих серија биће послати на контролу квалитета у Институт "Гамалеја" и након што институт потврди валидност узорака произведених у "Торлаку" наш институт креће са производњом вакцине. Очекује се то буде до 20. маја ове године, и на тај начин Србија ће постати прва земља у Европи која производи вакцину „Спутњик В“.
*6. априла испоручено 106.420 вакцина произвођача "Фајзер-Бионтек".

*12. април -  стигло 106.470 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*14. април – На Торлаку извршено пуњење прве серије контролних доза вакцине „Спутњик В''. Вакцине произведене на Торлаку биће пуштене у употребу у јуну ове године.

* 14. априла стигло 50.000 друге компоненте руске вакцине

*19. април – У Србију стигло 211.000 доз вакцине „Фајзер“ и то је највећа појединачна испорука те вакцине нашој земљи до сада.

*23. априла – Председник Вучић рекао да имамо довољно вакцина и да је важна вакцинација у региону. Рекао је да је Србија највише вакцина против корона вируса добила од кинеске компаније Синофарм а затим од компаније Фајзер-Бионтек, да очекује 36.000 вакцина од ЕУ и нагласио да је за Србију важно да се вакцинишу и грађани у региону.
„Ми смо добили од Ковакса до сада било је планирано 96.000 вакцина, а добили смо 57.000. Од ЕУ од укупне квоте од 630.000 доза које треба да дођу до краја јуна, Србија би требало пропорционално броју становника да добије око 270.000 или 260.000, а ми ћемо добити само 36.000 вакцина“, навео је Вучић.
Додаје да се Србија са тим сагласила зато што су те вакцине важније другим деловима нашег региона.
„Сматрамо да су колико су те вакцине важне за нас важне и за наше комшије. Бесмислено је све што радимо ако они не могу да добију вакцину. Људи који долазе у Београд и имају спортске, пословне и друге контакте за нас је важно да они не могу да преносе заразу“, поручио је Вучић.
Захвалио је ЕУ и Коваксу, али је напоменуо да је Србија највише вакцина добили од Синофрама, а потом од Фајзер-Бионтека.
Како је рекао, Србија је значајно већи број вакцина добила од америчко - немачке компаније, за чак 250.000 доза више него руске вакцине.
Србија је, истакао је, једина земља ван ЕУ која је почела вакцинацију Фајзеровом вакцином истовремено када и ЕУ и да, када се ради о испоруци вакцина, тачно на време стижу вакцине компанија „Синофарм“ и „Фајзер-Бионтек“, а да касне испоруке неких других произвођача.
Вучић је додао да ће Србија наставити вакцинацију, као и да је тешким радом успела да обезбеди вакцине.

*26. априла – Нови контингент од 500.000 кинеских „Синофарм“ вакцина против вируса корона стигао у Србију.

*5. маја – Допремљено 104.130 вакцина компаније „Фајзер-Бионтек”.

*10. маја – Стигло 104.130 доза „Фајзер-Бионтек“ вакцина

*10. маја – 20.000 доза вакцина „Спутњик В“
*12. маја -  из Ковакс програма стигло 120.000 доза вакцина „АстраЗенека“
*17. маја  - Стигло 104.130 доза „Фајзер-Бионтек“ вакцина
*19. маја - Допремљено 440.000 доза вакцина “Синофарм"
*19. маја - Руски национални институт за епидемиологију и микробиологију Гамалеја потврдио  квалитет вакцине произведене на Торлаку и одобрио да се у будућности у овом институту производи вакцина "Спутњик В".
*22. маја – Допремљено 266.000 доза „Синофарм“
*24. маја - Стигло 104.130 доза „Фајзер-Бионтек“ вакцина
*27. маја -  Допремљено 500.000 вакцина „Синофарм“
Укупно испоручено 4,2 милиона доза вакцине „Синофарм“, и јучерашња испорука је последња испорука „Синофарма“ по уговору.
Четири милиона доза вакцина које су купљене од Кине и допремљене у осам летова од јануара, а Војска Кине донирала је још 200.000 доза те вакцине.
Од почетка пандемије у Србију стигло 58 авиона којима је стигла медицинска опрема донирана од стране Кине и тамошњих компанија, при чему су, поред тога, још три теретна воза допремила све што је Србија од те земље купили за време пандемије.

ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ И ВАКЦИНАЦИЈА СТРАНАЦА

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик В“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент oд 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ, док је 12. марта испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека“ из Србије.

*15. марта – у болници у Ужицу вакцинисани сви запослени у Уставном суду БиХ, на захтев тог суда, у сарадњи са Уставним судом Србије, Министарством здравља, МСП и Амбасадом РС у Сарајеву.

*23. марта - у Заводу за јавно здравље у Врању почела је вакцинација 105 новинара из Северне Македоније. Вакцине „Астра Зенека” за македонске новинаре обезбеђене су на захтев Македонске асоцијације новинара у сарадњи са Удружењем новинара Србије, а уз подршку кабинета председника Србије.

*23. марта - Председник Александар Вучић уручио респираторе и другу медицинску опрему за Републику Српску. Донацију преузео председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

*24. марта - Привредна комора Србије (ПKС) објавила је да је у сарадњи са Владом Србије, обезбеђено 10.000 вакцина за привреднике и њихове запослене из региона.

*29. март - Председник ПКС објавио да је током викенда (27. и 28. марта) у Србији вакцинисано 8.500 привредника из региона.

*Србија је донирала Северној Македонији укупно 40.000 доза вакцине „Спутњик В“, први контингент од 20.000 прве дозе вакцине стигао је 1. априла, а најављено је да ће дозе за ревакцинацију стићи у наредном периоду.

Вакцинисано је 39.000 странаца („АстраЗенека“ вакцином), који су дошли или на позив Привредне коморе Србије или су се сами пријавили преко портала еУправе. Премијерка Брнабић је изјавила да је огроман успех вакцинација људи из региона и оценила да је то био начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Највише држављана БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

*8. априла - Премијерка изјавила да је Србија тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али да ћемо настојати да кроз донације вакцина помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

За вакцинисање у Србији се пријавило и око 53.000 странаца који немају пријављено боравиште у Србији, а пријавили су се преко портала е-Управе за добијање вакцине. Тренутно се страни држављани не вакцинишу, већ само наши грађани, а када они буду вакцинисани размотриће се опција вакцинисања пријављених странаца. Вакцинација у Србији је бесплатна, то важи и за странце који код нас приме вакцину.

На друштвеним мрежама и интернету појавили су се огласи за вакцинацију преко агенција, међутим нема могућности да се преко било које стране или домаће туристичке агенције закаже вакцинација у Србији и реч је о интернет преварама.

*8. априла - Влада је донела одлуку да се Кантону Сарајево упути донација од 20.000 доза вакцина „АстраЗенека“ .

*9. априла - У Новом Пазару вакцинисано 29 новинара Кантоналне телевизије Сарајево.

*15. априла – Председник Вучић уручио Додику донацију од 20.000 доза вакцина „Астра Зенека" за Републику Српску.

*23. априла –  председник Вучић рекао да је Србија у регион до сада послала 120.000 вакцина, као и да је у Србији вакцинисано око 65.000 грађана земаља из региона, што је укупно око 200.000 вакцина за људе у региону.

*30. април - Програм за повезивање за српском дијаспором „Тачка повратка", уз подршку Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Републике Србије, обезбедио је посебан термин за вакцинацију српских држављана из дијаспоре.
Држављани Србије који живе у иностранству имали су могућност да се вакцинишу 15. маја у Београду, а пријаве за имунизацију доступне су на сајту удружења Тачка повратка https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore.  Пријаве су биле отворене до петка, 30. априла у 23.59 часова и свако ко се пријави добиће потврду о термину вакцинације као и о тачном времену када треба да се појави на Београдском сајму.
Држављани Србије из дијаспоре моћи ће да бирају између вакцина „Фајзер”, „Синофарм” и „Спутњик Ве”, док ће другу дозу примити на Београдском сајму 5. јуна. Позив се односио искључиво на држављане Србије који живе у иностранству.
* 17. маја - Приликом посете Сарајеву премијерка Брнабић рекла да је тог дана у Сарајево стигла донација Србије од 10.000 доза вакцине „Астра Зенека“, и најавила да ће Кантону Сарајево и Републици Српској стићи још по 10.000 доза те вакцине.
*20. маја Влада Србије донела је одлуку да се Чешкој Републици донира 100.000 вакцина „Фајзер-Бионтек“ као знак солидарности према грађанима те земље у борби против епидемије коронавируса.

НАПОМЕНА:

Услед приметног појачаног интересовања и великог броја упита нашим ДКП за вакцинисање страних држављана у Србији (без пријављеног боравишта у нашој земљи), али и самоиницијативног доласка странаца на вакцинисање у Србију, важно је у таквим ситуацијама у земљама пријема недвосмислено, путем медија и у директном контакту са заинтересованим странама, комуницирати следеће:

„Oгроман je успех Србије вакцинација странаца, пре свега из региона. То је начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Од страних држављана највише је у Србији вакцинисано из БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

Последњих дана, услед великог публицитета у медијима широм света и одлично организованог процеса набавке вакцина и имунизације у Србији, приметно је велико интересовање за вакцинацију у нашој земљи, не само из региона, већ и из великог дела Западне и Централне Европе. Евидентиран је и велики број упита чак и за „вакцинални“ туризам, како грађана из тих делова Европе, тако и тур-оператора, туристичких агенција и авио-компанија.

Србија је тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али ћемо настојати да кроз донације вакцина и у наредном периоду помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

Последњих дана појачано је и интересовање домаћег становништва за вакцинисањем, Србија бележи дневне рекорде у вакцинисању сопственог становништва.

Уколико се у наредном периоду укаже могућност за вакцинисањем и заинтересованих страних држављана (без пријављеног боравишта у Србији), Србија ће се, са великим задовољством и у складу с капацитетима, потрудити да изађе у сусрет и таквим захтевима. У том случају ћемо благовремено обавестити јавност. Али морамо да напоменемо да то у овом тренутку није могуће.

Страни држављани могу да искажу заинтересованост за вакцинисање у Србији путем портала еУправа, али је важно напоменути да то није довољно и да је неопходно да добију повратну потврду и позив са термином и локацијом за вакцинисање. Зато није препоручљиво да страни држављани, само са исказаним интересовањем путем портала еУправе или чак и без тога (пошто има и таквих примера на пунктовима за вакцинацију), самоиницијативно долазе у Србију  на вакцинацију и тако себе излажу непријатним ситуацијама и трошковима.“

ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине.

Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др).

*13, 18. и 19. фебруара је вакцинисано је „Синофармом“. Тиме је завршен први круг вакцинације. Други круг, односно ревакцинација том вакцином, обављена је 11. и 12. марта.

*23. фебруара започела је вакцинација вакцином „Фајзер“. Ревакцинација поменутом вакцином одржана од 16. до 19. марта.

Такође, приступило се вакцинацији „Спутњиком В“ и „АстраЗенеком“.

*20. марта извршене остале ревакцинације и омогућено да вакцину приме и чланови дипломатског кора који из одређених разлога нису могли да се вакцинишу.

ВАКЦИНИНАЦИЈА МИГРАНАТА

*24. марта у амбуланти у оквиру центра за мигранте у Крњачи започела вакцинација миграната.
Шефица Канцеларије УНХЦР у Србији Францеска Бонели истакла  да је та агенција УН дубоко захвална властима Србије на томе што су избеглице укључене у план вакцинације.

25. мај 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић и председница Владе Ана Брнабић састали су се данас у одвојеним сусретима са председавајућом Организације за европску безбедност и сарадњу и министарком спољних послова Краљевине Шведске Ан Линде на којима је разговарано о приоритетима у сарадњи са ОЕБС-ом, европском путу Србије, реформама у области владавине права, медијским слободама, борби против организованог криминала и јачању билатералне и економске сарадње са Шведском.

Председник Вучић је истакао изузетну сарадњу Србије са ОЕБС-ом и додао да наша земља посебно цени подршку Мисије у свеобухватном реформском процесу у Србији, укључујући експертизу у програмским областима попут демократизације и медија, владавине права, јачања људских и мањинских права, промоције толеранције и недискриминације.

Саговорници су се сагласили да је улога ОЕБС-а веома значајна за регионалну безбедност и да је Србија, у складу са начелима ове организације, опредељена да даје пун допринос регионалној стабилности.

„За Србију је од кључног интереса очување стабилности у региону и оријентација ка што интензивнијој сарадњи у свим областима“, истакао је Вучић и додао да рад на даљем унапређењу регионалног повезивања представља темељно полазиште спољне политике Србије.

Говорећи о европском путу Србије, председник Вучић је изразио захвалност због подршке коју Шведска пружа нашој земљи уз посебан акценат на спремности да пренесе своја искуства у процесу приступања ЕУ. Председник је подвукао да је Србија спремна на убрзање приступног процеса и да је управо због тога прихватила и нову методологију преговарања.

Србија је у претходном периоду остварила и запажене резултате у области владавине права, посебно у борби против корупције и независности рада правосудних органа, али и по питању родне равноправности, слободе медија, насиља у породици и свим врстама дискриминације.

Председник Вучић и министарка Линде су посебно истакли потенцијале у области интензивирања економских односа, што укључује и додатно повећање трговинске размене, као и већи прилив шведских инвестиција у нашу земљу.

Премијерка Брнабић је истакла подршку приоритетима шведског председавања ОЕБС-у. Говорећи о реформским процесима, она је пренела личну посвећеност раду на пољу слободе медија и безбедности новинара и нагласила да је грађење међусобног поверења циљ који је могуће достићи.

Говорећи о уставним променама, Брнабић је саговорници пренела да су уставни амандмани у скупштинској процедури, а да се завршетак читавог процеса, који је подразумевао и широку јавну расправу, уз претходно уважене примедбе Венецијанске комисије, очекује до краја године.

Када је реч о европским интеграцијама, премијерка је замолила за подршку Шведске за отварање кластера у преговарачком процесу и истакла да би то био добар сигнал за грађане Србије када је реч о приступању Европској унији.

Линде је истакла да је Србија постигла напредак у реформама, али да је неопходно радити на њиховој даљој имплементацији. На том путу, Србија има апсолутну подршку организације којом председава.

Линде је указала на то да је Србија добро одреаговала на изазове током пандемије вируса корона и похвалила донацију вакцина земљама у региону.

Када је реч о економији, саговорница премијерке Брнабић је додала да је Шведска инвеститор који у Србији све више улаже, да су билатерални односи добри и да, такође, подржава дијалог Београда са Приштином уз посредство ЕУ.

Извор: www.predsednik.rs / www.srbija.gov.rs
Фото: www.predsednik.rs / www.srbija.gov.rs
 

24. мај 2021. године

Министар спољних послова Никола Селаковић састао се данас са председавајућом ОЕБС-у и министарком иностраних послова Краљевине Шведске Ан Линде.

На заједничкој конференцији за новинаре Селаковић је рекао да је за Србију ОЕБС једна од најважнијих безбедносних међународних организација и додао да је наша земља одувек била и јесте посвећена јачању капацитета ОЕБС-а.

С тим у вези, прецизирао је да тренутно у оквиру мисија ОЕБС-а службује 46 наших грађана.

„Са великом пажњом пратимо активности шведског председавања ОЕБС-у и подржавамо приоритете који су постављени од стране шведског председавања, а које је данас министарка Линде имала прилику да изнесе на састанку. Такође, подржавамо и напоре ОЕБС-а да у наредном периоду успе да пронађе пут за стварање консензуса по питању усвајања буџета ОЕБС-а за 2021. годину“, рекао је Селаковић.

Истакао је да је ОЕБС за Србију од нарочите важности имајући у виду да се на територији наше земље налазе две мисије ОЕБС-а, у Београду и Приштини.

„Са мисијом ОЕБС-а у Београду имамо изузетну сарадњу. Помоћ и подршку на путу Србије ка реформисању нашег друштва у претходних више од 20 година дала је Мисија ОЕБС-а и уверени смо да ћемо у периоду који је пред нама бити у прилици да наставимо ту добру сарадњу“, рекао је Селаковић.

Он је навео да је за Београд изузетно важан статусно неутралан приступ када је у питању КиМ и додао да ОЕБС-ова мисија на КиМ представља највидиљивију статусно неутралну мисију у читавом ОЕБС-у, а и на самом терену, када је у питању наша јужна покрајина.

„Добили смо уверавања да ће до сада добро упражњавана пракса поштовања управо ове статусне неутралности ОЕБС-а бити настављена и у току шведског председавања, како по питању деловања на терену, тако и приликом посета КиМ и учешћа представника привремених институција самоуправе на састанцима са мисијом ОЕБС-а на КиМ“, рекао је Селаковић.

Навео је да је на састанку било речи и о реформама које се спроводе у српском друштву.

„Дотакли смо се питања очувања и заштите људских права, медијских слобода, а нарочито родне равноправности, веће заступљености жена у функционисању нашег политичког система и јавних институција“, рекао је Селаковић.

На састанку је, каже, било речи и о дијалогу Београда и Приштине као нечему што је, истиче, од суштинске важности за даље функционисање читавог региона, а не само заштите наших државних и националних интереса.

Председвајућа ОЕБС-у истакла је снажно партнерство ОЕБС-а и Србије у стратешким приоритетима, те нагласила да је Србија постигла општи напредак, додајући да фокус сада треба да буде на независности судства, унапређењу слободних и независних медија и борби против организованог криминала.

ОЕБС је, како је истакла, спреман да настави да подржава тај пут Србије.

Линде је нагласила улогу коју Србија има у подржавању регионалне безбедности и додала да је за сваку похвалу што је Србија понудила вакцинацију земљама у региону.

Поручила је да ће Шведска наставити да пружа снажну подршку европским интеграцијама Србије и додала да се радује даљем оснаживању сарадње између ОЕБС-а и Србије, као и између Шведске и Србије.

Извор: Танјуг

(ажурирано 21. маја 2021. године)

Вакцинација (имунизација) у Србији почела 24. децембра (пре него у већини европских земаља). Прву вакцину примила је председница Владе Ана Брнабић. Она је и први премијер у Европи која је примила вакцину.

Србија је трећа држава у Европи, после Британије и Швајцарске која је почела вакцинацију. Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

У Србији грађани исказују интересовање за вакцинисање против Ковида-19 путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.
Влада Србије саопштила је да је од 6. априла могућа пријава за вакцинацију против корона вируса и преко Вибера, и то је могуће преко званичног инфо сервиса Владе Србије на Виберу који је покренут.
Од 9. априла, све локалне самоуправе почеле да организују слободне пунктове где грађани могу да се вакцинишу без претходне пријаве (преко 220 пунктова), а упоредо  се спроводи и имунизација грађана који се пријаве преко портала еУправe или апликације на Виберу.
Дневно се преко портала еУправе пријави између 10.000 и 15.000 грађана за вакцинацију.
Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија је једна од ретких земља која на располагању има четири вакцине.

Највећи број грађана вакцинисан је кинеском вакцином „Синофарм“, потом „Фајзером“, „Спутњиком В“ и „АстраЗенеком“.
Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Упоредо, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве и вакцинишу, обзиром да је почела имунизација и оних који нису у приоритетним групама. Медицински радници вакцинишу и мештане мањих и сеоских средина, који нису пријављени путем еУправе.

Перманентно се наглашава значај вакцинације, као и да је то једино решење у борби против вируса Ковид-19.

* Од 26. априла на свим вакциналним пунктовима широм Србије омогућено вакцинисање без заказивања са три вакцине – "Фајзер", "спутњик В" и "Синофарм" вакцином.

*6. маја - Влада Републике Србије усвојила је Уредбу о подстицајним мерама за имунизацију и спречавање и сузбијање заразне болести Ковид 19, како би се додатно мотивисали грађани за вакцинацију и на тај начин брже постигао колективни имунитет, који за циљ има сузбијање епидемије, враћање основних функција здравственом систему и отварање економије.

Додатна новчана подршка у износу од по 3.000 динара предвиђена је за све грађане Србије који су до сада вакцинисани и све оне који ће до 31. маја примити бар прву дозу вакцине.

*Од 12. маја сви грађани Србије могу преузети Дигитални зелени сертификат, односно потврду о извршеној вакцинацији против Ковида-19 и резултатима различитих тестирања на ову заразну болест.

Дигитални зелени сертификат, поред личних података – имена, презимена, ЈМБГ-а, пола и броја пасоша, садржи и податке о томе да ли је лице вакцинисано, број примљених доза, као и датум примања прве и друге дозе. Такође, овај сертификат садржи и резултате ПЦР, антигенског и серолошког теста, а за добијање тог сертификата потребно да грађани буду регистровани на порталу еУправа.

Према последњим подацима, у Србији је дато 4.180.000 доза вакцина, прву дозу примило је 2.338.000, док је обе дозе примило 1.842.000.

Дневно се у Србији вакцинише 25.000 грађана.

У наредних седам дана број ревакцинисаних биће близу два милиона пунолетних грађана, што је око 35 одсто становништва.

Очекује се да ће до краја јуна бити ревакцинисано 50 одсто становништва, односно, око 2.800.000 пунолетних грађана Србије.

Београд, Ниш, Ужице на врху листе, по броју вакцинисаних пунолетних грађана.

*Пример Београда –  Закључно са 20. мајем, вакцинисано је 659.942 лица што износи 47,4 одсто пунолетне популације, ревакцинисано 538.917 особа што износи 38,7 одсто пунолетне популације. У популацији између 65 и 74 године вакцинисано је 77 одсто људи. Укупно у Београду је дато 1.198.859 доза вакцина, потребно да се вакцинише још 36.208 особа како би тачно половина становника главног града била заштићена.

*6. априла се у Рудној Глави вакцинисао председник Вучић који је примио кинеску „Синофарм“ вакцину, док се 27. априла ревакцинисао у месту Пуковац.

НАБАВКА ВАКЦИНА

*22. децембра у Србију су стигле прве количине „Фајзер-Бионтек“ вакцине.
Србија друга земља у Европи, после Велике Британије, која је добила „Фајзер“ вакцину.

*16. јануара стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик В“.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик В“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне производња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик В“.
Председник Вучић најавио да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик В“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе.

*10. фебруара у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. Србија је прва земља на Балкану која у том тренутку има ову вакцину.

*22. фебруара  у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик В“.

*28. фебруара стигао нови контингент од  100.000 доза вакцине „Спутњик В“ (реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), с обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.

*1. марта стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек“.

*5. марта испоручено још 500.000 вакцина „Синофарм“.

*8. марта стигло 28.080 доза вакцине компаније „Фајзер-Бионтек".

*11. марта – министар Поповић најавио да ће производња руске вакцине „Спутњик В” на Институту „Торлак“ почети у мају, а Србија ће тиме постати прва земља на територији Европе у којој ће се производити та вакцина.
Прва фаза производње руске вакцине у Србији подразумева транспорт супстанце, пуњење бочица у складу са највишим технолошким стандардима, паковање и дистрибуцију вакцина у нашој земљи и региону, а након успостављања прве фазе производње, започиње се израда студије изводљивости о производњи у такозваном пуном циклусу, која подразумева производњу супстанце у Србији. То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета „Торлака“, али процене су производња у пуном циклусу може да започне до краја ове године.

*11. марта – председник Србије Александар Вучић током посете УАЕ најавио да је договорено да се, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Kином, у Србији производи вакцина против корона вируса кинеске компаније „Синофарм“. Председник Вучић је указао да је, поред направљеног ходограма са надлежним руским министром, о производњу руске вакцине у оквиру „Торлака“, договорено и да се фабрика за „Синофарм“ вакцину заврши и крене у производњу од 15.октобра.

*15. марта - стигла испорука од 16.380 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*18. марта - председник Александар Вучић разговараo je путем видео-линка са руководством компаније „Синофарм" о процесу набавке вакцина, изградњи фабрике кинеских вакцина у Србији и изградњи и опремању српских болница. На састанку је потписан уговор о куповини још два милиона доза вакцина компаније „Синофарм“.

*18. марта - председник Вучић најавио да ће Србија имати две фабрике вакцина и да ће годишње производити између 30 и 40 милиона доза. Председник је разговарао са представницима „Синофарма“, док је министар Ненад Поповић разговарао о производњи „Спутњик В“ вакцине.(Изјавио да очекује да ће за мање од годину дана да се производи и течност за вакцину, а не само да се пакује.)

*22. марта – допремљено 55.990 доза вакцине „Фајзер-Бионтек".

*23. марта - у Србију стигло 100.000 доза прве компоненте вакцине „Спутњик В“.

*25. марта - Руски фонд за директна улагања и Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ објавили су да је постигнут споразум о производњи вакцине „Спутњик В“ у Србији. Тиме ће наша земља постати прва држава у Јужној Европи која ће производити „Спутњик В“, а вакцина би могла да се извози и у друге земље региона у каснијим фазама. Производња вакцине биће започета до маја у „Торлаку”.

*29. марта – стигло 23.570 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*2. априла, преко „Ковакс“ механизма стигао први контингент  од 57.600 вакцина  „АстраЗенека“.
Србија је авансно уплатила у „Ковакс „систем 4,8 милиона евра, а за развој вакцине смо донирали 2 милиона евра кроз Европску комисију за развој вакцине. Обзиром да Србији нису испоручиване вакцине из програма „Ковакс“, Србија их је набављала билатерално. 

*5. априла стигло пола милиона „Синофарм“ вакцина.

*5. априла - Институт Торлак потписао је Споразум о трансферу технологија са Руским фондом директних инвестиција и руском фармацеутском компанијом „Генеријум“, којим руска страна преноси српској страни податке о процедурама и технологијама неопходним за производњу вакцине „Спутњик В“ у Србији.
Министар Ненад Поповић најавио да ће током априла бити произведене три валидационе серије вакцине “Спутњик В”, а узорци из ових валидационих серија биће послати на контролу квалитета у Институт "Гамалеја" и након што институт потврди валидност узорака произведених у "Торлаку" наш институт креће са производњом вакцине. Очекује се то буде до 20. маја ове године, и на тај начин Србија ће постати прва земља у Европи која производи вакцину „Спутњик В“.

*6. априла испоручено 106.420 вакцина произвођача "Фајзер-Бионтек".

*12. април -  стигло 106.470 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*14. април – На Торлаку извршено пуњење прве серије контролних доза вакцине „Спутњик В''. Вакцине произведене на Торлаку биће пуштене у употребу у јуну ове године.

* 14. априла стигло 50.000 друге компоненте руске вакцине.

*19. април – У Србију стигло 211.000 доз вакцине „Фајзер“ и то је највећа појединачна испорука те вакцине нашој земљи до сада.

*23. априла – Председник Вучић рекао да имамо довољно вакцина и да је важна вакцинација у региону. Рекао је да је Србија највише вакцина против корона вируса добила од кинеске компаније Синофарм а затим од компаније Фајзер-Бионтек, да очекује 36.000 вакцина од ЕУ и нагласио да је за Србију важно да се вакцинишу и грађани у региону.
„Ми смо добили од Ковакса до сада било је планирано 96.000 вакцина, а добили смо 57.000. Од ЕУ од укупне квоте од 630.000 доза које треба да дођу до краја јуна, Србија би требало пропорционално броју становника да добије око 270.000 или 260.000, а ми ћемо добити само 36.000 вакцина“, навео је Вучић.
Додаје да се Србија са тим сагласила зато што су те вакцине важније другим деловима нашег региона.
„Сматрамо да су колико су те вакцине важне за нас важне и за наше комшије. Бесмислено је све што радимо ако они не могу да добију вакцину. Људи који долазе у Београд и имају спортске, пословне и друге контакте за нас је важно да они не могу да преносе заразу“, поручио је Вучић.
Захвалио је ЕУ и Коваксу, али је напоменуо да је Србија највише вакцина добили од Синофрама, а потом од Фајзер-Бионтека.
Како је рекао, Србија је значајно већи број вакцина добила од америчко - немачке компаније, за чак 250.000 доза више него руске вакцине.
Србија је, истакао је, једина земља ван ЕУ која је почела вакцинацију Фајзеровом вакцином истовремено када и ЕУ и да, када се ради о испоруци вакцина, тачно на време стижу вакцине компанија „Синофарм“ и „Фајзер-Бионтек“, а да касне испоруке неких других произвођача.
Вучић је додао да ће Србија наставити вакцинацију, као и да је тешким радом успела да обезбеди вакцине.

*26. априла – Нови контингент од 500.000 кинеских „Синофарм“ вакцина против вируса корона стигао у Србију.

*5. маја – Допремљено 104.130 вакцина компаније „Фајзер-Бионтек”.

*10. маја – Стигло 104.130 доза „Фајзер-Бионтек“ вакцина

*10. маја – 20.000 доза вакцина „Спутњик В“

*12. маја -  из Ковакс програма стигло 120.000 доза вакцина „АстраЗенека“

*17. маја  - Стигло 104.130 доза „Фајзер-Бионтек“ вакцина

*19. маја - Допремљено 440.000 доза вакцина „Синофарм“

*19. маја - Руски национални институт за епидемиологију и микробиологију Гамалеја потврдио  квалитет вакцине произведене на Торлаку и одобрио да се у будућности у овом институту производи вакцина „Спутњик В“. Србија прва у Европи започиње производњу вакцине „Спутњик В“. Прве дозе излазе између 5. и 10. јуна.

ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ И ВАКЦИНАЦИЈА СТРАНАЦА

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик В“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент oд 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ, док је 12. марта испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека“ из Србије.

*15. марта – у болници у Ужицу вакцинисани сви запослени у Уставном суду БиХ, на захтев тог суда, у сарадњи са Уставним судом Србије, Министарством здравља, МСП и Амбасадом РС у Сарајеву.

*23. марта - у Заводу за јавно здравље у Врању почела је вакцинација 105 новинара из Северне Македоније. Вакцине „Астра Зенека” за македонске новинаре обезбеђене су на захтев Македонске асоцијације новинара у сарадњи са Удружењем новинара Србије, а уз подршку кабинета председника Србије.

*23. марта - Председник Александар Вучић уручио респираторе и другу медицинску опрему за Републику Српску. Донацију преузео председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

*24. марта - Привредна комора Србије (ПKС) објавила је да је у сарадњи са Владом Србије, обезбеђено 10.000 вакцина за привреднике и њихове запослене из региона.

*29. март - Председник ПКС објавио да је током викенда (27. и 28. марта) у Србији вакцинисано 8.500 привредника из региона.

*Србија је донирала Северној Македонији укупно 40.000 доза вакцине „Спутњик В“, први контингент од 20.000 прве дозе вакцине стигао је 1. априла, а најављено је да ће дозе за ревакцинацију стићи у наредном периоду.

Вакцинисано је 39.000 странаца („АстраЗенека“ вакцином), који су дошли или на позив Привредне коморе Србије или су се сами пријавили преко портала еУправе. Премијерка Брнабић је изјавила да је огроман успех вакцинација људи из региона и оценила да је то био начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Највише држављана БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

*8. априла - Премијерка изјавила да је Србија тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али да ћемо настојати да кроз донације вакцина помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

За вакцинисање у Србији се пријавило и око 53.000 странаца који немају пријављено боравиште у Србији, а пријавили су се преко портала е-Управе за добијање вакцине. Тренутно се страни држављани не вакцинишу, већ само наши грађани, а када они буду вакцинисани размотриће се опција вакцинисања пријављених странаца. Вакцинација у Србији је бесплатна, то важи и за странце који код нас приме вакцину.

На друштвеним мрежама и интернету појавили су се огласи за вакцинацију преко агенција, међутим нема могућности да се преко било које стране или домаће туристичке агенције закаже вакцинација у Србији и реч је о интернет преварама.

*8. априла - Влада је донела одлуку да се Кантону Сарајево упути донација од 20.000 доза вакцина „АстраЗенека“ .

*9. априла - У Новом Пазару вакцинисано 29 новинара Кантоналне телевизије Сарајево.

*15. априла – Председник Вучић уручио Додику донацију од 20.000 доза вакцина „Астра Зенека" за Републику Српску.

*23. априла –  председник Вучић рекао да је Србија у регион до сада послала 120.000 вакцина, као и да је у Србији вакцинисано око 65.000 грађана земаља из региона, што је укупно око 200.000 вакцина за људе у региону.

*30. април - Програм за повезивање за српском дијаспором „Тачка повратка", уз подршку Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Републике Србије, обезбедио је посебан термин за вакцинацију српских држављана из дијаспоре.
Држављани Србије који живе у иностранству имали су могућност да се вакцинишу 15. маја у Београду, а пријаве за имунизацију доступне су на сајту удружења Тачка повратка https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore.  Пријаве су биле отворене до петка, 30. априла у 23.59 часова и свако ко се пријави добиће потврду о термину вакцинације као и о тачном времену када треба да се појави на Београдском сајму.
Држављани Србије из дијаспоре моћи ће да бирају између вакцина „Фајзер”, „Синофарм” и „Спутњик Ве”, док ће другу дозу примити на Београдском сајму 5. јуна. Позив се односио искључиво на држављане Србије који живе у иностранству.

* 17. маја - Приликом посете Сарајеву премијерка Брнабић рекла да је тог дана у Сарајево стигла донација Србије од 10.000 доза вакцине „Астра Зенека“, и најавила да ће Кантону Сарајево и Републици Српској стићи још по 10.000 доза те вакцине.

*20. маја Влада Србије донела је одлуку да се Чешкој Републици донира 100.000 вакцина „Фајзер-Бионтек“ као знак солидарности према грађанима те земље у борби против епидемије коронавируса.

НАПОМЕНА:

Услед приметног појачаног интересовања и великог броја упита нашим ДКП за вакцинисање страних држављана у Србији (без пријављеног боравишта у нашој земљи), али и самоиницијативног доласка странаца на вакцинисање у Србију, важно је у таквим ситуацијама у земљама пријема недвосмислено, путем медија и у директном контакту са заинтересованим странама, комуницирати следеће:

„Oгроман je успех Србије вакцинација странаца, пре свега из региона. То је начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Од страних држављана највише је у Србији вакцинисано из БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

Последњих дана, услед великог публицитета у медијима широм света и одлично организованог процеса набавке вакцина и имунизације у Србији, приметно је велико интересовање за вакцинацију у нашој земљи, не само из региона, већ и из великог дела Западне и Централне Европе. Евидентиран је и велики број упита чак и за „вакцинални“ туризам, како грађана из тих делова Европе, тако и тур-оператора, туристичких агенција и авио-компанија.

Србија је тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али ћемо настојати да кроз донације вакцина и у наредном периоду помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

Последњих дана појачано је и интересовање домаћег становништва за вакцинисањем, Србија бележи дневне рекорде у вакцинисању сопственог становништва.

Уколико се у наредном периоду укаже могућност за вакцинисањем и заинтересованих страних држављана (без пријављеног боравишта у Србији), Србија ће се, са великим задовољством и у складу с капацитетима, потрудити да изађе у сусрет и таквим захтевима. У том случају ћемо благовремено обавестити јавност. Али морамо да напоменемо да то у овом тренутку није могуће.

Страни држављани могу да искажу заинтересованост за вакцинисање у Србији путем портала еУправа, али је важно напоменути да то није довољно и да је неопходно да добију повратну потврду и позив са термином и локацијом за вакцинисање. Зато није препоручљиво да страни држављани, само са исказаним интересовањем путем портала еУправе или чак и без тога (пошто има и таквих примера на пунктовима за вакцинацију), самоиницијативно долазе у Србију  на вакцинацију и тако себе излажу непријатним ситуацијама и трошковима.“

ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету у фебруару и марту омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине. Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др). Омогућено је вакцинисање свим доступним вакцинама – „Синофарм“, „Фајзер“, „Спутњик В“ и „АстраЗенека“.

ВАКЦИНИНАЦИЈА МИГРАНАТА

*24. марта у амбуланти у оквиру центра за мигранте у Крњачи започела вакцинација миграната.
Шефица Канцеларије УНХЦР у Србији Францеска Бонели истакла  да је та агенција УН дубоко захвална властима Србије на томе што су избеглице укључене у план вакцинације.

20. мај 2021. године

У Београду је данас представљена нова услуга Министарства спољних послова „е-Конзулат”, намењена страним држављанима који аплицирају за визу и желе да дођу у Србију да раде.

Том приликом, министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић рекао је да је та услуга један од показатеља доброг развоја наше државе, која, како је истакао, постаје магнет за озбиљне стране компаније, које доводе велики број радника из других земаља да би радили у Србији.

„Да не будем претенциозан, него потпуно реалан, ова услуга представља прекретницу у функционисању нашег система. Е- Конзулат и дигитализација поступка издавања радних виза за стране држављане који желе да раде у Србији, јесте прва електронска услуга МСП-а, а могу да вам обећам да то јесте прва, али никако и последња е-услуга”, нагласио је Селаковић.

Шеф српске дипломатије указао је да „е-Конзулат” представља модернизацију изузетно важног сегмента делатности дипломатско-конзуларних представништава Србије и да се овде заправо говори о нечему што је од суштинске важности за даље процесе развоја наше државе.

Министар је подсетио да, када је председник Републике посећивао градилиште Моравског коридора, речено му је да се са неким радовима касни у извођењу зато што фирми Бехтел на време нису издате радне визе.

„Истог момента када смо то пратили и чули председника, ја сам алармирао службе у оквиру Министарства. Чудили смо се, знамо да издавање виза у Турској иде добром динамиком, а онда смо утврдили да су то у ствари били радници из Бангладеша који су визу тражили преко наше амбасаде у Индији, а у којој имамо проблем мањка запослених”, објаснио је министар.

Како је додао, реч је о изузетном и великом послу, сваки наш службеник морао је да прими документацију на папиру, да је провери, да онда захтева допуну, па тек тада да прослеђује.

„Данас је то фантастично усавршено и том нашем конзуларном раднику, сва та документација долази у електронском облику. Раније смо имали два филтера за проверу документације, сада их фактички имамо три. А посао је значајно ефикаснији”, указао је Селаковић.

Како је истакао, то је услуга за коју је обећано да ће бити завршена пре мање од четири месеца и да је она од понедељка доступна у 95 дипломатско-конзуларних представништава Србије, односно у свим нашим амбасадама и генералним конзулатима.

Највећи резултат тог подухвата, истакао је министар, осим предности коју ће донети у будућем функционисању, јесте чињеница да то није пројекат једног државног органа, већ заједнички подухват Министарства спољних послова, Канцеларије за ИТ и еУправу, Генералног секретаријата Владе, МУП-а, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Националне службе за запошљавање.

„У рекордном року урадили смо изузетно добар посао. Ово је на понос нашег министарства, на понос читаве државе. Уверен сам да ћемо у периоду пред нама осавремењивати додатно оно што јесу наши послови и учинити Србију једном од ретких држава која поседује овакве механизме и овакве најсавременије начине обављања наших конзуларних послова”, рекао је Селаковић.

Говорећи о самом порталу „е-Конзулат”, министар је објаснио да постоји карикатура на којој је представљен Никола Тесла и зграда старе железничке станице са једним краном, која у ствари симболизује историјску чињеницу – када је Тесла боравио у Београду у години када је она изграђена.

„Данас је то место иза кога настаје Београд будућности, а ово што смо успели заједничким снагама да урадимо јесте показатељ нечега што је будућност Србије, развој вештачке интелигенције, ИТ и стварање услова да у Србији у будућности све више људи живи и долази да би овде добро живели и радили”, закључио је министар.

Директор Канцеларије за ИТ и еУправу Михаило Јовановић рекао је да је ово први пут да су е-услуге окренуте ка страним држављанима, и да је до сада то био случај са нашим држављанима.

У периоду од 1. јануара 2019. до 17. маја ове године, највише захтева за српску визу поднето је у амбасади у Пекингу и то 6.766 захтева, затим у Њу Делхију – 2.973, Шангају 2.115, Токију 1.798, Каиру 1.756.

У Алжиру је у том периоду поднето 1.270 захтева, у Џакарти 1.095, а у Бејруту 1.077.

Са аспекта држављанства, српску визу Д за запошљавање траже највише држављани Кине – 9.516 захтева, затим Индије 1.955, те Украјине – 673.

08. мај 2021. године

Председник Александар Вучић рекао је вечерас да је визионарска идеја Роберта Шумана донела истинску победу новог поверења након Другог светског рата и веру у уједињење различитости у миру и солидарности, уз поруку да ту веру има и Србија, као и наду да ће постати земља која ће бити радо виђена у европској породици народа.

Вучић је, честитајући свима у Србији и ЕУ Дан Европе, подсетио да је 9. мај дан када се слави и велика победа слободе, извојевана уз огромне жртве.

„Док су ужаси рата тињали, а Европа лечила ране из Другог светског рата, она је имала и људе попут Роберта Шумана, који су схватали да се само на помирењу народа и њиховом заједништву може стварати будућност”, рекао је Вучић на пријему поводом Дана Европе.

Указао је да су европски народи имали храбрости да у недавним противницима види будуће савезнике.

„Шуманова визионарска идеја да ће мир бити сачуван, ако стваралачке снаге буду сразмерне опасностима које прете, да ће Европа изронити из конкретних достигнућа, донела је истинску победу новопронађеног поверења и веру у уједињење различитости у миру и солидарности”, рекао је Вучић.

Он је поручио да ту веру, иако не изгледа увек тако, има и Србија, као и наду да ће наша конкретна достигнућа, на дугом и не лаком путу до чланства у ЕУ бити адекватно вреднована.

„И да ће Србија уз вашу помоћ, подршку и критику постати земља коју ћете радо видети у европској заједници нација. Верујем да бисмо и ми нашом подршком, помоћи и критиком допринели да ЕУ постане још боље место за живот”, рекао је Вучић.

Пуноправно чланство у ЕУ, уз компромисно решење за питање Косова и Метохије, начин је да остваримо циљ и Србију учинимо уређеном и успешном што би значило да јесмо на добром, европском путу, поручио је председник Србије.

Вучић је рекао да морамо још много напора да уложимо у реформе, не што то неко тражи од нас, већ зато што знамо да то нама и земљи доноси бољитак.

Истакао је и да су посебно важне важне реформе у владавини права којима се, каже, сада приступа са много више одговорности.

„Код нас постоји нека трка у томе ко ће да каже да је више за Европу, а ко испод жита каже да је мање за Европу. Европа не припада само онима који би да искористе европски новац, не припада онима у влади који кажу да су на европском путу јер сматрају да тиме спречавају опозицију да дође на власт, ни онима који сматрају да је то једини пут да се власти дочепају. Свима нама припада, али не можемо да узмемо из Европе само оно што нам се свиђа, а да не прихватамо оно што нам се не свиђа“, објаснио је он.

Знам, додао је, колико нама у Србији није лако када чујемо критике у вези „Косова“, као и из области владавине права.

„Сам сам се уверио да смо ми ти који нисмо придали довољно пажње и посвећен приступ горућим проблемима из те области. Верујем да ћемо већим еланом успети да променимо однос грађана Србије и добијемо веће поштовање ЕУ на томе што радимо“, истакао је он.

Вучић је истакао и да је ЕУ несумњиво највећи донатор, инвеститор, и далеко најважнији трговински партнер Србије и подсетио да се око две трећине свих трговинских послова и још више услужних делатности везује за ЕУ, те да су то чињенице, свиђало се некоме или не.

Указао је да је пре седам година када је постао председник владе у фирмама које су долазиле из земаља ЕУ било запослено три пута мање људи него данас.

„То показује колико смо упркoс свим проблемима успели да урадимо много тога заједничког и направимо добре резултате, да људима обезбедимо живот, сигурност на послу, да покажемо да можемо да бринемо више о њима“, рекао је Вучић подсећајући и на велику помоћ ЕУ у области образовања.

Рекао је да је приликом недавне посете ЕУ, коју је оценио најбољом до сада, Србија добила додатну подршку инфраструктурним пројектима пре свега за модернизацију, односно готово изградњу нове пруге Београд-Ниш-Прешево.

То је, каже, потврђено у писму председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, истичући да је то најлепше писмо које је добио до сада из Брисела.

„Захвалан сам Фон дер Лајен што је истакла да је то прекретница у нашим односима. Јесте прекретница, јер та подршка превазилази све што смо заједно урадили и када погледате размере и снагу значај тог пројекта“, казао је он.

Рекао је да Србија и њени грађани сматрају Европу својом кућом и да зато желимо да дамо колико можемо свој допринос миру, кроз регионално повезивање, Берлинску конференцију и мини Шенген.

„Охрабрен поруком европских званичника надам се да ћу моћи ускоро да их угостим, како би разговарали о даљем убрзању нашег европског пута“, закључио је Вучић.

Шеф Делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици приредио је вечерас пријем поводом обележавања 9.маја, Дана Европе. Пријему у Скупштини града Београда, поред председника Србије Александра Вучића, присуствовали су и председник Скупштине Србије Ивица Дачић, премијерка Србије Ана Брнабић, министар спољних послова Никола Селаковић, министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, представници дипломатског кора, јавног живота.

Дан Европе, установљен je у знак сећања на почетак стварања Европске уније (ЕУ) и Дан победе над фашизмом у Другом светском рату. Пријем се одржава у сећање на 9. мај 1950. године, када је потписана Шуманова декларација, која је поставила темеље Европске уније, пројекта који је донео најдужи период без рата на Старом континенту.

Извор: Танjуг
Фото: Танjуг
 

08. мај 2021.

Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић упутио је честитку поводом, 9. маја, Дана Европе високом представнику ЕУ за спољне послове и безбедносну политику Жозепу Борелу у којој је изразио уверење да ће идеја уједињења различитости у миру и солидарности и даље бити идеја водиља Европске уније.

„Дубоко верујем да Република Србија, политиком мира и добросуседске сарадње, може допринети да Европска унија постане још боље место за живот, уз искрено уверење да ће наша достигнућа на путу ка чланству у европској породици народа бити адекватно вреднована”, наводи се у честитки министра Селаковића и додаје да европска перспектива нашој земљи представља снажан подстрек за свеобухватно спровођење политичких, економских и друштвених реформи са циљем да у догледно време постане пуноправна чланица Европске уније.

Шеф српске дипломатије подвукао је да Србија историјски, културно и вредносно припада кругу земаља уједињених под заставом Европске уније и изразио наду да ће наша земља и наши суседи на западном Балкану, бити у прилици да у блиској будућности постану део несумњиво најуспешнијег мировног, демократског и економског пројекта у историји нашег заједничког континента.

Сeлаковић је, такође, овом приликом у име Србије упутио захвалност Европској унији на пруженој помоћи у борби против заразне болести Ковид-19, нагласио да наша земља високо цени исказану солидарност и подршку у тешким тренуцима сузбијања пандемије, и изразио уверење да ћемо у наредном периоду заједничким снагама допринети проналажењу решења за превазилажење економских последица пандемије вируса корона.

Амбасада Р. Србије неће радити са странкама у четвртак, 13. маја 2021. године због обележавања Спасовдана. Конзуларно одељење Амбасаде ће дежурати само за хитне случајеве.

(ажурирано 26. априла 2021. године)

Вакцинација (имунизација) у Србији почела 24. децембра (пре него у већини европских земаља). Прву вакцину примила је председница Владе Ана Брнабић. Она је и први премијер у Европи која је примила вакцину.

Србија је трећа држава у Европи, после Британије и Швајцарске која је почела вакцинацију. Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

У Србији грађани исказују интересовање за вакцинисање против Ковида-19 путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.
Влада Србије саопштила је да је од 6. априла могућа пријава за вакцинацију против корона вируса и преко Вибера, и то је могуће преко званичног инфо сервиса Владе Србије на Виберу који је покренут.
Од 9. априла, све локалне самоуправе почињу да организују слободне пунктове где грађани могу да се вакцинишу без претходне пријављиве, а упоредо ће се спроводити и имунизација грађана који се пријаве преко портала еУправe или апликације на Виберу.
Преко портала е-Управе или контакт центара пријавило се више од 1.700.000 грађана. Дневно се преко портала еУправе пријави између 10.000 и 15.000 грађана за вакцинацију.
Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија је једна од ретких земља која на располагању има четири вакцине.

Према подацима 70 одсто вакцинисаних примило је „Синофарм“ вакцину (више од милион грађана),  12 одсто „Фајзер“, а по девет одсто „Спутњик В“ и „АстраЗенеку“.

Међу имунизованима је 52 одсто жена, а највише грађана је примило "Синофарм" вакцину.

Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Упоредо, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве и вакцинишу, обзиром да је почела имунизација и оних који нису у приоритетним групама. Медицински радници вакцинишу и мештане мањих и сеоских средина, који нису пријављени путем еУправе.

Перманентно се наглашава значај вакцинације, као и да је то једино решење у борби против вируса Ковид-19.

* 26. април - Директор Канцеларије за е-Управу Михаило Јовановић рекао је да ће од сутра на свим вакциналним пунктовима широм Србије бити омогућено вакцинисање без заказивања са три вакцине – "Фајзер", "спутњик В" и "Синофарм" вакцином.

Према последњим подацима, у Србији је дато 3.255.000 доза вакцина, а од тог броја потпуно вакцинисаних грађана (примљене обе дозе) је 1.310.000 грађана (што је трећина пунолетних грађана Србије).
За 10-ак дана имаћемо 1,8 милиона ревакцинисаних, односно око 40 одсто пунолетне популације вакцинисане првом вакцинином.

1.200.000 грађана потпуно имунизовано - прошло три недеље од друге дозе односно 5 од прве АстраЗенеке.

У старосној популацији између 65 и 74 године вакцинисано je више од 51 одсто становништва, а у старосној групи преко 75 година имамо 42 одсто вакцинисаних.

*6. априла се у Рудној Глави вакцинисао председник Вучић који је примио кинеску „Синофарм“ вакцину.

У четвртак, 8. априла, Србија је оборила сопствени рекорд по броју вакцинисаних људи, када је вакцинисано више од 75.000 људи. То је резултат којем, пропорционално броју становника, не могу да се похвале ни најразвијеније земље у Европи и свету.

Циљ да до краја маја имамо више од 2.800.000 вакцинисаних, 2.200.000 ревакцинисаних, а до краја јуна више од три милиона вакцинисаних и ревакцинисаних људи.

Београд, Нови Сад, Ниш, Ужице и Сремска Митровица на врху листе са око 36 или 37 одсто вакцинисаних пунолетних грађана.

*Пример Београда –
* 26. априла – У главном граду Србије дата је милионита доза вакцине против вируса корона.
Прву дозу вакцине добиле 585.659 особе, што износи 42,1 одсто пунолетног становништва, док је другу дозу примило 413.112, односно 29,7 одсто. Када су у питању старији суграђани, од 65 до 74 година, вакцинисало се више од 68 одсто те популације. У градским општинама има додатних 18 пунктова у којима се може вакцинисати без заказивања.

НАБАВКА ВАКЦИНА

*22. децембра у Србију су стигле прве количине „Фајзер-Бионтек“ вакцине.
Србија друга земља у Европи, после Велике Британије, која је добила „Фајзер“ вакцину.

*16. јануара стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик В“.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик В“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне производња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик В“.
Председник Вучић најавио да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик В“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе.

*10. фебруара у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. Србија је прва земља на Балкану која у том тренутку има ову вакцину.

*22. фебруара  у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик В“.

*28. фебруара стигао нови контингент од  100.000 доза вакцине „Спутњик В“ (реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), с обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.

*1. марта стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек“.

*4. марта - приликом званичне посете Берлину, министар спољних послова Никола Селаковић изјавио да му је шеф немачке дипломатије Хајко Мас пренео да ће Србија из „Ковакс“ програма ускоро добити 300.000 вакцина (прве дозе стигле 2. априла).

*5. марта испоручено још 500.000 вакцина „Синофарм“.

*8. марта стигло 28.080 доза вакцине компаније „Фајзер-Бионтек".

*11. марта – министар Поповић најавио да ће производња руске вакцине „Спутњик В” на Институту „Торлак“ почети у мају, а Србија ће тиме постати прва земља на територији Европе у којој ће се производити та вакцина.
Прва фаза производње руске вакцине у Србији подразумева транспорт супстанце, пуњење бочица у складу са највишим технолошким стандардима, паковање и дистрибуцију вакцина у нашој земљи и региону, а након успостављања прве фазе производње, започиње се израда студије изводљивости о производњи у такозваном пуном циклусу, која подразумева производњу супстанце у Србији. То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета „Торлака“, али процене су производња у пуном циклусу може да започне до краја ове године.

*11. марта – председник Србије Александар Вучић током посете УАЕ најавио да је договорено да се, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Kином, у Србији производи вакцина против корона вируса кинеске компаније „Синофарм“. Председник Вучић је указао да је, поред направљеног ходограма са надлежним руским министром, о производњу руске вакцине у оквиру „Торлака“, договорено и да се фабрика за „Синофарм“ вакцину заврши и крене у производњу од 15.октобра.

*15. марта - стигла испорука од 16.380 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*18. марта - председник Александар Вучић разговараo je путем видео-линка са руководством компаније „Синофарм" о процесу набавке вакцина, изградњи фабрике кинеских вакцина у Србији и изградњи и опремању српских болница. На састанку је потписан уговор о куповини још два милиона доза вакцина компаније „Синофарм“.

*18. марта - председник Вучић најавио да ће Србија имати две фабрике вакцина и да ће годишње производити између 30 и 40 милиона доза. Председник је разговарао са представницима „Синофарма“, док је министар Ненад Поповић разговарао о производњи „Спутњик В“ вакцине.(Изјавио да очекује да ће за мање од годину дана да се производи и течност за вакцину, а не само да се пакује.)

*22. марта – допремљено 55.990 доза вакцине „Фајзер-Бионтек".

*23. марта - у Србију стигло 100.000 доза прве компоненте вакцине „Спутњик В“.

*25. марта - Руски фонд за директна улагања и Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ објавили су да је постигнут споразум о производњи вакцине „Спутњик В“ у Србији. Тиме ће наша земља постати прва држава у Јужној Европи која ће производити „Спутњик В“, а вакцина би могла да се извози и у друге земље региона у каснијим фазама. Производња вакцине биће започета до маја у „Торлаку”.

*29. марта – стигло 23.570 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

Србија је авансно уплатила у „Ковакс „систем 4,8 милиона евра, а за развој вакцине смо донирали 2 милиона евра кроз Европску комисију за развој вакцине. Обзиром да Србији нису испоручиване вакцине из програма „Ковакс“, Србија их је набављала билатерално. 
*2. априла, преко „Ковакс“ механизма стигао први контингент  од 57.600 вакцина  „АстраЗенека“.

*5. априла стигло пола милиона „Синофарм“ вакцина.

Премијерка је изјавила да је само из Кине у Србију допремљено 2,5 милиона вакцина, а вакцина свих осталих произвођача нешто мање од милион.
*5. априла - Институт Торлак потписао је Споразум о трансферу технологија са Руским фондом директних инвестиција и руском фармацеутском компанијом „Генеријум“, којим руска страна преноси српској страни податке о процедурама и технологијама неопходним за производњу вакцине „Спутњик В“ у Србији.
Министар Ненад Поповић најавио да ће током априла бити произведене три валидационе серије вакцине “Спутњик В”, а узорци из ових валидационих серија биће послати на контролу квалитета у Институт "Гамалеја" и након што институт потврди валидност узорака произведених у "Торлаку" наш институт креће са производњом вакцине. Очекује се то буде до 20. маја ове године, и на тај начин Србија ће постати прва земља у Европи која производи вакцину „Спутњик В“.
*6. априла испоручено 106.420 вакцина произвођача "Фајзер-Бионтек".
Са том испоруком, Србија је набавила укупно 3,5 милиона вакцина, све вакцине платила, као и све које смо добили из Ковакс система.

*12. април -  стигло 106.470 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*14. април – На Торлаку извршено пуњење прве серије контролних доза вакцине „Спутњик В''. Вакцине произведене на Торлаку биће пуштене у употребу у јуну ове године.

*15. април – председник Вучић најавио да ће у понедељак, 19. априла,  стићи још 211.000 вакцина „Фајзер“, као и да је 14. априла стигло 50.000 друге компоненте руске вакцине, док би 16. априла требало да стигне исто толико, а у понедељак или уторак још 100.000 прве компоненте „Спутњика В". Очекују се и кинеске „Синофарм“ вакцине пре краја овог месеца.

*19. април – У Србију стигло 211.000 доз вакцине „Фајзер“ и то је највећа појединачна испорука те вакцине нашој земљи до сада.

*23. априла – Председник Вучић рекао да имамо довољно вакцина и да је важна вакцинација у региону. Рекао је да је Србија највише вакцина против корона вируса добила од кинеске компаније Синофарм а затим од компаније Фајзер-Бионтек, да очекује 36.000 вакцина од ЕУ и нагласио да је за Србију важно да се вакцинишу и грађани у региону.
„Ми смо добили од Ковакса до сада било је планирано 96.000 вакцина, а добили смо 57.000. Од ЕУ од укупне квоте од 630.000 доза које треба да дођу до краја јуна, Србија би требало пропорционално броју становника да добије око 270.000 или 260.000, а ми ћемо добити само 36.000 вакцина“, навео је Вучић.
Додаје да се Србија са тим сагласила зато што су те вакцине важније другим деловима нашег региона.
„Сматрамо да су колико су те вакцине важне за нас важне и за наше комшије. Бесмислено је све што радимо ако они не могу да добију вакцину. Људи који долазе у Београд и имају спортске, пословне и друге контакте за нас је важно да они не могу да преносе заразу“, поручио је Вучић.
Захвалио је ЕУ и Коваксу, али је напоменуо да је Србија највише вакцина добили од Синофрама, а потом од Фајзер-Бионтека.
Како је рекао, Србија је значајно већи број вакцина добила од америчко - немачке компаније, за чак 250.000 доза више него руске вакцине.
Србија је, истакао је, једина земља ван ЕУ која је почела вакцинацију Фајзеровом вакцином истовремено када и ЕУ и да, када се ради о испоруци вакцина, тачно на време стижу вакцине компанија Синофарм и Фајзер-Бионтек, а да касне испоруке неких других произвођача.
Вучић је додао да ће Србија наставити вакцинацију, као и да је тешким радом успела да обезбеди вакцине.

*26. априла – Нови контигент од 500.000 кинеских „Синофарм“ вакцина против вируса корона стигао у Србију.

ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ И ВАКЦИНАЦИЈА СТРАНАЦА

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик В“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент oд 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ, док је 12. марта испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека“ из Србије.

*15. марта – у болници у Ужицу вакцинисани сви запослени у Уставном суду БиХ, на захтев тог суда, у сарадњи са Уставним судом Србије, Министарством здравља, МСП и Амбасадом РС у Сарајеву.

*23. марта - у Заводу за јавно здравље у Врању почела је вакцинација 105 новинара из Северне Македоније. Вакцине „Астра Зенека” за македонске новинаре обезбеђене су на захтев Македонске асоцијације новинара у сарадњи са Удружењем новинара Србије, а уз подршку кабинета председника Србије.

*23. марта - Председник Александар Вучић уручио респираторе и другу медицинску опрему за Републику Српску. Донацију преузео председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

*24. марта - Привредна комора Србије (ПKС) објавила је да је у сарадњи са Владом Србије, обезбеђено 10.000 вакцина за привреднике и њихове запослене из региона.

*29. март - Председник ПКС објавио да је током викенда (27. и 28. марта) у Србији вакцинисано 8.500 привредника из региона.

*Србија је донирала Северној Македонији укупно 40.000 доза вакцине „Спутњик В“, први контингент од 20.000 прве дозе вакцине стигао је 1. априла, а најављено је да ће дозе за ревакцинацију стићи у наредном периоду.

Вакцинисано је 39.000 странаца („АстраЗенека“ вакцином), који су дошли или на позив Привредне коморе Србије или су се сами пријавили преко портала еУправе. Премијерка Брнабић је изјавила да је огроман успех вакцинација људи из региона и оценила да је то био начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Највише држављана БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

*8. априла - Премијерка изјавила да је Србија тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али да ћемо настојати да кроз донације вакцина помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

За вакцинисање у Србији се пријавило и око 53.000 странаца који немају пријављено боравиште у Србији, а пријавили су се преко портала е-Управе за добијање вакцине. Тренутно се страни држављани не вакцинишу, већ само наши грађани, а када они буду вакцинисани размотриће се опција вакцинисања пријављених странаца. Вакцинација у Србији је бесплатна, то важи и за странце који код нас приме вакцину.

На друштвеним мрежама и интернету појавили су се огласи за вакцинацију преко агенција, међутим нема могућности да се преко било које стране или домаће туристичке агенције закаже вакцинација у Србији и реч је о интернет преварама.

*8. априла - Влада је донела одлуку да се Кантону Сарајево упути донација од 20.000 доза вакцина „АстраЗенека“ .

*9. априла - У Новом Пазару вакцинисано 29 новинара са Кантоналне телевизије Сарајево

*10. априла - Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да је са председником Србије договорио да почетком наредне седмице буде испоручено око 20.000 вакцина из Србије у Републику Српску.

*15. априла – Председник Вучић уручио Додику донацију од 20.000 доза вакцина „Астра Зенека" за Републику Српску.

*23. априла –  председник Вучић рекао да је Србија у регион до сада послала 120.000 вакцина, као и да је у Србији вакцинисано око 65.000 грађана земаља из региона, што је укупно око 200.000 вакцина за људе у региону.

НАПОМЕНА:

Услед приметног појачаног интересовања и великог броја упита нашим ДКП за вакцинисање страних држављана у Србији (без пријављеног боравишта у нашој земљи), али и самоиницијативног доласка странаца на вакцинисање у Србију, важно је у таквим ситуацијама у земљама пријема недвосмислено, путем медија и у директном контакту са заинтересованим странама, комуницирати следеће:

„Oгроман je успех Србије вакцинација странаца, пре свега из региона. То је начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Од страних држављана највише је у Србији вакцинисано из БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

Последњих дана, услед великог публицитета у медијима широм света и одлично организованог процеса набавке вакцина и имунизације у Србији, приметно је велико интересовање за вакцинацију у нашој земљи, не само из региона, већ и из великог дела Западне и Централне Европе. Евидентиран је и велики број упита чак и за „вакцинални“ туризам, како грађана из тих делова Европе, тако и тур-оператора, туристичких агенција и авио-компанија.

Србија је тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али ћемо настојати да кроз донације вакцина и у наредном периоду помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

Последњих дана појачано је и интересовање домаћег становништва за вакцинисањем, Србија бележи дневне рекорде у вакцинисању сопственог становништва.

Уколико се у наредном периоду укаже могућност за вакцинисањем и заинтересованих страних држављана (без пријављеног боравишта у Србији), Србија ће се, са великим задовољством и у складу с капацитетима, потрудити да изађе у сусрет и таквим захтевима. У том случају ћемо благовремено обавестити јавност. Али морамо да напоменемо да то у овом тренутку није могуће.

Страни држављани могу да искажу заинтересованост за вакцинисање у Србији путем портала еУправа, али је важно напоменути да то није довољно и да је неопходно да добију повратну потврду и позив са термином и локацијом за вакцинисање. Зато није препоручљиво да страни држављани, само са исказаним интересовањем путем портала еУправе или чак и без тога (пошто има и таквих примера на пунктовима за вакцинацију), самоиницијативно долазе у Србију  на вакцинацију и тако себе излажу непријатним ситуацијама и трошковима.“

ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине.

Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др).

*13, 18. и 19. фебруара је вакцинисано је „Синофармом“. Тиме је завршен први круг вакцинације. Други круг, односно ревакцинација том вакцином, обављена је 11. и 12. марта.

*23. фебруара започела је вакцинација вакцином „Фајзер“. Ревакцинација поменутом вакцином одржана од 16. до 19. марта.

Такође, приступило се вакцинацији „Спутњиком В“ и „АстраЗенеком“.

*20. марта извршене остале ревакцинације и омогућено да вакцину приме и чланови дипломатског кора који из одређених разлога нису могли да се вакцинишу.

ВАКЦИНИНАЦИЈА МИГРАНАТА

*24. марта у амбуланти у оквиру центра за мигранте у Крњачи почело вакцинисање миграната. Пријављено око 500 миграната.
Шефица Канцеларије УНХЦР у Србији Францеска Бонели истакла  да је та агенција УН дубоко захвална властима Србије на томе што су избеглице укључене у план вакцинације.

Амбасада Р. Србије неће радити са странкама у петак, 30. априла, понедељак, 3. маја и у уторак, 4. маја 2021. године због ускршњих празника и прославе Дана рада. Конзуларно одељење Амбасаде ће дежурати само за хитне случајеве.

(ажурирано 23. априла 2021. године)

Вакцинација (имунизација) у Србији почела 24. децембра (пре него у већини европских земаља). Прву вакцину примила је председница Владе Ана Брнабић. Она је и први премијер у Европи која је примила вакцину.

Србија је трећа држава у Европи, после Британије и Швајцарске која је почела вакцинацију. Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

У Србији грађани исказују интересовање за вакцинисање против Ковида-19 путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.
Влада Србије саопштила је да је од 6. априла могућа пријава за вакцинацију против корона вируса и преко Вибера, и то је могуће преко званичног инфо сервиса Владе Србије на Виберу који је покренут.
Од 9. априла, све локалне самоуправе почињу да организују слободне пунктове где грађани могу да се вакцинишу без претходне пријављиве, а упоредо ће се спроводити и имунизација грађана који се пријаве преко портала еУправe или апликације на Виберу.
Преко портала е-Управе или контакт центара пријавило се више од 1.700.000 грађана. Дневно се преко портала еУправе пријави између 10.000 и 15.000 грађана за вакцинацију.
Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија је једна од ретких земља која на располагању има четири вакцине.

Према подацима 70 одсто вакцинисаних примило је „Синофарм“ вакцину (више од милион грађана),  12 одсто „Фајзер“, а по девет одсто „Спутњик В“ и „АстраЗенеку“.

Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Упоредо, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве и вакцинишу, обзиром да је почела имунизација и оних који нису у приоритетним групама. Медицински радници вакцинишу и мештане мањих и сеоских средина, који нису пријављени путем еУправе.

Перманентно се наглашава значај вакцинације, као и да је то једино решење у борби против вируса Ковид-19.

Према последњим подацима, у Србији је дато 3.163.499 доза вакцина, а од тог броја потпуно вакцинисаних грађана (примљене обе дозе) је 1.282.971 грађана (што је трећина пунолетних грађана Србије).
За 15-ак дана имаћемо 1.8 милиона ревакцинисаних, односно око 40 одсто пунолетне популације вакцинисане првом вакцинином.

950.000 грађана потпуно имунизовано - прошло три недеље од друге дозе односно 5 од прве АстраЗенеке.

У старосној популацији између 65 и 74 године вакцинисано je више од 51 одсто становништва, а у старосној групи преко 75 година имамо 42 одсто вакцинисаних.

*6. априла се у Рудној Глави вакцинисао председик Вучић који је примио кинеску „Синофарм“ вакцину.

У четвртак, 8. априла, Србија је оборила сопствени рекорд по броју вакцинисаних људи, када је вакцинисано више од 75.000 људи. То је резултат којем, пропорционално броју становника, не могу да се похвале ни најразвијеније земље у Европи и свету.

Циљ да до краја маја имамо више од 2.800.000 вакцинисаних, 2.200.000 ревакцинисаних, а до краја јуна више од три милиона вакцинисаних и ревакцинисаних људи.

Београд, Нови Сад, Ниш, Ужице и Сремска Митровица на врху листе са око 36 или 37 одсто вакцинисаних пунолетних грађана.

*Пример Београда - Прву дозу вакцине добиле 574.729 особе, што износи 40,8 одсто пунолетног становништва, док је другу дозу примило 402.416, односно 28,6 одсто. Када су у питању старији суграђани, од 65 до 74 година, вакцинисало се више од 70,2 одсто те популације. У градским општинама има додатних 18 пунктова у којима се може вакцинисати без заказивања.

НАБАВКА ВАКЦИНА

*22. децембра у Србију су стигле прве количине „Фајзер-Бионтек“ вакцине.
Србија друга земља у Европи, после Велике Британије, која је добила „Фајзер“ вакцину.

*16. јануара стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик В“.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик В“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне производња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик В“.
Председник Вучић најавио да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик В“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе.

*10. фебруара у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. Србија је прва земља на Балкану која у том тренутку има ову вакцину.

*22. фебруара  у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик В“.

*28. фебруара стигао нови контингент од  100.000 доза вакцине „Спутњик В“ (реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), с обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.

*1. марта стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек“.

*4. марта - приликом званичне посете Берлину, министар спољних послова Никола Селаковић изјавио да му је шеф немачке дипломатије Хајко Мас пренео да ће Србија из „Ковакс“ програма ускоро добити 300.000 вакцина (прве дозе стигле 2. априла).

*5. марта испоручено још 500.000 вакцина „Синофарм“.

*8. марта стигло 28.080 доза вакцине компаније „Фајзер-Бионтек".

*11. марта – министар Поповић најавио да ће производња руске вакцине „Спутњик В” на Институту „Торлак“ почети у мају, а Србија ће тиме постати прва земља на територији Европе у којој ће се производити та вакцина.
Прва фаза производње руске вакцине у Србији подразумева транспорт супстанце, пуњење бочица у складу са највишим технолошким стандардима, паковање и дистрибуцију вакцина у нашој земљи и региону, а након успостављања прве фазе производње, започиње се израда студије изводљивости о производњи у такозваном пуном циклусу, која подразумева производњу супстанце у Србији. То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета „Торлака“, али процене су производња у пуном циклусу може да започне до краја ове године.

*11. марта – председник Србије Александар Вучић током посете УАЕ најавио да је договорено да се, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Kином, у Србији производи вакцина против корона вируса кинеске компаније „Синофарм“. Председник Вучић је указао да је, поред направљеног ходограма са надлежним руским министром, о производњу руске вакцине у оквиру „Торлака“, договорено и да се фабрика за „Синофарм“ вакцину заврши и крене у производњу од 15.октобра.

*15. марта - стигла испорука од 16.380 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*18. марта - председник Александар Вучић разговараo je путем видео-линка са руководством компаније „Синофарм" о процесу набавке вакцина, изградњи фабрике кинеских вакцина у Србији и изградњи и опремању српских болница. На састанку је потписан уговор о куповини још два милиона доза вакцина компаније „Синофарм“.

*18. марта - председник Вучић најавио да ће Србија имати две фабрике вакцина и да ће годишње производити између 30 и 40 милиона доза. Председник је разговарао са представницима „Синофарма“, док је министар Ненад Поповић разговарао о производњи „Спутњик В“ вакцине.(Изјавио да очекује да ће за мање од годину дана да се производи и течност за вакцину, а не само да се пакује.)

*22. марта – допремљено 55.990 доза вакцине „Фајзер-Бионтек".

*23. марта - у Србију стигло 100.000 доза прве компоненте вакцине „Спутњик В“.

*25. марта - Руски фонд за директна улагања и Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ објавили су да је постигнут споразум о производњи вакцине „Спутњик В“ у Србији. Тиме ће наша земља постати прва држава у Јужној Европи која ће производити „Спутњик В“, а вакцина би могла да се извози и у друге земље региона у каснијим фазама. Производња вакцине биће започета до маја у „Торлаку”.

*29. марта – стигло 23.570 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

Србија је авансно уплатила у „Ковакс „систем 4,8 милиона евра, а за развој вакцине смо донирали 2 милиона евра кроз Европску комисију за развој вакцине. Обзиром да Србији нису испоручиване вакцине из програма „Ковакс“, Србија их је набављала билатерално. 

* 2. априла, преко „Ковакс“ механизма стигао први контингент  од 57.600 вакцина  „АстраЗенека“.

*5. априла стигло пола милиона „Синофарм“ вакцина.

Премијерка је изјавила да је само из Кине у Србију допремљено 2,5 милиона вакцина, а вакцина свих осталих произвођача нешто мање од милион.
*5. априла - Институт Торлак потписао је Споразум о трансферу технологија са Руским фондом директних инвестиција и руском фармацеутском компанијом „Генеријум“, којим руска страна преноси српској страни податке о процедурама и технологијама неопходним за производњу вакцине „Спутњик В“ у Србији.
Министар Ненад Поповић најавио да ће током априла бити произведене три валидационе серије вакцине “Спутњик В”, а узорци из ових валидационих серија биће послати на контролу квалитета у Институт "Гамалеја" и након што институт потврди валидност узорака произведених у "Торлаку" наш институт креће са производњом вакцине. Очекује се то буде до 20. маја ове године, и на тај начин Србија ће постати прва земља у Европи која производи вакцину „Спутњик В“.
*6. априла испоручено 106.420 вакцина произвођача "Фајзер-Бионтек".
Са том испоруком, Србија је набавила укупно 3,5 милиона вакцина, све вакцине платила, као и све које смо добили из Ковакс система.

*12. април -  стигло 106.470 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*14. април – На Торлаку извршено пуњење прве серије контролних доза вакцине „Спутњик В''. Вакцине произведене на Торлаку биће пуштене у употребу у јуну ове године.

*15. април – председник Вучић најавио да ће у понедељак, 19. априла,  стићи још 211.000 вакцина „Фајзер“, као и да је 14. априла стигло 50.000 друге компоненте руске вакцине, док би 16. априла требало да стигне исто толико, а у понедељак или уторак још 100.000 прве компоненте „Спутњика В". Очекују се и кинеске „Синофарм“ вакцине пре краја овог месеца.
*19. април – У Србију стигло 211.000 дозa вакцине „Фајзер“ и то је највећа појединачна испорука те вакцине нашој земљи до сада.

ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине.

Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др).

*13, 18. и 19. фебруара је вакцинисано је „Синофармом“. Тиме је завршен први круг вакцинације. Други круг, односно ревакцинација том вакцином, обављена је 11. и 12. марта.

*23. фебруара започела је вакцинација вакцином „Фајзер“. Ревакцинација поменутом вакцином одржана од 16. до 19. марта.

Такође, приступило се вакцинацији „Спутњиком В“ и „АстраЗенеком“.

*20. марта извршене остале ревакцинације и омогућено да вакцину приме и чланови дипломатског кора који из одређених разлога нису могли да се вакцинишу.

ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик В“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент oд 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ, док је 12. марта испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека“ из Србије.

*15. марта – у болници у Ужицу вакцинисани сви запослени у Уставном суду БиХ, на захтев тог суда, у сарадњи са Уставним судом Србије, Министарством здравља, МСП и Амбасадом РС у Сарајеву.

*23. марта - у Заводу за јавно здравље у Врању почела је вакцинација 105 новинара из Северне Македоније. Вакцине „Астра Зенека” за македонске новинаре обезбеђене су на захтев Македонске асоцијације новинара у сарадњи са Удружењем новинара Србије, а уз подршку кабинета председника Србије.

*23. марта - Председник Александар Вучић уручио респираторе и другу медицинску опрему за Републику Српску. Донацију преузео председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

*24. марта - Привредна комора Србије (ПKС) објавила је да је у сарадњи са Владом Србије, обезбеђено 10.000 вакцина за привреднике и њихове запослене из региона.

*29. март - Председник ПКС објавио да је током викенда (27. и 28. марта) у Србији вакцинисано 8.500 привредника из региона.

*Србија је донирала Северној Македонији укупно 40.000 доза вакцине „Спутњик В“, први контингент од 20.000 прве дозе вакцине стигао је 1. априла, а најављено је да ће дозе за ревакцинацију стићи у наредном периоду.

Вакцинисано је 39.000 странаца („АстраЗенека“ вакцином), који су дошли или на позив Привредне коморе Србије или су се сами пријавили преко портала еУправе. Премијерка Брнабић је изјавила да је огроман успех вакцинација људи из региона и оценила да је то био начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Највише држављана БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

*8. априла - Премијерка изјавила да је Србија тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али да ћемо настојати да кроз донације вакцина помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

За вакцинисање у Србији се пријавило и око 53.000 странаца који немају пријављено боравиште у Србији, а пријавили су се преко портала е-Управе за добијање вакцине. Тренутно се страни држављани не вакцинишу, већ само наши грађани, а када они буду вакцинисани размотриће се опција вакцинисања пријављених странаца. Вакцинација у Србији је бесплатна, то важи и за странце који код нас приме вакцину.

На друштвеним мрежама и интернету појавили су се огласи за вакцинацију преко агенција, међутим нема могућности да се преко било које стране или домаће туристичке агенције закаже вакцинација у Србији и реч је о интернет преварама.

*8. априла - Влада је донела одлуку да се Кантону Сарајево упути донација од 20.000 доза вакцина „АстраЗенека“ .

*9. априла - У Новом Пазару вакцинисано 29 новинара са Кантоналне телевизије Сарајево

*10. априла - Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да је са председником Србије договорио да почетком наредне седмице буде испоручено око 20.000 вакцина из Србије у Републику Српску.

*15. априла – Председник Вучић уручио Додику донацију од 20.000 доза вакцина „Астра Зенека" за Републику Српску.

ВАКЦИНИНАЦИЈА МИГРАНАТА

*24. марта у амбуланти у оквиру центра за мигранте у Крњачи почело вакцинисање миграната. Пријављено око 500 миграната.
Шефица Канцеларије УНХЦР у Србији Францеска Бонели истакла  да је та агенција УН дубоко захвална властима Србије на томе што су избеглице укључене у план вакцинације.

21. април 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић разговарао је данас путем видео линка са представницима делегације Међународног монетарног фонда коју предводи шеф Мисије, Јан Кејс Мартејн. Саговорници су закључили да основни циљ Србије остаје да сачува тешко стечену репутацију фискално сигурне земље, као и да надстави са одговорном фискалном политиком како јавни дуг не би прешао ниво од 60 одсто БДП-а, чиме Србија одлучно наставља да ради на даљем расту економије.

Током разговора, председник Вучић и Јан Кејс Мартејн посебно су се осврнули на мере подстицаја и усвојена три пакета мера за помоћ привреди и грађанима, којима је очувана макроекономска стабилност и чак постигнута већа стопа запослености. Мартејн је поздравио одговорну економску политику Србије и успешно управљање кризом током пандемије.

„Србија је остварила један од најбољих резултата у прошлој години упркос изазовима пандемије“, изјавио је Мартејн, посебно истакавши да је Србија била једна од ретких земаља којој ММФ није кориговао почетну пројекцију стопе раста од 5% коју је дао прошле године.

Председник Вучић је додао да је Србија већ после првог квартала 2021. године на добром путу да оствари планирани раст од 6% како је и предвиђено, будући да је један од главних фокуса Владе Србије улагање у велике инфраструктурне пројекте и интензивирање рада на привлачењу директних страних инвестиција.

„Србија је 2020. године била у самом врху по приведном расту у Европи и уверен сам да и ове године можемо да уђемо у прве три или четири земље по расту“, рекао је председник Вучић и додао да је задовољан тиме што Србија и даље, упркос ситуацији везаној за пандемију, има изузетно јак прилив инвестиција.

Председник Вучић и Јан Кејс Мартејн разговарали су и о новом аранжману саветодавног карактера, који је од посебног значаја у светлу унапређења опште инвестиционе климе у Србији, као и у контексту још већег поверења инвеститора.

„Имајући у виду огроман напредак Србије у протеклих осам година, приоритетни циљ овог аранжмана биће да очува постигнуте резултате, али и да обезбеди подршку у даљем спровођењу структурних реформи усмерених на још бржи, снажнији и одрживији раст“, рекао је председник Вучић и захвалио ММФ-у и личном ангажовању Јана Кејса Мартејна на професионалној и стручној подршци на коју Србија умногоме рачуна.

Председник Вучић је истакао да ће Србија посебну пажњу посветити реформама у јавним предузећима, те да ће приоритети и даље бити улагања у инфраструктуру, стварање још боље климе за инвестиције, већа улагања у животну средину, науку и капиталне пројекте, што ће додатно и дугорочно допринети стабилном финансијском расту у наредним годинама.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs

20. април 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас регионалног директора Светске здравствене организације за Европу др Ханса Клугеа, са којим је разговарао о сарадњи у борби против пандемије Ковид-19, као и о сарадњи на унапређењу здравствене заштите у нашој земљи и другим заједничким активностима.

Председник Вучић је захвалио др Клугеу на личном ангажовању и подршци током актуелне пандемије, посебно на техничкој помоћи и експертизи. Овом приликом упознао је званичника СЗО са резултатима имунизације у Србији и плановима како да се вакцина обезбеди свим грађанима који буду желели да је приме.

Др Клуге је честитао председнику Вучићу на лидерству и личном залагању да обезбеди вакцине. Он је нагласио да се Србија добром стратегијом имунизације сврстала међу глобалне лидере, поставши притом и пример хуманости и солидарности омогућавањем вакцинације старијима у руралним срединама, страним држављанима и донирањем вакцина другим земљама.

„Србија је вакцину прихватила као производ који спасава живот и није на то гледала геополитички”, рекао је др Клуге.

Двојица саговорника су се сагласили да би свет требало да повећа производне капацитете за вакцине, као и да развије нове адекватне терапије за борбу против Ковид-19, и, с тим у вези, ради на повећању степена поверења грађана у науку.

Председник Вучић је упознао др Клугеа са плановима за унапређење рада Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак”.

„Хоћемо да од „Торлака” направимо једну од најбољих фабрика вакцина у Европи”, рекао је председник Вучић.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs

19. април 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са регионалним директором Светске здравствене организације за Европу Хансом Клугеом о епидемиолошкој ситуацији и току имунизације грађана у Србији.

Брнабић је исказала захвалност на сарадњи у борби против пандемије, техничкој помоћи и експертизи, истичући да је за нашу земљу веома значајна подршка ове организације.

Она је обавестила директора СЗО за Европу о току имунизације грађана у Србији, изразивши уверење да ћемо, захваљујући великом броју вакцинисаних, успети да створимо колективни имунитет и вратимо се у нормалне токове живота.

Клуге је процес имунизације у Србији оценио као импресиван, и додао да је Србија донела добру одлуку да грађанима понуди све доступне вакцине које се користе у борби против вируса корона.

Он је, изражавајући забринутост због појаве нових сојева вируса, нагласио да је неопходно убрзати процес имунизације и показати међусобну солидарност.

Директор Светске здравствене организације за Европу је похвалио Србију на хуманости коју је показала донирајући вакцине земљама региона и омогућавајући вакцинацију онима који немају довољан број цепива за своје грађане.

Председница Владе је поручила да ће Србија и даље сарађивати са земљама региона и помагати у складу са својим могућностима.

Када је у питању пројекат „Мапа пута за здравље на западном Балкану 2021–2025“, изнето је и да ће, уколико то епидемиолошки услови дозволе, крајем године у Београду бити одржан регионални састанак, значајан за будуће унапређење сарадње држава региона у области здравствених изазова.

Извор: www.srbija.gov.rs
Фото: www.srbija.gov.rs

(ажурирано 16. априла 2021. године)

Вакцинација (имунизација) у Србији почела 24. децембра (пре него у већини европских земаља). Прву вакцину примила је председница Владе Ана Брнабић. Она је и први премијер у Европи која је примила вакцину.

Србија је трећа држава у Европи, после Британије и Швајцарске која је почела вакцинацију. Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

У Србији грађани исказују интересовање за вакцинисање против Ковида-19 путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.
Влада Србије саопштила је да је од 6. априла могућа пријава за вакцинацију против корона вируса и преко Вибера, и то је могуће преко званичног инфо сервиса Владе Србије на Виберу који је покренут.
Од 9. априла, све локалне самоуправе почињу да организују слободне пунктове где грађани могу да се вакцинишу без претходне пријављиве, а упоредо ће се спроводити и имунизација грађана који се пријаве преко портала еУправe или апликације на Виберу.
Преко портала е-Управе или контакт центара пријавило се више од 1.700.000 грађана. Дневно се преко портала еУправе пријави између 10.000 и 15.000 грађана за вакцинацију.
Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија је једна од ретких земља која на располагању има четири вакцине.

Према подацима 70 одсто вакцинисаних примило је „Синофарм“ вакцину (више од милион грађана),  12 одсто „Фајзер“, а по девет одсто „Спутњик В“ и „АстраЗенеку“.

Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Упоредо, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве и вакцинишу, обзиром да је почела имунизација и оних који нису у приоритетним групама. Медицински радници вакцинишу и мештане мањих и сеоских средина, који нису пријављени путем еУправе.

Перманентно се наглашава значај вакцинације, као и да је то једино решење у борби против вируса Ковид-19.

Према последњим подацима, у Србији је дато 3.020.401 доза вакцина, а од тог броја потпуно вакцинисаних грађана (примљене обе дозе) је 1.212.997 грађана (што је трећина пунолетних грађана Србије).
За 15-ак дана имаћемо 1.8 милиона ревакцинисаних, односно око 40 одсто пунолетне популације вакцинисане првом вакцинином.

950.000 грађана потпуно имунизовано - прошло три недеље од друге дозе односно 5 од прве АстраЗенеке.

У старосној популацији између 65 и 74 године вакцинисано je више од 51 одсто становништва, а у старосној групи преко 75 година имамо 42 одсто вакцинисаних.

*6. априла се у Рудној Глави вакцинисао председик Вучић који је примио кинеску „Синофарм“ вакцину.

У четвртак, 8. априла, Србија је оборила сопствени рекорд по броју вакцинисаних људи, када је вакцинисано више од 75.000 људи. То је резултат којем, пропорционално броју становника, не могу да се похвале ни најразвијеније земље у Европи и свету.

Циљ да до краја маја имамо више од 2.800.000 вакцинисаних, 2.200.000 ревакцинисаних, а до краја јуна више од три милиона вакцинисаних и ревакцинисаних људи.

Београд, Нови Сад, Ниш, Ужице и Сремска Митровица на врху листе са око 36 или 37 одсто вакцинисаних пунолетних грађана.

*Пример Београда - Прву дозу вакцине добиле 550.473 особе, што износи 39,1 одсто пунолетног становништва, док је другу дозу примило 376.904, односно 26,8 одсто. Када су у питању старији суграђани, од 65 до 74 година, вакцинисало се више од 68 одсто те популације. У градским општинама има додатних 18 пунктова у којима се може вакцинисати без заказивања.

НАБАВКА ВАКЦИНА

*22. децембра у Србију су стигле прве количине „Фајзер-Бионтек“ вакцине.
Србија друга земља у Европи, после Велике Британије, која је добила „Фајзер“ вакцину.

*16. јануара стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик В“.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик В“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне производња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик В“.
Председник Вучић најавио да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик В“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе.

*10. фебруара у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. Србија је прва земља на Балкану која у том тренутку има ову вакцину.

*22. фебруара  у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик В“.

*28. фебруара стигао нови контингент од  100.000 доза вакцине „Спутњик В“ (реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), с обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.

*1. марта стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек“.

*4. марта - приликом званичне посете Берлину, министар спољних послова Никола Селаковић изјавио да му је шеф немачке дипломатије Хајко Мас пренео да ће Србија из „Ковакс“ програма ускоро добити 300.000 вакцина (прве дозе стигле 2. априла).

*5. марта испоручено још 500.000 вакцина „Синофарм“.

*8. марта стигло 28.080 доза вакцине компаније „Фајзер-Бионтек".

*11. марта – министар Поповић најавио да ће производња руске вакцине „Спутњик В” на Институту „Торлак“ почети у мају, а Србија ће тиме постати прва земља на територији Европе у којој ће се производити та вакцина.
Прва фаза производње руске вакцине у Србији подразумева транспорт супстанце, пуњење бочица у складу са највишим технолошким стандардима, паковање и дистрибуцију вакцина у нашој земљи и региону, а након успостављања прве фазе производње, започиње се израда студије изводљивости о производњи у такозваном пуном циклусу, која подразумева производњу супстанце у Србији. То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета „Торлака“, али процене су производња у пуном циклусу може да започне до краја ове године.

*11. марта – председник Србије Александар Вучић током посете УАЕ најавио да је договорено да се, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Kином, у Србији производи вакцина против корона вируса кинеске компаније „Синофарм“. Председник Вучић је указао да је, поред направљеног ходограма са надлежним руским министром, о производњу руске вакцине у оквиру „Торлака“, договорено и да се фабрика за „Синофарм“ вакцину заврши и крене у производњу од 15.октобра.

*15. марта - стигла испорука од 16.380 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*18. марта - председник Александар Вучић разговараo je путем видео-линка са руководством компаније „Синофарм" о процесу набавке вакцина, изградњи фабрике кинеских вакцина у Србији и изградњи и опремању српских болница. На састанку је потписан уговор о куповини још два милиона доза вакцина компаније „Синофарм“.

*18. марта - председник Вучић најавио да ће Србија имати две фабрике вакцина и да ће годишње производити између 30 и 40 милиона доза. Председник је разговарао са представницима „Синофарма“, док је министар Ненад Поповић разговарао о производњи „Спутњик В“ вакцине.(Изјавио да очекује да ће за мање од годину дана да се производи и течност за вакцину, а не само да се пакује.)

*22. марта – допремљено 55.990 доза вакцине „Фајзер-Бионтек".

*23. марта - у Србију стигло 100.000 доза прве компоненте вакцине „Спутњик В“.

*25. марта - Руски фонд за директна улагања и Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ објавили су да је постигнут споразум о производњи вакцине „Спутњик В“ у Србији. Тиме ће наша земља постати прва држава у Јужној Европи која ће производити „Спутњик В“, а вакцина би могла да се извози и у друге земље региона у каснијим фазама. Производња вакцине биће започета до маја у „Торлаку”.

*29. марта – стигло 23.570 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

Србија је авансно уплатила у „Ковакс „систем 4,8 милиона евра, а за развој вакцине смо донирали 2 милиона евра кроз Европску комисију за развој вакцине. Обзиром да Србији нису испоручиване вакцине из програма „Ковакс“, Србија их је набављала билатерално. 

* 2. априла, преко „Ковакс“ механизма стигао први контингент  од 57.600 вакцина  „АстраЗенека“.

*5. априла стигло пола милиона „Синофарм“ вакцина.

Премијерка је изјавила да је само из Кине у Србију допремљено 2,5 милиона вакцина, а вакцина свих осталих произвођача нешто мање од милион.
*5. априла - Институт Торлак потписао је Споразум о трансферу технологија са Руским фондом директних инвестиција и руском фармацеутском компанијом „Генеријум“, којим руска страна преноси српској страни податке о процедурама и технологијама неопходним за производњу вакцине „Спутњик В“ у Србији.
Министар Ненад Поповић најавио да ће током априла бити произведене три валидационе серије вакцине “Спутњик В”, а узорци из ових валидационих серија биће послати на контролу квалитета у Институт "Гамалеја" и након што институт потврди валидност узорака произведених у "Торлаку" наш институт креће са производњом вакцине. Очекује се то буде до 20. маја ове године, и на тај начин Србија ће постати прва земља у Европи која производи вакцину „Спутњик В“.
*6. априла испоручено 106.420 вакцина произвођача "Фајзер-Бионтек".
Са том испоруком, Србија је набавила укупно 3,5 милиона вакцина, све вакцине платила, као и све које смо добили из Ковакс система.

*12. април -  стигло 106.470 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*14. април – На Торлаку извршено пуњење прве серије контролних доза вакцине „Спутњик В''. Вакцине произведене на Торлаку биће пуштене у употребу у јуну ове године.

*15. април – председник Вучић најавио да ће у понедељак, 19. априла,  стићи још 211.000 вакцина „Фајзер“, као и да је 14. априла стигло 50.000 друге компоненте руске вакцине, док би 16. априла требало да стигне исто толико, а у понедељак или уторак још 100.000 прве компоненте „Спутњика В". Очекују се и кинеске „Синофарм“ вакцине пре краја овог месеца.

ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине.

Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др).

*13, 18. и 19. фебруара је вакцинисано је „Синофармом“. Тиме је завршен први круг вакцинације. Други круг, односно ревакцинација том вакцином, обављена је 11. и 12. марта.

*23. фебруара започела је вакцинација вакцином „Фајзер“. Ревакцинација поменутом вакцином одржана од 16. до 19. марта.

Такође, приступило се вакцинацији „Спутњиком В“ и „АстраЗенеком“.

*20. марта извршене остале ревакцинације и омогућено да вакцину приме и чланови дипломатског кора који из одређених разлога нису могли да се вакцинишу.

ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик В“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент oд 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ, док је 12. марта испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека“ из Србије.

*15. марта – у болници у Ужицу вакцинисани сви запослени у Уставном суду БиХ, на захтев тог суда, у сарадњи са Уставним судом Србије, Министарством здравља, МСП и Амбасадом РС у Сарајеву.

*23. марта - у Заводу за јавно здравље у Врању почела је вакцинација 105 новинара из Северне Македоније. Вакцине „Астра Зенека” за македонске новинаре обезбеђене су на захтев Македонске асоцијације новинара у сарадњи са Удружењем новинара Србије, а уз подршку кабинета председника Србије.

*23. марта - Председник Александар Вучић уручио респираторе и другу медицинску опрему за Републику Српску. Донацију преузео председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

*24. марта - Привредна комора Србије (ПKС) објавила је да је у сарадњи са Владом Србије, обезбеђено 10.000 вакцина за привреднике и њихове запослене из региона.

*29. март - Председник ПКС објавио да је током викенда (27. и 28. марта) у Србији вакцинисано 8.500 привредника из региона.

*Србија је донирала Северној Македонији укупно 40.000 доза вакцине „Спутњик В“, први контингент од 20.000 прве дозе вакцине стигао је 1. априла, а најављено је да ће дозе за ревакцинацију стићи у наредном периоду.

Вакцинисано је 39.000 странаца („АстраЗенека“ вакцином), који су дошли или на позив Привредне коморе Србије или су се сами пријавили преко портала еУправе. Премијерка Брнабић је изјавила да је огроман успех вакцинација људи из региона и оценила да је то био начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Највише држављана БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

*8. априла - Премијерка изјавила да је Србија тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али да ћемо настојати да кроз донације вакцина помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

За вакцинисање у Србији се пријавило и око 53.000 странаца који немају пријављено боравиште у Србији, а пријавили су се преко портала е-Управе за добијање вакцине. Тренутно се страни држављани не вакцинишу, већ само наши грађани, а када они буду вакцинисани размотриће се опција вакцинисања пријављених странаца. Вакцинација у Србији је бесплатна, то важи и за странце који код нас приме вакцину.

На друштвеним мрежама и интернету појавили су се огласи за вакцинацију преко агенција, међутим нема могућности да се преко било које стране или домаће туристичке агенције закаже вакцинација у Србији и реч је о интернет преварама.

*8. априла - Влада је донела одлуку да се Кантону Сарајево упути донација од 20.000 доза вакцина „АстраЗенека“ .

*9. априла - У Новом Пазару вакцинисано 29 новинара са Кантоналне телевизије Сарајево

*10. априла - Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да је са председником Србије договорио да почетком наредне седмице буде испоручено око 20.000 вакцина из Србије у Републику Српску.

*15. априла – Председник Вучић уручио Додику донацију од 20.000 доза вакцина „Астра Зенека" за Републику Српску.

ВАКЦИНИНАЦИЈА МИГРАНАТА

*24. марта у амбуланти у оквиру центра за мигранте у Крњачи почело вакцинисање миграната. Пријављено око 500 миграната.
Шефица Канцеларије УНХЦР у Србији Францеска Бонели истакла  да је та агенција УН дубоко захвална властима Србије на томе што су избеглице укључене у план вакцинације.

13. април 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић упозорио је, на седници Савета безбедности Уједињених нација, да политички екстремизам међу Албанцима на КиМ не губи на снази, већ да напротив, постаје све јачи.

Селаковић је, на седници на којој је разматран Извештај генералног секретара УН о раду УНМИК-а, подсетио да обавеза формирања Заједнице српских општина није испуњена већ 2.917 дана и да се заправо, 19. априла навршава пуних осам година откако је постигнут договор у Бриселу, а да Приштина и даље одбија да испуни своју обавезу и омогући формирање ЗСО.

Министар је подсетио и да је садашњи председник владе привремених институција самоуправе у Приштини више пута претио уједињењем самопроглашеног Косова и Албаније, као и да му је дијалог са Београдом ниско на листи приоритета.

Како је указао, крајње је време да албански лидери у Приштини покажу одговорност у испуњавању преузетих обавеза, али и искрену посвећеност постизању компромисног решења и изградњи међусобног поверења.

„Србија је одлучна и неће одустати од изналажења компромисног решења, које ће бити одрживо и за будуће генерације. Рад на изградњи поверења и инсистирање на позитивним политичким агендама је једини начин за изградњу трајног мира и стабилности у нашем региону“, закључио је Селаковић.

Трајан мир и стабилност, према његовим речима, могу бити остварени само уколико нико од учесника у дијалогу не буде наступао са максималистичким захтевима и инсистирао на потпуном понижењу оног другог.

Како је истакао, српски и албански народ, као два најбројнија народа на Западном Балкану, треба да пронађу начин да дођу до помирења и основа за сарадњу, како на плану економије, тако и у остваривању заједничких перспектива за чланство у Европској унији.  

„Београд је учинио искрене искораке у том смеру, тако што је један од иницијатора идеје о релаксирању протока људи, робе, капитала и услуга, популарно назване мини шенген“, истакао је министар.

Указујући да је Србија небројено пута показала да је опредељена за дијалог као једино средство за мирно, политичко решавање проблема на Косову и Метохији, Селаковић је истакао да су недавни избори у Покрајини потврдили да политички екстремизам међу Албанцима не губи на снази, већ да јача, што се могло видети током недавног предизборног процеса.

Министар је указао да су политички притисци на Србе настављени и након окончања изборног процеса, јер им је ускраћена правична заступљеност у привременим институцијама одлуком нове такозване владе у Приштини да српској заједници додели само једно министарство.

„Посебно угрожена категорија су Срби повратници који свакодневно живе у страху од напада. Подсећам вас да је јужна српска покрајина и даље област са најмањом стопом повратка расељених на свету”, рекао је министар и истакао да се само прошле године у нашој јужној покрајини догодило више од 80 напада и инцидената чије су мете били Срби, њихова имовина и верски објекти.

Посебно забрињавајуће за српски народ на КиМ, напоменуо је Селаковић, јесте што је у протеклом периоду, а посебно током марта ове године, дошло до учесталих физичких напада на објекте Српске православне цркве.

„Упечатљив пример односа непоштовања према српским културним и верским споменицима у Покрајини, чију је изузетну универзалну вредност потврдио Унеско стављањем на Листу светске баштине, јесте и случај манастира Високи Дечани“, истакао је министар.

Такође, шеф српске дипломатије забрињавајућим је оценио и упад инспектора и полицајаца у Дом здравља у Штрпцу јануара ове године и претрес с намером да се пронађу вакцине против Ковида-19 из централне Србије.

„Иако то сматрамо упадом у здравствене институције, наша реакција је и овог пута била уздржана. Нисмо желели да својим одлукама изазивамо ескалацију и да политизујемо активности које су усмерене искључиво на заштиту јавног здравља. Организовали смо вакцинацију грађана са КиМ на три пункта у централној Србији и тиме јасно показали да је за нас живот људи на првом месту“, нагласио је министар.

Министар Селаковић поручио да Србија високо уважава активности мисије УНМИК на КиМ и да се залаже за њен што делотворнији рад у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања безбедности у Покрајини.

Селаковић је навео да међународне мисије на КиМ – УНМИК, Кфор, Еулекс и ОМИК под окриљем УН и у складу са Резолуцијом 1244, имају кључну улогу у очувању мира и заштити становништва.

„Подржавамо и уважавамо њихово ангажовање и напоре које улажу у овиру својих мандата, у заједничком циљу стварања услова за миран и безбедан суживот становника Косова и Метохије. Српско и друго неалбанско становништво на КиМ има највише поверење у међународно присуство и сматра га гарантом безбедности и браном од самовоље привремених инситуција у Приштини“, нагласио је министар.

То, како је указао, потврђује да међународне мисије морају остати ангажоване у несмањеном обиму како би доследно спроводиле Резолуцију СБУН 1244.

Селаковић је додатно истакао важност међународних снага Кфора и указао да сваки једнострани покушај да се неком другом додели, или да неко преузме део мандата и обавеза Кфора - представља кршење Резолуције СБУН 1244.

Такође, министар је напоменуо да је неприхватљиво доношење једностраних одлука о формирању приштинског „Министарства одбране“ и отпочињању процесa трансформације, тзв. „Косовских безбедносних снага“ у тзв. „Војску Косова“.

Министар Селаковић је на почетку обраћања уложио протест због злоупотребе видео формата седнице од стране представнице Приштине, иза које је била истакнута застава самопроглашеног „Косова“, што је учинио и представник Русије.

У наставку, интегрална верзија говора министра спољних послова Николе Селаковића:

Поштовани председниче Савета безбедности,

Поштовани специјални представниче,

Уважени чланови Савета безбедности,

На почетку, желим да уложим протест због злоупотребе видео формата ове седнице од стране представника Приштине за истицање симбола тзв. државности Косова. Упркос томе што су представници Приштине у више наврата били упозорени, на претходној седници и од стране председника Савета безбедности, да су овакве злоупотребе седница Савета безбедности апсолутно неприхватљиве и да представљају флагрантно кршење правила СБ о учешћу представника ПИС у Приштини, на основу члана 39 Правила процедуре СБ УН, поново се суочавамо са њиховим беспризорним непоштовањем правила овог уваженог тела.  Дозволите да поновим наш позив да се предузму неопходни кораци како би се спречиле овакве злоупотребе.

Изузетнo ми је задовољство што се обраћам овом цењеном телу на седници посвећеној раду Мисије Уједињених нација на Косову и Метохији. На почетку желим да захвалим генералном секретару Уједињених нација Гутерешу и специјалном представнику генералног секретара и шефу УНМИК Танину на поднетом извештају и напорима који се улажу у примену мандата УНМИК, као и члановима Савета безбедности на континуираној пажњи коју посвећују питању Косова и Метохије. Република Србија високо уважава активности Мисије Уједињених нација на Косову и Метохији и залаже се за њен што делотворнији рад у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања безбедности у Покрајини.

Господине председниче,

У протеклом периоду суочени смо са политичком нестабилношћу на Косову и Метохији. Недавно смо имали изборе у Покрајини који су нажалост потврдили да политички екстремизам међу Албанцима не губи на снази, већ напротив, постаје све јачи. Били смо сведоци такмичења међу албанским политичким лидерима у томе који је бољи начин да се испровоцира инцидент у српским срединама, како би се добили додатни политички поени албанског бирачког тела. Под изговором измена бирачког списка великом броју Срба на Косову и Метохији ускраћено је једно од основних политичких права - могућност да бирају своје политичке представнике. Од приближно 140.000 грађана Косова и Метохије који су избрисани са бирачког списка током последњег изборног процеса, 85% њих су Срби.

Упркос бројним изазовима и проблемима, српски народ на Косову и Метохији је високом излазношћу и убедљивом победом Српске листе, која је освојила свих десет посланичких места опредељених за српске представнике, показао да га ништа не може спречити да одлучно стане у одбрану свог положаја. Политички притисци на Србе настављени су и након окончања изборног процеса, јер је Србима ускраћена правична заступљеност у привременим институцијама одлуком нове такозване владе у Приштини да српској заједници додели само једно министарство.

Поштовани чланови Савета безбедности,

Нажалост, нисмо само током изборних активности били сведоци неразумне антисрпске политике привремених институција у Приштини. Она иде толико далеко да су у јануару ове године инспектори и полицајаци из Приштине упали у Дом здравља у Штрпцу, на југу Косова и Метохије и извршили претрес с намером да пронађу вакцине против Ковида-19 из централне Србије, које нису пронашли. То је учињено уз демонстрацију силе, претње хапшењем директору Дома здравља, медицинском особљу и лекарима. У тренутку када се цео свет бори против пандемије и када су вакцине једино средство да се стане на пут изазову, а Србија показује подршку и солидарност донирањем вакцина и медицинске опреме свима у региону којима су оне неопходне, Приштина жели да уништи вакцине само зато што су из централне Србије. Док се читав свет захваљује лекарима, који су поднели велике и херојске жртве у борби против вируса, привремене институције у Приштини нападају српске лекаре због тога што раде свој посао.

Иако сматрамо да су упади у здравствене институције, наша реакција је и овог пута била уздржана. Нисмо желели да својим одлукама изазивамо ескалацију и да политизујемо активности које су усмерене искључиво на заштиту јавног здравља. Организовали смо вакцинацију грађана са Косова и Метохије на три пункта у централној Србији и тиме јасно показали да је за нас живот људи на првом месту. Србија је и даље спремна да помогне свима којима је помоћ неопходна и апелујемо на разум и одговорност, посебно у овако тешким временима.

Господине председниче,

Напади усмерени на Србе и њихову имовину су све бројнији. Само прошле године у нашој јужној покрајини догодило се више од 80 напада и инцидената чије су мете били Срби, њихова имовина и верски објекти. Према подацима Мисије ОЕБС на Косову и Метохији у другој половини прошле године број инцидената повећан је за више од 30% у односу на 2019. годину. Зато се не можемо сложити са оценом да је „безбедносна ситуација на Косову стабилна, са неколико инцидената чија су мета биле невећинске заједнице“. Прошлог викенда се, рецимо, догодио ничим изазван физички напад групе Албанаца на два српска младића у северном делу Косовске Митровице.        

Посебно угрожена категорија су Срби повратници који свакодневно живе у страху од напада. Чињеница да је једна повратничка породица седам пута била мета напада, јасно показује колико су они који не желе Србе на Косову и Метохији упорни у застрашивању и протеривању ионако малог броја повратника. У Приштини апсолутно не постоји ни трачак политичке воље да се 212.995 расељених Срба који 22 године живе ван Косова и Метохије врате у своје домове. Од 1999. године стопа одрживог повратка интерно расељених лица на Косову и Метохији је само 1.9%, што према подацима УН званично представља најмањи проценат повратка прогнаног становништва након неког конфликта било где у свету.   

Истовремено, док хапсе интерно расељена лица, приштинске власти врше најснажније притиске на Специјализована већа у Хагу. Циљ је потпуно онемогућавање даљег процесуирања низа случајева против припадника терористичке ОВК за тешке злочине почињене током сукоба на Косову и Метохији, како према Србима, тако и према припадницима других националности. Недавно је и председница Специјализованих већа Трендафилова упозорила да ће, уколико се притисци наставе, то имати врло драматичне последице по процесе који се воде. Председница Трендафилова као веома проблематичну појаву издваја и застрашивање сведока, који су кључни за успешно вођење поступака и доношење одговарајуће пресуде.

Иако се предуго чекало са подизањем оптужница, сматрамо похвалним то што су коначно предузети напори да се казне бројни тешки злочини почињени током ратних сукоба пре нешто више од две деценије, али и по доласку међународних снага на Косово и Метохију. До данас, рецимо, нико није одговарао за убиства и отмице 17 новинара, што је у овом тренутку највећи број нерешених случајева убијених и киднапованих новинара у Европи. Такође, нису се пред лицем правде нашли починиоци ниједног од масовних злочина почињених над српским цивилима после 1999. године. Подсетићу вас на само неколико њих: у селу Старо Грацко убијено је 14 српских жетелаца, у нападу на аутобус „Ниш експреса“ у Ливадицама код Подујева погинуло је 12 и рањено 43 расељених Срба, а у Гораждевцу код Пећи непознате особе су из аутоматског оружја пуцале на децу која су се купала у реци Бистрици. Тада је убијено двоје српске деце, а четворо је тешко рањено.         

Очекујемо наставак подршке мисије Еулекс Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву, као и њено додатно ангажовање у области владавине права. Посебну пажњу треба посветити заштити сведока, као и утврђивању судбине несталих лица.

Међународне мисије на Косову и Метохији – УНМИК, Кфор, Еулекс и ОМИК, које под окриљем Уједињених нација и у складу са Резолуцијом 1244 (1999), чине саставни део међународног цивилног и безбедносног присуства у нашој јужној покрајини имају кључну улогу и изузетан допринос очувању мира и заштити становништва. Подржавамо и уважавамо њихово ангажовање и напоре које улажу у овиру својих мандата, у заједничком циљу стварања услова за миран и безбедан суживот становника Косова и Метохије. Српско и друго неалбанско становништво на Косову и Метохији има највише поверење у међународно присуство и сматра га гарантом безбедности и браном од самовоље привремених инситуција у Приштини. То додатно потврђује да међународне мисије морају остати ангажоване у несмањеном обиму како би доследно спроводиле Резолуцију СБУН 1244.

Желим додатно да истакнем важност међународних снага Кфор и укажем да сваки једнострани покушај да се неком другом додели, или да неко преузме део мандата и обавеза Кфора представља кршење Резолуције СБУН 1244 и потенцијални је извор нестабилности и тензија. Подсетићу вас да Приштина, противно међународном праву, уз потпуно игнорисање интереса и ставова српске заједнице у Покрајини, не одустаје од планова да на простору Косова и Метохије инсталира новог безбедносног актера. Неприхватљиво је доношње једностраних одлука о формирању „Министарства одбране“ и отпочињању процесa трансформације, тзв. „Косовских безбедносних снага“ (КБС) у тзв. „Војску Косова“. Желим поново да истакнем да овакви једнострани потези Приштине представљају грубо кршење Резолуције СБУН 1244 и Војно-техничког споразума, по којима искључиво Међународне безбедносне снаге, односно Кфор, имају мандат за све војне аспекте безбедности на простору Косова и Метохије.        

У том смислу додатни разлог за забринутост изазива и најава изградње највеће базе „Косовских безбедносних снага“ у јужном делу Косовске Митровице, што Срби на северу Косова и Метохије доживљавају као најотворенију провокацију и претњу њиховој физичкој безбедности.

Поштоване чланице Савета безбедности,

За српски народ на Косову и Метохији је посебно забрињавајуће што је у протеклом периоду, а посебно током марта ове године, дошло до учесталих физичких напада на објекте Српске православне цркве. Само у току две недеље чак седам православних објеката у Покрајини нашло се на мети вандала и то у тренутку када се сви присећамо мартовског погрома из 2004. године над Србима и српским светињама на Косову и Метохији. Понижавајуће је стање у којем се налази српска културна и духовна баштина на простору Косова и Метохије, укључујући и четири споменика који су уврштени на Листу светске баштине Унеска (Високи Дечани, Богородица Љевишка, Грачаница и Пећка Патријаршија). Свештеницима и монашким заједницама се намећу бројне административне и техничке баријере, чиме се отежава, па чак и онемогућава њихов опстанак на црквеним имањима.

Упечатљив пример односа непоштовања према српским културним и верским споменицима у Покрајини, чију је изузетну универзалну вредност потврдио Унеско стављањем на Листу светске баштине, јесте и случај манастира Високи Дечани.

Цењене чланице Савета безбедности,     

Сасвим је јасна нервоза Приштине, јер пројекат такозване независности данас не признаје више од половине чланица Уједињених нација, укључујући и пет чланица Европске уније. Међутим, крајње је време да албански лидери у Приштини покажу одговорност у испуњавању преузетих обавеза, али и искрену посвећеност постизању компромисног решења и изградњи међусобног поверења. Управо је недостатак поверења један од основних проблема у дијалогу Београда и Приштине. Договор се не постиже запаљивом реториком и провокацијама, као што су најаве о уједињењу и стварању велике Албаније или о плановима изградње највеће базе тзв. Косовских безбедносних снага на северу Покрајине.

Подсетићу да је садашњи председник владе привремених институција самоуправе у Приштини у прошлости више пута претио уједињењем самопроглашеног Косова и Албаније. Члан његове странке је прошлог викенда јавно поручио да ће се самопроглашено Косово и Албанија ујединити, цитирам, „пушком и барутом или референдумским кутијама“.

Не морам да објашњавам зашто овакве опасне идеје представљају директну претњу миру и стабилности. Њима се крши Резолуција 1244, континуирано дестабилизује не само наша јужна покрајина, већ и читав регион, а ни у чему не доприносе процесу дијалога, већ га изнова онемогућавају.

Небројено пута смо показали да смо опредељени за дијалог као једино средство за мирно, политичко решавање проблема на Косову и Метохији. И данас, након вишегодишњих преговора, али и неиспуњавања договореног и сталних једностраних потеза и провокација од стране привремених институција у Приштини, ми смо и даље спремни да седнемо за сто и разговарамо.

Спремни смо за дијалог, али не и за уцене и претње, а посебно не за ултиматуме које је и недавно изнео председник владе привремених институција самоуправе у Приштини. Подсетићу вас на његове изјаве да ће дијалог бити ниско на листи приоритета власти у Приштини. Запањујуће је како Приштина ултиматуме, који у потпуности подривају сваку шансу за дијалог, на шта је указала и Европска унија, назива „принципима“ и како упорно инсистира на томе да Београд призна једнострано проглашену независност „Косова“, након чега би, сматрају они, све остало било решено. У чему је онда сврха дијалога ако се само очекује да Београд призна тзв. Косово? Да ли дијалог значи да једна страна треба да одустане од свега, а друга да добије све? И да ли дијалог, по мишљењу Приштине, претпоставља да се не испуњава оно што је договорено?        

Подсетићу вас да Приштина и даље одбија да испуни своје обавезе из до сада постигнутих споразума и не пристаје да се о њиховој примени разговара у оквиру дијалога. А ситуација је врло једноставна - у априлу 2013. године потписан је први споразум у Бриселу који је предвиђао четири обавезе: једну за Приштину и три за Београд. Београд је испунио све обавезе, док је једина обавеза коју су имале привремене институције у Приштини - формирање Заједнице српских општина - није испуњена већ 2.917 дана. Заправо, 19. априла се навршава пуних осам година откако је постигнут договор у Бриселу, а Приштина одбија да испуни обавезу формирања Заједнице српских општина.

Поштовани господине председниче,

Без обзира на обесхрабрујуће поруке из Приштине и чињеницу да дијалог траје већ дуги низ година, Србија је одлучна и неће одустати од изналажења компромисног решења, које ће бити одрживо и за будуће генерације. Трајан мир и стабилност могу бити остварени само уколико нико од учесника у дијалогу не буде наступао са максималистичким захтевима и инсистирао на потпуном понижењу оног другог. Српски и албански народ, као два најбројнија народа на Западном Балкану, треба да пронађу начин да дођу до помирења и основа за сарадњу, како на плану економије, тако и у остваривању заједничких перспектива за чланство у Европској унији.  

Београд је учинио искрене искораке у том смеру, тако што је један од иницијатора идеје о релаксирању протока људи, робе, капитала и услуга, популарно назване „мини шенген“.

Што се Србије тиче, уверени смо да је рад на изградњи поверења и инсистирање на позитивним политичким агендама једини начин за изградњу трајног мира и стабилности у нашем региону. Житељи Косова и Метохије, било које националности, било да су Срби или Албанци, не заслужују ништа мање од тога.

Хвала на пажњи.

13. април 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић вечерас је констатовао да Приштина упорно истрајава у кампањи мржње против српског народа, што се најдрастичније види у неаргументованим оптужбама за масовна силовања и геноцид. 

Селаковић је, на седници Савета безбедности УН на којој је разматран Извештај генералног секретара УН о раду УНМИК-а, истакао да су очигледни напори привремених институција на KиМ да створе наратив о масовним силовањима Албанки, те да се за ту сврху користе пропагандни методи и лажи.

„Јасно је да је жртава било на свим странама у сукобу, као и да наша страна располаже доказима о бројним српским жртвама. Али предуслов за остваривање заштите права које има свака појединачна жртва јесте рационалан и аргументован приступ“, казао је Селаковић, одговарајући на клевете представнице Приштине.

Селаковић је истакао да, наспрам тврдњи политичара из Приштине о 20.000 силованих Албанки, стоје подаци Комисије за верификацију и признавање статуса жртава сексуалног насиља на Косову и Метохији, које имају информације о 912 силованих особа, међу које, међутим, нису убројане Српкиње жртве насиља.

„Дозволите да истакнем да Србија осуђује сваки акт сексуалног насиља у конфликтима и залаже се за остваривање правде за све жртве. Број жртава свакако не умањује стравичан ефекат оваквог вида насиља на сваку жртву појединачно, али исто тако, спекулисање бројевима не доприноси остваривању правде и води политизацији и успоравању процеса помирења“, казао је Селаковић.

Када је реч о оптужбама за геноцид, министар Селаковић је констатовао да оне само доказују да Приштина упорно истрајава у кампањи мржње, пропаганди и отвореном непријатељству према српском народу.

„Свакодневним изјавама желе да прикажу да је Србија крива за све и да је над Албанцима извршен геноцид, а све како би сакрили сопствену одговорност за почињене злочине“, рекао је шеф српске дипломатије.

Како је истакао, свако ко зна шта дефиниција геноцида подразумева, схватиће да није Србија нешто учинила, већ да је управо српски народ жртва „државотворног“ пројекта косовских Албанаца, заснованог на опасној идеји етнички чистих територија, о чему сведочи и више од 200.000 протераних Срба са КиМ.

„Уверени смо да цивилизован свет неће бити спреман да саучествује у прикривању и заташкавању њихових злочина и да ће им бити упућена јасна порука да морају преузети одговорност за своја дела“, казао је Селаковић.

Он је подсетио да је у Приштини до 1999. године живело око 40.000 Срба, а да их је данас само двадесетак, да је у Пећи живело око 17.000 Срба, а да су данас тамо само српске монахиње у Пећкој Патријаршији, да је у Призрену пре рата живело око 12.000 Срба а данас само 17 породица, а да је у Урошевцу од 10.000 Срба који су тамо живели пре рата остала само породица српског свештеника.

(ажурирано 9. априла 2021. године)

Вакцинација (имунизација) у Србији почела 24. децембра (пре него у већини европских земаља). Прву вакцину примила је председница Владе Ана Брнабић. Она је и први премијер у Европи која је примила вакцину.

Србија је трећа држава у Европи, после Британије и Швајцарске која је почела вакцинацију. Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

У Србији грађани исказују интересовање за вакцинисање против Ковида-19 путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.
Влада Србије саопштила је да је од 6. априла могућа пријава за вакцинацију против корона вируса и преко Вибера, и то је могуће преко званичног инфо сервиса Владе Србије на Виберу који је покренут.
Од данас, 9. априла, све локалне самоуправе почињу да организују слободне пунктове где грађани могу да се вакцинишу без претходне пријаве, а упоредо ће се спроводити и имунизација грађана који се пријаве преко портала еУправe или апликације на Виберу.
Дневно се преко портала еУправе пријави између 10.000 и 20.000 грађана за вакцинацију.
Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија је једна од ретких земља која на располагању има четири вакцине.

Према подацима 70 одсто вакцинисаних примило је „Синофарм“ вакцину (више од милион грађана),  12 одсто „Фајзер“, а по девет одсто „Спутњик В“ и „АстраЗенеку“.

Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Упоредо, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве и вакцинишу, обзиром да је почела имунизација и оних који нису у приоритетним групама. Медицински радници вакцинишу и мештане мањих и сеоских средина, који нису пријављени путем еУправе.

Перманентно се наглашава значај вакцинације, као и да је то једино решење у борби против вируса Ковид-19.

Према последњим подацима, у Србији је дато преко 2,65 милиона доза вакцина, а од тог броја потпуно вакцинисаних грађана (примљене обе дозе) је око 1,2 милион грађана (што је трећина пунолетних грађана Србије).  Према проценама до краја априла имаћемо око 40 одсто пунолетне популације вакцинисане првом вакцинином.

810.000 грађана потпуно имунизовано - прошло три недеље од друге дозе односно 5 од прве АстраЗенеке.

У старосној популацији између 65 и 74 године вакцинисано je више од 51 одсто становништва, а у старосној групи преко 75 година имамо 42 одсто вакцинисаних.

*У уторак, 6. априла, у Рудној Глави се вакцинисао председник Вучић, који је примио кинеску „Синофарм“ вакцину.

У четвртак, 8. маја, Србија је оборила сопствени дневни рекорд по броју вакцинисаних људи, када је вакцинисано више од 75.000 људи. То је резултат којем, пропорционално броју становника, не могу да се похвале ни најразвијеније земље у Европи и свету.

Циљ да до краја маја имамо више од 2.800.000 вакцинисаних, 2.200.000 ревакцинисаних, а до краја јуна више од три милиона вакцинисаних и ревакцинисаних људи.

*Пример Београда - вакцинисано 35,11 одсто пунолетних грађана, у градским општинама има додатних 18 пунктова у којима се може вакцинисати без заказивања. Када су у питању старији суграђани, од 65 до 74 година, вакцинисало се више од 64,5 одсто те популације, односно више од 200.000 старијих особа.

НАБАВКА ВАКЦИНА

*22. децембра у Србију су стигле прве количине „Фајзер-Бионтек“ вакцине.
Србија друга земља у Европи, после Велике Британије, која је добила „Фајзер“ вакцину.

*16. јануара стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик В“.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик В“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне производња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик В“.
Председник Вучић најавио да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик В“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе.

*10. фебруара у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. Србија је прва земља на Балкану која у том тренутку има ову вакцину.

*22. фебруара  у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик В“.

*28. фебруара стигао нови контингент од  100.000 доза вакцине „Спутњик В“ (реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), с обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.

*1. марта стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек“.

*4. марта - приликом званичне посете Берлину, министар спољних послова Никола Селаковић изјавио да му је шеф немачке дипломатије Хајко Мас пренео да ће Србија из „Ковакс“ програма ускоро добити 300.000 вакцина (прве дозе стигле 2. априла).

*5. марта испоручено још 500.000 вакцина „Синофарм“.

*8. марта стигло 28.080 доза вакцине компаније „Фајзер-Бионтек".

*11. марта – министар Поповић најавио да ће производња руске вакцине „Спутњик В” на Институту „Торлак“ почети у мају, а Србија ће тиме постати прва земља на територији Европе у којој ће се производити та вакцина.
Прва фаза производње руске вакцине у Србији подразумева транспорт супстанце, пуњење бочица у складу са највишим технолошким стандардима, паковање и дистрибуцију вакцина у нашој земљи и региону, а након успостављања прве фазе производње, започиње се израда студије изводљивости о производњи у такозваном пуном циклусу, која подразумева производњу супстанце у Србији. То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета „Торлака“, али процене су производња у пуном циклусу може да започне до краја ове године.

*11. марта – председник Србије Александар Вучић током посете УАЕ најавио да је договорено да се, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Kином, у Србији производи вакцина против корона вируса кинеске компаније „Синофарм“. Председник Вучић је указао да је, поред направљеног ходограма са надлежним руским министром, о производњу руске вакцине у оквиру „Торлака“, договорено и да се фабрика за „Синофарм“ вакцину заврши и крене у производњу од 15.октобра.

*15. марта - стигла испорука од 16.380 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*18. марта - председник Александар Вучић разговараo je путем видео-линка са руководством компаније „Синофарм" о процесу набавке вакцина, изградњи фабрике кинеских вакцина у Србији и изградњи и опремању српских болница. На састанку је потписан уговор о куповини још два милиона доза вакцина компаније „Синофарм“.

*18. марта - председник Вучић најавио да ће Србија имати две фабрике вакцина и да ће годишње производити између 30 и 40 милиона доза. Председник је разговарао са представницима „Синофарма“, док је министар Ненад Поповић разговарао о производњи „Спутњик В“ вакцине.(Изјавио да очекује да ће за мање од годину дана да се производи и течност за вакцину, а не само да се пакује.)

*22. марта – допремљено 55.990 доза вакцине „Фајзер-Бионтек".

*23. марта - у Србију стигло 100.000 доза прве компоненте вакцине „Спутњик В“.

*25. марта - Руски фонд за директна улагања и Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ објавили су да је постигнут споразум о производњи вакцине „Спутњик В“ у Србији. Тиме ће наша земља постати прва држава у Јужној Европи која ће производити „Спутњик В“, а вакцина би могла да се извози и у друге земље региона у каснијим фазама. Производња вакцине биће започета до маја у „Торлаку”.

*29. марта – стигло 23.570 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

Србија је авансно уплатила у „Ковакс „систем 4,8 милиона евра, а за развој вакцине смо донирали 2 милиона евра кроз Европску комисију за развој вакцине. Обзиром да Србији нису испоручиване вакцине из програма „Ковакс“, Србија их је набављала билатерално. 

* 2. априла, преко „Ковакс“ механизма стигао први контингент  од 57.600 вакцина  „АстраЗенека“.

*5. априла стигло пола милиона „Синофарм“ вакцина.

Премијерка је изјавила да је само из Кине у Србију допремљено 2,5 милиона вакцина, а вакцина свих осталих произвођача нешто мање од милион.

*5. априла - Институт Торлак потписао је Споразум о трансферу технологија са Руским фондом директних инвестиција и руском фармацеутском компанијом „Генеријум“, којим руска страна преноси српској страни податке о процедурама и технологијама неопходним за производњу вакцине „Спутњик В“ у Србији.
Министар Ненад Поповић најавио да ће током априла бити произведене три валидационе серије вакцине “Спутњик В”, а узорци из ових валидационих серија биће послати на контролу квалитета у Институт „Гамалеја“ и након што институт потврди валидност узорака произведених у „Торлаку“ наш институт креће са производњом вакцине. Очекује се то буде до 20. маја ове године, и на тај начин Србија ће постати прва земља у Европи која производи вакцину „Спутњик В“.
*6. априла, испоручено 106.420 вакцина произвођача "Фајзер-Бионтек". Том испоруком, Србија је набавила укупно 3,5 милиона вакцина, све вакцине платила, као и све које смо добили из Ковакс система.

ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине.

Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др).

*13, 18. и 19. фебруара је вакцинисано је „Синофармом“. Тиме је завршен први круг вакцинације. Други круг, односно ревакцинација том вакцином, обављена је 11. и 12. марта.

*23. фебруара започела је вакцинација вакцином „Фајзер“. Ревакцинација поменутом вакцином одржана од 16. до 19. марта.

Такође, приступило се вакцинацији „Спутњиком В“ и „АстраЗенеком“.

*20. марта извршене остале ревакцинације и омогућено да вакцину приме и чланови дипломатског кора који из одређених разлога нису могли да се вакцинишу.

ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик В“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент oд 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ, док је 12. марта испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека“ из Србије.

*15. марта – у болници у Ужицу вакцинисани сви запослени у Уставном суду БиХ, на захтев тог суда, у сарадњи са Уставним судом Србије, Министарством здравља, МСП и Амбасадом РС у Сарајеву.

*23. марта - у Заводу за јавно здравље у Врању почела је вакцинација 105 новинара из Северне Македоније. Вакцине „Астра Зенека” за македонске новинаре обезбеђене су на захтев Македонске асоцијације новинара у сарадњи са Удружењем новинара Србије, а уз подршку кабинета председника Србије.

*23. марта - Председник Александар Вучић уручио респираторе и другу медицинску опрему за Републику Српску. Донацију преузео председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

*24. марта - Привредна комора Србије (ПKС) објавила је да је у сарадњи са Владом Србије, обезбеђено 10.000 вакцина за привреднике и њихове запослене из региона.

*29. март - Председник ПКС објавио да је током викенда (27. и 28. марта) у Србији вакцинисано 8.500 привредника из региона.

*Србија је донирала Северној Македонији укупно 40.000 доза вакцине „Спутњик В“, први контингент од 20.000 прве дозе вакцине стигао је 1. априла, а најављено је да ће дозе за ревакцинацију стићи у наредном периоду.

*Вакцинисано је 39.000 странаца („АстраЗенека“ вакцином), који су дошли или на позив Привредне коморе Србије или су се сами пријавили преко портала еУправе. Премијерка Брнабић је изјавила да је огроман успех вакцинација људи из региона и оценила да је то био начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Највише држављана БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

*8. априла - Премијерка изјавила да је Србија тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али да ћемо настојати да кроз донације вакцина помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

*8. априла Влада је донела одлуку да се Кантону Сарајево упути донација од 20.000 доза вакцина „АстраЗенека“ .

ВАКЦИНИНАЦИЈА МИГРАНАТА

*24. марта у амбуланти у оквиру центра за мигранте у Крњачи почело вакцинисање миграната. Пријављено око 500 миграната.
Шефица Канцеларије УНХЦР у Србији Францеска Бонели истакла  да је та агенција УН дубоко захвална властима Србије на томе што су избеглице укључене у план вакцинације.

На данашњи дан пре тачно пола века, терористи су пуцали на амбасадора СФРЈ Владимира Роловића, рекао је министар Селаковић и подсетио да је Роловић осам дана након атентата подлегао повредама.
„Данас када обележавамо 50 година од тог трагичног чина, не заборављамо га, сећамо се те жртве, али и подвлачимо још једном антифашистичку и слободарску традицију нашега народа, који је опстао и остао борећи се за праве вредности на правој страни историје", нагласио је том приликом шеф српске дипломатије.
Докле год смо такви као народ, додао је министар, треба да се сећамо оних који су дали своје животе у борби за слободу, за идеале, у борби против највећег зла 20. века - нацизма и фашизма.
„Наш амбасадор Владимир Роловић управо је био борац против тога зла, борац за праве вредности и зато му данас одајемо пошту, као малу врсту нашега дуга који треба да траје онолико колико траје и Србија и њен народ", рекао је министар.
Подсећајући да је Роловић дан након атентата добио Орден народног хероја од тадашњег председника Југославије, Селаковић је указао да му се одаје пошта и као службенику Министарства спољних послова, који је представљао нашу земљу не само у Шведској, већ и у Норвешкој и у Јапану.
Роловић је, истиче шеф српске дипломатије, био борац за слободу, борац против нацизма и фашизма, а нажалост, страдао је од терориста који су се руководили управо принципима борбе за онакав свет против кога се он борио.

(ажурирано 2. априла 2021. године)

Вакцинација (имунизација) у Србији почела 24. децембра (пре него у већини европских земаља). Прву вакцину примила је председница Владе Ана Брнабић. Она је и први премијер у Европи која је примила вакцину.

Србија је трећа држава у Европи, после Британије и Швајцарске која је почела вакцинацију. Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

У Србији грађани исказују интересовање за вакцинисање против Ковида-19 путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.

Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија је једна од ретких земља која на располагању има четири вакцине.

На порталу еУправе пријављено преко 1.540.000 људи за вакцинацију. Према подацима 70 одсто вакцинисаних је примило „Синофарм“ вакцину, 12 одсто Фајзерову, а по девет одсто „Спутњик В“ и „АстраЗенеку“.

Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Такође, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве, јер ће ускоро почети имунизација оних који нису у приоритетним групама. Медицински радници вакцинишу и мештане мањих и сеоских средина, који нису пријављени путем еУправе.

Перманентно се наглашава значај вакцинације, као и да је то једино решење у борби против вируса Ковид-19.

Према последњим подацима, у Србији је дато око 2,5 милиона доза вакцина, а од тог броја потпуно вакцинисаних грађана (примљене обе дозе) је 1.039.000 (што је 18 одсто пунолетних грађана Србије).

У Србији је до сада макар прву дозу вакцине примило 1.454.000 пунолетних грађана, што чини четвртину (25%) те популације. План је да до краја априла прву дозу вакцине прими 40 одсто пунолетне популације.

Потпуно заштићених, којима је протекао одговарајући период после друге дозе вакцине (или пет недеља после прве дозе „АстраЗенеке“) је 702.000, што је 12 посто пунолетних грађана Србије.

НАБАВКА ВАКЦИНА

*22. децембра у Србију су стигле прве количине „Фајзер-Бионтек“ вакцине.
Србија друга земља у Европи, после Велике Британије, која је добила „Фајзер“ вакцину.

*16. јануара стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик В“.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик В“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне производња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик В“.
Председник Вучић најавио да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик В“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе.

*10. фебруара у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. Србија је прва земља на Балкану која има ову вакцину.

*22. фебруара  у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик В“.

*28. фебруара стигао нови контингент од  100.000 доза вакцине „Спутњик В“ (реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), с обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.

*1. марта стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек“ (до сада највећа појединачна испорука тих вакцина).

*4. марта - приликом званичне посете Берлину, министар спољних послова Никола Селаковић изјавио да му је шеф немачке дипломатије Хајко Мас пренео да ће Србија из „Ковакс“ програма ускоро добити 300.000 вакцина (још увек наша земља није добила ниједну вакцину из поменутог програма).

*5. марта испоручено још 500.000 вакцина „Синофарм“.

*8. марта стигло 28.080 доза вакцине компаније „Фајзер-Бионтек".

*11. марта – министар Поповић најавио да ће производња руске вакцине „Спутњик В” на Институту „Торлак“ почети у мају, а Србија ће тиме постати прва земља на територији Европе у којој ће се производити та вакцина.
Прва фаза производње руске вакцине у Србији подразумева транспорт супстанце, пуњење бочица у складу са највишим технолошким стандардима, паковање и дистрибуцију вакцина у нашој земљи и региону, а након успостављања прве фазе производње, започиње се израда студије изводљивости о производњи у такозваном пуном циклусу, која подразумева производњу супстанце у Србији. То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета „Торлака“, али процене су производња у пуном циклусу може да започне до краја ове године.

*11. марта – председник Србије Александар Вучић током посете УАЕ најавио да је договорено да се, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Kином, у Србији производи вакцина против корона вируса кинеске компаније „Синофарм“. Председник Вучић је указао да је, поред направљеног ходограма са надлежним руским министром, о производњу руске вакцине у оквиру „Торлака“, договорено и да се фабрика за „Синофарм“ вакцину заврши и крене у производњу од 15.октобра.

*15. марта - стигла испорука од 16.380 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*18. марта - председник Александар Вучић разговараo je путем видео-линка са руководством компаније „Синофарм" о процесу набавке вакцина, изградњи фабрике кинеских вакцина у Србији и изградњи и опремању српских болница. На састанку је потписан уговор о куповини још два милиона доза вакцина компаније „Синофарм“.

*18. марта - председник Вучић најавио да ће Србија имати две фабрике вакцина и да ће годишње производити између 30 и 40 милиона доза. Председник је разговарао са представницима „Синофарма“, док је министар Ненад Поповић разговарао о производњи „Спутњик В“ вакцине.
(Изјавио да очекује да ће за мање од годину дана да се прозводи и течност за вакцину, а не само да се пакује.)

*22. марта – допремљено 55.990 доза вакцине „Фајзер-Бионтек".

*23. марта - у Србију стигло 100.000 доза прве компоненте вакцине „Спутњик В“.

*25. марта - Руски фонд за директна улагања и Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ објавили су да је постигнут споразум о производњи вакцине „Спутњик В“ у Србији. Тиме ће наша земља постати прва држава у Јужној Европи која ће производити „Спутњик В“, а вакцина би могла да се извози и у друге земље региона у каснијим фазама. Производња вакцине биће започета до маја у „Торлаку”.

*29. марта – стигло 23.570 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

Србија је авансно уплатила у „Ковакс „систем 4,8 милиона евра, а за развој вакцине смо донирали 2 милиона евра кроз Европску комисију за развој вакцине.
Обзиром да Србији нису испоручиване вакцине из програма „Ковакс“, Србија их је набављала билатерално. 
До сада Србија успела да набави око 2,5 милиона вакцина кроз билатералну сарадњу.

*Данас, 2. априла, преко „Ковакс“ механизма стиже први контингент  од 57.600 вакцина  „АстраЗенека“.

Премијерка Брнабић најавила је данас да у понедељак, 5. априла, стиже 106.470 „Фајзер-Бионтек“, а најкасније до уторка, 6. априла, пола милиона „Синофарм“ вакцина.

ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине.

Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др).

*13, 18. и 19. фебруара је вакцинисано је „Синофармом“. Тиме је завршен први круг вакцинације. Други круг, односно ревакцинација том вакцином, обављена је 11. и 12. марта.

*23. фебруара започела је вакцинација вакцином „Фајзер“. Ревакцинација поменутом вакцином одржана од 16. до 19. марта.

Такође, приступило се вакцинацији „Спутњиком В“ и „АстраЗенеком“.

*20. марта извршене остале ревакцинације и омогућено да вакцину приме и чланови дипломатског кора који из одређених разлога нису могли да се вакцинишу.

ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик В“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент oд 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ, док је 12. марта испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека“ из Србије.

*15. марта – у болници у Ужицу вакцинисани сви запослени у Уставном суду БиХ, на захтев тог суда, у сарадњи са Уставним судом Србије, Министарством здравља, МСП и Амбасадом РС у Сарајеву.

*23. марта - у Заводу за јавно здравље у Врању почела је вакцинација 105 новинара из Северне Македоније. Вакцине „Астра Зенека” за македонске новинаре обезбеђене су на захтев Македонске асоцијације новинара у сарадњи са Удружењем новинара Србије, а уз подршку кабинета председника Србије.

*23. марта - Председник Александар Вучић уручио респираторе и другу медицинску опрему за Републику Српску. Донацију преузео председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

*24. марта - Привредна комора Србије (ПKС) објавила је да је у сарадњи са Владом Србије, обезбеђено 10.000 вакцина за привреднике и њихове запослене из региона.

*29. март - Председник ПКС објавио да је током викенда у Србији вакцинисано 8.500 привредника из региона, а да ће се данас и сутра вакцинисати још привредника из региона.

*Србија је донирала С. Македонији укупно 40.000 доза вакцине „Спутњик В“, први контингент од 20.000 прве дозе вакцине стигао је јуче, 1. априла, а најављено је да ће дозе за ревакцинацију стићи у наредном периоду.

Претходног викенда 26-28. марта, вакцинисано је („АстраЗенека“ вакцином) више од 22.000 странаца, који су дошли или на позив Привредне коморе Србије или су се сами пријавили преко портала еУправе.

Премијерка Брнабић је изјавила да је огроман успех вакцинација људи из региона и оценила да је то био начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни.

ВАКЦИНИНАЦИЈА МИГРАНАТА

*24. марта у амбуланти у оквиру центра за мигранте у Крњачи почело вакцинисање миграната. Пријављено око 500 миграната.
Шефица Канцеларије УНХЦР у Србији Францеска Бонели истакла  да је та агенција УН дубоко захвална властима Србије на томе што су избеглице укључене у план вакцинације.
 

(ажурирано 26. марта 2021. године)

Вакцинација (имунизација) у Србији почела 24. децембра (пре него у већини европских земаља). Прву вакцину примила је председница Владе Ана Брнабић. Она је и први премијер у Европи која је примила вакцину.

Србија је трећа држава у Европи, после Британије и Швајцарске која је почела вакцинацију. Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

У Србији грађани исказују интересовање за вакцинисање против Ковида-19 путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.

Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија је једна од ретких земља која на располагању има четири вакцине.

На порталу еУправе пријављено је 1.500.000 људи за вакцинацију. Према подацима 70 одсто вакцинисаних је примило „Синофарм“ вакцину, 12 одсто Фајзерову, а по девет одсто „Спутњик В“ и „АстраЗенеку“.

Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Такође, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве, јер ће ускоро почети имунизација оних који нису у приоритетним групама. Медицински радници вакцинишу и мештане мањих и сеоских средина, који нису пријављени путем еУправе.

Перманентно се наглашава значај вакцинације, као и да је то једино решење у борби против вируса Ковид-19.

У Србији је дато 2.269.000 дозa вакцина против корона вируса. Једном дозом вакцинисано 1.356.000 грађана, а 913.000 особа примило и другу дозу вакцине.

По броју вакцинисаних и ревакцинисаних грађана Србија једна је од водећих у Европи и свету.

Председник Вучић је најавио да ће 29. марта бити милион ревакцинисаних, а да ће 20. априла моћи да се каже да у Србији има 900.000 готово потпуно имунизованих људи.

НАБАВКА ВАКЦИНА

*22. децембра у Србију су стигле прве количине „Фајзер-Бионтек“ вакцине.
Србија друга земља у Европи, после Велике Британије, која је добила „Фајзер“ вакцину.

*16. јануара стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик В“.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик В“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне производња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик В“.
Председник Вучић најавио да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик В“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе.

*10. фебруара у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. Србија је прва земља на Балкану која има ову вакцину.

*22. фебруара  у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик В“.

*28. фебруара стигао нови контингент од  100.000 доза вакцине „Спутњик В“ (реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), с обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.

*1. марта стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек“ (до сада највећа појединачна испорука тих вакцина).

*4. марта - приликом званичне посете Берлину, министар спољних послова Никола Селаковић изјавио да му је шеф немачке дипломатије Хајко Мас пренео да ће Србија из „Ковакс“ програма ускоро добити 300.000 вакцина (још увек наша земља није добила ниједну вакцину из поменутог програма).

*5. марта испоручено још 500.000 вакцина „Синофарм“.

*8. марта стигло 28.080 доза вакцине компаније „Фајзер-Бионтек".

*11. марта – министар Поповић најавио да ће производња руске вакцине „Спутњик В” на Институту „Торлак“ почети у мају, а Србија ће тиме постати прва земља на територији Европе у којој ће се производити та вакцина.
Прва фаза производње руске вакцине у Србији подразумева транспорт супстанце, пуњење бочица у складу са највишим технолошким стандардима, паковање и дистрибуцију вакцина у нашој земљи и региону, а након успостављања прве фазе производње, започиње се израда студије изводљивости о производњи у такозваном пуном циклусу, која подразумева производњу супстанце у Србији. То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета „Торлака“, али процене су производња у пуном циклусу може да започне до краја ове године.

*11. марта – председник Србије Александар Вучић током посете УАЕ најавио да је договорено да се, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Kином, у Србији производи вакцина против корона вируса кинеске компаније „Синофарм“. Председник Вучић је указао да је, поред направљеног ходограма са надлежним руским министром, о производњу руске вакцине у оквиру „Торлака“, договорено и да се фабрика за „Синофарм“ вакцину заврши и крене у производњу од 15.октобра.

*15. марта - стигла испорука од 16.380 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*18. марта - председник Александар Вучић разговараo je путем видео-линка са руководством компаније „Синофарм" о процесу набавке вакцина, изградњи фабрике кинеских вакцина у Србији и изградњи и опремању српских болница. На састанку је потписан уговор о куповини још два милиона доза вакцина компаније „Синофарм“.

*18. марта - председник Вучић најавио да ће Србија имати две фабрике вакцина и да ће годишње производити између 30 и 40 милиона доза. Председник је разговарао са представницима „Синофарма“, док је министар Ненад Поповић разговарао о производњи „Спутњик В“ вакцине.
(Изјавио да очекује да ће за мање од годину дана да се прозводи и течност за вакцину, а не само да се пакује.)

*22. марта – допремљено 55.990 доза вакцине „Фајзер-Бионтек".

*23. марта - у Србију стигло 100.000 доза прве компоненте вакцине „Спутњик В“.
Председник Вучић најавио је да се очекује испорука милион доза вакцина „Синофарм“ између 5. и 10. априла.

*25. марта - Руски фонд за директна улагања и Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ објавили су да је постигнут споразум о производњи вакцине „Спутњик В“ у Србији. Тиме ће наша земља постати прва држава у Јужној Европи која ће производити „Спутњик В“, а вакцина би могла да се извози и у друге земље региона у каснијим фазама. Производња вакцине биће започета до маја у „Торлаку”.

Србија је наручила више од 14 милиона вакцина, а испоручено је  2.850.000.

Из „Ковакс‟ програма Србија још није добила ниједну вакцину, иако је прва земља из региона која је уплатила новац тај програм, као и новац за развој вакцине.

Председник Србије Александар Вучић поручио је да се Србија узда у себе у вези набавке вакцина против корона вируса и да само снажна и суверена земља може имати пријатеље у свету.

ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине.

Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др).

*13, 18. и 19. фебруара је вакцинисано је „Синофармом“. Тиме је завршен први круг вакцинације. Други круг, односно ревакцинација том вакцином, обављена је 11. и 12. марта.

*23. фебруара започела је вакцинација вакцином „Фајзер“. Ревакцинација поменутом вакцином одржана од 16. до 19. марта.

Такође, приступило се вакцинацији „Спутњиком В“ и „АстраЗенеком“.

*20. марта извршене остале ревакцинације и омогућено да вакцину приме и чланови дипломатског кора који из одређених разлога нису могли да се вакцинишу.

ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик В“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент oд 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ, док је 12. марта испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека“ из Србије.

*15. марта – у болници у Ужицу вакцинисани сви запослени у Уставном суду БиХ, на захтев тог суда, у сарадњи са Уставним судом Србије, Министарством здравља, МСП и Амбасадом РС у Сарајеву.

*23. марта - у Заводу за јавно здравље у Врању почела је вакцинација 105 новинара из Северне Македоније. Вакцине „Астра Зенека” за македонске новинаре обезбеђене су на захтев Македонске асоцијације новинара у сарадњи са Удружењем новинара Србије, а уз подршку кабинета председника Србије.

*23. марта - Председник Александар Вучић уручио респираторе и другу медицинску опрему за Републику Српску. Донацију преузео председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

*24. марта - Привредна комора Србије (ПKС) објавила је да је у сарадњи са Владом Србије, обезбеђено 10.000 вакцина за привреднике и њихове запослене из региона.
Председник ПKС Марко Чадеж најавио да ће за викенд у Београду бити вакцинација привредника и њихових запослених из БиХ, Црне Горе, Северне Македоније, Албаније и с Kосова који желе да се заштите од корона вируса.
„Ми смо један регион, наше економије су тесно повезане и само заједно можемо да победимо ову пошаст“, рекао је Чадеж.
Процедура имунизације привредника из региона је следећа: потребно је да се компаније из региона јаве својим привредним коморама које ће у координацији са ПKС организовати вакцинацију у Београду.

ВАКЦИНИНАЦИЈА МИГРАНАТА

*24. марта у амбуланти у оквиру центра за мигранте у Крњачи почело вакцинисање миграната. Пријављено око 500 миграната.
Шефица Канцеларије УНХЦР у Србији Францеска Бонели истакла  да је та агенција УН дубоко захвална властима Србије на томе што су избеглице укључене у план вакцинације.
 

Амбасада Р. Србије у Стокхолму неће радити са странкама у петак, 2. априла и у понедељак, 5. априла 2021. године због ускршњих празника. Конзуларно одељење Амбасаде ће дежурати само за хитне случајеве.

Поводом обележавања „Месеца Франкофоније“ у Стокхолму, 24.марта је у дигиталном формату одржана Конференција „Заједно превазићи кризу – Одрживи развој за добробит бизниса и друштва: Погледи из Шведске, Швајцарске, Канаде, Белгије и Србије“, у организацији „Стокхолмске школе економије“ и амбасада поменутих држава у Шведској.
На Конференцији је излагање из Србије имао Никола Крстић, оснивач и извршни директор стартапа „Анорис технологије“, који је, том приликом, представио кључне аспекте пословања компаније, са акцентом на производњи „паметне рукавице Анора“, намењене слепим особама, као и начину на који је поменута компанија успешно превазишла тешкоће у пословању, узроковане пандемијом Covid-19.
Организатори скупа су његово излагање оценили изузетно корисним, уз могућност да се овај пословни пројекат реализује и у другим чланицама Франкофоније, као и осталим заинтересованим државама. 

Конференција се може погледати ОВДЕ:

24. март 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић обратио се поводом обележавања Дана сећања на страдале у НАТО агресији.

„Ваша светости, поштовани председавајући Председништва Босне и Херцеговине, поштовани председници Народних скупштина Републике Србије и Републике Српске, поштовани председници влада Републике Србије и Републике Српске, уважени министри обеју влада, драги гости и пријатељи, представници српског народа из Црне Горе, Северне Македоније, Хрватске, хвала вам што смо и вечерас сви заједно и што је српски дух несаломив и непобедив.

Једно дете дневно и мало више од тога. То је она нajтежа, намучнија и најболнија бројка НАТО агресије из 1999. године. Убијено, заустављено, без икакве своје кривице, никакав  грех нису починили, без права на одбрану, и без права на правду, без права на живот.

Нико никада није одговарао за овај злочин, злочин већи од злочина. Нико за 2500 убијених цивила, али и војника и полицајаца који су криви само зато што су чували, штитили себе и своја огњишта. Нико никада није одговарао за више од 6000 рањених.

Објаснити то, ни данас, 22 године после агресије, није могуће, не постоји, и поред свег труда, универзално оправдање, нема разлога, нема смисла, а остала су само, као вечни грех, имена.

Миљана Милић, петнаест година,
Владимир Милић, дванаест година,
Миомир Младеновић, четрнаест година,
Драган Димић, три године,
Јулијана Брудар, десет година,
Оливера Максимовић, дванаест година,
Мирослав Кнежевић, тринаест година,
Дајана Павловић, пет година,
Стеван Павловић, осам година,
Марко Симић, две године,
Милица Ракић, три године,
Иван Иванчић, седам година,
Марко Ивановић, три године...

И тако, осамдесет девет имена, и то не само српских.

Бесмисао пуког убиства није бирао. Шеснаесторо деце, од две до седамнаест година, из породица Ахметај и Хасани, убијено је у колони која се враћала кући, у Призрен.

То је, у једном наслову, на Западу, једноставно објашњено као "трагична грешка". Смрт која је стигла Марка Роглића, Милана Игњатовића, Гордану Николић, Ирену Митић, Милицу Стојановић, Бојану Тошовић, Бранимира Станијановића, нашу Сању Миленковић... није могла да рачуна, нити да добије чак и такво објашњење.

Те смрти нису, за оне који су их посејали, биле ни трагичне, а још мање грешка. То је био само изговор, бедни изговор.

Биле су намера, биле су јасна одлука, преки суд над једном земљом, над њеним људима, над њеном децом.

И зато данас нећемо да лицитирамо око именовања свега што се, током пролећа 1999. године догодило. Јер догодио се злочин, тежак и страшан. И догодила се агресија, не ни бомбардовање, ни интервенција, ни кампања, ни операција. Догодила се агресија. Напад на суверену земљу, без одлуке Уједињених нација, без оног довољног разлога који би представљао напад тадашње Југославије на неку суседну, или НАТО државу.

Никога Србија односно Савезна Република Југославија тада није напала. Напали су нас, са једним циљем. Да нас поразе, да нас убијају, и на крају да нам одузму део територије.

И колико год данас анализирали ствари, како год и колико год оштри и критични били према себи, нашој тадашњој политици, нашем тадашњем руководству, јасно је да су Савезна Република Југославија и Србија тада остављене готово без избора. Избор је био језив, или губитак територије и људи са једне стране или потпуни нестанак српске државе, морала, части, српског духа, имена и презимена. И нисмо могли да не изгубимо. Деветнаест великих напало је једну малу земљу, Савезну Републику Југославију. Напали су Србију и Црну Гору. И чак и кад не говоре данас, у једној од две независне земље о томе, то су чињенице. А та мала земља, и тај мали народ, свима њима, њих деветнаест великих и моћних, одржала је час из оног најважнијег, части, морала и љубави према слободи коју један народ може да има.

Да, правду, правду да не заборавимо. Свих тих деветнаест великих и данас ће немушто говорити о свом војничком успеху, избегавати одговоре на питања, а замислите, један мали, само бројчано мали српски народ, тај мали али величанствени народ, са тугом, сузом у оку поносно се присећа свог отпора и борбе против деветнаест окрутних и бахатих.

Изгубили смо много, изгубили смо очеве, браћу, супружнике, децу, али образ и српско срце још су ту, да чувају Србију која је вечна и неуништива.

Изгубили смо децу, изгубили смо људе, изгубили смо контролу над великим делом територије, изгубили смо милијарде због уништене инфраструктуре и привреде.

И све што нам је остало било је тело једне измучене, уништене земље, земље у распадању, измрцварене, опљачкане, изранављене, пусте, и криве, осуђене за све што се не само деведесетих, него и током читаве историје, догађало.

Земље, која ни десет година после агресије није имала снаге да се усправи, подигне, и ради било шта друго него да ћути, или да сагне главу и покорно се извињава, за све, чак и за своје мртве, чак и за своју убијену децу.

Данас, то више није та пропала, измучена, разорена, измрцварена Србија.

Данас, то је Србија, која је поново пронашла и своју снагу и свој понос.

Србија која ствари назива правим именом.

Србија која је окренула леђа рату и поразима, и кренула да ради.

Србија која је устала, стала на своје ноге и добила свој глас.

Србија коју, чак и кад јој не верују, слушају. Која је способна, која расте, и више није део проблема. Србија која јесте и биће, бар ћемо ми дати све од себе, баш оно решење које омогућава читавом региону живот у миру и разумевању.

И та Србија, данас, када је у свету и даље много више бомби, него вакцина, у регион шаље, не бомбе, већ баш те вакцине. Данас је спремна и да их производи, и за само неколико месеци то ћемо да учинимо, али не само за себе, већ и за друге, за цео Балкан.

Спремни смо, и хоћемо да помогнемо.

Нисмо спремни, и нећемо да ћутимо, нити да будемо, поново понижени.

Право на то не црпимо само из жртава које смо имали, него и из чињенице да смо одавно престали да гледамо само друге и тражимо грешку и кривицу само у њима, а не понекад и у себи.

Погледали смо се и признали. И сваки губитак, и сваки пораз, и сваки злочин који је неко у наше име починио, сваки промашај и сваку погрешну политику.

И не радимо више ништа што би било кога могло да угрози.

Радимо, радимо, радимо све више и растемо, јачамо са само једним циљем да будемо најбољи у економији и образовању, здравству, у култури, науци, спорту...

И хоћемо да будемо безбедни, на свом. Хоћемо да нам војска буде много јача него што је била те деведесет девете.  Да никада више не дођемо у ситуацију да нам неко убија децу, руши земљу, или наш народ протерује.

Хоћемо да останемо слободни, да сами одлучујемо о својој судбини, и да нам нико више не одузме све, а да нам не да ништа.

А ништа је данас, и то ћу да понављам колико год буде потребно, идеја, неких великих, моћних, али и оних који им служе, идеја да нас „Косово“ призна, не бисмо ли ми признали „Косово“.

Није нам потребно то признање. И нећете од Србије добити гажење ни по нашим жртвама, гажење по нашој историји, гажење по нашој прошлости, али и гажење по нашој будућности. Добићете одговор разумних, и добрих и одговорних људи. Потребан нам је компромис. Потребно нам је испуњавање свих оних обавеза које смо преузели и ми и Приштина, а само их ми испунили.

И није то наш каприц. Није то ни фантазмагорија о неком српском свету који хоћемо да створимо.

И данас када нам прете формирањем Велике Албаније, када кажу да нема ништа од Заједнице српских општина, наше је да будемо мирни, да бринемо о нашем народу на Косову и Метохији, али да свим тим великим, моћним јасно поручимо да нисмо слаби као што смо били, да ћемо умети да сачувамо своје, не дирајући ни у шта туђе. Уосталом, Србија није и неће бити шака зоби за сваку белосветску врану која би да је позоба. И оне који су искористили снагу и силу деветнаест бахатих и окрутних само молим да нам не прете. Молим, молим их, да нам не прете. Да не мисле да је Србија сломљена и да неће имати снаге да одговори. Молимо вас, вас молимо, наше албанске комшије, да нам не претите. И молимо све друге, који су своју окрутност према Србији показали, да вам у томе не помажу. Само то молимо и ништа више.

А одговараћемо позивима на мир, позивима на компромис, и увек добром вољом, јер не желимо да имамо поново децу убијану. И не желимо да туђа деца поново страдају. Али не потцењујте Србију, и не гледајте Србију онаквим очима као што сте то чинили 99. године.

Србија данас је много снажнија, много јача. Србија данас је јединствена и уједињена, а не подељена. Србија данас има све неупоредиво снажније и боље него 99. од економије до наше војске. И никада никоме нећемо да претимо, већ само вас молимо и тражимо да нас поштујете и ништа више.

Ми данас градимо путеве, који ће да нас повежу, и са собом, и са регионом и са светом. И до краја године радићемо на осам ауто-путева, на осам вена читавог Балкана, не само Србије, осам путева мира и сарадње.

Само луд човек би то мењао за рат, за мртву децу, за рушење и нови губитак. И да, хоћемо да имамо најближе односе са свима који су у агресији на лепу Србију учествовали, опростили смо одавно, али не, и баш никада нећемо заборавити. И не тражите то од нас. Тог једног дана, сваке године, подсећаћемо и себе и вас. Вас деветнаест најмоћнијих, најснажнијих, највећих по сили и снази, не баш по части и моралу. Подсећаћемо и вас и нас, баш зато да се никада не би поновило. Не нама, већ ни једном другом слободољубивом народу на свету.

И ако имамо неку понуду, она данас гласи: спремни смо да од целог Балкана направимо победника, да свако на њему добије, све док нико не покушава да само Срби буду губитници.

И уопште није тежак пут до тога.

Потребно је само да се поштујемо, разумемо и не покушавамо једни друге да понизимо.

Да не дирамо у оно што је свако најтеже и најкрвавије платио. Слободу. А ми, Срби, знамо колика је цена слободе.

У право да је имамо, да је чувамо и да се сетимо свих жртава које су у њу уграђене.

А у нашу су уграђена и наши порази, наши животи и наша деца. И животи наших херојских пилота, и наших дивова са Кошара и Паштрика, и наше деце, невине, потпуно невине, а криве само зато што су живела у Србији.

Превелика је то цена да бисмо о њој ћутали.

Зато што би то значило да смо спремни на још један пораз, на још једно понижење.

А нисмо.

И када сви буду ћутали, ми ћемо да понављамо.

Једно дете дневно, и мало више од тога. Толико сте нам убијали. Током агресије коју ни сами нисте разумели зашто сте је проводили.

И понављаћемо то, баш да нам се не би догодило поново.

Са посебним пијететом испуњавамо нашу обавезу да одамо почаст свим невиним српским жртвама које су положиле свој живот на олтар отаџбине, како цивилима, тако и нашим јуначним војницима  и полицајцима, херојима Кошара, Призрена, Митровице.

Данас за нас Србе, живот на Косову и Метохији личи на Пут суза (Via Dolorosa), на успињање последњим снагама на Голготу, али ми не бисмо ни били Срби да нисмо кадри, и „на страшном месту постојати“.

И данас, и вечерас могу да закључим уз једну важну реченицу. На тлу Европе постојала је, а данас снажнија него икада, постоји несаломива, непоколобљива, непокорива и никада покорена Србија.

Нека је вечна слава свим жртвама НАТО агресије и сви заједно ускликнимо живела слободна и поносна Србија“, рекао је председник Вучић.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs

(ажурирано 19. марта 2021. године)
Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Грађани се пријављују путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.

Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија уз Уједињене Арапске Емирате је трећа земља која на располагању четири вакцине.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Такође, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве, јер ће ускоро почети имунизација оних који нису у приоритетним групама.

У Србији је дато 2.112.074 дозa вакцина против корона вируса, a 826.851 особа је примило и другу дозу вакцине.

Србија је по броју ревакцинација на милион становника прва у региону и Европи, а прва је у региону и по укупном броју ревакцинација.

По броју датих других доза на милион становника Србија је седма на свету, после Израела, Сејшела, Уједињених Арапских Емирата, Монака, Чилеа и Бахреина.

По броју вакцинација на милион становника Србија је прва у региону, а друга у Европи, после Велике Британије.
Иза Србије у региону су Мађарска, Словенија, Румунија, Хрватска, Бугарска, Албанија и Црна Гора.

Председник Вучић је најавио да ће 29. марта бити милион ревакцинисаних, а да ће 20. априла моћи да се каже да у Србији има 900.000 готово потпуно имунизованих људи.

НАБАВКА ВАКЦИНА

Прве количине „Фајзер“ вакцине у Србију стигле 22. децембра.

*16. јануара – стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик Ве“.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик Ве“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне прозиводња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик Ве“.

Председник Вучић најавио да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик Ве“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе

*10. фебруара, је у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. (Србија је прва земља на Балкану која има ову вакцину).

*22. фебруара – у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара - допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик Ве“.

*28. фебруара – стигао нови контингент од  100.000 доза вакцине „Спутњик Ве“ ( реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.

*1. марта – стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек“ (то је до сада највећа појединачна испорука тих вакцина до сада).

*4. марта - приликом званичне посете Берлину, министар спољних послова Никола Селаковић изјавио да му је шеф немачке дипломатије Хајко Мас пренео да ће Србија ускоро добити 300.000 вакцина.

*5. марта – испоручено још 500.000 вакцина „Синофарм“.

*8. марта стигло 28.080 доза вакцине компаније "Фајзер-Бионтек".

*11. марта – министар Поповић најавио да ће производња руске вакцине „Спутњик Ве” на Институту „Торлак“ почети до 20. маја ове године, а Србија ће тиме постати прва земља на територији Европе у којој ће се производити та вакцина.
Прва фаза производње руске вакцине у Србији подразумева транспорт супстанце, пуњење бочица у складу са највишим технолошким стандардима, паковање и дистрибуцију вакцина у нашој земљи и региону, а након успостављања прве фазе производње, започиње се израда студије изводљивости о производњи у такозваном пуном циклусу, која подразумева производњу супстанце у Србији. То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета „Торлака“, али процене су производња у пуном циклусу може да започне до краја ове године.

*11. марта – председник Србије Александар Вучић током посете УАЕ најавио да је договорено да се, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Kином, у Србији производи вакцина против корона вируса кинеске компаније „Синофарм“. Председник Вучић је указао да је, поред направљеног ходограма са надлежним руским министром, о производњу руске вакцине у оквиру Торлака, договорено да се фабрика за Синофарм вакцину заврши и крене у производњу од 15.октобра.

*15. марта - стигла испорука од 16.380 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*18. марта - председник Александар Вучић разговараo je путем видео-линка са руководством компаније „Синофарм" о процесу набавке вакцина, изградњи фабрике кинеских вакцина у Србији и изградњи и опремању српских болница. На састанку је потписан уговор о куповини још два милиона доза вакцина компаније „Синофарм“.

*18. марта - председник најавио да ће Србија имати две фабрике вакцина и да ће годишње производити између 30 и 40 милиона доза. Председник је разговарао са представницима „Синофарма“, док је министар Ненад Поповић разговарао о производњи „Спутњик Ве“ вакцине.
(Изјавио да очекује да ће за мање од годину дана да се прозводи и течност за вакцину, а не само да се пакује.)

Србија је наручила укупно 14. 832.200 вакцина, до почетка марта (7. марта) набављено је 2,62 милиона вакцина.

*4. марта - вакцинисан милионити грађанин (првом дозом вакцине).*

ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине.

Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др).

*13, 18. и 19. фебруара је вакцинисано је „Синофармом“. Тиме је завршен први круг вакцинације. Други круг, односно ревакцинација том вакцином, обављена је 11. и 12. марта.

*23. фебруара започела је вакцинација вакцином „Фајзер“. Ревакцинација поменутом вакцином биће одржана од 16. до 19. марта.

Такође, приступило се вакцинацији „Спутњиком“ и „АстраЗенеком“.
*20. марта биће извршене остале ревакцинације и биће омогућено да вакцину приме и чланови дипломатског кора који из одређених разлога нису могли да се вакцинишу.

ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик Ве“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент od 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ, док је 12. марта испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека“ из Србије.
 

Председник Републике Србије Александар Вучић присуствововао је данас обележавању Дана сећања на 17. март 2004. године – Погром на Косову и Метохији. Он је рекао да је пре тачно 17 година на КиМ почињен погром, а погром превазилази све остале злочине.

„Можда постоји време у којем смо немоћни да спречимо неправду, али никада не сме да постоји време да се против неправде побунимо, ове речи Елија Визела, некадашњег логораша, нобеловца, обавезују нас заувек да против злочина не ћутимо, ко год да га је и зашто починио“, поручио је председник Вучић и додао да смо запамтили и научили сваку лекцију у којој смо били губитници, сваку у којој смо били неми на сопствене жртве, сваку у којој смо били спремни да заборавимо.
 
„Србија данас више није слаба, нити земља губитника, не прети, али и не заборавља, спремна је на разговоре, али не и понижење. Србија, баш као и сви други има право да брине о свом народу, његовој сигурности и добробити. Право на живот је основно људско право и ми ћемо га увек бранити“, рекао је председник Вучић.

Председник Вучић је казао да погром превазилази све остале злочине, јер је он, не само чин, већ намера, политика, предумишљај да се неки крај, нека земља, насилно очисти од припадника других нација и вере.

„Немамо права да то прећутимо“, поручио је председник Србије и истакао да имамо обавезу да будемо победници без крви и рата, најбољи у економији, здравству, спорту, образовању и свему осталом што чини развој и напредак.

„Желимо исто и другима да се баве собом и буду успешни, јер смо свесни да је злочин алатка губитника, а победницима то није потребно, они памте, али опраштају и иду даље, док се губитници врте у истом зачараном кругу. Ми Срби то више нећемо да будемо, хоћемо будућност, у којој ћемо да памтимо, али из које нећемо да се враћамо. Знамо шта се дешавало и то називамо правим именом,“ закључио је председник Вучић.

Фото: Димитрије Гол

Република Србија, као придружена чланица Франкофоније заједно са целом франкофонском заједницом у свету обележава „Месец Франкофоније“. За све љубитеље српске културе и француског језика Министарство културе и информисања Републике Србије је приредило богат програм, а Амбасада Републике Србије у Стокхолму вас позива да откријете разноликост и богатство српске културе на француском језику.Кликните на слику испод:

(ажурирано 12. марта 2021. године)

Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Грађани се пријављују путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.

Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија уз Уједињене Арапске Емирате је трећа земља која на располагању четири вакцине.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Такође, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве, јер ће ускоро почети имунизација оних који нису у приоритетним групама.

У Србији је дато 1.918.443 дозе вакцина против корона вируса, а 667.138 особа је примило и другу дозу вакцине.

Србија је убедљиво прва у региону по броју вакцинација на милион становника, а следе Мађарска, Словенија, Румунија, Хрватска, Бугарска, Албанија и Црна Гора.

Србија је убедљиво прва у региону и по броју датих других доза на милион становника, а следе Румунија, Мађарска, Словенија, Хрватска, Бугарска и Албанија.

Србија је сада на првом месту у региону и по укупном броју ревакцинација, а према укупном броју вакцинација, Србија је друга у региону, после Румуније.

По броју оних који су добили другу дозу вакцине на милион становника, Србија је прва у Европи, а када је реч о броју ревакцинација на милион становника у свету, Србија је на шестом месту, после Израела, Сејшела, Уједињених Арапских Емирата, Бахреина и САД.

Када је реч о броју вакцинација на милион становника Србија је друга у Европи, после Велике Британије.

НАБАВКА ВАКЦИНА

Прве количине „Фајзер“ вакцине у Србију стигле 22. децембра.

*16. јануара – стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик Ве“.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик Ве“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне прозиводња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик Ве“.

Председник Вучић најавио да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик Ве“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе

*10. фебруара, је у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. (Србија је прва земља на Балкану која има ову вакцину).

*22. фебруара – у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара - допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик Ве“.

*28. фебруара – стигао нови контингент од  100.000 доза вакцине „Спутњик Ве“ ( реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.

*1. марта – стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек“ (то је до сада највећа појединачна испорука тих вакцина до сада).

*4. марта - приликом званичне посете Берлину, министар спољних послова Никола Селаковић изјавио да му је шеф немачке дипломатије Хајко Мас пренео да ће Србија ускоро добити 300.000 вакцина.

*5. марта – испоручено још 500.000 вакцина „Синофарм“.

*8. марта стигло 28.080 доза вакцине компаније "Фајзер-Бионтек".

*11. марта – министар Поповић најавио да ће производња руске вакцине „Спутњик Ве” на Институту „Торлак“ почети до 20. маја ове године, а Србија ће тиме постати прва земља на територији Европе у којој ће се производити та вакцина.
Прва фаза производње руске вакцине у Србији подразумева транспорт супстанце, пуњење бочица у складу са највишим технолошким стандардима, паковање и дистрибуцију вакцина у нашој земљи и региону, а након успостављања прве фазе производње, започиње се израда студије изводљивости о производњи у такозваном пуном циклусу, која подразумева производњу супстанце у Србији. То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета „Торлака“, али процене су производња у пуном циклусу може да започне до краја ове године.

*11. марта – председник Србије Александар Вучић током посете УАЕ најавио да је договорено да се, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Kином, у Србији производи вакцина против корона вируса кинеске компаније „Синофарм“. Председник Вучић је указао да је, поред направљеног ходограма са надлежним руским министром, о производњу руске вакцине у оквиру Торлака, договорено да се фабрика за Синофарм вакцину заврши и крене у производњу од 15.октобра.

Србија је наручила укупно 14. 832.200 вакцина, до 7. марта набављено 2,62 милиона вакцина.

*4. марта - вакцинисан милионити грађанин (првом дозом вакцине).*

ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине.

Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др).

*13, 18. и 19. фебруара је вакцинисано је „Синофармом“. Тиме је завршен први круг вакцинације. Други круг, односно ревакцинација, одржана је 11. и 12. марта.

*23. фебруара започела је вакцинација вакцином „Фајзер“. Ревакцинација поменутом вакцином биће одржана од 16. до 19. марта.

Након овога, приступило се вакцинацији „Спутњиком“, као и „АстраЗенеком“.
20. марта биће извршене остале ревакцинације и биће омогућено да вакцину приме и чланови дипломатског кора који из одређених разлога нису могли да се вакцинишу.

ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик Ве“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент od 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ, док ће данас, 12. марта, бити испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека“ из Србије.

(ажурирано 5. марта 2021. године)

Србија тачно месец и по дана вакцинише своје становништво у борби против Ковида-19.  Масовна вакцинација почела је 19. јануара.

Грађани се пријављују путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.

Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. (Србија је прва земља на Балкану која има ову вакцину).

Србија уз Уједињене Арапске Емирате је трећа земља која на располагању има више од три вакцине.

Србија је убедљиво прва у региону по броју вакцинисаних на милион становника, а следе Мађарска, Словенија, Румунија, Хрватска, Бугарска, Албанија и Црна Гора.

Србија је убедљиво прва у региону и по броју ревакцинисаних на милион становника, а следе Румунија, Мађарска, Словенија, Хрватска, Бугарска и Албанија.

Према укупном броју вакцинација, Србија је друга у региону, после Румуније.

Када је реч о броју вакцинација на милион становника, Србија је на седмом месту у свету - после Израела, Сејшела, Уједињених Арапских Емирата, Велике Британије, САД и Малдива.

Према броју вакцинација на милион становника Србија је друга у Европи, после Велике Британије.

По броју оних који су добили другу дозу вакцине на милион становника, Србија је прва у Европи, а када је реч о броју ревакцинисаних у свету, претекла је САД и сада је четврта, после Израела, Сејшела и Уједињених Арапских Емирата.

*22. децембра стигле прве количине „Фајзер“ вакцине у Србију.

*16. јануара стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик Ве“.
Током фебруара и марта очекује се да ће бити испоручене и остале количине, од укупно два милиона доза руске вакцине.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик Ве“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне прозиводња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик Ве“.
Председник Вучић недавно је истакао да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик Ве“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе.

*10. фебруара, је у Србију стигло још 500.000 кинеских вакцина „Синофарм“.

*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.

*22. фебруара – у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара - допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик Ве“.

*28. фебруара – стигао нови контингент од  100.000 доза вакцине „Спутњик Ве“ (реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), с обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.
*1. марта – стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек“ (то је до сада највећа појединачна испорука тих вакцина до сада).

*Договорена испорука још 500.000 вакцина „Синофарм“ чија испорука се очекује данас, 5. марта.

Закључно са 28. фебруаром, Србија је обезбедила нешто више од 2.620.000 вакцина, довољних за вакцинацију око 1,4 милиона грађана.
*Србија потписала уговоре за набавку 12.332.200 вакцина*

*4. марта, приликом званичне посете Берлину, министар спољних послова Никола Селаковић изјавио да му је шеф немачке дипломатије Хајко Мас пренео да ће Србија ускоро добити 300.000 вакцина из Ковакс програма.

У Србији је извршено 1.576.983 вакцинација против корона вируса, а 563.922 људи је добило другу дозу.

Премијерка Ана Брнабић објавила да је 4. марта вакцинисан милионити грађанин (првом дозом вакцине).

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет старији од 70 година.Такође, позивају се и грађани свих старосних доба да се пријаве, јер ће се сада почети вакцинација оних који нису у приоритетним групама.

Вакцинација чланова дипломатског кора

Владе Србије међу првима у свету омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора.

У организацији Батута и МСП у просторијама Батута 13, 18. и 19. фебруара је вакцином „Синофарм“ вакцинисано 114 чланова дипломатског кора (појединци из амбасада БиХ, Турске, Палестине, Црне Горе, Анголе и др, као и неколико међународних организација), од близу 1.200 колико их се до сада пријавило, а носиоци су посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др). Тиме је завршен први круг вакцинације „Синофармом“, други круг је планиран за 11. и 12. март.

23. фебруара започела је вакцинација вакцином „Фајзер“, по динамици од 100 особа дневно, што ће трајати наредних 10 радних дана (пријављено близу 1.000 особа). У овој групи је већина чланова особља и њихових породица из амбасада европских земаља, САД, Канаде, Индије, Бразила, Аустралије и др, као и канцеларија међународних организација из система УН, затим ОЕБС, НАТО, МКЦК и др.

Након завршетка ове фазе, у договору са Батутом би се приступило вакцинацији „Спутњиком“, као и „АстраЗенеком“.

Донирање вакцина земљама у региону

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик Ве“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент од 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ.

18. фебруар 2021. године

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије изабран за Патријарха српског

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Светог Саве у Београду изабрао је Његово Високопреосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за Патријарха српског.

Одмах после избора служено је благодарење и произнесено многолетствије Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском господину Порфирију. Звона на храму Светог Саве на Врачару огласила су се неколико минута пре 16 часова означавајући да је изабран 46. Патријарх српски.

Новоизабрани Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије (Перић) рођен је 22. јула 1961. године у Бечеју од оца Радивоја и мајке Радојке. На крштењу је добио име Првослав. Основну школу је завршио у Чуругу, а Змај-Јовину гимназију у Новом Саду. Замонашен је по чину мале схиме од свог духовног оца, тада јеромонаха др Иринеја (Буловића), у манастиру Високи Дечани, на Томину недељу 1985. године.

Дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду 1986. године, када га је блажене успомене Епископ рашко-призренски, а потоњи Патријарх српски Павле, у манастиру Свете Тројице у Мушутишту рукоположио у чин јерођакона.

На последипломским студијама у Атини борави од 1986. до 1990. године, када по благослову Епископа бачког др Иринеја долази у манастир Светих архангела у Ковиљу, где је рукоположен у свештеномонашки чин и постављен за игумана.

За њим у манастир долази мноштво младих монаха и искушеника. То су године када манастир Ковиљ постаје духовна матица многим младим људима: интелектуалцима, уметницима, популарним глумцима и рок музичарима, поготово из Новог Сада и Београда. Од тада се игуман Порфирије, посебно ангажује и на лечењу оболелих од болести зависности. У том циљу он 2005. године формира терапијску заједницу „Земља живих“, која је признатa као најуспешнији пројекaт за лечење наркоманије, а данас, под руководством владике Порфирија, има више од стотину штићеника у камповима широм Србије.

На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у Београду 14. маја 1999. године изабран је за Епископа јегарског, викара Епархије бачке.

На тему Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу светог Јована Златоустог, докторирао је 2004. године на Богословском факултету Универзитета у Атини.

Чувеног психијатра, академика др Владету Јеротића, на Богословском факултету је наследио на катедри Пастирске психологије. Његова предавања, посећена су не само од студената матичног, него и других факултета у Београду.

Заједно са групом стручњака: психолога, лекара, криминолога, социолога, владика Порфирије оснива грађанско удружење које се бави ресоцијализацијом жртава деструктивних верских секти и култова.

Епископ Порфирије је, већ деценију, не само председник Управног одбора, него и прави spiritus movens Хуманитарног фонда „Привредник“, који обезбеђује стипендије за велики број надарених, а сиромашних ученика и студената, без обзира на верску и националну припадност.

Републичка Скупштина га је, као представника свих Цркава и верских заједница, 2005. године, изабрала за члана Савета Републичке радиодифузне агенције, а за свог председника Савет га је изабрао 2008. године. Као председник Савета Републичке радиодифузне агенције, епископ Порфирије је заступао дугорочне интересе друштва и грађана, независно од политичких утицаја. 

У радиодифузном спектру Србије од тада се чују и црквене радио станице. Дао је кључни допринос покретању низа радијских и телевизијских емисијa које се баве религијским темама.

Свети Архијерејски Сабор му 2010. године, поверава дa утемељи свештеничку службу у Војсци Србије. Плодови његовог рада на том пољу, нису само одговарајући законски прописи, већ и одабир војних капелана, организација и опремање храмова у касарнама и вршење првих богослужења.

Своје стручне богословске радове Епископ Порфирије је објављивао у часописима код нас и у свету. Учествовао је у великом броју научних конференција и симпосиона широм света.

Владика Порфирије, као један од најугледнијих савремених српских духовника и интелектуалаца, има изузетно широк круг пријатеља, на само у Отаџбини, а односе личног пријатељства и блиске сарадње негује и са свештеницима и представницима других Цркава и верских заједница.

Говори грчки, енглески и немачки, и служи се руским језиком, a његов стил комуникације увек је прилагођен саговорницима.

У трон Митрополита загребачко-љубљанских устоличен је 13. јула 2014. године у Саборној цркви Преображења Господњег у Загребу. Свечану архијерејску Литургију служио је Патријарх српски Иринеј уз саслужење великог броја архијереја Српске Цркве и других сестринских Цркава, као и свештенства и монаштва, и благочестивoг народа.

Извор: СПЦ

Влада Србије је у фебруару 2021. усвојила нови, трећи пакет економских мера помоћи вредан 249 милијарди динара. Укупна вредност сва три пакета је 953 милијарде динара, односно приближно осам милијарди евра.

Овим пакетом мера, за разлику од прва два, укључена су и велика предузећа која такође трпе последице пандемије.

Како је навела председница Владе РС А. Брнабић, он ће помоћи да се смање негативне последице вируса корона, да људи сачувају радна места, да привреда не изгуби „кисеоник“, али и да грађани преживе ова тешка времена.

Наша земља је за досадашње економске мере за ублажавање последица COVID-19 добила похвале од ММФ-а, Светске банке и других институција. Србија тиме показује да је јака и стабилна држава и да грађани и привреда могу да рачунају на њу у најтежим тренуцима.

Председница Владе А. Брнабић и министар финансија Синиша Мали су на представљању ових мера истакли да се држава борила на два фронта – здравственом и привредном и да је на оба постигла феноменалне резултате.

Србија је у 2020. години имала пад БДП-а од само један одсто, што је био најбољи економски резултат у Европи.

Плате и пензије, као и запосленост, наставили су да расту. Просечна плата у новембру износила је 518 евра, док је инфлација остала стабилна и износила 1,6 одсто.

Прошле године регистровано је за 50.500 више запослених, док се стопа јавног дуга најмање увећала у односу на готово све европске земље. Код нас је он и даље испод 60 одсто, то јест 56,8 одсто БДП-а.

Када је у питању буџет за 2021. годину, бројке из јануара су много боље него што се очекивало, јер је уместо планираног дефицита у буџету од 13,4 милијарде динара, остварен суфицит од 13,3 милијарде динара.

Током 2020. године, када је читава светска привреда трпела, наша индустријска производња је била за 0,4 одсто већа него у 2019. години. Порастао је и извоз, који је износио 17,5 милијарди евра, док је у 2019. години био 17,1 милијарду евра.

Трећим пакетом помоћи обухваћено је додатних 300.000 запослених у великим предузећима, што уз 1.050.000 предузетника и запослених у микро, малим и средњим предузећима, значи да помоћ може да користи укупно 1,4 милиона запослених у приватном сектору.

Директну подршку државе у висини од једног и по минималца добиће укупно 1.505.093 предузетника и запослених у микро, малим, средњим и великим предузећима у нашој земљи, а пакет укључује и новчану помоћ грађанима. Мера која се тиче исплате минималца ступа на снагу од 1. марта, прва исплата биће у априлу, друга у мају и трећа у јуну. Она не укључује банке и финансијске институције.

Поред једног и по минималца, подршку у висини од још једног пуног минималца добиће угоститељи, туристичке агенције, лиценцирани туристички водичи и пратиоци, хотели, одмаралишта и рент-а-кар агенције.

Градски хотели добиће још једну врсту директне подршке државе у висини од 350 евра по индивидуалном лежају и 150 евра по смештајној јединици. Ту врсту помоћи градски хотели су имали и крајем прошле године.

Директну подршку добиће и сектор превозника путника и друмског саобраћаја и аутобуских станица, а која подразумева 600 евра по аутобусу у периоду од шест месеци.

Како би се очувала ликвидност приватног сектора, држава је одлучила да продужи постојећу гарантну шему, а биће успостављена и нова гарантна шема за подршку најугроженијим предузећима.

Јануарске пензије су увећане за 5,9 одсто, по швајцарској формули, а 1,7 милиона пензионера добиће и једнократну помоћ од 50 евра и још 60 евра, као и остали пунолетни грађани.

Укупно ће помоћ од 60 евра добити 6.118.911 пунолетних грађана, а та мера ће се спровести кроз две уплате, у мају и новембру.
 

Србија већ више од месец дана вакцинише своје становништво у борби против Ковида-19. Масовна вакцинација почела је 19. јануара.

Грађани се пријављују путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.

У Србији, грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а у доступне
су три вакцине – „Фајзер“, кинеска „Синофарм“ и руска „Спутњик Ве“.

Србија је и даље на другом месту у Европи по стопи вакцинисаних на милион становника и по броју вакцинисаних на 100 становника. Испред Србије је само Велика Британија.

Србија је на 5. месту у свету по броју укупно вакцинисаних, a на шестом месту у свету смо по броју издатих вакцина на 100 становника у протеклих седам дана.

Председник Србије Александар Вучић објавио је да је добио потврду да ће Србија пре почетка марта обезбедити још милион вакцина против вируса корона.

Прве количине „Фајзерове“ вакцине у Србију су стигле 22. децембра.

Србија је од Кине добила милион доза „Синофарм“ вакцина које су стигле 16. јануара.

У Србију је 29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик Ве“. Током фебруара и марта очекује се да ће бити испоручене и остале количине, од укупно два милиона доза руске вакцине.

9. фебруара у Србију је стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик Ве“ из Русије.

Такође, јуче су у Србију стигли и руски експерти, који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне производња руских вакцина у Србији. Посетили су Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик Ве“.

Председник Вучић недавно је истакао да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик Ве“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе.

Дана 10. фебруара у Србију је стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

Председник Србије Александар Вучић  изјавио је да је обезбеђено да 15. и 22. фебруара  стигне још 88.000 доза „Фајзер“.

До краја фебруара у Србију стиже и 120.000 до 150.000 „АстраЗенека“, за шта је потписан уговор и чека се званична потврда произвођача.

До краја фебруара Србија ће имати два милиона вакцина, којима ће бити вакцинисано милион грађана.

До сада вакцину је примило 636.119 људи (не рачунајући број ревакцинисаних,  иако је почела и масовна ревакцинација - 83.262), а пријавило се више од 950.000 хиљада. (подаци од 11. фебруара)

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом вакцину су примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

Просечна старост имунизованих у Србији 65,4 године, а нешто је нижи проценат у великим градовима између 62,8 и 63 године.

*За 11. фебруар је било планирано да Србија Северној Македонији уручи 8.000 вакцина али је одложено за који дан услед неопходности набављања додатне техничке документације.

Амбасада Р. Србије неће радити са странкама у понедељак, 15. фебруара и у уторак, 16. фебруара 2021. године због обележавања Дана државности. Конзуларно одељење Амбасаде ће дежурати само за хитне случајеве.

Министар спољних послова Никола Селаковић и француски хуманитарац Арно Гујон честитали су дан Светог Саве, истичући да је светосавље филозофија живота и систем вредности око којег се окупља читав српски народ, као и да нам је Свети Сава оставио наук да се држава и колективна срећа не могу градити без духовности и националних вредности.

У видео снимку на Твитер профилу Министарства спољних послова, Селаковић је рекао да учење и завештање Светог Саве, светосавље, није само верски, политички или национални концепт већ филозофија живота.

Навео је да је Свети Сава, поред свега што је био, био и први велики српски дипломата заслужан не само за учвршћивање српске православне духовности већ и за политичку консолидацију средњовековне Србије у 13. веку.

Зато је Свети Сава, истиче Селаковић, остао недостижни узор свима који желе да се баве јавним послом на корист српске државе и народа.

„Био је највећи српски духовник и велики политичар, а наук који нам је оставио гласи да се држава, као и колективна срећа не могу градити без духовности и националних вредности“, рекао је Селаковић.

Истакао је да су то принципи којих и данас, после више од осам векова, треба да се придржава сваки припадник нашег народа.

„Драга браћо и сестре, драга децо, чувајте српско име, културу, традицију. Чувајте наш прелепи српски језик и ћирилицу. Срећан нам Савиндан", додао је Селаковић.

Француски хуманитарац Арно Гујон, вршилац дужности директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону каже да је светосавље систем вредности око којег се, као око духовне вертикале, окупља читав српски народ.

„Светог Саву прослављају Срби у матици, али и свуда широм света, свуда где је српски идентитет потребно чувати и потхрањивати“, рекао је он.

Истакао је да је важно да имамо свест о томе да је српски народ јединствен и недељив и поручио да је важно да чувамо и негујемо српски идентитет, језик и културу, посебно тамо где Срби живе далеко од своје отаџбине где због губитка физичких, а понекад и духовних веза са матицом постоји већи ризик од утапања у тамошња друштва.

„Нека дан Светог Саве, који је празник свих нас, буде и надаље оно што спаја и везује целокупно српство“, рекао је Гујон.

Видео честитку можете видети ако притиснете ОВДЕ:

Министарство културе и информисања Републике Србије, расписује Конкурс за суфинансирање пројеката у области превођења репрезентативних дела српске књижевности у иностранству у 2021. Години.
Информације, услови и начин реализације Конкурса, могу се наћи на следећем линку: 

http://www.kultura.gov.rs

Право учешћа на конкурсу имају установе, уметничка и друга удружења и организације/правна лица, а која су регистрована у Р. Србији и изван територије Републике Србије, односно професионални страни издавачи регистровани искључиво или претежно за издавачку делатност, ван територије Р. Србије.
Конкурс је отворен до 09. марта 2021. године.
Додатне информације о конкурсу се могу добити у Министарству културе и информисања сваког радног дана од 13,00 до 15,30 часова на телефон бр. +381 11 3398-026, путем електронске поште mladen.veskovic@kultura.gov.rs – пројекат превођења репрезентативних дела српске књижевности на стране језике.
Пријава се врши директно, на адресу Министарства културе и информисања, Влајковићева 3, Београд.
 

Амбасада Р. Србије неће радити у среду, 6. јануара и четвртак, 7. јануара 2021. године због прославе божићних празника. Конзуларно одељење Амбасаде ће дежурати само за хитне случајеве.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић примила је данас прву вакцину против коронавируса компаније „Фајзер“ на Институту за вирусологију, вакцине и серуме "Торлак".

Брнабић, која је прва европска премијерка која је примила вакцину, истакла је да је данас можда први дан од 6. марта да имамо разлог за осмех јер се oбележава почетак краја пандемије у Србији, али и у Европи и свету.

Као премијерка и неко ко води Кризни штаб за заштиту здравља становништва од заразне болести COVID-19, осећала сам обавезу да прва примим вакцину како бих показала да верујемо у њу, али и у наше институције – Агенцију за лекове и медицинска средства Србије и стручна лица која су даноноћно радила на провери вакцине, рекла је она.

Председница Владе је, истичући да јој је част да уради овако нешто за земљу и буде прва која ће отворити пут за све грађане, пренела да је са председником Републике Александром Вучићем постигла договор о томе да њих двоје приме различите вакцине, те ће он највероватније примити следећу која буде стигла, највероватније кинеску.

Према њеним речима, у овом тренутку имамо вакцину конзорцијума "Фајзер-Бионтек", а у најскорије време се очекују и оне од кинеског "Синофарма", као и одређене количине руске "Спутњик В".

Она је изразила уверење да ћемо крајем првог квартала или почетком другог имати и вакцину компаније "Астра-Зенека", а након тога и "Модернину".

Као што смо и обећали, грађани ће имати на располагању све вакцине које имају дозволе у својим земљама и одобрења релевантних међународних агенција, а наравно проћи ће и све наше агенције и институте, указала је премијерка.

Према њеним речима, пред почетак вакцинације здравствених радника вакцину ће примити и министар здравља Златибор Лончар јер се трудимо да будемо пример и покажемо да смо сигурни у вакцине и институције.

Брнабић је истакла да је Србија, не рачунајући Велику Британију, прва земља у Европи која је добила вакцину "Фајзер–Бионтек", а трећа која је почела масовну имунизацију и кампању за давање вакцине – после Велике Британије и Швајцарске.

Урадили смо велику ствар и ни у једном тренутку се нећемо заустављати док се не заврши имунизација становништва, поручила је председница Владе.

Она је прецизирала да ће наша земља у јануару добити још 16.000 доза вакцине конзорцијума „Фајзер-Бионтек“, као и да ћемо заједно са другим вакцинама имати у јануару укупно милион доза, а током првог квартала укупно приближно два милиона доза.

Имамо динамику испорука „Фајзерових“ вакцина и како варира њихова прозводња, тако варира и испорука не само Србији, већ и свим земљама света. Очекивали смо 10.000 доза од „Фајзер–Бионтека“ у децембру, а стигло је 4.870 доза, објаснила је премијерка.

Србија је показала да може да се бори и да успе у томе ако сви раде тимски, поручила је Брнабић и ипак апеловала на све да почетак вакцинације не схватају као да је борба одмах и готова, већ да наставе да поштују све мере.

Да будемо сигурни и помогнемо здравственим радницима, па ћемо 2021. године полако скидати маске када се стекне имунитет, а до тада ово да гледамо не као победу, већ као почетак краја, закључила је председница Владе.

Након премијерке, вакцину је примила и министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и чланица Кризног штаба за заштиту здравља становништва од заразне болести COVID-19 Дарија Кисић Тепавчевић, као и члан Кризног штаба Предраг Кон.

Вакцину су примили и епидемиолог и начелница Одељења за превенцију и контролу болничких инфекција ВМА проф. др Весна Шуљагић, као и академик Предраг Пешко, професор универзитета у Београду и Хајделбергу и редовни члан САНУ.

Прве количине вакцине стигле су у Србију 22. децембра, а данас ће их примити корисници домова за старе у Београду и Новом Саду.

Србија је прва земља у региону у коју је стигла вакцина „Фајзер-Бионтек“.

Поред набавке вакцине међу првим државама у свету, чак пре земаља ЕУ, Србија је једна од ретких држава које су у рекордном року направиле и отвориле две Ковид болнице. Болнице капацитета 930 места у Батајници, односно 500 места у Крушевцу, умногоме доприносе повећању капацитета и јачању здравственог система у борби против вируса корона и практично, према речима председника Вучића, представљају споменик будућности и говоре о делима која је држава предузела за кратко време.

Такође, подсећања ради, у Србији су улагања у здравствену инфраструктуру била велика, те је од 2016. године обновљено 80 домова здравља и амбуланти, а у току су радови на шест великих домова здравља. Тако, више од 200 милиона евра уложено је у обнову, изградњу и опремање болница и више од 300 милиона у обнову клиника и специјализованих болница, а на многима су радови већ завршени, попут Универзитетске дечје клинике Тиршова, КБЦ Земун, КБЦ „Драгиша Мишовић“.

Апсолутни приоритет Владе Србије јесте успешан завршетак започетих пројеката здравствене инфраструктуре, али се огромна пажња посвећује и здравственим радницима, којима су до 2020. године повећане плате и то за 56,8% лекарима специјалистима, 66,9% медицинским сестрама, а значајна средства улажу се и у едукацију здравствених кадрова, као и у опрему и услове у којима раде.

Попут других земаља, и Србија се ове године суочила са великим изазовима, пре свега здравственим, а сви чиниоци у држави били су фокусирани на спречавање ширења вируса и очувања живота и здравља грађана. Са тим изазовима, Србија се боље суочила, него многе богатије и развијеније државе Европе и света.

Београд,
24. децембар 2020. године

Амбасада Р. Србије неће радити у четвртак, 31. децембра 2020. године и у петак, 1. јануара 2021. године због прославе новогодишњих празника. Конзуларно одељење Амбасаде ће дежурати само за хитне случајеве.

Министарство спољних послова демантује наводе појединих домаћих медија о томе да ће држављани Србије на привременом раду у иностранству бити дужни да плаћају порез на приходе остварене код иностраних послодаваца, не само у земљи привременог боравка, већ и у Србији.

Сматрамо да катастрофично интонирани текстови, засновани на недовољно истраженим чињеницама, о једној теми која се најдиректније тиче великог броја држављана Републике Србије у иностранству, безразложно стварају забринутост код дела наших држављана, што се може закључити и по повећаном броју њихових упита упућених дипломатско-конзуларним представништвима Србије.

Апелујемо на резиденте Србије који се привремено налазе у иностранству да се не обазиру на нетачне сензационалистички интониране текстове на ову тему, јер се, када је реч о процедурама опорезивања те категорије наших држављана, ништа суштински неће променити у односу на досадашњу праксу. 

У нади да се иза неодговорних и нетачних медијских написа о овој теми не крије зла намера, већ неразумевање, наглашавамо да Србија чини и да ће наставити да чини све како би на сваки начин помогла својој дијаспори.

Београд,
23. децембар 2020.

Амбасада Р. Србије неће радити са странкама у четвртак, 24. децембра и петак, 25. децембра 2020. године. Конзуларно одељење Амбасаде ће дежурати само за хитне случајеве.

Да би погледали Уредбу о мерама за спречавање и сузбијање заразне болести COVID-19, молимо притисните ОВДЕ:

Да би поледали режим уласка у Републику Србију, молимо притисните ОВДЕ:

Све информације можете наћи на линку ОВДЕ:

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић одржала је данас видео састанак са државним министром за европске послове у Министарству иностраних послова Немачке Михаелом Ротом, са којим је разговарала о актуелној епидемиолошкој ситуацији у две земље и ЕУ, као и процесу евроинтеграција Србије.  

Јоксимовић и Рот су разговарали о питањима која се тичу унутрашњих прилика ЕУ, посебно новом седмогодишњем буџету, о месту и будућности политике проширења и Западног Балкана, посебно о свим аспектима приступног процеса Србије и изазовима и очекивањима од нове методологије, која би требало да донесе бржи, снажније политички вођен и усмераван и надгледан процес преговора.  

Јоксимовић је посебно информисала Рота о томе да је Влада Србије припремила конкретан имплементациони план за први преговарачки кластер владавине права, који обухвата пет већ отворених поглавља из области владавине права, а чија је реализација већ отпочела.  

„Озбиљан имплементациони план подразумева поново послату иницијативу Скупштини за усвајање уставних амандмана, усвајање Акционог плана за примену медијске стратегије, као и Радну групу за праћење примене Акционог плана, и Радну групу за безбедност и заштиту новинара", рекла је Јоксимовић, а саопштило Министарство за европске интеграције  

Такође, нагласила је да су тзв. Греко препоруке за борбу против корупције на транспарентан начин објављене и да ће се наставити поступање у складу са њима.    Додатно је представила и све друге значајне сегменте реформске политике Србије у свих шест кластера поглавља, од Зелене агенде, дигитализације, економско инвестиционог плана за ЗБ, стабилних и добрих макроекономских показатеља, чиме је Србија неспорно и током ове године показала да дубоко и суштински учествује у најважнијим политикама ЕУ, и да је земља која је кредибилно европска земља.  

Јоксимовић је нагласила да Србија разуме да ће ЕК и земљама требати још неко време да уобличе примену нове методологије на преговарачки процес Србије, и да је отуда важно да имамо сталан отворен дијалог како бисмо усмеравали процес у складу са новом методологијом.  

Она је изразила жаљење што ове године нису усвојени закључци о проширењу, и да самим тим није одржана политичка међувладина конференција са Србијом током немачког председавања.  

Изразила је уверење да ће на предстојећем Савету за стабилизацију и придруживање бити прилике да се о свим политичким и економским аспектима нашег процеса продискутује на највишем нивоу.  

Рот се захвалио министарки Јоксимовић на изнетим информацијама и питањима, и проактивном приступу Србије у погледу реформи и активног прихватања нове методологије.  

Он је подвукао да Немачка подржава Србију и политику проширења, и посебно поздравио све значајне већ предузете кораке нове Владе Србије посебно у области кластера 1 - владавине права, за које је истакао да су веома важан позитиван сигнал на европском путу Србије.  

Сложио се са министарком Јоксимовић око неопходности да се што пре уобличи начин примене нове методологије на земље које су већ у приступном процесу, где кластери европских политика и учешће Србије у њима постају инструмент мерења напретка у приступном процесу.  

Пренео је да ће Немачка бити заговорник одржавања политичке међувладине конференције са Србијом већ током прве половине идуће године.    

Посебно је било речи о Економском и инвестиционом плану за Западни Балкан, о којем су се саговорници сагласили да представља још једну потврду да Европска унија придаје стратешки значај стабилном и одрживом развоју региона, посебно у тешким околностима борбе са последицама пандемије Ковид-19.  

Јоксимовић је министру Роту захвалила на дугорочној и конкретној помоћи Немачке европским интеграцијама Србије - како на политичком нивоу, тако и путем развојне помоћи за финансирање реформских пројеката, као и стратешким успешним инвестицијама које су донеле значајан број радних места.  

Такође, саговорници су се сагласили да је од велике важности чињеница да је Србија приступом Ковакс механизму обезбедила да има приступ вакцинама које буде набавила ЕУ у готово исто време када и остале ЕУ земље.

Извор: Танјуг
 

У погледу бројних упита држављана Р. Србије који бораве и раде у Шведској, Амбасада Р. Србије у Стокхолму преноси информацију Министарства финансија Р. Србије поводом медијских најава о могућем плаћању додатног пореза на доходак у Р. Србији:

„У складу са Уговором о избегавању двоструког опорезивања који се примењује између Шведске и Републике Србије, држављани Републике Србије на привременом раду у Шведској, по основу зараде остварене из радног односа у Шведској немају обавезу плаћања пореза на зараду у Републици Србији. Наиме, према наведеном уговору, уколико су наши држављани на привременом раду у Шведској порески резиденти Републике Србије, приходи које остварују по основу радног односа у Шведској су изузети од опорезивања у Републици Србији.  Уколико су поменута лица порески резиденти Шведске, искључиво право на опорезивање има Шведска.

У погледу обавезе плаћања доприноса за обавезно социјално осигурање, наши држављани на привременом раду у Шведској, на зараду коју остваре по основу радног односа у Шведској, немају обавезу плаћања доприноса за обавезно социјално осигурање у Републици Србији“.

Поводом 10. децембра, Међународног дана људских права, Министарство спољних послова Републике Србије изражава још једном приврженост тековинама и вредностима Универзалне декларације о људским правима, која је усвојена на данашњи дан 1948. године.

Начела из Универзалне декларације о људским правима представљала су темељ за изградњу међународног права у овој области, као и међународног система промоције и заштите људских права, као јединствене цивилизацијске тековине савременог доба. Наша обавеза данас јесте очување и јачање међународног система за поштовање људских права, развој стандарда људских права, контрола над испуњавањем преузетих обавеза, као и наставак сарадње са међународним и регионалним институцијама на заштити људских права.

Србија је у пуној мери посвећена универзалним вредностима људских права и спровођењу у пракси међународних правних инструмената о људским правима. Наша континуирана сарадња са инструментима Савета за људска права у оквиру Уједињених нација, као и са Саветом Европе и механизмима људске димензије ОЕБС-а, представља важан део активности свих државних органа и илуструје нашу доследну опредељеност за испуњавање међународних стандарда људских права.                      

Међународни дан људских права је повод да се још једном укаже на обесправљеност српског и другог неалбанског становништва на Косову и Метохији и понови позив међународној заједници да омогући поштовање гарантованих међународних норми људских права и допринесе стварању услова за повратак интерно расељених лица, као и враћање њихове узурпиране имовине.
 

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се данас у Палати Србија са амбасадорима земаља чланица Европске уније акредитованих у Србији и шефом Делегације Европске уније Семом Фабрицијем, са којима је разговарао о темама попут динамике приступних преговора између Србије и ЕУ, стабилности у региону, регионалним пројектима, као и о Европском инвестиционом плану који је Европска комисија представила заједно са Пакетом о проширењу.

Председник Вучић је и овом приликом потврдио да сарадња са Европском унијом и пуноправно чланство Србије остају један од кључних спољнополитичких приоритета наше земље. Он је посебно нагласио да је Србија у том смислу искрено посвећена даљим и дубљим реформама којима приступа са одговорношћу и озбиљношћу, те да кроз сарадњу са институцијама Уније и њених чланица настоји да усвоји и примени најбоље праксе.

„Србија ће наставити да се предано залаже за мир и стабилност у региону кроз унапређење билатералних односа са суседима, као и кроз јачање регионалне сарадње уз поштовање свих закључених споразума“, истакао је председник Вучић и додао да је европска будућност Западног Балкана од изузетног значаја, како за стабилност целог региона, тако и за безбедност и даљи просперитет ЕУ.

Амбасадори су истакли да су декларације о заједничком регионалном тржишту и зеленој агенди Западног Балкана, које су потписале Србија и сви лидери региона, топло поздрављене у Бриселу и у земљама ЕУ, те да добра и чврста повезаност и интеграција региона умногоме олакшава сарадњу саме Уније са Западним Балканом у свим областима од заједничког интереса.

„Чак 70 одсто страних инвестиција долази из земаља чији представници данас седе овде“, рекао је шеф Делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици и додао да Србија може да буде сигурна да ће ЕУ наставити да помаже, подржава и улаже у српску економију. „Иако је Ковид-19 изложио све економије великом оптерећењу, српска економија одолева и доказала је своју отпорност. Са Економско-инвестиционим планом за Западни Балкан, ЕУ ће остати најснажнији партнер Србије за привредни опоравак, који ће подржати инфраструктуру, и зелену и дигиталну транзицију. Радују нас најављене реформе у области владавине права, укључујући реформе правосуђа и слободе медија. Управо то представља основу за убрзање процеса придруживања и ми охрабрујемо нову Владу да настави са радом и реализацијом у овом правцу", истакао је Фабрици.

Председник Вучић је нагласио да Србија високо цени то што је, упркос бројним изазовима са којима се суочава, ЕУ успела да одржи питање проширења на својој агенди, поготово кроз недавно усвајање нове, измењене методологије преговарачког процеса.

„У том смислу, очекујемо од Европске уније да динамика приступних преговора Србије прати и вреднује наше реформске напоре“, рекао је председник Вучић истакавши да је Србија спремна да са својим европским партнерима настави да ради на спровођењу реформи и бројних заједничких пројеката.

Председник Вучић је посебно нагласио да Србија поздравља Економски и инвестициони план који је ЕК представила заједно са Пакетом о проширењу и изразио спремност наше земље да са партнерима у региону настави да ради на примени овог Плана како би се унапредио економски потенцијал региона и постигла боља инфраструктурна повезаност, што би довело до приближавања јединственом европском тржишту.

„У том контексту, надамо се и скором усвајању Вишегодишњег финансијског оквира 2021-2027. године, јер то значи и могућност коришћења финансијских средстава намењених спровођењу реформи, како у Србији, тако и у региону“, рекао је председник Вучић и још једном истакао да Србија остаје на европском путу искрено верујући у сарадњу са европским партнерима.

„2020. је била изузетно тешка година за све, посебно због последица Ковида 19. Када погледам посвећеност нове Владе да спроводи реформе, Економско-инвестициони план ЕУ, нову методологију и повећану сарадњу у борби против Ковида 19, видим 2021. годину са много повољнијим изгледима за напредак у проширењу“, закључио је Фабрици.

Председник Вучић је, такође, нагласио да је Србија спремна да интензивно ради са земљама чланицама ЕУ на изналажењу адекватних одговора за нове изазове, као што је пандемија Ковид 19.

Београд,
08. децембар 2020. године
 

На седници шведске Владе, 17. јула о.г. донета је привремена мера на основу које се, због пандемије Covid-19, забрањује улазак држављанима Републике Србије и Републике Црне Горе у Краљевину Шведску. Одлука је ступила на снагу 19. јула о.г. и примењује се до 22. децембра 2020. године, након чега се отвара могућност за њено преиспитивање. 

НА ОСНОВУ ОДЛУКЕ МИНИСТАРСТВА СПОЉНИХ ПОСЛОВА, УПРАВА ЗА САРАДЊУ СА ДИЈАСПОРОМ И СРБИМА У РЕГИОНУ ОБЈАВЉЕНИ СУ РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОЈЕКАТА КОЈИ СВОЈИМ КВАЛИТЕТОМ ДОПРИНОСЕ ОЧУВАЊУ И ЈАЧАЊУ ВЕЗА МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ И ДИЈАСПОРЕ И МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ И СРБА У РЕГИОНУ.

Резултате конкурса можете видети  овде:

Обавештавамо да је Влада Републике Србије (21.05.2020. године) донела Одлуку о престанку важења Одлуке о затварању свих граничних прелаза за улазак у Републику Србију, као и Одлуку о изменама и допунама Одлуке о проглашењу болести COVID – 19 изазване вирусом SARS-CoV-2 заразном болешћу.
Поменутим одлукама, које су на снагу ступиле данас (22.05.2020. године), отворени су сви гранични прелази Републике Србије и функционишу у обичајеном режиму за све категорије домаћих и страних држављана.
Такође, укинуте су епидемиолошке мере за све категорије домаћих и страних држављана. Уместо ранијих мера (кућна изолација и обавеза поседовања негативног PCR теста), путницима ће приликом пасошке контроле бити уручено писмено обавештење – здравствено упозорење о мерама којих се треба придржавати ради спречавања даљег ширења заразне болести COVID-19.

ПОНОВЉЕНИ КОНКУРСИ МИНИСТАРСТВА СПОЉНИХ ПОСЛОВА, УПРАВЕ ЗА САРАДЊУ СА ДИЈАСПОРОМ И СРБИМА У РЕГИОНУ ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОЈЕКАТА КОЈИ СВОЈИМ КВАЛИТЕТОМ ДОПРИНОСЕ ОЧУВАЊУ И ЈАЧАЊУ ВЕЗА МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ И ДИЈАСПОРЕ И МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ И СРБА У РЕГИОНУ
Министарство спољних послова, Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, расписала је конкурсе за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону, који су отворени од 18. маја 2020. године до 1. јуна 2020. године.   
Све информације о конкурсима и процедури пријављивања можете пронаћи кликом ОВДЕ:

За актуелни режим уласка домаћих и страних држављана у Р. Србију, молимо притисните ОВДЕ:

ПОНУДА AIR SERBIA РЕПАТРИАЦИОНЕ ЛЕТОВЕ ДО БЕОГРАДА ИЗ НЕКИХ ЕВРОПСКИХ ГРАДОВА УЗ ПЛАЋАЊЕ НАДОКНАДЕ

Информацију AIR SERBIA можете преузети овде

Самостални пут:

Захтев за добијање дозволе МУП за прелазак границе и улазак у Србију посноси се преко Амбасаде. Потребно је да доставите следеће податке:
- Име и презиме,
- Број пасоша
- ЈМБГ
- Адреса на којој цете се налазити у Србији у време самоизолације, као и адреса пребивалишта уколико се те адресе разликују,
- Разлог – приоритет.
- Дестинацију, Термин и број лета за који имате резервисану карту,
- Копнени гранични прелаз са Србијом.

Процедура добијања дозвола траје пар дана, а МУП одлучује у складу са приоритетима и за групе грађана.

Лица којима се одобри улаз у Р. Србију су у обавези да сносе сама све трошкове пута – авиокарте до дестинације,
- Превоз од аеродрома до границе са Србијом
- Сама организују превоз од границе до својих пребивалишта.
Указујемо да је неопходно поштовање прописа свих држава кроз које лица пролазе, посебно она која се тичу забране кретања у одређено време.

Трансфер од аеродрома до границе реализује се у пратњи Амбасаде и полиције.
На граничном прелазу приликом уласта у Србију сва лица подлежу санитарно-здравственој контроли и добијају решење о даљем поступку.

Да би видели Упутство шведског миграционог уреда у случајевима прекорачења дозвољеног боравка у Шведској, молимо притисните ОВДЕ

      За дигиталне садржаје установа културе на страним језицима – 2020, притисните ОВДЕ

Глобална претња изазвана пандемијом вируса COVID-19 показала је неопходност солидарности и заједничке борбе у циљу спречавања и контроле даљег ширења вируса.

Имајући у виду наведено, обавештавамо све заинтересоване фондације, правна и физичка лица да, уколико желе, могу извршити трансфер финансијских средстава преко централног наменског рачуна за прикупљање донација у циљу сузбијања последица епидемије у Републици Србији.

Донације се могу извршити у еврима, доларима и швајцарским францима.

Сврха донација је помоћ у борби против епидемије болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2.

Рачун у валути EUR:

Frankfurter Sparkasse

IBAN: DE 93500502010200721925

SWIFT/BIC: HELADEF1822

Рачун у валути USD:

Frankfurter Sparkasse

IBAN: DE 44500502010254022561

SWIFT/BIC: HELADEF1822

Рачун у валути CHF:

Frankfurter Sparkasse

IBAN: DE 92500502010254022570

SWIFT/BIC: HELADEF1822

Унапред се захваљујемо свим доброчинитељима који и у овим тешким временима показују саосећање и солидарност са својим сународницима. 

За приступање Порталу за размену дигиталних међународних пројеката у области културе иде се на линк: 

За пријављивање на сајт користи се мејл: digitalnopredstavljanje@kultura.gov.rs 

а шифра је: Kulturarazmena2020 

Драги сународници

Уз захвалност што поштујете неопходне мере за превенцију ширења вируса COVID-19, желимо да са Вама поделимо виртуелни културни садржај који је припремило Министарство културе и информисања Републике Србије и који је доступан на следећим линковима:
 

http://www.kultura.gov.rs/cyr/aktuelnosti/virtuelne-ture-kroz-kulturne-sadrzaje-

https://www.digitalnasolidarnost.gov.rs/#digitalnasolidarnost

https://kultura.rs/

Са надом да ће Вам дигитална културна понуда олакшати боравак код куће за време кризе, желимо Вама и Вашим породицама одлично здравље и свако добро! 

У складу са чланом 5. Уредбе о мерама за време ванредног стања коју је 17.03.2020. године усвојила Влада Републике Србије прекидају се све изборне радње у спровођењу избора за народне посланике, који су расписани за 26. април 2020. године.

Републичка изборна комисија, као орган који спроводи поступак избора за народне посланике Народне скупштине, донела је решење о прекиду изборних радњи за време док траје ванредно стање, с тим да ће се изборни процес, укључујући и рокове за вршење изборних радњи, наставити у складу са одлуком о престанку ванредног стања.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ!

У циљу сузбијања ширења заразне болести изазване вирусом COVID-19, Конзуларно одељење Амбасаде Републике Србије у Стокхолму, обавештава све држављане Републике Србије који бораве на јурисдикционом подручју овог дипломатско-конзуларног представништва, да ће се почев од 17.03.2020. године, до даљег, рад са странкама ограничити само на хитне и неодложне случајеве.
Рад на пословима биометријске аквизиције, подношење захтева за нови пасош и уручење израђених путних исправа, такође се ограничава на хитне и неодложне случајеве.

Ова мера биће на снази све док траје опасност од заразе, а о њеном стављању ван снаге накнадно ћемо обавестити грађане путем интернет странице Амбасаде Републике Србије у Стокхолму.
Моле се грађани да нас у хитним случајевима, пре доласка у Амбасаду – Конзуларно одељење, претходно контактирају путем mеjla konzul.rs@telia.com или на број телефона Амбасаде.

У складу са препорукама Владе Републике Србије моле се грађани који живе и раде у Шведској или Летонији да сва путовања у Републику Србију, која нису неопходна одложе до даљег. Напомињемо да ће свим држављанима Републике Србије који долазе из иностранства, на граничном прелазу бити уручено решење о обавезној самоизолацији (14 или 28 дана). Двојни држављани могу ући у Републику Србију само уз важећи пасош Републике Србије или путни лист Републике Србије.

О мерама које је Република Србија предузела са циљем спречавања заразе вирусом  COVID-19 можете се информисати на sajtu Vlade Republike Srbije  i Ministarstva zdravlja Republike Srbije.

Хвала на разумевању.

Обавештавамо да је Влада Републике Србије на седници одржаној 15.03.2020. г, донела Одлуку о измени Одлуке о проглашењу болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2 заразном болешћу, којом се тачка 4 Одлуке мења и гласи:

„ 4. Ради заштите о уношења заразних болести на територију Републике Србије, страним држављанима надлежни органи привремено ће забранити улазак у Републику Србију.
Мера из става 1 ове тачке не примењује се на:

1) посаде теретних моторних возила приликом обављања међународног превоза у друмском саобраћају. У случају међународног транзитног превоза терета у друмском саобраћају, исти се ограничава на период не дужи од 12 часова од момента уласка на територију Републике Србије;

2) посаде теретних бродова који превозе робу у једну од домаћих лука. У случају транзитне пловидбе на међународном водном путу на територији Републике Србије, исти се ограничава на период не дужи од 90 часова за бродске саставе и 60 часова за самоходне пловидбе од момента уласка на територију Републике Србије у случају узводне пловидбе, односно на период не дужи од 72 часа за бродске саставе и 54 часа за самоходне пловидбе од момента уласка на територију Републике Србије у случају низводне пловидбе; 

3) возопратно особље железничких возила која улазе у зону граничних станица утврђених међудржавним споразумима;

4) посаде и кабинско особље ваздухоплова чије је крајње одредиште Република Србија или су у транзиту преко међународних аеродрома Републике Србије;

5) лица која су добила сагласност за улазак у Р. Србију и боравак или транзит кроз Републику Србију од Радног тела Владе који чине представници Министарства здравља, Министарства спољних послова, Министарства унутрашњих послова и Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Радно тело Владе одредиће услове и ограничења транзита, односно боравка лица којима је дата дозвола за улазак у Републику Србију;

6) хуманитарне конвоје под обавезном пратњом уговореном дипломатским путем; 

7) акредитоване чланове особља страних дипломатско-конзуларних представништава и канцеларија међународних организација, као и чланови њихових породица који су носиоци посебних личних карата, односно идентификационих докумената издатих од стране Министарства спољних послова и Генералног секретаријата Владе;

8) страни држављани који имају одобрен боравак или стално настањење у Републици Србији.“

Тачка 4а мења се и гласи:

„4а: Држављани Републике Србије  и лица из тачке 4. став 2. подтач. 8) ове одлуке, који долазе из држава, односно подручја са интензивном трансмисијом болести COVID-19, односно жаришта епидемије, и то из Швајцарске Конфедерације, Републике Италије, Исламске Републике Иран, Румуније, Краљевине Шпаније, Савезне Републике Немачке, Француске Републике, Републике Аустрије, Републике Словеније и Републике Грчке, упућују се у изолацију у трајању од 28 дана, а домаћим држављанима и лицима из тачке 4. став подтачка 7) ове одлуке који долазе из других држава, одређује се мера стављања под здравствени надзор на акутно респираторно обољење изазвано новим Корона вирусом SARS-CoV-2  у трајању од 14 дана (изолација у кућним условима).“

Одлука је ступила на снагу 15. марта 2020. године и остаје на снази до даљег.

Двојним држављанима се скреће посебна пажња да у Р. Србију могу да уђу само уколико презентују пасош Р. Србије, а не страни пасош.
 

Привремено су затворена 44 гранична прелаза Републике Србије за друмски, железнички и речни саобраћај према Мађарској, Румунији, Бугарској, Црној Гори, Хрватској, Северној Македонији и Босни и Херцеговини.

Списак привремено затворених граничних прелаза објављен је на сајту министарства унутрашњих послова:

http://www.mup.gov.rs/wps/wcm/connect/043d0ab9-03df-4f61-b6d4-069fd4e3d675/SPISAK+PRIVREMENO+ZATVORENIH+GRANICNIH+PRELAZA.pdf?OD=AJPERES&CVID=n3eXNZH

Да би видели комплетну информацију у вези корона вируса - измена Одлуке Владе Републике Србије, молимо притисните ovde.

У складу са мерама Владе Републике Србије за спречавање ширења и сузбијање заразне болести COVID-19, Министарство спољних послова препоручује држављанима Републике Србије који бораве у иностранству да сва путовања у Републику Србију која нису неопходна одложе до даљег, нарочито уколико планирају долазак из земаља, односно подручја са интензивном трансмисијом болести COVID-19. 

Да би погледали нове мере Владе у циљу сузбијања корона вируса, притисните овде.

Амбасада Републике Србије у Стокхолму

12. март 2020. године

Редовни парламентарни избори биће одржани 26. априла 2020. године.
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА БИРАЧЕ СА БОРАВИШТЕМ У ИНОСТРАНСТВУ О ОСТВАРИВАЊУ БИРАЧКОГ ПРАВА НА ИЗБОРИМА ЗА НАРОДНЕ ПОСЛAНИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

http://www.mfa.rs/sr/index.php/teme/-2020?lang=cyr

http://mduls.gov.rs/obavestenja/obavestenje-za-birace-sa-boravistem-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-izborima-za-narodne-poslnike-narodne-skupstine/

Указујемо да бирачко право имају држављани Републике Србије са пребивалиштем у Републици Србији, што је регулисано чланом 10 Закона о избору народних посланика. Наведени члан гласи: „Право да бира посланика и да буде биран за посланика има пунолетан пословно способан држављанин Републике Србије са пребивалиштем у Републици Србији“.
Право да гласају у иностранству имају пунолетни држављани Републике Србије који живе у иностранству, а имају пријављено пребивалиште у Републици Србији, као и држављани Републике Србије који на дан гласања бораве у иностранству. Молимо да пре пријаве обавезно проверите да ли сте уписани у јединствени бирачки списак. То можете учинити на основу јединственог матичног броја (ЈМБГ).

Проверу да ли сте уписани у бирачки списак можете извршити овде:

http://https://upit.birackispisak.gov.rs/

Уколико желите да се пријавите за гласање у иностранству, у Амбасади Републике Србије у Стокхолму, а испуњавате законске услове, потребно је да доставите читко попуњени Захтев за упис у бирачки списак података да ће бирач гласати у иностранству и копију важећег пасоша или личне карте Републике Србије на адресу Амбасаде Републике Србије у Стокхолму. Документа можете доставити електронском поштом konzul.rs@telia.com (subject: презиме и име – пријава за гласање), факсом на број: Fax  08/218 495, или поштом на адресу: Embassy of the Republic of Serbia, Stockholm, Valhallavägen 70, 100 41, box 26209.

Захтев за гласање у иностранству можете преузети овде ovde.

Уколико утврдите да нисте уведени у Јединствени бирачки списак, а испуњавате законске услове,  потребно је да доставите читко попуњени Захтев за упис у јединствени бирачки списак и копију пасоша или личне карте Републике Србије, као и попуњени Захтев за гласање у иностранству, на адресу Амбасаде Републике Србије у Стокхолму. Документа можете доставити електронском поштом konzul.rs@telia.com (subject: презиме и име – пријава за увођење у ЈБС), факсом на број: Fax  08/218 495, или поштом на адресу: Embassy of the Republic of Serbia, Stockholm, Valhallavagen 70, 100 41, box 26209. 

Образац пријаве за упис у бирачки списак података да ће бирач гласати у иностранству можете да преузмете овде.

Захтев за гласање у иностранству може се поднети преко дипломатско-конзуларног представништва, почев од 05.03.2020. године а најкасније пет дана пре закључења јединственог бирачког списка, односно до поноћи 04.04.2020. године.

Амбасада Рeпублике Србије у Краљевини Шведској је организовала пријем поводом обележавања Дана државности Републике Србије, 18.фебруара у „Европској кући“ -седишту Делегације ЕУ у Стокхолму. Догађају се одазвало 207 гостију, укључујући представнике шведских институција, на челу са првом заменицом председника Риксдага Осом Линдестам и генералном директорком за ЕУ у шведском Министарству иностраних послова Хелен Едвардс, дипломатског кора, СПЦ и српске дијаспоре (чланови удружења и клубова из Стокхолма и Гетеборга, привредници и културни ствараоци).
Након извођења шведске и српске химне, скуп је поздравним говором отворио амбасадор Момчиловић. Амбасадор је, током излагања, укратко подсетио на историјат српско-шведских дипломатских односа који ове године бележе 103. годишњицу од успостављања, уз осврт на ситуацију у региону Западног Балкана и актуелну билатералну сарадњу, реализоване посете српских званичника Стокхолму током протекле године и очекивање наставка успешне сарадње и кроз организацију посета високих шведских функционера Београду у предстојећем периоду.
Као и претходних година, овогодишњи пријем поводом Дана државности је представљао добру прилику за окупљање и размену мишљења представника српске дијаспоре из различитих делова Шведске.

Министарство културе и информисања Републике Србије, расписује годишњи
1.  Конкурс за суфинансирање пројеката у области превођења репрезентативних дела српске књижевности у иностранству у 2020. години.
2. Конкурс за финансирање или суфинансирање пројеката у области културних делатности Срба у иностранству у 2020. години
Информације, услови и начин реализације Конкурса, могу се наћи на следећем линку: 

http://www.kultura.gov.rs

Право учешћа на конкурсу имају установе, уметничка и друга удружења и организације/правна лица, а која су регистрована у Р. Србији изван територије Републике Србије, односно професионални страни издавачи регистровани искључиво или претежно за издавачку делатност, ван територије Р. Србије.
Конкурси су отворени до 16. марта 2020. године.
Пријава се врши директно, на адресу Министарства културе и информисања, Влајковићева 3, Београд.
За додатне информације о конкурсу заинтересовани могу да контактирају Младена Весковића у Министарству културе и информисања, путем електронске поште  mladen.veskovic@kultura.gov.rs или на телефон бр. +381 11 3398-026. 

Градска управа Града Београда - Секретаријат за културу и Дечји културни центар Београд организују 22. међународни ликовни конкурс „Радост Европе“. 
На конкурсу могу учествовати појединци, предшколске установе, школе, дечији ликовни атељеи, дечји културни центри и сличне дечје установе и асоцијације. Право учешћа имају сва деца света од 4 до 18 година, а избор теме је слободан. Радови морају бити оригинални и рађени самостално, настали у 2019. или 2020. години и не смеју бити раније излагани на другим међународним конкурсима и изложбама. Приспели радови се неће враћати. Рок за приспеће радова је 1. јул 2020. године.

Радове слати на адресу: 
Дечји културни центар Београд,
Таковска 8,
11 000 Београд, Србија

Формулар и ширу информацију можете наћи на: 

https://www.dkcb.rs/radost-evrope/radost-evrope-likovni-konkurs/

Девети Фестивал  новог филма с Балкана између 14. и 16. фебруара с продужетком новог Клуба љубитеља филма БАЛКАН понедељак у Зити - 9, 23. марта и 11. маја
Фестивал Новог Филма с Балкана, заједно с Шведским филмским институтом, градом Стокхолмом, АБФ Стокхолм, и Шведским институтом позива вас на девети Фестивал новог балканског филма 2020 у ЗИТИ најстаријем биоскопу у Стокхолму између 14-16. фебруара 2020.
За ових девет година приказали смо преко 100 дугометражних играних филмова, преко 200 кратких и документарних. Угостили смо преко стотину гостију, филмских ствараоца с Балкана. Приређивали панеле, разговоре, редионице и дискусије на тему филма. Поделили смо преко 60 награда за најбоље филмове, најлепше женско стваралаштво на филму, награде публике и специјалне награде. Ћири су нам били највећа имена из света филма у Шведској Лена Ендре, Тобијас Јелм, Оса Калмер, Стиг Ларсон, Сирил Хелман, Ивица Зубака. Много покретних слика је прошло севером Еверопе захваљујући БаНеФФу.
Не би да се хавлимо али смо највећи филмски фестивал који приказује филмове с Балкана и региона у свету, ван полуострва, места пресека истока и запада, врата Европе. Овогодишњу слекецију чине филмови из Србије Делиријум Тременс редитеља Горана Марковића, победника Фестивала 2018. с филмом Слепи путник на броду лудака, Краљ Петар Први редитеља Данила Ристовског, Засшаванака за војнике редитеља Предрага Гаге Антонијевића, као и филмови из региона Северне Македоније Бог постоји и његово име је Петруња, редитељке Теоне Митеске, Хрватске Дневник Дијане Будисављевић у режији Дане Будисављевић, филм из Црне Горе ГРУДИ редитељке Марије Перовић, као и копродукција Америке, Босне и Херцеговине и Србије Шавови, филм редитеља Мирослава Терзића. Из Русије нам стиже филм Балканска међа редитеља Андреја Волгина, а из Бугарске Слика с Јуки редитеља Лахезара Аврамова. 
Девет филмова оцењиваће професионални жири угледних филмских радника у Шведској: глумац Јими Линдстром, Алберт Аврамовић – продуцент, Марио Адамсон  - продуцент и шеф преса  Шедској филмског института Јан Јорансон.  Нагараде ће бити доделљиване у исте четири главне категорије: Најбољи филм, Најбољи женски филмски рукопис, Награда публике и Специјалне награде.
Специјална гошћа овогодишњег Фестивала је Наташа Дракулић сценаристкиња и писац за децу и одрасле, уредница на РТС дечијег програма и ко-сценриста филма Заспаванак за војнике. Она ће се представити својим филмом али говориће и о занимљивим серијама које ради и плановима за будућност.
У току Фестивала биће представљене туристичке лепоте Балкана кроз приз,у филма преко Етос Травел-а, а биће одржана радионица и панел на тему женско филмско стваралаштво на Балкану!
Сигурно је да не можемо да пребројимо све активности за време Фестивала као например завршну журку у О-барену у Стурехофу у центру града, када ћемо Стокхолм претоврити у музичку бомбу добре забаве и дружења с Балкана.
Карте се купују на билатарници биоскопа ЗИТА
Биргер Јарлсгатан 37, или као ФЕСТВАЛСКА пропусница за све пројкеције заједно.
БаНеФФ 2020 турнеја наставља после према градовима: Норкопинг, Гетеборг, Малме, Вестерос, Умео, Норвешку - Осло, Берген и за Финску. Више детаља на  www.baneff.com
Контакт с главним организатором Balkan New Film Festival  - BaNeFF 2020, www.baneff.com, mail: info@baneff.com, tel. 08 221190

ДОБРОДОШЛИ!!! на једно узбудљиво филмско путовање које каже више него обични биоскоп
Срдачно Јелена Мила, директорка фестивала

Амбасада Pепублике Србије неће радити у понедељак, 17. фебруара 2020. године због обележавања Дана државности Републике Србије. Конзуларно одељење Амбасаде ће дежурати само за хитне случајеве.

У препуној сали Шведске краљевске академије, 3.фебруара о.г, одржано је предавање, са пратећим концертом, посвећено једном од најчувенијих шведских композитора Карлу Микaелу Белману. Ради се о истакнутом шведском уметнику из осамнаестог века који је, поред компоновања дела класичне музике, и сам био њихов извођач на лаути.
У уметничком делу програма, када су се изводиле Белманове композиције, наступио је дипломатски трио, који су представљали Кристијан Шоненбергер, клавир (швајцарски амбасадор), Драган Момчиловић, класична гитара (амбасадор Србије) и Бернард Граф, виолина (супруг аустријске амбасадорке). Дипломатски трио је пратила Шарлота Хулт, позната шведска оперска певачица. Они су извели пет Белманових композиција, које је шведска публика срдачно поздравила.
Иначе, у сали Шведске краљевске академије, пре више од два века, наступао је и сам Белман, а ово престижно место представља, сваке године, и центар окупљања Нобелових лауреата, који ту држе своје приступне говоре.

Министарство спољних послова Републике Србије, Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, расписала је годишњи Конкурс за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону  у 2020. години. Конкурс је отворен од 20. јануара  до 10. фебруара 2020. године. Информације, услови и начин реализације Конкурса, могу се наћи на следећем линку: 

http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Право учешћа на конкурсу имају организације дијаспоре и организације чије је седиште у Републици Србији. На конкурсу немају право учешћа директни или индиректни корисници буџетских средстава, појединци или привредни субјекти. Реализација пројекaта предвиђена је до 28. фебруара 2021. године.

Заинтересовани су дужни да пројекте доставе најкасније до 10. фебруара 2020. године, у затвореној коверти са назнаком ,,За конкурс за дијаспору”, уз навођење области конкурса, у складу са обрасцем за пријаву и писање пројекта, Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Кнеза Милоша 24-26, 11000 Београд, лично или поштом препоручено. Неблаговремене пријаве и непотпуна документација неће бити узети у разматрање.

За детаљније информације молимо притисните ОВДЕ: https://www.nbs.rs/internet/latinica/20/plp/finansijski_vodic_za_povratnike.pdf

Амбасада неће радити у среду, 1. jануара и четвртак, 2. јануара 2020. године због прославе новогодишњих празника. Конзуларно одељење Амбасаде ће дежурати само за хитне случајеве.

Амбасада неће радити у уторак, 24. децембра, среду, 25. децембра и четвртак, 26. децембра 2019. године, као и у уторак, 7. јануара 2020. године због прославе Божића. Конзуларно одељење Амбасаде ће дежурати само за хитне случајеве.

Министар за заштиту животне средине Републике Србије Горан Триван је боравио у посети Краљевини Шведској, 25-26.новембра 2019, током које се састао са шведском министарком за животну средину и климу и заменицом премијера Изабелом Левин, генералним директором Шведске агенције за заштиту животне средине Бјорном Рисингером и генералним директором Шведске агенције за хемикалије Пером Енгквистом. Такође, делегација Министарства заштите животне средине Р.Србије је имала сусрет и са заменицом директора за Европу и Латинску Америку у Шведској агенцији за међународну развојну сарадњу Кристином Хартлер.
У свим разговорима су потврђени добри билатерални односи и посвећеност две земље развијању чвршће сарадње о питањима заштите животне средине. Министар Горан Триван је на састанку са министарком Левин представио активности и резултате рада Министарства у контексту припрема за отварање поглавља 27 (животна средина) у оквиру процеса приступања Србије чланству у ЕУ. Шведска министарка Изабела Левин је позитивно оценила досадашње резултате Србије на унапређењу стања животне средине, изражавајући подршку даљим напорима у овој области и остварењу европске перспективе Србије. На састанцима са представницима надлежних шведских агенција оцењено је да могућности за јачање сарадње Србије и Шведске у заштити животне средине постоје у оквиру спровођења постојећих пројеката у Србији, пре свега за  пречишћавање отпадних вода и управљање комуналним отпадом, као и нових пројеката на регионалном, националном и локалном плану.

Удружење новинара Србије (УНС), уз подршку Министарства спољних послова Србије, организује „Девету конференцију новинара и медија дијаспоре и Срба у Региону“. Конференција ће се одржати 26. децембра 2019. године у Прес центру Удружења новинара Србије, Београд, Кнез Михајлова 6.

Девета конференција биће посвећена умрежавању медија матичне државе који прате дијаспору и Србе у региону са српским медијима, организацијама и удружењима из иностранства. На конференцији ће бити представљене специјализоване редакције и програмски садржаји ЈМУ РТС и ЈМУ РТВ, али и мреже сарадника из иностранства, са циљем међусобног повезивања и размене материјала који доприносе подизању видљивости активности дијаспоре и Срба у региону, превасходно на плану очувања националног културног идентитета.

Конференција није само намењена професионалцима из медијске сфере, већ треба да допринесе и унапређењу медијске и дигиталне писмености припадника дијаспоре и Срба из региона који раде на порталима удружења и организација.

Заинтересовани представници медија из иностранства, који креирају садржаје на српском језику, могу да доставе пријаве за учешће на Конференцији на адресу:  pc@uns.org.rs

У позоришту „Pygméteatern“ у Стокхолму је 4.новембра о.г. одржано књижевно вече посвећено Петеру Хандкеу, добитнику Нобелове награде за књижевност за 2019. годину, у организацији Јелене Миле, оснивача стокхолмског „Новог балканског филмског фестивала - BaNeFF“. Амбасада Републике Србије у Шведској је, такође, подржала и сарађивала на овом пројекту.
Током скупа под називом „Песма за трајање“, Јелена Мила, која је и драмски уметник, читала је одломке из Хандкеових дела на српском и шведском језику, уз музичку пратњу концертне солисткиње Љубице Секулић (Бахова дела за виолу).
Након књижевне вечери, којој су присуствовали већином представници српске дијаспоре у Шведској, као и представници Амбасаде Републике Србије у Стокхолму, уприличена је и пројекција филма режисера Вима Вендерса из 1987.године „Небо над Берлином“, за који је сценарио делом писао и Петер Хандке.

Амбасада Pепублике Србије неће радити у понедељак, 11. новембра 2019. године због обележавања Дана примирја у Првом светском рату.

Влада Републике Србије, на седници одржаној 24. октобра 2019. године, донела је Одлуку о укидању виза за држављане Републике Јерменије, носиоце обичних пасоша. Држављани  Републике Јерменије могу да улазе, транзитирају и бораве на територији Републике Србије најдуже до деведесет (90) дана од датума уласка у Републику Србију, у периоду од сто осамдесет (180) дана, уколико не постоје сметње из чл. 15. Закона о странцима. Одлука је објављена у „Службеном гласнику Републике Србије“ бр. 76/2019 од 25. октобра 2019. године и ступа на снагу 02. новембра 2019. године. 

Шведско „Kраљевско драмско позориште - Драматен” из Стокхолма 2. новембра 2019. гостује са представом „Једна шведска летња ноћ“ у Народном позоришту у Београду. Више информација могу се наћи на сајту Народног позoришта у Београду - 

https://www.narodnopozoriste.rs/kraljevsko-dramsko-pozoriste-dramaten-iz-stokholma-2-novembra-gostuje-sa-predstavom-jedna-svedska-letnja-noc

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије Бранислав Недимовић боравио је у билатералној посети Шведској, 19-20.септембра 2019. Том приликом, састао се са шведском министарком за рурална питања Јени Нилсон, генералном директорком Шведске агенције за међународну развојну сарадњу - СИДА Карин Јемтин и сарадницима, генералном директорком Шведске агенције за храну Аником Солстрем, као и представницима Пољопривредног универзитета у Упсали - деканом Маријом Кнутсон Ведел, ректором за међународну сарадњу Илвом Хилбур, шефовима катедри за екологију и продукцију житарица Аном Лундхаген и Каролином Глин и професором Велемиром Нинковићем.
Током разговора министра Недимовића са министарком Нилсон, размотрене су могућности за унапређење сарадње две земље у домену пољопривреде, посебно на плану производње и пласмана српских органских пољопривредних производа на шведско тржиште. Главне теме састанака у Шведској агенцији за храну и СИДА обухватиле су упоредну праксу у домену сертификације производа, те потенцијал за јачање трговине пољопривредним производима са Шведском, нарочито извоза српског органског сушеног бобичастог воћа. Сусрети на Пољопривредном универзитету у Упсали су искоришћени за упознавање са начином функционисања и организације ове академске установе, као и за интензивирање постојеће билатералне размене студената и научног особља са одговарајућим универзитетима у Србији.
Такође, током посете, министар Недимовић се срео и са потенцијалним шведским увозницима српске органске хране, који су најавили посету Београду, ради ступања у контакт са српским компанијама за производњу и прераду воћа.

http://www.thehague.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Rep.of_Serbia_Candidate_for_the_UNESCO_2019_2023.pdf

Обавештавамо вас да су 19. јуна 2019. године донете Одлуке о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону. Одлуку можете преузети на следећим линковима:

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-REGION-2019-1.pdf

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-DIJASPORA-2019.pdf

Државни секретар Министарства спољних послова Републике Србије Немања Стевановић учествовао је на Министарској конференцији високог нивоа о Западном Балкану, у Стокхолму, 24. јуна 2019. године, коју су традиционално, трећи пут по реду, организовали Министарство иностраних послова Краљевине Шведске и Делегација Европске комисије у Стокхолму. Претходне конференције са фокусом на Регион одржане су у Стокхолму у децембру 2015. и мају 2017. године.

Овом приликом, у оквиру Конференције у „Европској кући" - седишту Делегације Европске комисије у Стокхолму, одржана је панел дискусија, посвећена европској перспективи и развоју региона Западног Балкана, уз уводна обраћања шведске министарке иностраних послова Маргот Валстром и директора за Западни Балкан у Европској комисији Руиз Калавере, као и излагања министара спољних послова, државних секретара и других представника из Региона ЗБ.

У свом обраћању на панелу, државни секретар Стевановић је истакао опредељеност Србије за остварење пуноправног чланства у Европској унији, те конкретне резултате постигнуте на плану спровођења реформи, уз оријентисаност ка даљем јачању добросуседских односа и унапређењу регионалне сарадње. Посебно је указао на значај решавања питања КиМ као предуслова за дугорочну стабилност Региона. У том контексту, у циљу повратка дијалогу, назначио је неопходност повлачења одлуке Приштине о увођењу такси на српску робу, као и уздржавања од предузимања других провокативних, једностраних мера.

На маргинама Конференције, државни секретар Немања Стевановић је имао тет-а-тет билатерални сусрет са домаћином, министарком иностраних послова Краљевине Шведске Маргот Валстром, током кога је потврђена шведска подршка европском путу Србије и Региона Западног Балкана, уз истицање да је остварење европске перспективе Западног Балкана важно за његову стабилност и просперитет, али и да је у дугорочном интересу ЕУ. Обострано је констатована потреба за даље снажење билатералне сарадње Србије и Шведске на економском и инвестиционом плану.

Након политичког дела Министарског скупа о Западном Балкану у Стокхолму, одржан је и бизнис форум, уз учешће шведске министарке за трговину и нордијску сарадњу Ан Линде, представника Шведског инвестиционог и трговинског савета – „Business Sweden", надлежних министара економије са ЗБ, као и функционера престижних шведских компанија заинтересованих за улагања у Региону. Републику Србију је на овом делу Конференције, под називом „Економски развој на ЗБ – приоритетни сектори за финансијску подршку из фондова ЕУ и Међународних финансијских институција", представљао министар без портфеља задужен за иновације и технолошки развој Ненад Поповић, који је имао излагање о развоју иновационог амбијента у Србији, уз истицање улоге млађе генерације.

Амбасада Pепублике Србије неће радити у петак, 21. јуна 2019. године због прославе летње дугодневице.

Амбасада Pепублике Србије неће радити у четвртак, 6. јуна 2019. године због Националног дана Краљевине Шведске.

Амбасада неће радити у четвртак, 30. маја 2019. године због обележавања Спасовдана.

ПРОТОКОЛ ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ВЛАДЕ УЈЕДИЊЕНИХ АРАПСКИХ ЕМИРАТА О УКИДАЊУ ВИЗА ЗА НОСИОЦЕ ДИПЛОМАТСКИХ, СЛУЖБЕНИХ, СПЕЦИЈАЛНИХ И ОБИЧНИХ ПАСОША
Протокол између Владе Републике Србије и Владе Уједињених Арапских Емирата о укидању виза за носиоце дипломатских, службених, специјалних и обичних пасоша ступио је на снагу 12. маја 2019. године.
На основу овог Протокола држављани Републике Србије и Уједињених Арапских Емирата, носиоци наведених пасоша, имају право на улазак, излазак, транзит и боравак на територији друге стране без визе и бесплатно, у трајању најдуже до 90 (деведесет) дана у периоду од 6 (шест) месеци, преко граничних прелаза за међународни путнички саобраћај.