| |     latinica | english  
Насловна
Јавни позив за подношење предлога за доделу национлних признања за изузетн допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачања веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону

Обавештавамо да је министар спољних послова Н. Селаковић, донеоодлуку број 334/30-2021/01, дана 2. августа о.г. којом се расписује јавни позив за подношење предлога за доделу националних признања за изузетан допринос, државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону

Предлог за доделу националног признања може поднети:
- организација дијаспоре и организација Срба у региону;
- удружења чије су делатности или део делатности, усмерене на област за коју се предлаже додела националних признања;
- дипломатско – конзуларна представништва Републике Србије;
- цркве и верске заједнице;
- предлог за доделу националног признања „Мајка Србија“ могу поднети и јединице локалне самоуправе у Републици Србији;

Увид у расписани јавни позив можете извршити на следећим линковима:
Линк 1:
Линк 2:



Конкурс за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону

Обавештавамо да је министар спољних послова Н. Селаковић, 19. јуна о.г. донео одлуке о  расписивању конкурса за суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону.

Увид у расписане конкурсе за суфинансирање пројеката можете извршити на следећим линковима ОВДЕ:

и ОВДЕ:


 



Председник Вучић: Одлучили смо - наш циљ је ЕУ, али је Кина важан партнер

22. јул 2021. године

Ми смо се одлучили - наш циљ јесте и остаје ЕУ, истакао је председник Србије Александар Вучић у интервјуу немачком дневнику „Ханделсблату“ и да за Србију не постоји никаква алтернатива, али нагласио и да је Кина важан партнер Србији, а задатак државе да води бригу о интересу својих грађана.

Он је тако одговорио на питање шта ће Србија изабрати када једном буде морала да бира између тесних односа са Пекингом или ЕУ. Вучић је нагласио да Србија жели да постане пуноправна чланица ЕУ

„Нас повезује историја, заједничка култура, чланице ЕУ су без премца већ сада наши најважнији партнери“, објаснио је и додао да је трговинска размена Немачке и Кине 3.000 пута већа него Србије и Кине, а, приметио је, и поред тога се послови Србије са Кином приказују као проблем.

На констатацију да немачка канцеларка Ангела Меркел није честитала стоту годишњицу КП Кине, а да је он то учинио, одговорио је да Србија није Немачка, већ мала земља. На додатно инсистирање шта ће урадити Србија ако мора да бира између ЕУ и Кине подвукао је да се Србија већ одлучила, да јој је био и остао циљ чланство у ЕУ.

„Наши највећи инвеститори су из ЕУ. На ЕУ отпада 67 одсто наше трговине. Плус 17 одсто са земљама региона које се све налазе на путу ка ЕУ. Без ЕУ не можемо преживети“, додао је он.

„Али можемо ли много тога доброг спровести са Кином - наравно. И то чинимо, као и Немачка“, истакао је Вучић, а на примедбу да се критикује квалитет пројеката Пута свиле, пре свега због кинеских радника, одговорио да је квалитет путева или мостова, коју Србија гради са Кином, одличан.

„Дајемо посао онима који нам поднесу најбољу понуду. Због тога кажем Европљанима који критикују кинеске пројекте у нашој земљи - понудите нам пројекат за један евро више и добићете га“, нагласио је он.

С тим у вези је указао да Србија са 600 милиона евра помоћи ЕУ гради железничку пругу ка Северној Македонији, наводећи да је понуда била боља од кинеске.

„Често се говори о прузи према Будимпешти са 180 километара кроз територију Србије коју финансира Кина. Али пруга која се гради уз помоћ ЕУ од Београда до северномакедонске границе је дупло дужа и нико не говори о томе. Све је сувише политички“, констатовао је он.

Упитан да ли поздравља планове ЕУ и САД о алтернативној иницијативи Путу свиле, Вучић је рекао да подржава све што доноси предности нашем региону.

„Кинези желе да прошире свуда своје присуство, али многи процеси на Западу, искрено речено, су ефикаснији и без проблема. Морамо још много да учимо од Запада, али пристижемо“, казао је Вучић.

Он је указао да је Кина важан партнер Србији и додао да када је почела консолидација државних финансија 2014. наша држава је добила добре услове од Кине за развојне пројекте.

Он је навео и да је на истоку Србије, на молбу ЕУ расписан конкурс за рудник бакра, да шест месеци ниједно европско предузеће није дало понуду, те да су га преузели Кинези.

„Наш посао је да бринемо о људима“, поручио је он.

Подсетио је да је српска привреда у осам и по година порасла за 52 одсто, што за ЕУ значи да би Србија могла бити снажна чланица и мотор за цео регион.

Објашњавајући како се Србија тако добро економски развија он је указао да Србија има одличну радну снагу, која говори енглески, да су друштво и администрација дигитализовани, и да има и најфлексибилнији закон о раду у Европи, као и консолидоване јавне финансије.

Подсетио је да је раније јавни дуг био на 78 одсто БДП, а данас је смањен, захваљујући снажним растом привреде, на 52 одсто.

„Можемо себи приуштити да инвеститорима дамо подстицај за долазак“, додао је он и истакао да Србија нуди помоћ инвестицијама, али да на пример за долазак Центра за развој „Континентал“ мотив нису биле субвенције.

Указао је да је само Србија у овом региону пре пет, шест година покренула дуални образовни систем, који имају Немачка, Швајцарска и Аустрија, да је на десетине хиљада људи у дуалном образовању, а да то цене страни инвеститори, који, уз то, могу тесно сарађивати и са универзитетима.

Немачка, навео је, је најважнији трговински партнер и највећи инвеститор.

Почели смо доласком малих текстилних предузећа из Турске, а сада долазе пре свега велике немачке фирме. Данас у немачким компанијама у Србији ради 71.000 људи“, објаснио је он.

Вучић је казао да је веома важна европска перспектива за инвеститоре, наводећи да „Никек“, „Тоји Тајерс“ или „Мицубиши“ долазе из Јапана у Србију јер је наша држава на стабилном европском путу.

Упитан да ли верује да ће Србија у догледно време постати чланица ЕУ, казао је да се он не жали.

„Сигурно је да смо добили 45 милијарди евра помоћи ЕУ, да бисмо економски били много даље. Уместо тога смо добили од ЕУ 1,6 милијарди евра. Навикли смо да наше успехе сами остварујемо“, рекао је Вучић.

Председник Србије је подсетио да су у Хрватској раније плате биле 2,2 пута веће него у Србији, а данас су веће за свега 1,7 пута.

„Затварамо рупу сопственим снагама. Ако би постали чланица ЕУ онда засигурно не би тражили највеће субвенције“, уверава он.

Рекао је да српски пут следи немачки пут ка Европи, и да Србија жели фер шансу.

„Верујем речима Меркелове. Она је на крају свог мандата и не би морао више да је хвалим. Али она нам је дала стабилност, слободу путовања у ЕУ, помогла у мигрантској кризи 2015. године и министра привреде Алтмајера и друге замолила да тесно сарађују са нама“, подсетио је он.

На питање да ли има назнаке да ће и нова немачка влада подржавати тако Србију, Вучић је изразио уверење да ће тако бити.

„Познајем Армина Лашета, разговарао сам са њим као премијером Северне Рајне Вестфалије. Веома је паметан и разуме ситуацију на Балкану, и засигурно ће као нови канцелар наставити политику Меркелове према нашем региону“, додао је он.

Вучић је, такође, изразио уверење да Русија, ако би се конкретизовало приступање Србије ЕУ, не би слично реаговала као у случају Украјине и да је ту реч о сувереној одлуци Србије.

На додатно питање с тим у вези Вучић је указао да је увек када би се састајао са Владимиром Путином, а било је 18 или 19 састанака, говорио да је захвалан за традиционално тесно пријатељство са Русијом, али и да се Србија налази на јасном ЕУ курсу.

„Упитао је да ли је то наш избор и ја сам одговорио „да, чланство у ЕУ је наш циљ“, додао је он.

Када је реч о „Косову“ Вучић је нагласио да је потребан компромис у вези овог питања.

„Само тако може бити одрживог мира. Србија, а и ја желимо мир. Престанимо са лудостима прошлости. Тада цео регион може постати мотор новог раста за Европу“, рекао је Вучић.

Извор: Танјуг


 



Србија остварила велики успех у области дигитализације

20. јул 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је на скупу посвећеном дигитализацији и ИТ сектору, који је одржан у Њујорку, да је, откако је постала премијерка, најпоноснија на успех Србије у области дигитализације.

Брнабић, која борави у дводневној посети САД, рекла је да је, када је у августу 2016. године изабрана за министарку државне управе и локалне самоуправе, желела да учини све да промени јавну администрацију и оно што јој је као грађанину сметало.

Она је навела да је, када је ступила на дужност премијера, знала шта су јој приоритети и да најпре треба да се дигитализација подигне на виши ниво, да почне реформа образовања и да се ради на јачању економије. 

Веровала сам у земљу која верује у народ, јер је српски народ креативан. Од 1. јуна 2017. године почели смо да радимо као е-Влада, односно да размену података вршимо електронским путем, навела је председница Владе.

Према њеним речима, наши грађани нису више морали да иду, рецимо, у Пореску управу, а од тада је јавна администрација разменила 50 милиона докумената, што значи да грађани нису морали да иду од канцеларије до канцеларије по 50 милиона папира.

Брнабић је истакла да је поносна и на оно што је урађено на пољу образовања откако је на челу Владе, прецизиравши да је у септембру 2017. године уведено програмирање као обавезан предмет у основним школама.

Нико није веровао да то можемо да урадимо, али смо сарађивали са приватним сектором и неким друштвеним организацијама и успели смо у томе. Тренутно смо много испред бројних земаља у Европи и свету, рекла је премијерка.

Председница Владе је указала на то да је ипак најпоноснија била када је постављен камен темељац за научно-технолошки парк у јужној Србији, напоменувши да до сада наша земља има четири научно-технолошка парка.

Она је истакла да је Србија од тада постала једна од најуспешнијих земаља у свету на технолошком пољу, при чему је по неким параметрима међу десет држава у свету, а у неким међу пет, оценивши да је то доказ да се земља може брзо мењати.

Премијерка је, одговарајући на питање о вакцинацији, нагласила да наша држава никад то није гледала као геополитичко питање, већ као здравствено.

Према њеним речима, Србија је разговарала са произвођачима и са Истока и Запада и била је међу првим европским земљама које су потписале уговоре и са компанијом „Фајзер/Бионтек“ и са „Синофармом“.

Нажалост, многе земље су гледале на ово питање као геополитичко. Нама то није било битно, докле год су вакцине безбедне, нагласила је председница Владе и додала да ту није био крај успеху Србије, јер је потребна и добра организација.

Брнабић је објаснила да је организација друга важна ствар у вакцинацији, јер је то логистички веома тежак процес, додавши да је, уз помоћ дигитализације, остварен успех и да се исплатило све што смо радили претходних година.

Она је навела да је Србија брзо успоставила систем преко којег грађани могу да искажу интересовање за вакцинацију против корона вируса и да изаберу коју вакцину желе да приме, као и да буду обавештени поруком када да се јаве на вакцинацију.

Сада могу да се улогујем на телефон, да видим колико је људи примило вакцину, колико се још пријавило, тако да се виде ефекти дигитализације. Све смо направили врло ефикасним и лаким за наше грађане, објаснила је премијерка.

Брнабић је, одговарајући на питање шта осталим земљама света може да поручи како да брже напредују, рекла да је важно да се што више улаже у дигитализацију и едукацију.

Морате да научите децу како да размишљају, а не шта да мисле. Неће сва деца постати ИТ стручњаци, али оно што могу да науче јесте алгоритамски начин размишљања и како да доносе одлуке, поручила је она.

Премијерка је као важну ствар за напредак навела улагање у брз интернет и обезбеђивање инфраструктуре за стартап компаније јер све више и више економија ће бити засновано на стартаповима и иновацијама, нагласивши да треба помоћи људима да покрену фирме и спроведу своје идеје.

Она је, говорећи о друштвеним мрежама, указала на то да су лажне вести постале највећи изазов ових мрежа и остаће још неко време.

То је највећи изазов са којим се, као премијер, сусрећем, посебно током пандемије корона вируса, рекла је она и додала да су друштвене мреже и велика прилика за политичаре да комуницирају са грађанима.

Извор: www.srbija.gov.rs
Фото: www.srbija.gov.rs



Економски параметри

Председник Републике Александар Вучић представио низ економских параметара који указују на веома добре економске резултате Србије, те стварају услове за оптимистичне пројекције:
- БДП ће на крају 2021. године бити вредан 50,5 или чак 51 милијарду евра; ако и следеће године раст БДП-а буде седам одсто, то нас доводи да БДП буде близу 54 милијарде евра.
- У првом полугодишту ниво директних страних инвестиција увећан је за 18,9 одсто, односно достигао је 1.732 милијарде евра. Надамо се да можемо да изгурамо да дођемо до три милијарде евра ове године. Ипак је и ово година короне, па се не одлучују људи на инвестирање.
- У Србији постоји прилив страних инвестиција на нивоу од 60 или 61 посто за цео регион. Ми смо на нивоу 60 - 61%, остали регион 39 %. Цео регион има значајно мање страних инвестиција него централна Србија.
- У другом кварталу имаћемо привредни раст од 15 одсто, што је апсолутни рекорд за Србију у било ком кварталу. Очекујемо да у овој години будемо први у Европи по расту са плус седам одсто.
- У четвртом кварталу прошле године, у односу на исти период 2016. године,  Србија је дуплирала број запослених у ИТ сектору, док је њихова просечна плата   подигнута са 127.000 на 183.000 динара.
- Очекује се значајно повећање плата, просечна плата у јануару 2022. у Србији биће око 612 евра. Просечна плата у Београду је сада 705 евра, а у јануару би требало да буде 770 евра.
- План да минимална зарада не буде испод 300 евра, што ће бити реализовано до краја ове године. Први пут у историји Србије онај ко има минималац не би имао мање од 300 евра, што ће бити пре краја године. То је значајно померање стандарда, јер смо посебно бринули о сиромашним људима, који су имали 15.000 пре пар година и доћи ће до 35.000 динара.

 



СВИ ИНЦИДЕНТИ НА КИМ 2021


1) 07.01. обијена кућа породице Вучковић, Бабин мост
2) 13.01. директору Канцеларије за КиМ Петру Петковићу забрањен улаз на КиМ
3) 16. 01. на „Jарињу“ забрањен прелаз аутобусу са 40 путника који су носили пакетиће деци

4) 20.01. инспекција упала у Дом Здравља у Штрпцу због вакцина
5) 28.01. помоћнику директора Канцеларије за КиМ Игору Поповићу забрањен улаз на КиМ
6) 02.02. упуцан Србин Бобан Ристић у Лапљем селу
7) 03.02. графит УЧК исписан на кући Крстовића у Гораждевцу
8) 03.02. поломљена застава и јарбол код споменика српским жртвама у Гораждевцу код Пећи
9) 04.02. извршена је крађа aрхеолошких остатака у Испосници Св. Петра Коришког код Призрена

10) 05.02. обијена кућа породице Јовановић у Могили
11) 10.02. билборд УЧК постављен у Чаглавици
12) 10.02. обијена кућа породице Вучковић, село Берково
13) 13.02. забрањен улаз екипи ТВ Пинк и РТВ Краљево
14) 15.02. забрањен улаз екипи РТС, која снима серија Право на сутра
15) 26.02. избоден српски младић М. М. од стране Албанца у Косовској Митровици
16) 28.02. Забрањен улаз на КиМ екипи Рукометног клуба Ариље
17) 03.03. У Грачаници обијен прозор на кући Србина, украдени новац и лична документа

18) 04.03. Двојица Горанаца рањена су у Глобочици од тране двојице Албанаца
19) 05.03. прегажен српски дечак Л. П. у Грачаници од стране Албанца који је побегао с места несреће
20) 06.03. у селу Клокот, општина Косовска Витина, извршено је обијање православне цркве „Свети Петар“ и украден новац (на празник Задушнице)

21) 06.03. у селу Партеш, општина Гњилане, обијена је православна прква „Свете Тројице“, украден новац, ручно рађена плаштаница и икона (на празник Задушнице)

22) 07.03. украдена надгробна плоча на гробљу Бинач
23) 07.03. у селу Шилово, општини Гњилане, у ногу је од стране Албанца упуцан Србин, власник ресторана

24) 12.03. Из парохијског дома у изградњи, поред Храма Светог Апостола Луке, у селу Витомирици, општина Пећ, украден грађевински материјал
25) 12.03. припадници Росу извршили су претрес просторија општине Клокот, претрес породичне куће председника општине Клокот који је ухапшен.

26) 13.03. у месту Драјковце, општина Штрпце, обијена је црква „40 Севастијских мученика“ и украден новац

27) 13. марта, у месту Доња Битиња, општина Штрпце, обијена је црква „Свети Димитрије“.

28) 15.03. у селу Горња Гуштерица, општина Грачаница, обијена је и демолирана опљачкана црква „Свете Недеље“ из које је украден новац

29) 16.03. на административном прелазу Jариње забрањен улазак на КиМ помоћници директора Канцеларије за КиМ Светлани Миладинов

30) 28.03. У селу Шилово, општина Гњилане, обијена је црква „Св. Марка“ и  украден новац и озвучење

31) 25.03. графит УЧК исписан на зиду Здравствене амбуланте у Сувом долу
32) 27.03. на административном прелазу „Табалије“ припадници косовске полиције нису дозволили улаз на подручје КиМ 17. фудбалера ФК „Шумадија Топаоница“

33) 30.03. ухапшена повратница на КиМ Мила Анђелковић којој су Албанци узурпирали породичну кућу
34) 10.04. напад флашама на српске младиће Марка Николића и Милоша Рошића у кафићу на северу Косовске Митровице
35) 12.04. Обијена здравствена амбуланта у селу Гојбуља
36) 13.04. Напад на младића Луку Димитријевића у Грачаници
37) 15.04. махање албанским заставама и покушај упада у КБЦ на северу Косовске Митровице
38) 16.04. директору канцеларије за КиМ Петру Петковићу забрањен улазак на КиМ
39) 18.04. Ухапшена новинарка РТС Тамара Грујић у  Вучитрну
40) 18.04. Демолирана улазна врата Основне школе у Обилићу
41) 26.04. Од стране Албанаца нападнут Лазар Ђорђевић са породицом на свом имању у селу Гојбуља
42) 03.05. Каменована кућа Јаћовића у Косовској Витини
43) 03.05. Разбијено стакло на аутомобилу ђакону из Ораховца
44) 05.05. Мирослава Лукића из Велике Фоче физичку напала тројица Албанаца. Претрпео је прелом носа.
45) 06.05. На Ђурђевдан је група изгредника покушала да скине српску заставу са звонаре цркве Светих Апостола Петра и Павла у Клокоту.
46) 06.05. Каменована је црква Светог Јована Крститеља у центру града Пећи, познатија као Митрополија. На цркви је разбијен прозор.
47) 09.05. Каменована је црква Свете Петке у Косовској Витини.
48) 09.05. у месту Суви До, општина Косовска Митровица, из возила у покрету испаљена су три хица у ваздух

49) 10.05. Каменована је црква Пресвете Богородице у Липљану
50) 11.05. Нападнута кућа повратника Радоја и Милоја Пумпаловића у селу Дубрава, општина Исток. То је пети напад за годину дана
51) 20.05. Поново нападнута кућа породице Јаћовић у Косовској Витини
52) 24.05. у селу Доња Шипашница, општина Косовска Каменица, обијена су улазна врата цркве „Света Петка“, извршена преметачина и отуђени су свете реликвије

53) 26.05. Обијена кућа повратника Сретена Стојиљковића код Новог Брда. Украдена су ми дрва и алат
54) 26.05. Божидару Здравковићу из истог села (засеок Ћерановица, повратничко село Клобукар, Ново Брдо) је обијен помоћни објекат на кући и украден шпорет.
55) 30.05. Поломљена табла са путоказом за манастир Драганац у општини Ново Брдо.
56) 03.06. Исписан графит Велика Албанија на кући расељеног Србина у општини Ораховац
57) 10.06. Упад Косовске полиције на црквени посед Храма Христа Спаса у Приштини, након литургије на Спасовдан која је у овој цркви одржана након 23 године.
58) 10.06. Забрањен је улаз Дарији Кисић Тепавчевић да у својству професора дође на КиМ
59) 11.06. Хуманитарној организацији Стуб Краља Стефана из Новог Сада да уђе на простор КиМ
60) 11.06. Исписани графити на храму Христа Спаса у Приштини на енглеском „Исус мрзи Србе“. Након што су они избрисани, написани су истог дана нови „Симбол шовинизма“ и све то наочиглед полиције. Протести албанаца испред храма због постојања таквог објекта на наводно земљи Универзитета и наводне провокације због литургије.
61) 12.06. Полиција на прелазу Јариње није дозволила улазак на покрајину за два аутобуса у којима су били углавном путници из Београда и Новог Сада а који су кренули у обилазак светиња на КиМ.
62) 14.06. Оскрнављено гробље породице Стојановић и Шарић у Ораховцу.
63) 19.06. Враћен аутобус са 50 верника из централне Србије који су кренули на задушнице на КиМ.
64) 20.06. Украдена струјна инсталација у цркви Светог Уроша у Урошевцу
65) 21/22.06. Забрањен улаз на КиМ Вањи Удовичићу.
66) 21.06. Разваљена врата цркве Светих апостола Петра и Павла у селу Талиновац у Урошевцу. Скинуте електричне инсталације и разбацане иконе.
67) 24.06. Обијена и опљачкана породична кућа Станише Станојевића у српском селу Бабин Мост, у општини Обилић. Извршена је преметачина и украден новац.
68) 26.06. Групи планинара забрањено да из Штрпца и Ски центра Брезовица обиђу врх Шар планине
69) 27.06. Напади на Драгицу Гашић, прву српску повратницу у Ђаковицу. Каменовање стана, лепљење слика мртвих људи, најављени протести НВО са захтевима за исељење.
70) 28.06. Заустављање аутомобила са српским таблицама на путу за Газиместан, претресање, одузимање српских симбола, претресање монахиње и хапшење црногорског држављанина. Два дана касније одређен му је притвор од 30 дана.
Истог дана ухапшено је неколико српских држављана само зато што су певали Ђурђевдан и качили снимке на друштвене мреже.
71) 29/30.06. Украдена тробојка Српске православне цркве и поломљен јарбол на порти манастира Грачаница. Фотографије оскрнављене црквене заставе освануле су на друштвеним мрежама на којима се види како Албанац маскиран у црно и са заставом „велике Албаније“ гази тробојку. Неколико сати касније на друштвеним мрежама освануо је снимак где исти маскирани Албанац пали заставу.
72) 30.06. Драгици Гашић забрањено да угради блиндирана врата на свом стану. Врата су и заплењена.
73) 30.06. 4 лица из Чачка којима је због мајице 'Нема предаје' отворен процес привођења и саслушања пред тужиоцем 28 јуна на Газиместану. Мајице им како они кажу нађене у гепеку аута са Чачак таблицама. Саслушани пред тужиоцем без превода јер им речено да у супротном морају да чекају до сутра. Добили казну од 400 евра коју нису платили одмах те им задржане ЛК од стране КС система.
74) 30.06. Група Албанаца спречила је неколико младића и девојака српске националности из Липљана да поставе кош у локалном парку.
75) 01.07. Освануо графит „АЛБАНИЈА УЧК“ на билборду са сликом манастира Грачаница на путу Грачаница – Лапље село
76) 01.07. Група Албанаца претукла 13-годишњег дечака, Николу П. Добио је модрице и подливе а покидали су му и крстић који је носио око врата.



Председник Вучић учествовао на конференцији „Мини Шенген“

29. јун 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић учествоваo је данас путем видео-линка на конференцији „Мини Шенген“ са председником Владе Републике Албаније Едијем Рамом и председником Владе Републике Северне Македоније Зораном Заевим. Званичници су разговарали о даљим корацима у регионалној сарадњи, као процесу од виталног значаја за напредак Западног Балкана и европског пута у целини.

Саговорници су се сагласили да је земљама Западног Балкана потребно чланство у Европској унији, али и да је исто толико Европској унији потребан Западни Балкан, будући да је регион и окружен границама ЕУ, а земље које стреме чланству деле заједничке европске вредности.

Председник Србије и премијери Албаније и Северне Македоније изразили су жељу да четири европске слободе – кретање људи, робе, услуга и капитала, почну да се примењују што пре широм региона, те да ће у том контексту пружити пуну подршку регионалном заједничком тржишту на Самиту Берлинског процеса, 5. јула.

„Свесни смо тога да само заједничким радом и прихватањем регионалне сарадње у оквиру различитих регионалних иницијатива као што су заједничко тржиште, регионални Шенген, зелени коридори или Берлински процес, можемо да приближимо наше економије, увећамо благостање наших људи и доведемо велике инвестиције, које иначе не би биле могуће ни за једног од нас појединачно“, један је од заједничких закључака ове видео-конференције.

Саговорници су се сагласили да се 29. јула састану у Скопљу, како би направили преглед напретка у примени досадашњих иницијатива и пројеката и потписали додатне споразуме између три земље везане за спровођење обавеза из Берлинског процеса, као и о сарадњи и помоћи у случају природних катастрофа и олакшицама за трговину, извоз и увоз.

„Позивамо и подстичемо наше колеге из региона да потпишу и примењују сличне споразуме, како би визија заједничког политичког и економског простора широм Западног Балкана ускоро, кроз јединствено тржиште, постала важан део свакодневице наших грађана“, поручили су председник Србије и премијери Албаније и Северне Македоније.

Саговорници су посебно нагласили да ће и поред кашњења у процесу проширења и даље настојати да препознају нове начине, области политика и финансијске инструменте, како би све три земље увећале допринос Европи, ојачале везе са Европском унијом и постепено интегрисале регион у јединствено европско тржиште.

Говорећи о Зеленој агенди, саговорници су упутили заједнички позив Европској унији и Сједињеним Државама да се придруже земљама широм региона у циљу подршке у развоју пројеката у које би могло да се инвестира што пре, како би се унапредила заштита животне средине и повећала широка употреба обновљивих извора, у склопу примене Економског и инвестиционог плана ЕУ и Зелене агенде за Западни Балкан.

„Наше земље имају огроман потенцијал за одрживи раст и развој овог сектора. Замолићемо за практичну подршку како бисмо открили који пројекти могу да унапреде наш регион у погледу извора обновљиве енергије за наше грађане и за зелену енергетску будућност ЕУ“, истакли су саговорници током видео-конференције „Мини Шенген“ и закључили да само регионално повезивање, уз подршку Европске уније, може да допринесе општој стабилности и напретку целог региона и Европе.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs



Вакцинација против корона вируса у Републици Србији – 25. јун

У Србији дато 5,2 милиона доза вакцина против корона вируса.

Дато 2,7 милиона прве дозе и 2,5 милиона друге дозе вакцине.

48 одсто грађана комплетно имунизовано.

Просечна старост особа које су примиле једну дозу је 57 годинa, а оних који су примили обе дозе је 58 година.

Близу 20 градова прешло цифру од 50 одсто вакцинисаних, при чему се на врху листе налазе Прибој и Ниш, који су достигли 60 одсто.

Градови који имају више од 50 одсто вакцинисаних су: Београд, Прибој, Ниш, Ужице, Мали Зворник, Босилеград, Kикинда, Нови Сад, Сремска Митровица, Kладово, Kуршумлија, Медвеђа, Зрењанин, Сврљиг, Зајечар, Шабац и Сомбор.

Преко портала еУправе издато је више од 400.000 дигиталних зелених сертификата.

Држављани наше земље, који су прву дозу примили у иностранству, могу да приме другу дозу у Србији, али да ће им у поменути сертификат бити уписана само она вакцина коју су примили у Србији.


Испорука вакцина
21. јун – На институт „Торлак“, у оквиру редовне испоруке, допремљено је 83.070 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“, као и још 1.170 доза по споразуму са Аустријом.



Вакцинација у Републици Србији

У Србији је према најновијим подацима дато укупно 5.070.754 доза вакцина против корона вируса.

Број грађана који су примили прву је 2.681.511 (48 одсто), док је обе дозе добило 2.389.243 људи (40 одсто).

Циљ је 50 одсто вакцинисаних до краја јуна.

Наредни циљ је да до јесени буде 60-70 одсто вакцинисаних.

У Београду је првом дозом вакцинисано 52,3 одсто пунолетних грађана, а другу дозу примило је 48 одсто.

Вакцинација без пријаве спроводи се на 225 пунктова у Србији.

Такође, у Србији је могућа и бесплатна вакцинација држављана БиХ и Северне Македоније.

Градовима који имају више од 50 вакцинисаних су: Београд, Прибој, Ниш, Ужице, Мали Зворник, Босилеград, Kикинда, Нови Сад, Сремска Митровица, Kладово, Kуршумлија, Медвеђа, Зрењанин, Сврљиг, Зајечар, Шабац и Сомбор.


* Када су у питању испоруке вакцина, 14. јуна, стигло је још 85.410 доза вакцина компаније "Фајзер"

*11. јуна - Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда одредила је локацију за фабрику кинеских вакцина ''Синофарм'' у оквиру привредне зоне ''Аутопут'', у близини Земун Поља.

Фабрика, у којој ће се прво паковати ''Синофарм'' вакцина, а касније и производити, биће заједничко улагање Србије, Кине и Уједињених арапских емирата. Предвиђен је и погон за производњу ПЦР тестова.

За фабрику ће српска страна обезбедити земљиште и инфраструктуру.

Планирана месечна производња је два милиона доза вакцине.



Нерадни дан у Амбасади

Амбасада Р. Србије неће радити у петак, 25. јуна 2021. године због прославе летње дугодневице. Конзуларно одељење Амбасаде ће дежурати само за хитне случајеве.

 



Вакцинација у Републици Србији

Према последњим подацима у Србији је дато 4.911.000 вакцина, од чега је првих доза 2.643.000 (што је 48 одсто пунолетног становништва), других доза 2.268.000 (37 одсто).

Реално је очекивати да се оствари планирани циљ - 50 одсто вакцинисаних до краја јуна.

Наредни циљ је да до јесени буде 60-70 одсто вакцинисаних.


Од пошиљки вакцина последња испорука била је 9. јуна када је у Србију стигло 83.070 доза вакцине "Фајзер".


У Београду је закључно са 10. јуном, вакцинисано више од 722.000 људи, што износи 51.9 одсто грађана, док је ревакцинисано скоро 648.000 становника престонице, што износи 46.5 одсто. У популацији између 65 и 74 године вакцинисано је скоро 81 одсто људи.


Градовима који имају више од 50 одсто вакцинисаних су, поред Београда и Прибој, Ниш, Ужице, Мали Зворник, Босилеград, Kикинда, Нови Сад, Сремска Митровица, Kладово, Kуршумлија, Медвеђа, Зрењанин, Сврљиг, Зајечар, Шабац и Сомбор.
 



Обраћање председника Републике Србије на седници Савета безбедности Уједињених нација

09. јун 2021. године

Поштовани председниче, даме и господо, чланови делегација,


У свом излагању указаћу на неколико актуелних питања која се тичу надлежности Механизма – наиме, могућности издржавања казни изречених од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) и Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Републици Србији, актуелном праксом онемогућавања превременог пуштања на слободу осуђених, као и обавезе Механизма у погледу заштите осуђених лица.

Други део излагања биће посвећен питањима која се покрећу шестомесечним Извештајем о раду Механизма – председника Механизма г. Ађијуса и Извештаја главног тужиоца г. Сержа Брамерца, посебно по питању актуелне сарадње Републике Србије са Механизмом.

Трећи део мог говора, а то сам приметио и у многим вашим изјавама чак и данас, биће поглед Србије на све што се дешавало у Хашком трибуналу и на то шта су пресуде донеле људима на простору бивше Југославије.

Република Србија је више пута пред Саветом безбедности покренула питање могућности издржавања казни изречених од стране МКСЈ и Механизма у Републици Србији. И поред напора да се ово питање покрене са „мртве тачке“, није добијен ниједан одговор Савета безбедности. Највећи број особа које се налазе на издржавању затворске казне су држављани Републике Србије и природно је да Република Србија буде заинтересована да обезбеди издржавање казне затвора у Републици Србији.

МКСЈ и Механизам упућују на Савет безбедности као надлежну институцију да се позабави овим питањем.

Спреман сам овде да поновим спремност Републике Србије за преузимање обавезе и одговорности за извршење затворских казни које је МКСЈ или Механизам изрекао држављанима Републике Србије под надзором Механизма и пуно поштовање ауторитета Механизма у погледу превременог пуштања на слободу.

Господине председниче,

Посебан проблем са којим се суочавамо је узнемиравање које врше правосудне институције формиране на територији Косова и Метохије, која је у саставу Србије, а која се налази под привременом управом УН. Сведоци смо покушаја да се опет суди двојици држављана који се налазе на издржавању затворске казне за дела за која им је већ суђено пред МКСЈ. Конкретно, у протеклом периоду учињен је покушај да се изврши саслушање Небојше Павковићa и издејствује изручење Властимира Ђорђевића.

Апелујем на Механизам и Савет безбедности да спрече покушаје кршења начела nе bis in idem, цивилизацијског начела које је потврђено и у Члану 7. (1) Статута Механизма и да се онемогуће поновна суђења особама које је МКСЈ већ осудио, посебно да се постара да се то не чини на територији која је под привременом управом УН.

Господине председниче,

Председник Механизма (г. Кармел Ађијус), поред редовног Извештаја, доставио је 11. маја 2021. године и писмо председнику Савета безбедности чији је предмет наводни пропуст Србије да ухапси и преда Механизму Петра Јојића и Вјерицу Радету, оптужене за непоштовање суда, тврдећи да на тај начин Република Србија поступа супротно својим обавезама према Резолуцији Савета безбедности 1966 (2010) и затражио од Савета безбедности да предузме мере како би се обезбедило да Србија испуни наводне обавезе према Статуту Механизма и Резолуцији 1966.

Суштина аргументације председника Механизма своди се на то да Република Србија има обавезу да лиши слободе и испоручи Механизму своје држављане оптужене за непоштовање суда, без обзира на природу оптужби, околности под којима је таква наредба донета и последица које могу да уследе њеним спровођењем.

Овде је реч о оптужбама које се не тичу тешких повреда међународног хуманитарног права и које се везују за предмет пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију који је окончан 2018. (случај Војислав Шешељ) и то у првом степену ослобађањем оптуженог од оптужби, a по жалби тужиоца на пресуду којом се окривљени оглашава кривим и изриче му се казна у трајању од 10 година, којом је покривено време које је провео у Притворској јединици УН.

Судија Ађијус износи да Србија игнорише своје обавезе према Резолуцији 1966 (2010). Напротив, Република Србија озбиљно схвата своје обавезе сарадње са Механизмом. Након што је донет налог за хапшење и предају Механизму двоје оптужених за непоштовање суда, Виши суд у Београду је установио да нису испуњене претпоставке за њихово хапшење и испоручивање Механизму. Одлука се темељи на правилима међународног права и унутрашњег права Републике Србије и обавезујућа је за носиоце извршне власти у Републици Србији.

Овде бих подсетио да је прва одлука судије појединца (Ајдин Сефа Акаја од 12. јуна 2018. године) који је поступао у овом предмету, била да се кривично гоњење В. Радете и П. Јојића због наводног непоштовања суда проследи правосудним органима Републике Србије. У наредним поступцима, први пут је изнет аргумент наводне невољности сведока да сарађују са правосудним органима Републике Србије, који није поткрепљен било каквом аргументацијом и на коме се темељи одлука о ускраћивању преношења предмета у надлежност правосудних органа Републике Србије.

Република Србија је у више наврата изразила спремност да преузме вођење судског поступка против Петра Јојића и Вјерице Радете и пружила одговарајуће гаранције. Република Србија, такође, у потпуности признаје и прихвата обавезу Механизма да надзире суђења која су уступљена националним судовима уз помоћ међународних и регионалних организација, као и да предузима мере предвиђене чл. 6 Статута Механизма.

На овом месту бих подсетио да је Република Србија предала трибуналу сва лица које је оптужило Тужилаштво, међу њима највише политичке, војне и полицијске званичнике, обезбедила присуство огромног броја сведока, предала огромну документацију. Обавеза је Механизма, према Резолуцији овог Савета безбедности, да предузима мере које омогућавају да се предмети уступе националном правосуђу. У ранијој пракси, 13 случајева је прослеђено Босни и Херцеговини, 2 Хрватској и само 1 Србији.

На крају, што не значи и да је најмање важно, подсетио бих вас све овде на чињеницу да је Француска – разуме се, као суверена и независна држава – на захтев за хапшење и изручење Флоренс Артман због објављивања докумената и непоштовање суда, одбила захтев за изручење, уз образложење да она не изручује своје држављане. За мањи прекршај, ви од нас тражите да изручимо своје држављане Јојића и Радету, показујући неповерење и према српском правосуђу и судовима и према држави Србији, као и чињеницу да правило из старог Рима и даље важи – quod licet Iovi non licet bovi – што приличи богу, не приличи волу.

Није згорег напоменути да за злочине над Србима није суђено официрима и политичарима вишег ранга и да су злочини извршени над Србима остали некажњени пред МКСЈ и Механизмом. Подсетимо, примера ради, да је случај Адеми и Норац за стравичне злочине према српском цивилном становништву у Медачком џепу препуштен хрватским правосудним институцијама. Осведочени злочини над Србима, попут злочина Рамуша Харадинаја, Насера Орића, затим Анте Готовине и других оптужених за војну операцију „Олуја“ која је довела до потпуног етничког чишћења српског становништва са великог дела данашње Хрватске, пред МКСЈ резултирали су ослобађајућим пресудама. Многи стравични злочини над цивилним становништвом српске народности који су извршени на територији Босне и Херцеговине, Хрватске и Аутономне покрајине КиМ, а који су резултирали етничким чишћењем српског становништва, једноставно нису били предмет интересовања тужилаштва МКСЈ.

Оно што је веома важно и да ништа не оставимо неразјашњено, јесте то да је Србија земља која осуђује сваки злочин и све злочинце који су их починили на територији бивше Југославије. Међутим, занимљиво је да је, упркос критикама, Србија једина која отворено говори и осуђује злочине почињене од стране припадника српске националности, док друге земље региона уопште не говоре о злочинима које су представници тих народа починили над српским народом. И, желим да још једном овде нагласим пред вама, да Србија осуђује страшан злочин у Сребреници и изражава своје најдубље саучешће породицама страдалих у том масакру. И са овим у вези нема никаквог „али“.

Ипак, овде смо да анализирамо резултате и казнену политику МКСЈ и Механизма, а она је била таква да никада није задобила поверење код српског народа, ма где он живео. И не због тога што ми Срби не признајемо злочине које су починили неки од наших сународника, већ зато што је Хашки трибунал, уз изузетке, судио само Србима на све три територије бивше Југославије: Хрватској, Босни и Херцеговини и Косову и Метохији, коју неке од држава чланица Савета безбедности виде и називају, наравно супротно праву, правним нормама и резолуцијама Уједињених нација, као независну државу. Покушаћу пластично да вам докажем како је хашка правда кројена, чак иако знам да то неће наићи на разумевање многих од вас, али за мене је то важно због историје, чињеница и уџбеника који ће се писати на основу чињеница.

Наиме, Срби су осуђени на укупно 1138 година затвора, и на 8 доживотних казни затвора. Истовремено, Хашки трибунал није осудио ниједног Хрвата за злочине над Србима, ни у акцијама Медачки џеп, ни у „Бљеску“ нити у „Олуји“, како је то политички лукаво урађено у Трибуналу, а све завијено у форму права и правде. Тужиоци Хашког трибунала су намерно изабрали тројицу политичких и војних лидера Хрвата, босанских муслимана и Албанаца на све три поменуте територије, који су чинили злочине против Срба – Анта Готовину, Насера Орића и Рамуша Харадинаја. Занимљиво је да је, пратећи исти шаблон, дакле исти шаблон, ова неправда подељена. Наиме, сви они су били осуђени у првостепеном поступку, са изузетком Рамуша Харадинаја, јер ниједан сведок није преживео. Готовина је био осуђен на 24 године затвора у првостепеном поступку, док је волшебном одлуком другостепеног већа и односом судија 3:2, пресуда промењена у ослобађајућу. Насер Орић, за злочине против Срба, такође је био осуђен првостепеном пресудом, али, волшебном одлуком другостепеног суда и поново односом судија 3:2, одлука је била ослобађајућа пресуда и он је био ослобођен сваке одговорности. Дозволите ми да поновим, сви сведоци у поступку против Рамуша Харадинаја су или извршили самоубиство или су били убијени под веома, веома чудним околностима.

Дозволите ми да закључим: ја не желим да верујем да неко хоће да каже да није било злочина над Србима, али, судећи по пресудама Хашког трибунала, нико – апсолутно нико - није одговоран за те злочине.

Ипак, ми у Србији ћемо показати одговорност и борићемо се за мир, стабилност и помирење у региону.

Тражимо од држава чланица Савета безбедности Уједињених нација да нам помогну рационалним и прагматичним приступом и поштовањем међународног права, а не покушајима даљег понижавања Србије. Србија је мала земља, са поносним и храбрим народом, који је поднео највеће жртве током Првог и Другог светског рата, народом који жели да живи у миру са својим комшијама. И када вам ово тражим, не мислим да тражим превише.

На самом крају, Србија је земља са највећим растом у региону Западног Балкана и не можемо да напредујемо ако односи са нашим комшијама, пријатељима и другим земљама нису добри, стабилни и бољи. Због тога, упркос селективној правди која је примењена у Хашком трибуналу, бићемо отворени за сваки дијалог, сваку врсту сарадње и ми гледамо ка будућности, а не ка прошлости.

И имам само једну поруку за грађане Србије и грађане српске националности у целом региону – главу горе, ни Србија ни српски народ нису осуђени ни за шта и на нама је да радимо још марљивије, да отварамо фабрике и боримо се за нашу децу и нашу будућност.

Живела Србија! 



Гласање за српску научницу Гордану Вуњак-Новаковић, финалисткињу престижне европске награде за проналазаче

Обавештавамо да сви грађани Србије, као и дијаспора, могу од данас гласати за српску научницу Гордану Вуњак-Новаковић, која је у финалу престижне Европске награде за проналазаче номинована у категорији Животно дело за иновативни допринос у биомедицини. Победнике у 5 категорија бира независни међународни жири, а јавност одлучује ко ће добити Награду публике. Гласање је једноставно и отворено за све грађане и дијаспору до 17. јуна на страници у наставку текста.
Професорка Вуњак-Новаковић се две деценије бави истраживањима и применом биореактора који омогућавају да се хумана ткива гаје у лабораторији. Са својим тимом научника направила је срчани мишић од матичних ћелија који ради као срчани мишић одраслог човека, што представља праву револуцију у медицини какву познајемо. Тренутно истражује и да ли би њихова технологија могла да помогне и опоравку плућа оштећених услед заразне болести CОVID-19.

Гордана Вуњак-Новаковић је професорка Универзитета Колумбија у Њујорку, чланица САНУ и прва Српкиња и жена која је постала члан Националне академије инжењерства САД. Угледна научница је и креативни амбасадор Србије у оквиру Савета за креативне индустрије при Кабинету председнице Владе Србије Ане Брнабић.
Председник Србије Александар Вучић је професорку Вуњак-Новаковић 2020. године одликовао Орденом Карађорђеве звезде другог степена за нарочите заслуге у представљању Републике Србије и њених грађана и постигнуте изузетне резултате у области медицинских наука и биомедицинског инжењерства као једног од најперспективнијих начина за продужење људског века и побољшање квалитета живота.

За све остале податке око гласања, молило притисните OVDE:



ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ

(ажурирано 28. маја 2021. године)


Вакцинација (имунизација) у Србији почела 24. децембра (пре него у већини европских земаља). Прву вакцину примила је председница Владе Ана Брнабић. Она је и први премијер у Европи која је примила вакцину.

Србија је трећа држава у Европи, после Британије и Швајцарске која је почела вакцинацију. Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

У Србији грађани исказују интересовање за вакцинисање против Ковида-19 путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.
Влада Србије саопштила је да је од 6. априла могућа пријава за вакцинацију против корона вируса и преко Вибера, и то је могуће преко званичног инфо сервиса Владе Србије на Виберу који је покренут.
Од 9. априла, све локалне самоуправе почеле да организују слободне пунктове где грађани могу да се вакцинишу без претходне пријаве (преко 220 пунктова), а упоредо  се спроводи и имунизација грађана који се пријаве преко портала еУправe или апликације на Виберу.
Дневно се преко портала еУправе пријави између 10.000 и 15.000 грађана за вакцинацију.
Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија је једна од ретких земља која на располагању има четири вакцине.

Највећи број грађана вакцинисан је кинеском вакцином „Синофарм“, потом „Фајзером“, „Спутњиком В“ и „АстраЗенеком“.
Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Упоредо, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве и вакцинишу, обзиром да је почела имунизација и оних који нису у приоритетним групама. Медицински радници вакцинишу и мештане мањих и сеоских средина, који нису пријављени путем еУправе.

Перманентно се наглашава значај вакцинације, као и да је то једино решење у борби против вируса Ковид-19.

* Од 26. априла на свим вакциналним пунктовима широм Србије омогућено вакцинисање без заказивања са три вакцине – "Фајзер", "спутњик В" и "Синофарм" вакцином.

*6. маја - Влада Републике Србије усвојила је Уредбу о подстицајним мерама за имунизацију и спречавање и сузбијање заразне болести Ковид 19, како би се додатно мотивисали грађани за вакцинацију и на тај начин брже постигао колективни имунитет, који за циљ има сузбијање епидемије, враћање основних функција здравственом систему и отварање економије.
Додатна новчана подршка у износу од по 3.000 динара предвиђена је за све грађане Србије који су до сада вакцинисани и све оне који ће до 31. маја примити бар прву дозу вакцине.
*Од 12. маја сви грађани Србије могу преузети Дигитални зелени сертификат, односно потврду о извршеној вакцинацији против Ковида-19 и резултатима различитих тестирања на ову заразну болест.
Дигитални зелени сертификат, поред личних података – имена, презимена, ЈМБГ-а, пола и броја пасоша, садржи и податке о томе да ли је лице вакцинисано, број примљених доза, као и датум примања прве и друге дозе. Такође, овај сертификат садржи и резултате ПЦР, антигенског и серолошког теста, а за добијање тог сертификата потребно да грађани буду регистровани на порталу еУправа.

Према последњим подацима, у Србији је дато 4.428.187доза вакцина, прву дозу примило је 2.464.701, док је обе дозе примило 1.963.486.
У процентима једну дозу је примило 45.6 одсто пунолетног становништа, док је ревакцинисано око 33 одсто.


У наредних седам дана број ревакцинисаних биће близу два милиона пунолетних грађана, што је око 35 одсто становништва.

Очекује се да ће до краја јуна бити ревакцинисано 50 одсто становништва, односно, око 2.800.000 пунолетних грађана Србије.

У овом тренутку у Србији имамо довољно вакцина да вакцинишемо 3.115.000 грађана и да тиме практично будемо безбедни.

Дневно се у Србији вакцинише 25.000 грађана.

Београд, Ниш, Ужице на врху листе, по броју вакцинисаних пунолетних грађана.

*Пример Београда –  Закључно са 28. мајем, вакцинисано је 690.157 лица што износи 49.6 одсто пунолетне популације, ревакцинисано 580.892 особа што износи 41.7 одсто пунолетне популације. У популацији између 65 и 74 године вакцинисано је 79 одсто људи. Укупно у Београду је дато 1.271.049  доза вакцина, потребно да се вакцинише још 5.565 особа како би тачно половина становника главног града била заштићена (што ће се десити за викенд).


*6. априла се у Рудној Глави вакцинисао председник Вучић који је примио кинеску „Синофарм“ вакцину, док се 27. априла ревакцинисао у месту Пуковац.


НАБАВКА ВАКЦИНА

*22. децембра у Србију су стигле прве количине „Фајзер-Бионтек“ вакцине.
Србија друга земља у Европи, после Велике Британије, која је добила „Фајзер“ вакцину.

*16. јануара стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик В“.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик В“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне производња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик В“.
Председник Вучић најавио да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик В“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе.

*10. фебруара у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. Србија је прва земља на Балкану која у том тренутку има ову вакцину.

*22. фебруара  у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик В“.

*28. фебруара стигао нови контингент од  100.000 доза вакцине „Спутњик В“ (реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), с обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.

*1. марта стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек“.

*5. марта испоручено још 500.000 вакцина „Синофарм“.

*8. марта стигло 28.080 доза вакцине компаније „Фајзер-Бионтек".

*11. марта – министар Поповић најавио да ће производња руске вакцине „Спутњик В” на Институту „Торлак“ почети у мају, а Србија ће тиме постати прва земља на територији Европе у којој ће се производити та вакцина.
Прва фаза производње руске вакцине у Србији подразумева транспорт супстанце, пуњење бочица у складу са највишим технолошким стандардима, паковање и дистрибуцију вакцина у нашој земљи и региону, а након успостављања прве фазе производње, започиње се израда студије изводљивости о производњи у такозваном пуном циклусу, која подразумева производњу супстанце у Србији. То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета „Торлака“, али процене су производња у пуном циклусу може да започне до краја ове године.

*11. марта – председник Србије Александар Вучић током посете УАЕ најавио да је договорено да се, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Kином, у Србији производи вакцина против корона вируса кинеске компаније „Синофарм“. Председник Вучић је указао да је, поред направљеног ходограма са надлежним руским министром, о производњу руске вакцине у оквиру „Торлака“, договорено и да се фабрика за „Синофарм“ вакцину заврши и крене у производњу од 15.октобра.

*15. марта - стигла испорука од 16.380 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*18. марта - председник Александар Вучић разговараo je путем видео-линка са руководством компаније „Синофарм" о процесу набавке вакцина, изградњи фабрике кинеских вакцина у Србији и изградњи и опремању српских болница. На састанку је потписан уговор о куповини још два милиона доза вакцина компаније „Синофарм“.

*18. марта - председник Вучић најавио да ће Србија имати две фабрике вакцина и да ће годишње производити између 30 и 40 милиона доза. Председник је разговарао са представницима „Синофарма“, док је министар Ненад Поповић разговарао о производњи „Спутњик В“ вакцине.(Изјавио да очекује да ће за мање од годину дана да се производи и течност за вакцину, а не само да се пакује.)

*22. марта – допремљено 55.990 доза вакцине „Фајзер-Бионтек".

*23. марта - у Србију стигло 100.000 доза прве компоненте вакцине „Спутњик В“.

*25. марта - Руски фонд за директна улагања и Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ објавили су да је постигнут споразум о производњи вакцине „Спутњик В“ у Србији. Тиме ће наша земља постати прва држава у Јужној Европи која ће производити „Спутњик В“, а вакцина би могла да се извози и у друге земље региона у каснијим фазама. Производња вакцине биће започета до маја у „Торлаку”.

*29. марта – стигло 23.570 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*2. априла, преко „Ковакс“ механизма стигао први контингент  од 57.600 вакцина  „АстраЗенека“.
Србија је авансно уплатила у „Ковакс „систем 4,8 милиона евра, а за развој вакцине смо донирали 2 милиона евра кроз Европску комисију за развој вакцине. Обзиром да Србији нису испоручиване вакцине из програма „Ковакс“, Србија их је набављала билатерално. 

*5. априла стигло пола милиона „Синофарм“ вакцина.
*5. априла - Институт Торлак потписао је Споразум о трансферу технологија са Руским фондом директних инвестиција и руском фармацеутском компанијом „Генеријум“, којим руска страна преноси српској страни податке о процедурама и технологијама неопходним за производњу вакцине „Спутњик В“ у Србији.
Министар Ненад Поповић најавио да ће током априла бити произведене три валидационе серије вакцине “Спутњик В”, а узорци из ових валидационих серија биће послати на контролу квалитета у Институт "Гамалеја" и након што институт потврди валидност узорака произведених у "Торлаку" наш институт креће са производњом вакцине. Очекује се то буде до 20. маја ове године, и на тај начин Србија ће постати прва земља у Европи која производи вакцину „Спутњик В“.
*6. априла испоручено 106.420 вакцина произвођача "Фајзер-Бионтек".

*12. април -  стигло 106.470 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*14. април – На Торлаку извршено пуњење прве серије контролних доза вакцине „Спутњик В''. Вакцине произведене на Торлаку биће пуштене у употребу у јуну ове године.

* 14. априла стигло 50.000 друге компоненте руске вакцине

*19. април – У Србију стигло 211.000 доз вакцине „Фајзер“ и то је највећа појединачна испорука те вакцине нашој земљи до сада.

*23. априла – Председник Вучић рекао да имамо довољно вакцина и да је важна вакцинација у региону. Рекао је да је Србија највише вакцина против корона вируса добила од кинеске компаније Синофарм а затим од компаније Фајзер-Бионтек, да очекује 36.000 вакцина од ЕУ и нагласио да је за Србију важно да се вакцинишу и грађани у региону.
„Ми смо добили од Ковакса до сада било је планирано 96.000 вакцина, а добили смо 57.000. Од ЕУ од укупне квоте од 630.000 доза које треба да дођу до краја јуна, Србија би требало пропорционално броју становника да добије око 270.000 или 260.000, а ми ћемо добити само 36.000 вакцина“, навео је Вучић.
Додаје да се Србија са тим сагласила зато што су те вакцине важније другим деловима нашег региона.
„Сматрамо да су колико су те вакцине важне за нас важне и за наше комшије. Бесмислено је све што радимо ако они не могу да добију вакцину. Људи који долазе у Београд и имају спортске, пословне и друге контакте за нас је важно да они не могу да преносе заразу“, поручио је Вучић.
Захвалио је ЕУ и Коваксу, али је напоменуо да је Србија највише вакцина добили од Синофрама, а потом од Фајзер-Бионтека.
Како је рекао, Србија је значајно већи број вакцина добила од америчко - немачке компаније, за чак 250.000 доза више него руске вакцине.
Србија је, истакао је, једина земља ван ЕУ која је почела вакцинацију Фајзеровом вакцином истовремено када и ЕУ и да, када се ради о испоруци вакцина, тачно на време стижу вакцине компанија „Синофарм“ и „Фајзер-Бионтек“, а да касне испоруке неких других произвођача.
Вучић је додао да ће Србија наставити вакцинацију, као и да је тешким радом успела да обезбеди вакцине.

*26. априла – Нови контингент од 500.000 кинеских „Синофарм“ вакцина против вируса корона стигао у Србију.

*5. маја – Допремљено 104.130 вакцина компаније „Фајзер-Бионтек”.

*10. маја – Стигло 104.130 доза „Фајзер-Бионтек“ вакцина

*10. маја – 20.000 доза вакцина „Спутњик В“
*12. маја -  из Ковакс програма стигло 120.000 доза вакцина „АстраЗенека“
*17. маја  - Стигло 104.130 доза „Фајзер-Бионтек“ вакцина
*19. маја - Допремљено 440.000 доза вакцина “Синофарм"
*19. маја - Руски национални институт за епидемиологију и микробиологију Гамалеја потврдио  квалитет вакцине произведене на Торлаку и одобрио да се у будућности у овом институту производи вакцина "Спутњик В".
*22. маја – Допремљено 266.000 доза „Синофарм“
*24. маја - Стигло 104.130 доза „Фајзер-Бионтек“ вакцина
*27. маја -  Допремљено 500.000 вакцина „Синофарм“
Укупно испоручено 4,2 милиона доза вакцине „Синофарм“, и јучерашња испорука је последња испорука „Синофарма“ по уговору.
Четири милиона доза вакцина које су купљене од Кине и допремљене у осам летова од јануара, а Војска Кине донирала је још 200.000 доза те вакцине.
Од почетка пандемије у Србију стигло 58 авиона којима је стигла медицинска опрема донирана од стране Кине и тамошњих компанија, при чему су, поред тога, још три теретна воза допремила све што је Србија од те земље купили за време пандемије.

ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ И ВАКЦИНАЦИЈА СТРАНАЦА

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик В“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент oд 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ, док је 12. марта испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека“ из Србије.

*15. марта – у болници у Ужицу вакцинисани сви запослени у Уставном суду БиХ, на захтев тог суда, у сарадњи са Уставним судом Србије, Министарством здравља, МСП и Амбасадом РС у Сарајеву.

*23. марта - у Заводу за јавно здравље у Врању почела је вакцинација 105 новинара из Северне Македоније. Вакцине „Астра Зенека” за македонске новинаре обезбеђене су на захтев Македонске асоцијације новинара у сарадњи са Удружењем новинара Србије, а уз подршку кабинета председника Србије.

*23. марта - Председник Александар Вучић уручио респираторе и другу медицинску опрему за Републику Српску. Донацију преузео председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

*24. марта - Привредна комора Србије (ПKС) објавила је да је у сарадњи са Владом Србије, обезбеђено 10.000 вакцина за привреднике и њихове запослене из региона.

*29. март - Председник ПКС објавио да је током викенда (27. и 28. марта) у Србији вакцинисано 8.500 привредника из региона.

*Србија је донирала Северној Македонији укупно 40.000 доза вакцине „Спутњик В“, први контингент од 20.000 прве дозе вакцине стигао је 1. априла, а најављено је да ће дозе за ревакцинацију стићи у наредном периоду.

Вакцинисано је 39.000 странаца („АстраЗенека“ вакцином), који су дошли или на позив Привредне коморе Србије или су се сами пријавили преко портала еУправе. Премијерка Брнабић је изјавила да је огроман успех вакцинација људи из региона и оценила да је то био начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Највише држављана БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

*8. априла - Премијерка изјавила да је Србија тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али да ћемо настојати да кроз донације вакцина помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

За вакцинисање у Србији се пријавило и око 53.000 странаца који немају пријављено боравиште у Србији, а пријавили су се преко портала е-Управе за добијање вакцине. Тренутно се страни држављани не вакцинишу, већ само наши грађани, а када они буду вакцинисани размотриће се опција вакцинисања пријављених странаца. Вакцинација у Србији је бесплатна, то важи и за странце који код нас приме вакцину.

На друштвеним мрежама и интернету појавили су се огласи за вакцинацију преко агенција, међутим нема могућности да се преко било које стране или домаће туристичке агенције закаже вакцинација у Србији и реч је о интернет преварама.

*8. априла - Влада је донела одлуку да се Кантону Сарајево упути донација од 20.000 доза вакцина „АстраЗенека“ .

*9. априла - У Новом Пазару вакцинисано 29 новинара Кантоналне телевизије Сарајево.

*15. априла – Председник Вучић уручио Додику донацију од 20.000 доза вакцина „Астра Зенека" за Републику Српску.

*23. априла –  председник Вучић рекао да је Србија у регион до сада послала 120.000 вакцина, као и да је у Србији вакцинисано око 65.000 грађана земаља из региона, што је укупно око 200.000 вакцина за људе у региону.

*30. април - Програм за повезивање за српском дијаспором „Тачка повратка", уз подршку Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Републике Србије, обезбедио је посебан термин за вакцинацију српских држављана из дијаспоре.
Држављани Србије који живе у иностранству имали су могућност да се вакцинишу 15. маја у Београду, а пријаве за имунизацију доступне су на сајту удружења Тачка повратка https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore.  Пријаве су биле отворене до петка, 30. априла у 23.59 часова и свако ко се пријави добиће потврду о термину вакцинације као и о тачном времену када треба да се појави на Београдском сајму.
Држављани Србије из дијаспоре моћи ће да бирају између вакцина „Фајзер”, „Синофарм” и „Спутњик Ве”, док ће другу дозу примити на Београдском сајму 5. јуна. Позив се односио искључиво на држављане Србије који живе у иностранству.
* 17. маја - Приликом посете Сарајеву премијерка Брнабић рекла да је тог дана у Сарајево стигла донација Србије од 10.000 доза вакцине „Астра Зенека“, и најавила да ће Кантону Сарајево и Републици Српској стићи још по 10.000 доза те вакцине.
*20. маја Влада Србије донела је одлуку да се Чешкој Републици донира 100.000 вакцина „Фајзер-Бионтек“ као знак солидарности према грађанима те земље у борби против епидемије коронавируса.

 

НАПОМЕНА:

Услед приметног појачаног интересовања и великог броја упита нашим ДКП за вакцинисање страних држављана у Србији (без пријављеног боравишта у нашој земљи), али и самоиницијативног доласка странаца на вакцинисање у Србију, важно је у таквим ситуацијама у земљама пријема недвосмислено, путем медија и у директном контакту са заинтересованим странама, комуницирати следеће:

„Oгроман je успех Србије вакцинација странаца, пре свега из региона. То је начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Од страних држављана највише је у Србији вакцинисано из БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

Последњих дана, услед великог публицитета у медијима широм света и одлично организованог процеса набавке вакцина и имунизације у Србији, приметно је велико интересовање за вакцинацију у нашој земљи, не само из региона, већ и из великог дела Западне и Централне Европе. Евидентиран је и велики број упита чак и за „вакцинални“ туризам, како грађана из тих делова Европе, тако и тур-оператора, туристичких агенција и авио-компанија.

Србија је тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али ћемо настојати да кроз донације вакцина и у наредном периоду помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

Последњих дана појачано је и интересовање домаћег становништва за вакцинисањем, Србија бележи дневне рекорде у вакцинисању сопственог становништва.

Уколико се у наредном периоду укаже могућност за вакцинисањем и заинтересованих страних држављана (без пријављеног боравишта у Србији), Србија ће се, са великим задовољством и у складу с капацитетима, потрудити да изађе у сусрет и таквим захтевима. У том случају ћемо благовремено обавестити јавност. Али морамо да напоменемо да то у овом тренутку није могуће.

Страни држављани могу да искажу заинтересованост за вакцинисање у Србији путем портала еУправа, али је важно напоменути да то није довољно и да је неопходно да добију повратну потврду и позив са термином и локацијом за вакцинисање. Зато није препоручљиво да страни држављани, само са исказаним интересовањем путем портала еУправе или чак и без тога (пошто има и таквих примера на пунктовима за вакцинацију), самоиницијативно долазе у Србију  на вакцинацију и тако себе излажу непријатним ситуацијама и трошковима.“

ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине.

Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др).

*13, 18. и 19. фебруара је вакцинисано је „Синофармом“. Тиме је завршен први круг вакцинације. Други круг, односно ревакцинација том вакцином, обављена је 11. и 12. марта.

*23. фебруара започела је вакцинација вакцином „Фајзер“. Ревакцинација поменутом вакцином одржана од 16. до 19. марта.

Такође, приступило се вакцинацији „Спутњиком В“ и „АстраЗенеком“.

*20. марта извршене остале ревакцинације и омогућено да вакцину приме и чланови дипломатског кора који из одређених разлога нису могли да се вакцинишу.


ВАКЦИНИНАЦИЈА МИГРАНАТА

*24. марта у амбуланти у оквиру центра за мигранте у Крњачи започела вакцинација миграната.
Шефица Канцеларије УНХЦР у Србији Францеска Бонели истакла  да је та агенција УН дубоко захвална властима Србије на томе што су избеглице укључене у план вакцинације.

 



Подршка приоритетима шведског председавања ОЕБС-у

25. мај 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић и председница Владе Ана Брнабић састали су се данас у одвојеним сусретима са председавајућом Организације за европску безбедност и сарадњу и министарком спољних послова Краљевине Шведске Ан Линде на којима је разговарано о приоритетима у сарадњи са ОЕБС-ом, европском путу Србије, реформама у области владавине права, медијским слободама, борби против организованог криминала и јачању билатералне и економске сарадње са Шведском.

Председник Вучић је истакао изузетну сарадњу Србије са ОЕБС-ом и додао да наша земља посебно цени подршку Мисије у свеобухватном реформском процесу у Србији, укључујући експертизу у програмским областима попут демократизације и медија, владавине права, јачања људских и мањинских права, промоције толеранције и недискриминације.

Саговорници су се сагласили да је улога ОЕБС-а веома значајна за регионалну безбедност и да је Србија, у складу са начелима ове организације, опредељена да даје пун допринос регионалној стабилности.

„За Србију је од кључног интереса очување стабилности у региону и оријентација ка што интензивнијој сарадњи у свим областима“, истакао је Вучић и додао да рад на даљем унапређењу регионалног повезивања представља темељно полазиште спољне политике Србије.

Говорећи о европском путу Србије, председник Вучић је изразио захвалност због подршке коју Шведска пружа нашој земљи уз посебан акценат на спремности да пренесе своја искуства у процесу приступања ЕУ. Председник је подвукао да је Србија спремна на убрзање приступног процеса и да је управо због тога прихватила и нову методологију преговарања.

Србија је у претходном периоду остварила и запажене резултате у области владавине права, посебно у борби против корупције и независности рада правосудних органа, али и по питању родне равноправности, слободе медија, насиља у породици и свим врстама дискриминације.

Председник Вучић и министарка Линде су посебно истакли потенцијале у области интензивирања економских односа, што укључује и додатно повећање трговинске размене, као и већи прилив шведских инвестиција у нашу земљу.

Премијерка Брнабић је истакла подршку приоритетима шведског председавања ОЕБС-у. Говорећи о реформским процесима, она је пренела личну посвећеност раду на пољу слободе медија и безбедности новинара и нагласила да је грађење међусобног поверења циљ који је могуће достићи.

Говорећи о уставним променама, Брнабић је саговорници пренела да су уставни амандмани у скупштинској процедури, а да се завршетак читавог процеса, који је подразумевао и широку јавну расправу, уз претходно уважене примедбе Венецијанске комисије, очекује до краја године.

Када је реч о европским интеграцијама, премијерка је замолила за подршку Шведске за отварање кластера у преговарачком процесу и истакла да би то био добар сигнал за грађане Србије када је реч о приступању Европској унији.

Линде је истакла да је Србија постигла напредак у реформама, али да је неопходно радити на њиховој даљој имплементацији. На том путу, Србија има апсолутну подршку организације којом председава.

Линде је указала на то да је Србија добро одреаговала на изазове током пандемије вируса корона и похвалила донацију вакцина земљама у региону.

Када је реч о економији, саговорница премијерке Брнабић је додала да је Шведска инвеститор који у Србији све више улаже, да су билатерални односи добри и да, такође, подржава дијалог Београда са Приштином уз посредство ЕУ.

Извор: www.predsednik.rs / www.srbija.gov.rs
Фото: www.predsednik.rs / www.srbija.gov.rs
 



Селаковић и Линде: Снажно партнерство Србије и ОЕБС-а

24. мај 2021. године

Министар спољних послова Никола Селаковић састао се данас са председавајућом ОЕБС-у и министарком иностраних послова Краљевине Шведске Ан Линде.

На заједничкој конференцији за новинаре Селаковић је рекао да је за Србију ОЕБС једна од најважнијих безбедносних међународних организација и додао да је наша земља одувек била и јесте посвећена јачању капацитета ОЕБС-а.

С тим у вези, прецизирао је да тренутно у оквиру мисија ОЕБС-а службује 46 наших грађана.

„Са великом пажњом пратимо активности шведског председавања ОЕБС-у и подржавамо приоритете који су постављени од стране шведског председавања, а које је данас министарка Линде имала прилику да изнесе на састанку. Такође, подржавамо и напоре ОЕБС-а да у наредном периоду успе да пронађе пут за стварање консензуса по питању усвајања буџета ОЕБС-а за 2021. годину“, рекао је Селаковић.

Истакао је да је ОЕБС за Србију од нарочите важности имајући у виду да се на територији наше земље налазе две мисије ОЕБС-а, у Београду и Приштини.

„Са мисијом ОЕБС-а у Београду имамо изузетну сарадњу. Помоћ и подршку на путу Србије ка реформисању нашег друштва у претходних више од 20 година дала је Мисија ОЕБС-а и уверени смо да ћемо у периоду који је пред нама бити у прилици да наставимо ту добру сарадњу“, рекао је Селаковић.

Он је навео да је за Београд изузетно важан статусно неутралан приступ када је у питању КиМ и додао да ОЕБС-ова мисија на КиМ представља највидиљивију статусно неутралну мисију у читавом ОЕБС-у, а и на самом терену, када је у питању наша јужна покрајина.

„Добили смо уверавања да ће до сада добро упражњавана пракса поштовања управо ове статусне неутралности ОЕБС-а бити настављена и у току шведског председавања, како по питању деловања на терену, тако и приликом посета КиМ и учешћа представника привремених институција самоуправе на састанцима са мисијом ОЕБС-а на КиМ“, рекао је Селаковић.

Навео је да је на састанку било речи и о реформама које се спроводе у српском друштву.

„Дотакли смо се питања очувања и заштите људских права, медијских слобода, а нарочито родне равноправности, веће заступљености жена у функционисању нашег политичког система и јавних институција“, рекао је Селаковић.

На састанку је, каже, било речи и о дијалогу Београда и Приштине као нечему што је, истиче, од суштинске важности за даље функционисање читавог региона, а не само заштите наших државних и националних интереса.

Председвајућа ОЕБС-у истакла је снажно партнерство ОЕБС-а и Србије у стратешким приоритетима, те нагласила да је Србија постигла општи напредак, додајући да фокус сада треба да буде на независности судства, унапређењу слободних и независних медија и борби против организованог криминала.

ОЕБС је, како је истакла, спреман да настави да подржава тај пут Србије.

Линде је нагласила улогу коју Србија има у подржавању регионалне безбедности и додала да је за сваку похвалу што је Србија понудила вакцинацију земљама у региону.

Поручила је да ће Шведска наставити да пружа снажну подршку европским интеграцијама Србије и додала да се радује даљем оснаживању сарадње између ОЕБС-а и Србије, као и између Шведске и Србије.

Извор: Танјуг

 



ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ

(ажурирано 21. маја 2021. године)

Вакцинација (имунизација) у Србији почела 24. децембра (пре него у већини европских земаља). Прву вакцину примила је председница Владе Ана Брнабић. Она је и први премијер у Европи која је примила вакцину.

Србија је трећа држава у Европи, после Британије и Швајцарске која је почела вакцинацију. Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

У Србији грађани исказују интересовање за вакцинисање против Ковида-19 путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.
Влада Србије саопштила је да је од 6. априла могућа пријава за вакцинацију против корона вируса и преко Вибера, и то је могуће преко званичног инфо сервиса Владе Србије на Виберу који је покренут.
Од 9. априла, све локалне самоуправе почеле да организују слободне пунктове где грађани могу да се вакцинишу без претходне пријаве (преко 220 пунктова), а упоредо  се спроводи и имунизација грађана који се пријаве преко портала еУправe или апликације на Виберу.
Дневно се преко портала еУправе пријави између 10.000 и 15.000 грађана за вакцинацију.
Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија је једна од ретких земља која на располагању има четири вакцине.

Највећи број грађана вакцинисан је кинеском вакцином „Синофарм“, потом „Фајзером“, „Спутњиком В“ и „АстраЗенеком“.
Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Упоредо, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве и вакцинишу, обзиром да је почела имунизација и оних који нису у приоритетним групама. Медицински радници вакцинишу и мештане мањих и сеоских средина, који нису пријављени путем еУправе.

Перманентно се наглашава значај вакцинације, као и да је то једино решење у борби против вируса Ковид-19.

* Од 26. априла на свим вакциналним пунктовима широм Србије омогућено вакцинисање без заказивања са три вакцине – "Фајзер", "спутњик В" и "Синофарм" вакцином.

*6. маја - Влада Републике Србије усвојила је Уредбу о подстицајним мерама за имунизацију и спречавање и сузбијање заразне болести Ковид 19, како би се додатно мотивисали грађани за вакцинацију и на тај начин брже постигао колективни имунитет, који за циљ има сузбијање епидемије, враћање основних функција здравственом систему и отварање економије.

Додатна новчана подршка у износу од по 3.000 динара предвиђена је за све грађане Србије који су до сада вакцинисани и све оне који ће до 31. маја примити бар прву дозу вакцине.

*Од 12. маја сви грађани Србије могу преузети Дигитални зелени сертификат, односно потврду о извршеној вакцинацији против Ковида-19 и резултатима различитих тестирања на ову заразну болест.

Дигитални зелени сертификат, поред личних података – имена, презимена, ЈМБГ-а, пола и броја пасоша, садржи и податке о томе да ли је лице вакцинисано, број примљених доза, као и датум примања прве и друге дозе. Такође, овај сертификат садржи и резултате ПЦР, антигенског и серолошког теста, а за добијање тог сертификата потребно да грађани буду регистровани на порталу еУправа.

Према последњим подацима, у Србији је дато 4.180.000 доза вакцина, прву дозу примило је 2.338.000, док је обе дозе примило 1.842.000.

Дневно се у Србији вакцинише 25.000 грађана.

У наредних седам дана број ревакцинисаних биће близу два милиона пунолетних грађана, што је око 35 одсто становништва.

Очекује се да ће до краја јуна бити ревакцинисано 50 одсто становништва, односно, око 2.800.000 пунолетних грађана Србије.

Београд, Ниш, Ужице на врху листе, по броју вакцинисаних пунолетних грађана.

*Пример Београда –  Закључно са 20. мајем, вакцинисано је 659.942 лица што износи 47,4 одсто пунолетне популације, ревакцинисано 538.917 особа што износи 38,7 одсто пунолетне популације. У популацији између 65 и 74 године вакцинисано је 77 одсто људи. Укупно у Београду је дато 1.198.859 доза вакцина, потребно да се вакцинише још 36.208 особа како би тачно половина становника главног града била заштићена.

*6. априла се у Рудној Глави вакцинисао председник Вучић који је примио кинеску „Синофарм“ вакцину, док се 27. априла ревакцинисао у месту Пуковац.


НАБАВКА ВАКЦИНА

*22. децембра у Србију су стигле прве количине „Фајзер-Бионтек“ вакцине.
Србија друга земља у Европи, после Велике Британије, која је добила „Фајзер“ вакцину.

*16. јануара стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик В“.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик В“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне производња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик В“.
Председник Вучић најавио да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик В“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе.

*10. фебруара у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. Србија је прва земља на Балкану која у том тренутку има ову вакцину.

*22. фебруара  у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик В“.

*28. фебруара стигао нови контингент од  100.000 доза вакцине „Спутњик В“ (реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), с обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.

*1. марта стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек“.

*5. марта испоручено још 500.000 вакцина „Синофарм“.

*8. марта стигло 28.080 доза вакцине компаније „Фајзер-Бионтек".

*11. марта – министар Поповић најавио да ће производња руске вакцине „Спутњик В” на Институту „Торлак“ почети у мају, а Србија ће тиме постати прва земља на територији Европе у којој ће се производити та вакцина.
Прва фаза производње руске вакцине у Србији подразумева транспорт супстанце, пуњење бочица у складу са највишим технолошким стандардима, паковање и дистрибуцију вакцина у нашој земљи и региону, а након успостављања прве фазе производње, започиње се израда студије изводљивости о производњи у такозваном пуном циклусу, која подразумева производњу супстанце у Србији. То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета „Торлака“, али процене су производња у пуном циклусу може да започне до краја ове године.

*11. марта – председник Србије Александар Вучић током посете УАЕ најавио да је договорено да се, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Kином, у Србији производи вакцина против корона вируса кинеске компаније „Синофарм“. Председник Вучић је указао да је, поред направљеног ходограма са надлежним руским министром, о производњу руске вакцине у оквиру „Торлака“, договорено и да се фабрика за „Синофарм“ вакцину заврши и крене у производњу од 15.октобра.

*15. марта - стигла испорука од 16.380 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*18. марта - председник Александар Вучић разговараo je путем видео-линка са руководством компаније „Синофарм" о процесу набавке вакцина, изградњи фабрике кинеских вакцина у Србији и изградњи и опремању српских болница. На састанку је потписан уговор о куповини још два милиона доза вакцина компаније „Синофарм“.

*18. марта - председник Вучић најавио да ће Србија имати две фабрике вакцина и да ће годишње производити између 30 и 40 милиона доза. Председник је разговарао са представницима „Синофарма“, док је министар Ненад Поповић разговарао о производњи „Спутњик В“ вакцине.(Изјавио да очекује да ће за мање од годину дана да се производи и течност за вакцину, а не само да се пакује.)

*22. марта – допремљено 55.990 доза вакцине „Фајзер-Бионтек".

*23. марта - у Србију стигло 100.000 доза прве компоненте вакцине „Спутњик В“.

*25. марта - Руски фонд за директна улагања и Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ објавили су да је постигнут споразум о производњи вакцине „Спутњик В“ у Србији. Тиме ће наша земља постати прва држава у Јужној Европи која ће производити „Спутњик В“, а вакцина би могла да се извози и у друге земље региона у каснијим фазама. Производња вакцине биће започета до маја у „Торлаку”.

*29. марта – стигло 23.570 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*2. априла, преко „Ковакс“ механизма стигао први контингент  од 57.600 вакцина  „АстраЗенека“.
Србија је авансно уплатила у „Ковакс „систем 4,8 милиона евра, а за развој вакцине смо донирали 2 милиона евра кроз Европску комисију за развој вакцине. Обзиром да Србији нису испоручиване вакцине из програма „Ковакс“, Србија их је набављала билатерално. 

*5. априла стигло пола милиона „Синофарм“ вакцина.

*5. априла - Институт Торлак потписао је Споразум о трансферу технологија са Руским фондом директних инвестиција и руском фармацеутском компанијом „Генеријум“, којим руска страна преноси српској страни податке о процедурама и технологијама неопходним за производњу вакцине „Спутњик В“ у Србији.
Министар Ненад Поповић најавио да ће током априла бити произведене три валидационе серије вакцине “Спутњик В”, а узорци из ових валидационих серија биће послати на контролу квалитета у Институт "Гамалеја" и након што институт потврди валидност узорака произведених у "Торлаку" наш институт креће са производњом вакцине. Очекује се то буде до 20. маја ове године, и на тај начин Србија ће постати прва земља у Европи која производи вакцину „Спутњик В“.

*6. априла испоручено 106.420 вакцина произвођача "Фајзер-Бионтек".

*12. април -  стигло 106.470 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*14. април – На Торлаку извршено пуњење прве серије контролних доза вакцине „Спутњик В''. Вакцине произведене на Торлаку биће пуштене у употребу у јуну ове године.

* 14. априла стигло 50.000 друге компоненте руске вакцине.

*19. април – У Србију стигло 211.000 доз вакцине „Фајзер“ и то је највећа појединачна испорука те вакцине нашој земљи до сада.

*23. априла – Председник Вучић рекао да имамо довољно вакцина и да је важна вакцинација у региону. Рекао је да је Србија највише вакцина против корона вируса добила од кинеске компаније Синофарм а затим од компаније Фајзер-Бионтек, да очекује 36.000 вакцина од ЕУ и нагласио да је за Србију важно да се вакцинишу и грађани у региону.
„Ми смо добили од Ковакса до сада било је планирано 96.000 вакцина, а добили смо 57.000. Од ЕУ од укупне квоте од 630.000 доза које треба да дођу до краја јуна, Србија би требало пропорционално броју становника да добије око 270.000 или 260.000, а ми ћемо добити само 36.000 вакцина“, навео је Вучић.
Додаје да се Србија са тим сагласила зато што су те вакцине важније другим деловима нашег региона.
„Сматрамо да су колико су те вакцине важне за нас важне и за наше комшије. Бесмислено је све што радимо ако они не могу да добију вакцину. Људи који долазе у Београд и имају спортске, пословне и друге контакте за нас је важно да они не могу да преносе заразу“, поручио је Вучић.
Захвалио је ЕУ и Коваксу, али је напоменуо да је Србија највише вакцина добили од Синофрама, а потом од Фајзер-Бионтека.
Како је рекао, Србија је значајно већи број вакцина добила од америчко - немачке компаније, за чак 250.000 доза више него руске вакцине.
Србија је, истакао је, једина земља ван ЕУ која је почела вакцинацију Фајзеровом вакцином истовремено када и ЕУ и да, када се ради о испоруци вакцина, тачно на време стижу вакцине компанија „Синофарм“ и „Фајзер-Бионтек“, а да касне испоруке неких других произвођача.
Вучић је додао да ће Србија наставити вакцинацију, као и да је тешким радом успела да обезбеди вакцине.

*26. априла – Нови контингент од 500.000 кинеских „Синофарм“ вакцина против вируса корона стигао у Србију.

*5. маја – Допремљено 104.130 вакцина компаније „Фајзер-Бионтек”.

*10. маја – Стигло 104.130 доза „Фајзер-Бионтек“ вакцина

*10. маја – 20.000 доза вакцина „Спутњик В“

*12. маја -  из Ковакс програма стигло 120.000 доза вакцина „АстраЗенека“

*17. маја  - Стигло 104.130 доза „Фајзер-Бионтек“ вакцина

*19. маја - Допремљено 440.000 доза вакцина „Синофарм“

*19. маја - Руски национални институт за епидемиологију и микробиологију Гамалеја потврдио  квалитет вакцине произведене на Торлаку и одобрио да се у будућности у овом институту производи вакцина „Спутњик В“. Србија прва у Европи започиње производњу вакцине „Спутњик В“. Прве дозе излазе између 5. и 10. јуна.


ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ И ВАКЦИНАЦИЈА СТРАНАЦА

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик В“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент oд 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ, док је 12. марта испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека“ из Србије.

*15. марта – у болници у Ужицу вакцинисани сви запослени у Уставном суду БиХ, на захтев тог суда, у сарадњи са Уставним судом Србије, Министарством здравља, МСП и Амбасадом РС у Сарајеву.

*23. марта - у Заводу за јавно здравље у Врању почела је вакцинација 105 новинара из Северне Македоније. Вакцине „Астра Зенека” за македонске новинаре обезбеђене су на захтев Македонске асоцијације новинара у сарадњи са Удружењем новинара Србије, а уз подршку кабинета председника Србије.

*23. марта - Председник Александар Вучић уручио респираторе и другу медицинску опрему за Републику Српску. Донацију преузео председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

*24. марта - Привредна комора Србије (ПKС) објавила је да је у сарадњи са Владом Србије, обезбеђено 10.000 вакцина за привреднике и њихове запослене из региона.

*29. март - Председник ПКС објавио да је током викенда (27. и 28. марта) у Србији вакцинисано 8.500 привредника из региона.

*Србија је донирала Северној Македонији укупно 40.000 доза вакцине „Спутњик В“, први контингент од 20.000 прве дозе вакцине стигао је 1. априла, а најављено је да ће дозе за ревакцинацију стићи у наредном периоду.

Вакцинисано је 39.000 странаца („АстраЗенека“ вакцином), који су дошли или на позив Привредне коморе Србије или су се сами пријавили преко портала еУправе. Премијерка Брнабић је изјавила да је огроман успех вакцинација људи из региона и оценила да је то био начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Највише држављана БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

*8. априла - Премијерка изјавила да је Србија тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али да ћемо настојати да кроз донације вакцина помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

За вакцинисање у Србији се пријавило и око 53.000 странаца који немају пријављено боравиште у Србији, а пријавили су се преко портала е-Управе за добијање вакцине. Тренутно се страни држављани не вакцинишу, већ само наши грађани, а када они буду вакцинисани размотриће се опција вакцинисања пријављених странаца. Вакцинација у Србији је бесплатна, то важи и за странце који код нас приме вакцину.

На друштвеним мрежама и интернету појавили су се огласи за вакцинацију преко агенција, међутим нема могућности да се преко било које стране или домаће туристичке агенције закаже вакцинација у Србији и реч је о интернет преварама.

*8. априла - Влада је донела одлуку да се Кантону Сарајево упути донација од 20.000 доза вакцина „АстраЗенека“ .

*9. априла - У Новом Пазару вакцинисано 29 новинара Кантоналне телевизије Сарајево.

*15. априла – Председник Вучић уручио Додику донацију од 20.000 доза вакцина „Астра Зенека" за Републику Српску.

*23. априла –  председник Вучић рекао да је Србија у регион до сада послала 120.000 вакцина, као и да је у Србији вакцинисано око 65.000 грађана земаља из региона, што је укупно око 200.000 вакцина за људе у региону.

*30. април - Програм за повезивање за српском дијаспором „Тачка повратка", уз подршку Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Републике Србије, обезбедио је посебан термин за вакцинацију српских држављана из дијаспоре.
Држављани Србије који живе у иностранству имали су могућност да се вакцинишу 15. маја у Београду, а пријаве за имунизацију доступне су на сајту удружења Тачка повратка https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore.  Пријаве су биле отворене до петка, 30. априла у 23.59 часова и свако ко се пријави добиће потврду о термину вакцинације као и о тачном времену када треба да се појави на Београдском сајму.
Држављани Србије из дијаспоре моћи ће да бирају између вакцина „Фајзер”, „Синофарм” и „Спутњик Ве”, док ће другу дозу примити на Београдском сајму 5. јуна. Позив се односио искључиво на држављане Србије који живе у иностранству.

* 17. маја - Приликом посете Сарајеву премијерка Брнабић рекла да је тог дана у Сарајево стигла донација Србије од 10.000 доза вакцине „Астра Зенека“, и најавила да ће Кантону Сарајево и Републици Српској стићи још по 10.000 доза те вакцине.

*20. маја Влада Србије донела је одлуку да се Чешкој Републици донира 100.000 вакцина „Фајзер-Бионтек“ као знак солидарности према грађанима те земље у борби против епидемије коронавируса.


НАПОМЕНА:

Услед приметног појачаног интересовања и великог броја упита нашим ДКП за вакцинисање страних држављана у Србији (без пријављеног боравишта у нашој земљи), али и самоиницијативног доласка странаца на вакцинисање у Србију, важно је у таквим ситуацијама у земљама пријема недвосмислено, путем медија и у директном контакту са заинтересованим странама, комуницирати следеће:

„Oгроман je успех Србије вакцинација странаца, пре свега из региона. То је начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Од страних држављана највише је у Србији вакцинисано из БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

Последњих дана, услед великог публицитета у медијима широм света и одлично организованог процеса набавке вакцина и имунизације у Србији, приметно је велико интересовање за вакцинацију у нашој земљи, не само из региона, већ и из великог дела Западне и Централне Европе. Евидентиран је и велики број упита чак и за „вакцинални“ туризам, како грађана из тих делова Европе, тако и тур-оператора, туристичких агенција и авио-компанија.

Србија је тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али ћемо настојати да кроз донације вакцина и у наредном периоду помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

Последњих дана појачано је и интересовање домаћег становништва за вакцинисањем, Србија бележи дневне рекорде у вакцинисању сопственог становништва.

Уколико се у наредном периоду укаже могућност за вакцинисањем и заинтересованих страних држављана (без пријављеног боравишта у Србији), Србија ће се, са великим задовољством и у складу с капацитетима, потрудити да изађе у сусрет и таквим захтевима. У том случају ћемо благовремено обавестити јавност. Али морамо да напоменемо да то у овом тренутку није могуће.

Страни држављани могу да искажу заинтересованост за вакцинисање у Србији путем портала еУправа, али је важно напоменути да то није довољно и да је неопходно да добију повратну потврду и позив са термином и локацијом за вакцинисање. Зато није препоручљиво да страни држављани, само са исказаним интересовањем путем портала еУправе или чак и без тога (пошто има и таквих примера на пунктовима за вакцинацију), самоиницијативно долазе у Србију  на вакцинацију и тако себе излажу непријатним ситуацијама и трошковима.“

ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету у фебруару и марту омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине. Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др). Омогућено је вакцинисање свим доступним вакцинама – „Синофарм“, „Фајзер“, „Спутњик В“ и „АстраЗенека“.

ВАКЦИНИНАЦИЈА МИГРАНАТА

*24. марта у амбуланти у оквиру центра за мигранте у Крњачи започела вакцинација миграната.
Шефица Канцеларије УНХЦР у Србији Францеска Бонели истакла  да је та агенција УН дубоко захвална властима Србије на томе што су избеглице укључене у план вакцинације.

 



Министар Селаковић представио нову услугу „е-Конзулат“

20. мај 2021. године

У Београду је данас представљена нова услуга Министарства спољних послова „е-Конзулат”, намењена страним држављанима који аплицирају за визу и желе да дођу у Србију да раде.

Том приликом, министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић рекао је да је та услуга један од показатеља доброг развоја наше државе, која, како је истакао, постаје магнет за озбиљне стране компаније, које доводе велики број радника из других земаља да би радили у Србији.

„Да не будем претенциозан, него потпуно реалан, ова услуга представља прекретницу у функционисању нашег система. Е- Конзулат и дигитализација поступка издавања радних виза за стране држављане који желе да раде у Србији, јесте прва електронска услуга МСП-а, а могу да вам обећам да то јесте прва, али никако и последња е-услуга”, нагласио је Селаковић.

Шеф српске дипломатије указао је да „е-Конзулат” представља модернизацију изузетно важног сегмента делатности дипломатско-конзуларних представништава Србије и да се овде заправо говори о нечему што је од суштинске важности за даље процесе развоја наше државе.

Министар је подсетио да, када је председник Републике посећивао градилиште Моравског коридора, речено му је да се са неким радовима касни у извођењу зато што фирми Бехтел на време нису издате радне визе.

„Истог момента када смо то пратили и чули председника, ја сам алармирао службе у оквиру Министарства. Чудили смо се, знамо да издавање виза у Турској иде добром динамиком, а онда смо утврдили да су то у ствари били радници из Бангладеша који су визу тражили преко наше амбасаде у Индији, а у којој имамо проблем мањка запослених”, објаснио је министар.

Како је додао, реч је о изузетном и великом послу, сваки наш службеник морао је да прими документацију на папиру, да је провери, да онда захтева допуну, па тек тада да прослеђује.

„Данас је то фантастично усавршено и том нашем конзуларном раднику, сва та документација долази у електронском облику. Раније смо имали два филтера за проверу документације, сада их фактички имамо три. А посао је значајно ефикаснији”, указао је Селаковић.

Како је истакао, то је услуга за коју је обећано да ће бити завршена пре мање од четири месеца и да је она од понедељка доступна у 95 дипломатско-конзуларних представништава Србије, односно у свим нашим амбасадама и генералним конзулатима.

Највећи резултат тог подухвата, истакао је министар, осим предности коју ће донети у будућем функционисању, јесте чињеница да то није пројекат једног државног органа, већ заједнички подухват Министарства спољних послова, Канцеларије за ИТ и еУправу, Генералног секретаријата Владе, МУП-а, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Националне службе за запошљавање.

„У рекордном року урадили смо изузетно добар посао. Ово је на понос нашег министарства, на понос читаве државе. Уверен сам да ћемо у периоду пред нама осавремењивати додатно оно што јесу наши послови и учинити Србију једном од ретких држава која поседује овакве механизме и овакве најсавременије начине обављања наших конзуларних послова”, рекао је Селаковић.

Говорећи о самом порталу „е-Конзулат”, министар је објаснио да постоји карикатура на којој је представљен Никола Тесла и зграда старе железничке станице са једним краном, која у ствари симболизује историјску чињеницу – када је Тесла боравио у Београду у години када је она изграђена.

„Данас је то место иза кога настаје Београд будућности, а ово што смо успели заједничким снагама да урадимо јесте показатељ нечега што је будућност Србије, развој вештачке интелигенције, ИТ и стварање услова да у Србији у будућности све више људи живи и долази да би овде добро живели и радили”, закључио је министар.

Директор Канцеларије за ИТ и еУправу Михаило Јовановић рекао је да је ово први пут да су е-услуге окренуте ка страним држављанима, и да је до сада то био случај са нашим држављанима.

У периоду од 1. јануара 2019. до 17. маја ове године, највише захтева за српску визу поднето је у амбасади у Пекингу и то 6.766 захтева, затим у Њу Делхију – 2.973, Шангају 2.115, Токију 1.798, Каиру 1.756.

У Алжиру је у том периоду поднето 1.270 захтева, у Џакарти 1.095, а у Бејруту 1.077.

Са аспекта држављанства, српску визу Д за запошљавање траже највише држављани Кине – 9.516 захтева, затим Индије 1.955, те Украјине – 673.



Вучић: Европу сматрамо нашом кућом

08. мај 2021. године

Председник Александар Вучић рекао је вечерас да је визионарска идеја Роберта Шумана донела истинску победу новог поверења након Другог светског рата и веру у уједињење различитости у миру и солидарности, уз поруку да ту веру има и Србија, као и наду да ће постати земља која ће бити радо виђена у европској породици народа.

Вучић је, честитајући свима у Србији и ЕУ Дан Европе, подсетио да је 9. мај дан када се слави и велика победа слободе, извојевана уз огромне жртве.

„Док су ужаси рата тињали, а Европа лечила ране из Другог светског рата, она је имала и људе попут Роберта Шумана, који су схватали да се само на помирењу народа и њиховом заједништву може стварати будућност”, рекао је Вучић на пријему поводом Дана Европе.

Указао је да су европски народи имали храбрости да у недавним противницима види будуће савезнике.

„Шуманова визионарска идеја да ће мир бити сачуван, ако стваралачке снаге буду сразмерне опасностима које прете, да ће Европа изронити из конкретних достигнућа, донела је истинску победу новопронађеног поверења и веру у уједињење различитости у миру и солидарности”, рекао је Вучић.

Он је поручио да ту веру, иако не изгледа увек тако, има и Србија, као и наду да ће наша конкретна достигнућа, на дугом и не лаком путу до чланства у ЕУ бити адекватно вреднована.

„И да ће Србија уз вашу помоћ, подршку и критику постати земља коју ћете радо видети у европској заједници нација. Верујем да бисмо и ми нашом подршком, помоћи и критиком допринели да ЕУ постане још боље место за живот”, рекао је Вучић.

Пуноправно чланство у ЕУ, уз компромисно решење за питање Косова и Метохије, начин је да остваримо циљ и Србију учинимо уређеном и успешном што би значило да јесмо на добром, европском путу, поручио је председник Србије.

Вучић је рекао да морамо још много напора да уложимо у реформе, не што то неко тражи од нас, већ зато што знамо да то нама и земљи доноси бољитак.

Истакао је и да су посебно важне важне реформе у владавини права којима се, каже, сада приступа са много више одговорности.

„Код нас постоји нека трка у томе ко ће да каже да је више за Европу, а ко испод жита каже да је мање за Европу. Европа не припада само онима који би да искористе европски новац, не припада онима у влади који кажу да су на европском путу јер сматрају да тиме спречавају опозицију да дође на власт, ни онима који сматрају да је то једини пут да се власти дочепају. Свима нама припада, али не можемо да узмемо из Европе само оно што нам се свиђа, а да не прихватамо оно што нам се не свиђа“, објаснио је он.

Знам, додао је, колико нама у Србији није лако када чујемо критике у вези „Косова“, као и из области владавине права.

„Сам сам се уверио да смо ми ти који нисмо придали довољно пажње и посвећен приступ горућим проблемима из те области. Верујем да ћемо већим еланом успети да променимо однос грађана Србије и добијемо веће поштовање ЕУ на томе што радимо“, истакао је он.

Вучић је истакао и да је ЕУ несумњиво највећи донатор, инвеститор, и далеко најважнији трговински партнер Србије и подсетио да се око две трећине свих трговинских послова и још више услужних делатности везује за ЕУ, те да су то чињенице, свиђало се некоме или не.

Указао је да је пре седам година када је постао председник владе у фирмама које су долазиле из земаља ЕУ било запослено три пута мање људи него данас.

„То показује колико смо упркoс свим проблемима успели да урадимо много тога заједничког и направимо добре резултате, да људима обезбедимо живот, сигурност на послу, да покажемо да можемо да бринемо више о њима“, рекао је Вучић подсећајући и на велику помоћ ЕУ у области образовања.

Рекао је да је приликом недавне посете ЕУ, коју је оценио најбољом до сада, Србија добила додатну подршку инфраструктурним пројектима пре свега за модернизацију, односно готово изградњу нове пруге Београд-Ниш-Прешево.

То је, каже, потврђено у писму председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, истичући да је то најлепше писмо које је добио до сада из Брисела.

„Захвалан сам Фон дер Лајен што је истакла да је то прекретница у нашим односима. Јесте прекретница, јер та подршка превазилази све што смо заједно урадили и када погледате размере и снагу значај тог пројекта“, казао је он.

Рекао је да Србија и њени грађани сматрају Европу својом кућом и да зато желимо да дамо колико можемо свој допринос миру, кроз регионално повезивање, Берлинску конференцију и мини Шенген.

„Охрабрен поруком европских званичника надам се да ћу моћи ускоро да их угостим, како би разговарали о даљем убрзању нашег европског пута“, закључио је Вучић.

Шеф Делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици приредио је вечерас пријем поводом обележавања 9.маја, Дана Европе. Пријему у Скупштини града Београда, поред председника Србије Александра Вучића, присуствовали су и председник Скупштине Србије Ивица Дачић, премијерка Србије Ана Брнабић, министар спољних послова Никола Селаковић, министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, представници дипломатског кора, јавног живота.

Дан Европе, установљен je у знак сећања на почетак стварања Европске уније (ЕУ) и Дан победе над фашизмом у Другом светском рату. Пријем се одржава у сећање на 9. мај 1950. године, када је потписана Шуманова декларација, која је поставила темеље Европске уније, пројекта који је донео најдужи период без рата на Старом континенту.


Извор: Танjуг
Фото: Танjуг
 



Селаковић честитао Дан Европе Жозепу Борелу

08. мај 2021.

Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић упутио је честитку поводом, 9. маја, Дана Европе високом представнику ЕУ за спољне послове и безбедносну политику Жозепу Борелу у којој је изразио уверење да ће идеја уједињења различитости у миру и солидарности и даље бити идеја водиља Европске уније.

„Дубоко верујем да Република Србија, политиком мира и добросуседске сарадње, може допринети да Европска унија постане још боље место за живот, уз искрено уверење да ће наша достигнућа на путу ка чланству у европској породици народа бити адекватно вреднована”, наводи се у честитки министра Селаковића и додаје да европска перспектива нашој земљи представља снажан подстрек за свеобухватно спровођење политичких, економских и друштвених реформи са циљем да у догледно време постане пуноправна чланица Европске уније.

Шеф српске дипломатије подвукао је да Србија историјски, културно и вредносно припада кругу земаља уједињених под заставом Европске уније и изразио наду да ће наша земља и наши суседи на западном Балкану, бити у прилици да у блиској будућности постану део несумњиво најуспешнијег мировног, демократског и економског пројекта у историји нашег заједничког континента.

Сeлаковић је, такође, овом приликом у име Србије упутио захвалност Европској унији на пруженој помоћи у борби против заразне болести Ковид-19, нагласио да наша земља високо цени исказану солидарност и подршку у тешким тренуцима сузбијања пандемије, и изразио уверење да ћемо у наредном периоду заједничким снагама допринети проналажењу решења за превазилажење економских последица пандемије вируса корона.


 



Нерадни дан у Амбасади

Амбасада Р. Србије неће радити са странкама у четвртак, 13. маја 2021. године због обележавања Спасовдана. Конзуларно одељење Амбасаде ће дежурати само за хитне случајеве.

 



ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ

(ажурирано 26. априла 2021. године)

Вакцинација (имунизација) у Србији почела 24. децембра (пре него у већини европских земаља). Прву вакцину примила је председница Владе Ана Брнабић. Она је и први премијер у Европи која је примила вакцину.

Србија је трећа држава у Европи, после Британије и Швајцарске која је почела вакцинацију. Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

У Србији грађани исказују интересовање за вакцинисање против Ковида-19 путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.
Влада Србије саопштила је да је од 6. априла могућа пријава за вакцинацију против корона вируса и преко Вибера, и то је могуће преко званичног инфо сервиса Владе Србије на Виберу који је покренут.
Од 9. априла, све локалне самоуправе почињу да организују слободне пунктове где грађани могу да се вакцинишу без претходне пријављиве, а упоредо ће се спроводити и имунизација грађана који се пријаве преко портала еУправe или апликације на Виберу.
Преко портала е-Управе или контакт центара пријавило се више од 1.700.000 грађана. Дневно се преко портала еУправе пријави између 10.000 и 15.000 грађана за вакцинацију.
Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија је једна од ретких земља која на располагању има четири вакцине.

Према подацима 70 одсто вакцинисаних примило је „Синофарм“ вакцину (више од милион грађана),  12 одсто „Фајзер“, а по девет одсто „Спутњик В“ и „АстраЗенеку“.

Међу имунизованима је 52 одсто жена, а највише грађана је примило "Синофарм" вакцину.

Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Упоредо, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве и вакцинишу, обзиром да је почела имунизација и оних који нису у приоритетним групама. Медицински радници вакцинишу и мештане мањих и сеоских средина, који нису пријављени путем еУправе.

Перманентно се наглашава значај вакцинације, као и да је то једино решење у борби против вируса Ковид-19.

* 26. април - Директор Канцеларије за е-Управу Михаило Јовановић рекао је да ће од сутра на свим вакциналним пунктовима широм Србије бити омогућено вакцинисање без заказивања са три вакцине – "Фајзер", "спутњик В" и "Синофарм" вакцином.

Према последњим подацима, у Србији је дато 3.255.000 доза вакцина, а од тог броја потпуно вакцинисаних грађана (примљене обе дозе) је 1.310.000 грађана (што је трећина пунолетних грађана Србије).
За 10-ак дана имаћемо 1,8 милиона ревакцинисаних, односно око 40 одсто пунолетне популације вакцинисане првом вакцинином.

1.200.000 грађана потпуно имунизовано - прошло три недеље од друге дозе односно 5 од прве АстраЗенеке.

У старосној популацији између 65 и 74 године вакцинисано je више од 51 одсто становништва, а у старосној групи преко 75 година имамо 42 одсто вакцинисаних.

*6. априла се у Рудној Глави вакцинисао председник Вучић који је примио кинеску „Синофарм“ вакцину.

У четвртак, 8. априла, Србија је оборила сопствени рекорд по броју вакцинисаних људи, када је вакцинисано више од 75.000 људи. То је резултат којем, пропорционално броју становника, не могу да се похвале ни најразвијеније земље у Европи и свету.

Циљ да до краја маја имамо више од 2.800.000 вакцинисаних, 2.200.000 ревакцинисаних, а до краја јуна више од три милиона вакцинисаних и ревакцинисаних људи.

Београд, Нови Сад, Ниш, Ужице и Сремска Митровица на врху листе са око 36 или 37 одсто вакцинисаних пунолетних грађана.

*Пример Београда –
* 26. априла – У главном граду Србије дата је милионита доза вакцине против вируса корона.
Прву дозу вакцине добиле 585.659 особе, што износи 42,1 одсто пунолетног становништва, док је другу дозу примило 413.112, односно 29,7 одсто. Када су у питању старији суграђани, од 65 до 74 година, вакцинисало се више од 68 одсто те популације. У градским општинама има додатних 18 пунктова у којима се може вакцинисати без заказивања.


НАБАВКА ВАКЦИНА

*22. децембра у Србију су стигле прве количине „Фајзер-Бионтек“ вакцине.
Србија друга земља у Европи, после Велике Британије, која је добила „Фајзер“ вакцину.

*16. јануара стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик В“.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик В“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне производња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик В“.
Председник Вучић најавио да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик В“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе.

*10. фебруара у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. Србија је прва земља на Балкану која у том тренутку има ову вакцину.

*22. фебруара  у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик В“.

*28. фебруара стигао нови контингент од  100.000 доза вакцине „Спутњик В“ (реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), с обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.

*1. марта стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек“.

*4. марта - приликом званичне посете Берлину, министар спољних послова Никола Селаковић изјавио да му је шеф немачке дипломатије Хајко Мас пренео да ће Србија из „Ковакс“ програма ускоро добити 300.000 вакцина (прве дозе стигле 2. априла).

*5. марта испоручено још 500.000 вакцина „Синофарм“.

*8. марта стигло 28.080 доза вакцине компаније „Фајзер-Бионтек".

*11. марта – министар Поповић најавио да ће производња руске вакцине „Спутњик В” на Институту „Торлак“ почети у мају, а Србија ће тиме постати прва земља на територији Европе у којој ће се производити та вакцина.
Прва фаза производње руске вакцине у Србији подразумева транспорт супстанце, пуњење бочица у складу са највишим технолошким стандардима, паковање и дистрибуцију вакцина у нашој земљи и региону, а након успостављања прве фазе производње, започиње се израда студије изводљивости о производњи у такозваном пуном циклусу, која подразумева производњу супстанце у Србији. То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета „Торлака“, али процене су производња у пуном циклусу може да започне до краја ове године.

*11. марта – председник Србије Александар Вучић током посете УАЕ најавио да је договорено да се, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Kином, у Србији производи вакцина против корона вируса кинеске компаније „Синофарм“. Председник Вучић је указао да је, поред направљеног ходограма са надлежним руским министром, о производњу руске вакцине у оквиру „Торлака“, договорено и да се фабрика за „Синофарм“ вакцину заврши и крене у производњу од 15.октобра.

*15. марта - стигла испорука од 16.380 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*18. марта - председник Александар Вучић разговараo je путем видео-линка са руководством компаније „Синофарм" о процесу набавке вакцина, изградњи фабрике кинеских вакцина у Србији и изградњи и опремању српских болница. На састанку је потписан уговор о куповини још два милиона доза вакцина компаније „Синофарм“.

*18. марта - председник Вучић најавио да ће Србија имати две фабрике вакцина и да ће годишње производити између 30 и 40 милиона доза. Председник је разговарао са представницима „Синофарма“, док је министар Ненад Поповић разговарао о производњи „Спутњик В“ вакцине.(Изјавио да очекује да ће за мање од годину дана да се производи и течност за вакцину, а не само да се пакује.)

*22. марта – допремљено 55.990 доза вакцине „Фајзер-Бионтек".

*23. марта - у Србију стигло 100.000 доза прве компоненте вакцине „Спутњик В“.

*25. марта - Руски фонд за директна улагања и Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ објавили су да је постигнут споразум о производњи вакцине „Спутњик В“ у Србији. Тиме ће наша земља постати прва држава у Јужној Европи која ће производити „Спутњик В“, а вакцина би могла да се извози и у друге земље региона у каснијим фазама. Производња вакцине биће започета до маја у „Торлаку”.

*29. марта – стигло 23.570 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

Србија је авансно уплатила у „Ковакс „систем 4,8 милиона евра, а за развој вакцине смо донирали 2 милиона евра кроз Европску комисију за развој вакцине. Обзиром да Србији нису испоручиване вакцине из програма „Ковакс“, Србија их је набављала билатерално. 
*2. априла, преко „Ковакс“ механизма стигао први контингент  од 57.600 вакцина  „АстраЗенека“.

*5. априла стигло пола милиона „Синофарм“ вакцина.

Премијерка је изјавила да је само из Кине у Србију допремљено 2,5 милиона вакцина, а вакцина свих осталих произвођача нешто мање од милион.
*5. априла - Институт Торлак потписао је Споразум о трансферу технологија са Руским фондом директних инвестиција и руском фармацеутском компанијом „Генеријум“, којим руска страна преноси српској страни податке о процедурама и технологијама неопходним за производњу вакцине „Спутњик В“ у Србији.
Министар Ненад Поповић најавио да ће током априла бити произведене три валидационе серије вакцине “Спутњик В”, а узорци из ових валидационих серија биће послати на контролу квалитета у Институт "Гамалеја" и након што институт потврди валидност узорака произведених у "Торлаку" наш институт креће са производњом вакцине. Очекује се то буде до 20. маја ове године, и на тај начин Србија ће постати прва земља у Европи која производи вакцину „Спутњик В“.
*6. априла испоручено 106.420 вакцина произвођача "Фајзер-Бионтек".
Са том испоруком, Србија је набавила укупно 3,5 милиона вакцина, све вакцине платила, као и све које смо добили из Ковакс система.

*12. април -  стигло 106.470 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*14. април – На Торлаку извршено пуњење прве серије контролних доза вакцине „Спутњик В''. Вакцине произведене на Торлаку биће пуштене у употребу у јуну ове године.

*15. април – председник Вучић најавио да ће у понедељак, 19. априла,  стићи још 211.000 вакцина „Фајзер“, као и да је 14. априла стигло 50.000 друге компоненте руске вакцине, док би 16. априла требало да стигне исто толико, а у понедељак или уторак још 100.000 прве компоненте „Спутњика В". Очекују се и кинеске „Синофарм“ вакцине пре краја овог месеца.

*19. април – У Србију стигло 211.000 доз вакцине „Фајзер“ и то је највећа појединачна испорука те вакцине нашој земљи до сада.

*23. априла – Председник Вучић рекао да имамо довољно вакцина и да је важна вакцинација у региону. Рекао је да је Србија највише вакцина против корона вируса добила од кинеске компаније Синофарм а затим од компаније Фајзер-Бионтек, да очекује 36.000 вакцина од ЕУ и нагласио да је за Србију важно да се вакцинишу и грађани у региону.
„Ми смо добили од Ковакса до сада било је планирано 96.000 вакцина, а добили смо 57.000. Од ЕУ од укупне квоте од 630.000 доза које треба да дођу до краја јуна, Србија би требало пропорционално броју становника да добије око 270.000 или 260.000, а ми ћемо добити само 36.000 вакцина“, навео је Вучић.
Додаје да се Србија са тим сагласила зато што су те вакцине важније другим деловима нашег региона.
„Сматрамо да су колико су те вакцине важне за нас важне и за наше комшије. Бесмислено је све што радимо ако они не могу да добију вакцину. Људи који долазе у Београд и имају спортске, пословне и друге контакте за нас је важно да они не могу да преносе заразу“, поручио је Вучић.
Захвалио је ЕУ и Коваксу, али је напоменуо да је Србија највише вакцина добили од Синофрама, а потом од Фајзер-Бионтека.
Како је рекао, Србија је значајно већи број вакцина добила од америчко - немачке компаније, за чак 250.000 доза више него руске вакцине.
Србија је, истакао је, једина земља ван ЕУ која је почела вакцинацију Фајзеровом вакцином истовремено када и ЕУ и да, када се ради о испоруци вакцина, тачно на време стижу вакцине компанија Синофарм и Фајзер-Бионтек, а да касне испоруке неких других произвођача.
Вучић је додао да ће Србија наставити вакцинацију, као и да је тешким радом успела да обезбеди вакцине.

*26. априла – Нови контигент од 500.000 кинеских „Синофарм“ вакцина против вируса корона стигао у Србију.


ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ И ВАКЦИНАЦИЈА СТРАНАЦА

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик В“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент oд 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ, док је 12. марта испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека“ из Србије.

*15. марта – у болници у Ужицу вакцинисани сви запослени у Уставном суду БиХ, на захтев тог суда, у сарадњи са Уставним судом Србије, Министарством здравља, МСП и Амбасадом РС у Сарајеву.

*23. марта - у Заводу за јавно здравље у Врању почела је вакцинација 105 новинара из Северне Македоније. Вакцине „Астра Зенека” за македонске новинаре обезбеђене су на захтев Македонске асоцијације новинара у сарадњи са Удружењем новинара Србије, а уз подршку кабинета председника Србије.

*23. марта - Председник Александар Вучић уручио респираторе и другу медицинску опрему за Републику Српску. Донацију преузео председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

*24. марта - Привредна комора Србије (ПKС) објавила је да је у сарадњи са Владом Србије, обезбеђено 10.000 вакцина за привреднике и њихове запослене из региона.

*29. март - Председник ПКС објавио да је током викенда (27. и 28. марта) у Србији вакцинисано 8.500 привредника из региона.

*Србија је донирала Северној Македонији укупно 40.000 доза вакцине „Спутњик В“, први контингент од 20.000 прве дозе вакцине стигао је 1. априла, а најављено је да ће дозе за ревакцинацију стићи у наредном периоду.

Вакцинисано је 39.000 странаца („АстраЗенека“ вакцином), који су дошли или на позив Привредне коморе Србије или су се сами пријавили преко портала еУправе. Премијерка Брнабић је изјавила да је огроман успех вакцинација људи из региона и оценила да је то био начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Највише држављана БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

*8. априла - Премијерка изјавила да је Србија тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али да ћемо настојати да кроз донације вакцина помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

За вакцинисање у Србији се пријавило и око 53.000 странаца који немају пријављено боравиште у Србији, а пријавили су се преко портала е-Управе за добијање вакцине. Тренутно се страни држављани не вакцинишу, већ само наши грађани, а када они буду вакцинисани размотриће се опција вакцинисања пријављених странаца. Вакцинација у Србији је бесплатна, то важи и за странце који код нас приме вакцину.

На друштвеним мрежама и интернету појавили су се огласи за вакцинацију преко агенција, међутим нема могућности да се преко било које стране или домаће туристичке агенције закаже вакцинација у Србији и реч је о интернет преварама.

*8. априла - Влада је донела одлуку да се Кантону Сарајево упути донација од 20.000 доза вакцина „АстраЗенека“ .

*9. априла - У Новом Пазару вакцинисано 29 новинара са Кантоналне телевизије Сарајево

*10. априла - Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да је са председником Србије договорио да почетком наредне седмице буде испоручено око 20.000 вакцина из Србије у Републику Српску.

*15. априла – Председник Вучић уручио Додику донацију од 20.000 доза вакцина „Астра Зенека" за Републику Српску.

*23. априла –  председник Вучић рекао да је Србија у регион до сада послала 120.000 вакцина, као и да је у Србији вакцинисано око 65.000 грађана земаља из региона, што је укупно око 200.000 вакцина за људе у региону.


НАПОМЕНА:

Услед приметног појачаног интересовања и великог броја упита нашим ДКП за вакцинисање страних држављана у Србији (без пријављеног боравишта у нашој земљи), али и самоиницијативног доласка странаца на вакцинисање у Србију, важно је у таквим ситуацијама у земљама пријема недвосмислено, путем медија и у директном контакту са заинтересованим странама, комуницирати следеће:

„Oгроман je успех Србије вакцинација странаца, пре свега из региона. То је начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Од страних држављана највише је у Србији вакцинисано из БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

Последњих дана, услед великог публицитета у медијима широм света и одлично организованог процеса набавке вакцина и имунизације у Србији, приметно је велико интересовање за вакцинацију у нашој земљи, не само из региона, већ и из великог дела Западне и Централне Европе. Евидентиран је и велики број упита чак и за „вакцинални“ туризам, како грађана из тих делова Европе, тако и тур-оператора, туристичких агенција и авио-компанија.

Србија је тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али ћемо настојати да кроз донације вакцина и у наредном периоду помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

Последњих дана појачано је и интересовање домаћег становништва за вакцинисањем, Србија бележи дневне рекорде у вакцинисању сопственог становништва.

Уколико се у наредном периоду укаже могућност за вакцинисањем и заинтересованих страних држављана (без пријављеног боравишта у Србији), Србија ће се, са великим задовољством и у складу с капацитетима, потрудити да изађе у сусрет и таквим захтевима. У том случају ћемо благовремено обавестити јавност. Али морамо да напоменемо да то у овом тренутку није могуће.

Страни држављани могу да искажу заинтересованост за вакцинисање у Србији путем портала еУправа, али је важно напоменути да то није довољно и да је неопходно да добију повратну потврду и позив са термином и локацијом за вакцинисање. Зато није препоручљиво да страни држављани, само са исказаним интересовањем путем портала еУправе или чак и без тога (пошто има и таквих примера на пунктовима за вакцинацију), самоиницијативно долазе у Србију  на вакцинацију и тако себе излажу непријатним ситуацијама и трошковима.“

 

ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине.

Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др).

*13, 18. и 19. фебруара је вакцинисано је „Синофармом“. Тиме је завршен први круг вакцинације. Други круг, односно ревакцинација том вакцином, обављена је 11. и 12. марта.

*23. фебруара започела је вакцинација вакцином „Фајзер“. Ревакцинација поменутом вакцином одржана од 16. до 19. марта.

Такође, приступило се вакцинацији „Спутњиком В“ и „АстраЗенеком“.

*20. марта извршене остале ревакцинације и омогућено да вакцину приме и чланови дипломатског кора који из одређених разлога нису могли да се вакцинишу.

ВАКЦИНИНАЦИЈА МИГРАНАТА

*24. марта у амбуланти у оквиру центра за мигранте у Крњачи почело вакцинисање миграната. Пријављено око 500 миграната.
Шефица Канцеларије УНХЦР у Србији Францеска Бонели истакла  да је та агенција УН дубоко захвална властима Србије на томе што су избеглице укључене у план вакцинације.

 



НЕРАДНИ ДАНИ У АМБАСАДИ

Амбасада Р. Србије неће радити са странкама у петак, 30. априла, понедељак, 3. маја и у уторак, 4. маја 2021. године због ускршњих празника и прославе Дана рада. Конзуларно одељење Амбасаде ће дежурати само за хитне случајеве.



ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ

(ажурирано 23. априла 2021. године)

Вакцинација (имунизација) у Србији почела 24. децембра (пре него у већини европских земаља). Прву вакцину примила је председница Владе Ана Брнабић. Она је и први премијер у Европи која је примила вакцину.

Србија је трећа држава у Европи, после Британије и Швајцарске која је почела вакцинацију. Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

У Србији грађани исказују интересовање за вакцинисање против Ковида-19 путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.
Влада Србије саопштила је да је од 6. априла могућа пријава за вакцинацију против корона вируса и преко Вибера, и то је могуће преко званичног инфо сервиса Владе Србије на Виберу који је покренут.
Од 9. априла, све локалне самоуправе почињу да организују слободне пунктове где грађани могу да се вакцинишу без претходне пријављиве, а упоредо ће се спроводити и имунизација грађана који се пријаве преко портала еУправe или апликације на Виберу.
Преко портала е-Управе или контакт центара пријавило се више од 1.700.000 грађана. Дневно се преко портала еУправе пријави између 10.000 и 15.000 грађана за вакцинацију.
Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија је једна од ретких земља која на располагању има четири вакцине.

Према подацима 70 одсто вакцинисаних примило је „Синофарм“ вакцину (више од милион грађана),  12 одсто „Фајзер“, а по девет одсто „Спутњик В“ и „АстраЗенеку“.

Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Упоредо, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве и вакцинишу, обзиром да је почела имунизација и оних који нису у приоритетним групама. Медицински радници вакцинишу и мештане мањих и сеоских средина, који нису пријављени путем еУправе.

Перманентно се наглашава значај вакцинације, као и да је то једино решење у борби против вируса Ковид-19.

Према последњим подацима, у Србији је дато 3.163.499 доза вакцина, а од тог броја потпуно вакцинисаних грађана (примљене обе дозе) је 1.282.971 грађана (што је трећина пунолетних грађана Србије).
За 15-ак дана имаћемо 1.8 милиона ревакцинисаних, односно око 40 одсто пунолетне популације вакцинисане првом вакцинином.

950.000 грађана потпуно имунизовано - прошло три недеље од друге дозе односно 5 од прве АстраЗенеке.

У старосној популацији између 65 и 74 године вакцинисано je више од 51 одсто становништва, а у старосној групи преко 75 година имамо 42 одсто вакцинисаних.

*6. априла се у Рудној Глави вакцинисао председик Вучић који је примио кинеску „Синофарм“ вакцину.

У четвртак, 8. априла, Србија је оборила сопствени рекорд по броју вакцинисаних људи, када је вакцинисано више од 75.000 људи. То је резултат којем, пропорционално броју становника, не могу да се похвале ни најразвијеније земље у Европи и свету.

Циљ да до краја маја имамо више од 2.800.000 вакцинисаних, 2.200.000 ревакцинисаних, а до краја јуна више од три милиона вакцинисаних и ревакцинисаних људи.

Београд, Нови Сад, Ниш, Ужице и Сремска Митровица на врху листе са око 36 или 37 одсто вакцинисаних пунолетних грађана.

*Пример Београда - Прву дозу вакцине добиле 574.729 особе, што износи 40,8 одсто пунолетног становништва, док је другу дозу примило 402.416, односно 28,6 одсто. Када су у питању старији суграђани, од 65 до 74 година, вакцинисало се више од 70,2 одсто те популације. У градским општинама има додатних 18 пунктова у којима се може вакцинисати без заказивања.

НАБАВКА ВАКЦИНА

*22. децембра у Србију су стигле прве количине „Фајзер-Бионтек“ вакцине.
Србија друга земља у Европи, после Велике Британије, која је добила „Фајзер“ вакцину.

*16. јануара стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик В“.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик В“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне производња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик В“.
Председник Вучић најавио да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик В“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе.

*10. фебруара у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. Србија је прва земља на Балкану која у том тренутку има ову вакцину.

*22. фебруара  у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик В“.

*28. фебруара стигао нови контингент од  100.000 доза вакцине „Спутњик В“ (реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), с обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.

*1. марта стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек“.

*4. марта - приликом званичне посете Берлину, министар спољних послова Никола Селаковић изјавио да му је шеф немачке дипломатије Хајко Мас пренео да ће Србија из „Ковакс“ програма ускоро добити 300.000 вакцина (прве дозе стигле 2. априла).

*5. марта испоручено још 500.000 вакцина „Синофарм“.

*8. марта стигло 28.080 доза вакцине компаније „Фајзер-Бионтек".

*11. марта – министар Поповић најавио да ће производња руске вакцине „Спутњик В” на Институту „Торлак“ почети у мају, а Србија ће тиме постати прва земља на територији Европе у којој ће се производити та вакцина.
Прва фаза производње руске вакцине у Србији подразумева транспорт супстанце, пуњење бочица у складу са највишим технолошким стандардима, паковање и дистрибуцију вакцина у нашој земљи и региону, а након успостављања прве фазе производње, започиње се израда студије изводљивости о производњи у такозваном пуном циклусу, која подразумева производњу супстанце у Србији. То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета „Торлака“, али процене су производња у пуном циклусу може да започне до краја ове године.

*11. марта – председник Србије Александар Вучић током посете УАЕ најавио да је договорено да се, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Kином, у Србији производи вакцина против корона вируса кинеске компаније „Синофарм“. Председник Вучић је указао да је, поред направљеног ходограма са надлежним руским министром, о производњу руске вакцине у оквиру „Торлака“, договорено и да се фабрика за „Синофарм“ вакцину заврши и крене у производњу од 15.октобра.

*15. марта - стигла испорука од 16.380 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*18. марта - председник Александар Вучић разговараo je путем видео-линка са руководством компаније „Синофарм" о процесу набавке вакцина, изградњи фабрике кинеских вакцина у Србији и изградњи и опремању српских болница. На састанку је потписан уговор о куповини још два милиона доза вакцина компаније „Синофарм“.

*18. марта - председник Вучић најавио да ће Србија имати две фабрике вакцина и да ће годишње производити између 30 и 40 милиона доза. Председник је разговарао са представницима „Синофарма“, док је министар Ненад Поповић разговарао о производњи „Спутњик В“ вакцине.(Изјавио да очекује да ће за мање од годину дана да се производи и течност за вакцину, а не само да се пакује.)

*22. марта – допремљено 55.990 доза вакцине „Фајзер-Бионтек".

*23. марта - у Србију стигло 100.000 доза прве компоненте вакцине „Спутњик В“.

*25. марта - Руски фонд за директна улагања и Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ објавили су да је постигнут споразум о производњи вакцине „Спутњик В“ у Србији. Тиме ће наша земља постати прва држава у Јужној Европи која ће производити „Спутњик В“, а вакцина би могла да се извози и у друге земље региона у каснијим фазама. Производња вакцине биће започета до маја у „Торлаку”.

*29. марта – стигло 23.570 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

Србија је авансно уплатила у „Ковакс „систем 4,8 милиона евра, а за развој вакцине смо донирали 2 милиона евра кроз Европску комисију за развој вакцине. Обзиром да Србији нису испоручиване вакцине из програма „Ковакс“, Србија их је набављала билатерално. 

* 2. априла, преко „Ковакс“ механизма стигао први контингент  од 57.600 вакцина  „АстраЗенека“.

*5. априла стигло пола милиона „Синофарм“ вакцина.

Премијерка је изјавила да је само из Кине у Србију допремљено 2,5 милиона вакцина, а вакцина свих осталих произвођача нешто мање од милион.
*5. априла - Институт Торлак потписао је Споразум о трансферу технологија са Руским фондом директних инвестиција и руском фармацеутском компанијом „Генеријум“, којим руска страна преноси српској страни податке о процедурама и технологијама неопходним за производњу вакцине „Спутњик В“ у Србији.
Министар Ненад Поповић најавио да ће током априла бити произведене три валидационе серије вакцине “Спутњик В”, а узорци из ових валидационих серија биће послати на контролу квалитета у Институт "Гамалеја" и након што институт потврди валидност узорака произведених у "Торлаку" наш институт креће са производњом вакцине. Очекује се то буде до 20. маја ове године, и на тај начин Србија ће постати прва земља у Европи која производи вакцину „Спутњик В“.
*6. априла испоручено 106.420 вакцина произвођача "Фајзер-Бионтек".
Са том испоруком, Србија је набавила укупно 3,5 милиона вакцина, све вакцине платила, као и све које смо добили из Ковакс система.

*12. април -  стигло 106.470 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*14. април – На Торлаку извршено пуњење прве серије контролних доза вакцине „Спутњик В''. Вакцине произведене на Торлаку биће пуштене у употребу у јуну ове године.

*15. април – председник Вучић најавио да ће у понедељак, 19. априла,  стићи још 211.000 вакцина „Фајзер“, као и да је 14. априла стигло 50.000 друге компоненте руске вакцине, док би 16. априла требало да стигне исто толико, а у понедељак или уторак још 100.000 прве компоненте „Спутњика В". Очекују се и кинеске „Синофарм“ вакцине пре краја овог месеца.
*19. април – У Србију стигло 211.000 дозa вакцине „Фајзер“ и то је највећа појединачна испорука те вакцине нашој земљи до сада.


ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине.

Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др).

*13, 18. и 19. фебруара је вакцинисано је „Синофармом“. Тиме је завршен први круг вакцинације. Други круг, односно ревакцинација том вакцином, обављена је 11. и 12. марта.

*23. фебруара започела је вакцинација вакцином „Фајзер“. Ревакцинација поменутом вакцином одржана од 16. до 19. марта.

Такође, приступило се вакцинацији „Спутњиком В“ и „АстраЗенеком“.

*20. марта извршене остале ревакцинације и омогућено да вакцину приме и чланови дипломатског кора који из одређених разлога нису могли да се вакцинишу.


ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик В“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент oд 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ, док је 12. марта испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека“ из Србије.

*15. марта – у болници у Ужицу вакцинисани сви запослени у Уставном суду БиХ, на захтев тог суда, у сарадњи са Уставним судом Србије, Министарством здравља, МСП и Амбасадом РС у Сарајеву.

*23. марта - у Заводу за јавно здравље у Врању почела је вакцинација 105 новинара из Северне Македоније. Вакцине „Астра Зенека” за македонске новинаре обезбеђене су на захтев Македонске асоцијације новинара у сарадњи са Удружењем новинара Србије, а уз подршку кабинета председника Србије.

*23. марта - Председник Александар Вучић уручио респираторе и другу медицинску опрему за Републику Српску. Донацију преузео председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

*24. марта - Привредна комора Србије (ПKС) објавила је да је у сарадњи са Владом Србије, обезбеђено 10.000 вакцина за привреднике и њихове запослене из региона.

*29. март - Председник ПКС објавио да је током викенда (27. и 28. марта) у Србији вакцинисано 8.500 привредника из региона.

*Србија је донирала Северној Македонији укупно 40.000 доза вакцине „Спутњик В“, први контингент од 20.000 прве дозе вакцине стигао је 1. априла, а најављено је да ће дозе за ревакцинацију стићи у наредном периоду.

Вакцинисано је 39.000 странаца („АстраЗенека“ вакцином), који су дошли или на позив Привредне коморе Србије или су се сами пријавили преко портала еУправе. Премијерка Брнабић је изјавила да је огроман успех вакцинација људи из региона и оценила да је то био начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Највише држављана БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

*8. априла - Премијерка изјавила да је Србија тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али да ћемо настојати да кроз донације вакцина помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

За вакцинисање у Србији се пријавило и око 53.000 странаца који немају пријављено боравиште у Србији, а пријавили су се преко портала е-Управе за добијање вакцине. Тренутно се страни држављани не вакцинишу, већ само наши грађани, а када они буду вакцинисани размотриће се опција вакцинисања пријављених странаца. Вакцинација у Србији је бесплатна, то важи и за странце који код нас приме вакцину.

На друштвеним мрежама и интернету појавили су се огласи за вакцинацију преко агенција, међутим нема могућности да се преко било које стране или домаће туристичке агенције закаже вакцинација у Србији и реч је о интернет преварама.

*8. априла - Влада је донела одлуку да се Кантону Сарајево упути донација од 20.000 доза вакцина „АстраЗенека“ .

*9. априла - У Новом Пазару вакцинисано 29 новинара са Кантоналне телевизије Сарајево

*10. априла - Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да је са председником Србије договорио да почетком наредне седмице буде испоручено око 20.000 вакцина из Србије у Републику Српску.

*15. априла – Председник Вучић уручио Додику донацију од 20.000 доза вакцина „Астра Зенека" за Републику Српску.


ВАКЦИНИНАЦИЈА МИГРАНАТА

*24. марта у амбуланти у оквиру центра за мигранте у Крњачи почело вакцинисање миграната. Пријављено око 500 миграната.
Шефица Канцеларије УНХЦР у Србији Францеска Бонели истакла  да је та агенција УН дубоко захвална властима Србије на томе што су избеглице укључене у план вакцинације.



Председник Вучић се састао путем видео линка са представницима делегације ММФ

21. април 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић разговарао је данас путем видео линка са представницима делегације Међународног монетарног фонда коју предводи шеф Мисије, Јан Кејс Мартејн. Саговорници су закључили да основни циљ Србије остаје да сачува тешко стечену репутацију фискално сигурне земље, као и да надстави са одговорном фискалном политиком како јавни дуг не би прешао ниво од 60 одсто БДП-а, чиме Србија одлучно наставља да ради на даљем расту економије.

Током разговора, председник Вучић и Јан Кејс Мартејн посебно су се осврнули на мере подстицаја и усвојена три пакета мера за помоћ привреди и грађанима, којима је очувана макроекономска стабилност и чак постигнута већа стопа запослености. Мартејн је поздравио одговорну економску политику Србије и успешно управљање кризом током пандемије.

„Србија је остварила један од најбољих резултата у прошлој години упркос изазовима пандемије“, изјавио је Мартејн, посебно истакавши да је Србија била једна од ретких земаља којој ММФ није кориговао почетну пројекцију стопе раста од 5% коју је дао прошле године.

Председник Вучић је додао да је Србија већ после првог квартала 2021. године на добром путу да оствари планирани раст од 6% како је и предвиђено, будући да је један од главних фокуса Владе Србије улагање у велике инфраструктурне пројекте и интензивирање рада на привлачењу директних страних инвестиција.

„Србија је 2020. године била у самом врху по приведном расту у Европи и уверен сам да и ове године можемо да уђемо у прве три или четири земље по расту“, рекао је председник Вучић и додао да је задовољан тиме што Србија и даље, упркос ситуацији везаној за пандемију, има изузетно јак прилив инвестиција.

Председник Вучић и Јан Кејс Мартејн разговарали су и о новом аранжману саветодавног карактера, који је од посебног значаја у светлу унапређења опште инвестиционе климе у Србији, као и у контексту још већег поверења инвеститора.

„Имајући у виду огроман напредак Србије у протеклих осам година, приоритетни циљ овог аранжмана биће да очува постигнуте резултате, али и да обезбеди подршку у даљем спровођењу структурних реформи усмерених на још бржи, снажнији и одрживији раст“, рекао је председник Вучић и захвалио ММФ-у и личном ангажовању Јана Кејса Мартејна на професионалној и стручној подршци на коју Србија умногоме рачуна.

Председник Вучић је истакао да ће Србија посебну пажњу посветити реформама у јавним предузећима, те да ће приоритети и даље бити улагања у инфраструктуру, стварање још боље климе за инвестиције, већа улагања у животну средину, науку и капиталне пројекте, што ће додатно и дугорочно допринети стабилном финансијском расту у наредним годинама.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs


 



Састанак са регионалним директором Светске здравствене организације за Европу

20. април 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас регионалног директора Светске здравствене организације за Европу др Ханса Клугеа, са којим је разговарао о сарадњи у борби против пандемије Ковид-19, као и о сарадњи на унапређењу здравствене заштите у нашој земљи и другим заједничким активностима.

Председник Вучић је захвалио др Клугеу на личном ангажовању и подршци током актуелне пандемије, посебно на техничкој помоћи и експертизи. Овом приликом упознао је званичника СЗО са резултатима имунизације у Србији и плановима како да се вакцина обезбеди свим грађанима који буду желели да је приме.

Др Клуге је честитао председнику Вучићу на лидерству и личном залагању да обезбеди вакцине. Он је нагласио да се Србија добром стратегијом имунизације сврстала међу глобалне лидере, поставши притом и пример хуманости и солидарности омогућавањем вакцинације старијима у руралним срединама, страним држављанима и донирањем вакцина другим земљама.

„Србија је вакцину прихватила као производ који спасава живот и није на то гледала геополитички”, рекао је др Клуге.

Двојица саговорника су се сагласили да би свет требало да повећа производне капацитете за вакцине, као и да развије нове адекватне терапије за борбу против Ковид-19, и, с тим у вези, ради на повећању степена поверења грађана у науку.

Председник Вучић је упознао др Клугеа са плановима за унапређење рада Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак”.

„Хоћемо да од „Торлака” направимо једну од најбољих фабрика вакцина у Европи”, рекао је председник Вучић.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs



СЗО оценила импресивним процес имунизације у Србији

19. април 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са регионалним директором Светске здравствене организације за Европу Хансом Клугеом о епидемиолошкој ситуацији и току имунизације грађана у Србији.

Брнабић је исказала захвалност на сарадњи у борби против пандемије, техничкој помоћи и експертизи, истичући да је за нашу земљу веома значајна подршка ове организације.

Она је обавестила директора СЗО за Европу о току имунизације грађана у Србији, изразивши уверење да ћемо, захваљујући великом броју вакцинисаних, успети да створимо колективни имунитет и вратимо се у нормалне токове живота.

Клуге је процес имунизације у Србији оценио као импресиван, и додао да је Србија донела добру одлуку да грађанима понуди све доступне вакцине које се користе у борби против вируса корона.

Он је, изражавајући забринутост због појаве нових сојева вируса, нагласио да је неопходно убрзати процес имунизације и показати међусобну солидарност.

Директор Светске здравствене организације за Европу је похвалио Србију на хуманости коју је показала донирајући вакцине земљама региона и омогућавајући вакцинацију онима који немају довољан број цепива за своје грађане.

Председница Владе је поручила да ће Србија и даље сарађивати са земљама региона и помагати у складу са својим могућностима.

Када је у питању пројекат „Мапа пута за здравље на западном Балкану 2021–2025“, изнето је и да ће, уколико то епидемиолошки услови дозволе, крајем године у Београду бити одржан регионални састанак, значајан за будуће унапређење сарадње држава региона у области здравствених изазова.

Извор: www.srbija.gov.rs
Фото: www.srbija.gov.rs



ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ

(ажурирано 16. априла 2021. године)


Вакцинација (имунизација) у Србији почела 24. децембра (пре него у већини европских земаља). Прву вакцину примила је председница Владе Ана Брнабић. Она је и први премијер у Европи која је примила вакцину.

Србија је трећа држава у Европи, после Британије и Швајцарске која је почела вакцинацију. Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

У Србији грађани исказују интересовање за вакцинисање против Ковида-19 путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.
Влада Србије саопштила је да је од 6. априла могућа пријава за вакцинацију против корона вируса и преко Вибера, и то је могуће преко званичног инфо сервиса Владе Србије на Виберу који је покренут.
Од 9. априла, све локалне самоуправе почињу да организују слободне пунктове где грађани могу да се вакцинишу без претходне пријављиве, а упоредо ће се спроводити и имунизација грађана који се пријаве преко портала еУправe или апликације на Виберу.
Преко портала е-Управе или контакт центара пријавило се више од 1.700.000 грађана. Дневно се преко портала еУправе пријави између 10.000 и 15.000 грађана за вакцинацију.
Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија је једна од ретких земља која на располагању има четири вакцине.

Према подацима 70 одсто вакцинисаних примило је „Синофарм“ вакцину (више од милион грађана),  12 одсто „Фајзер“, а по девет одсто „Спутњик В“ и „АстраЗенеку“.

Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Упоредо, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве и вакцинишу, обзиром да је почела имунизација и оних који нису у приоритетним групама. Медицински радници вакцинишу и мештане мањих и сеоских средина, који нису пријављени путем еУправе.

Перманентно се наглашава значај вакцинације, као и да је то једино решење у борби против вируса Ковид-19.

Према последњим подацима, у Србији је дато 3.020.401 доза вакцина, а од тог броја потпуно вакцинисаних грађана (примљене обе дозе) је 1.212.997 грађана (што је трећина пунолетних грађана Србије).
За 15-ак дана имаћемо 1.8 милиона ревакцинисаних, односно око 40 одсто пунолетне популације вакцинисане првом вакцинином.

950.000 грађана потпуно имунизовано - прошло три недеље од друге дозе односно 5 од прве АстраЗенеке.

У старосној популацији између 65 и 74 године вакцинисано je више од 51 одсто становништва, а у старосној групи преко 75 година имамо 42 одсто вакцинисаних.

*6. априла се у Рудној Глави вакцинисао председик Вучић који је примио кинеску „Синофарм“ вакцину.

У четвртак, 8. априла, Србија је оборила сопствени рекорд по броју вакцинисаних људи, када је вакцинисано више од 75.000 људи. То је резултат којем, пропорционално броју становника, не могу да се похвале ни најразвијеније земље у Европи и свету.

Циљ да до краја маја имамо више од 2.800.000 вакцинисаних, 2.200.000 ревакцинисаних, а до краја јуна више од три милиона вакцинисаних и ревакцинисаних људи.

Београд, Нови Сад, Ниш, Ужице и Сремска Митровица на врху листе са око 36 или 37 одсто вакцинисаних пунолетних грађана.

*Пример Београда - Прву дозу вакцине добиле 550.473 особе, што износи 39,1 одсто пунолетног становништва, док је другу дозу примило 376.904, односно 26,8 одсто. Када су у питању старији суграђани, од 65 до 74 година, вакцинисало се више од 68 одсто те популације. У градским општинама има додатних 18 пунктова у којима се може вакцинисати без заказивања.

НАБАВКА ВАКЦИНА

*22. децембра у Србију су стигле прве количине „Фајзер-Бионтек“ вакцине.
Србија друга земља у Европи, после Велике Британије, која је добила „Фајзер“ вакцину.

*16. јануара стигло милион доза кинеских „Синофарм“ вакцина.

*29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик В“.

*9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик В“ из Русије.

*11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне производња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик В“.
Председник Вучић најавио да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик В“ из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе.

*10. фебруара у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм“.

*15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер–Бионтек“ стигао је у Србију.

*21. фебруара у Србију је стигло  150.000 вакцина „АстраЗенека“, које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. Србија је прва земља на Балкану која у том тренутку има ову вакцину.

*22. фебруара  у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер“.

*22. фебруара допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик В“.

*28. фебруара стигао нови контингент од  100.000 доза вакцине „Спутњик В“ (реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), с обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.

*1. марта стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек“.

*4. марта - приликом званичне посете Берлину, министар спољних послова Никола Селаковић изјавио да му је шеф немачке дипломатије Хајко Мас пренео да ће Србија из „Ковакс“ програма ускоро добити 300.000 вакцина (прве дозе стигле 2. априла).

*5. марта испоручено још 500.000 вакцина „Синофарм“.

*8. марта стигло 28.080 доза вакцине компаније „Фајзер-Бионтек".

*11. марта – министар Поповић најавио да ће производња руске вакцине „Спутњик В” на Институту „Торлак“ почети у мају, а Србија ће тиме постати прва земља на територији Европе у којој ће се производити та вакцина.
Прва фаза производње руске вакцине у Србији подразумева транспорт супстанце, пуњење бочица у складу са највишим технолошким стандардима, паковање и дистрибуцију вакцина у нашој земљи и региону, а након успостављања прве фазе производње, започиње се израда студије изводљивости о производњи у такозваном пуном циклусу, која подразумева производњу супстанце у Србији. То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета „Торлака“, али процене су производња у пуном циклусу може да започне до краја ове године.

*11. марта – председник Србије Александар Вучић током посете УАЕ најавио да је договорено да се, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Kином, у Србији производи вакцина против корона вируса кинеске компаније „Синофарм“. Председник Вучић је указао да је, поред направљеног ходограма са надлежним руским министром, о производњу руске вакцине у оквиру „Торлака“, договорено и да се фабрика за „Синофарм“ вакцину заврши и крене у производњу од 15.октобра.

*15. марта - стигла испорука од 16.380 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*18. марта - председник Александар Вучић разговараo je путем видео-линка са руководством компаније „Синофарм" о процесу набавке вакцина, изградњи фабрике кинеских вакцина у Србији и изградњи и опремању српских болница. На састанку је потписан уговор о куповини још два милиона доза вакцина компаније „Синофарм“.

*18. марта - председник Вучић најавио да ће Србија имати две фабрике вакцина и да ће годишње производити између 30 и 40 милиона доза. Председник је разговарао са представницима „Синофарма“, док је министар Ненад Поповић разговарао о производњи „Спутњик В“ вакцине.(Изјавио да очекује да ће за мање од годину дана да се производи и течност за вакцину, а не само да се пакује.)

*22. марта – допремљено 55.990 доза вакцине „Фајзер-Бионтек".

*23. марта - у Србију стигло 100.000 доза прве компоненте вакцине „Спутњик В“.

*25. марта - Руски фонд за директна улагања и Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ објавили су да је постигнут споразум о производњи вакцине „Спутњик В“ у Србији. Тиме ће наша земља постати прва држава у Јужној Европи која ће производити „Спутњик В“, а вакцина би могла да се извози и у друге земље региона у каснијим фазама. Производња вакцине биће започета до маја у „Торлаку”.

*29. марта – стигло 23.570 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

Србија је авансно уплатила у „Ковакс „систем 4,8 милиона евра, а за развој вакцине смо донирали 2 милиона евра кроз Европску комисију за развој вакцине. Обзиром да Србији нису испоручиване вакцине из програма „Ковакс“, Србија их је набављала билатерално. 

* 2. априла, преко „Ковакс“ механизма стигао први контингент  од 57.600 вакцина  „АстраЗенека“.

*5. априла стигло пола милиона „Синофарм“ вакцина.

Премијерка је изјавила да је само из Кине у Србију допремљено 2,5 милиона вакцина, а вакцина свих осталих произвођача нешто мање од милион.
*5. априла - Институт Торлак потписао је Споразум о трансферу технологија са Руским фондом директних инвестиција и руском фармацеутском компанијом „Генеријум“, којим руска страна преноси српској страни податке о процедурама и технологијама неопходним за производњу вакцине „Спутњик В“ у Србији.
Министар Ненад Поповић најавио да ће током априла бити произведене три валидационе серије вакцине “Спутњик В”, а узорци из ових валидационих серија биће послати на контролу квалитета у Институт "Гамалеја" и након што институт потврди валидност узорака произведених у "Торлаку" наш институт креће са производњом вакцине. Очекује се то буде до 20. маја ове године, и на тај начин Србија ће постати прва земља у Европи која производи вакцину „Спутњик В“.
*6. априла испоручено 106.420 вакцина произвођача "Фајзер-Бионтек".
Са том испоруком, Србија је набавила укупно 3,5 милиона вакцина, све вакцине платила, као и све које смо добили из Ковакс система.

*12. април -  стигло 106.470 доза вакцине „Фајзер-Бионтек“.

*14. април – На Торлаку извршено пуњење прве серије контролних доза вакцине „Спутњик В''. Вакцине произведене на Торлаку биће пуштене у употребу у јуну ове године.

*15. април – председник Вучић најавио да ће у понедељак, 19. априла,  стићи још 211.000 вакцина „Фајзер“, као и да је 14. априла стигло 50.000 друге компоненте руске вакцине, док би 16. априла требало да стигне исто толико, а у понедељак или уторак још 100.000 прве компоненте „Спутњика В". Очекују се и кинеске „Синофарм“ вакцине пре краја овог месеца.


ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине.

Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др).

*13, 18. и 19. фебруара је вакцинисано је „Синофармом“. Тиме је завршен први круг вакцинације. Други круг, односно ревакцинација том вакцином, обављена је 11. и 12. марта.

*23. фебруара започела је вакцинација вакцином „Фајзер“. Ревакцинација поменутом вакцином одржана од 16. до 19. марта.

Такође, приступило се вакцинацији „Спутњиком В“ и „АстраЗенеком“.

*20. марта извршене остале ревакцинације и омогућено да вакцину приме и чланови дипломатског кора који из одређених разлога нису могли да се вакцинишу.


ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик В“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент oд 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ, док је 12. марта испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека“ из Србије.

*15. марта – у болници у Ужицу вакцинисани сви запослени у Уставном суду БиХ, на захтев тог суда, у сарадњи са Уставним судом Србије, Министарством здравља, МСП и Амбасадом РС у Сарајеву.

*23. марта - у Заводу за јавно здравље у Врању почела је вакцинација 105 новинара из Северне Македоније. Вакцине „Астра Зенека” за македонске новинаре обезбеђене су на захтев Македонске асоцијације новинара у сарадњи са Удружењем новинара Србије, а уз подршку кабинета председника Србије.

*23. марта - Председник Александар Вучић уручио респираторе и другу медицинску опрему за Републику Српску. Донацију преузео председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

*24. марта - Привредна комора Србије (ПKС) објавила је да је у сарадњи са Владом Србије, обезбеђено 10.000 вакцина за привреднике и њихове запослене из региона.

*29. март - Председник ПКС објавио да је током викенда (27. и 28. марта) у Србији вакцинисано 8.500 привредника из региона.

*Србија је донирала Северној Македонији укупно 40.000 доза вакцине „Спутњик В“, први контингент од 20.000 прве дозе вакцине стигао је 1. априла, а најављено је да ће дозе за ревакцинацију стићи у наредном периоду.

Вакцинисано је 39.000 странаца („АстраЗенека“ вакцином), који су дошли или на позив Привредне коморе Србије или су се сами пријавили преко портала еУправе. Премијерка Брнабић је изјавила да је огроман успех вакцинација људи из региона и оценила да је то био начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Највише држављана БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

*8. априла - Премијерка изјавила да је Србија тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али да ћемо настојати да кроз донације вакцина помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

За вакцинисање у Србији се пријавило и око 53.000 странаца који немају пријављено боравиште у Србији, а пријавили су се преко портала е-Управе за добијање вакцине. Тренутно се страни држављани не вакцинишу, већ само наши грађани, а када они буду вакцинисани размотриће се опција вакцинисања пријављених странаца. Вакцинација у Србији је бесплатна, то важи и за странце који код нас приме вакцину.

На друштвеним мрежама и интернету појавили су се огласи за вакцинацију преко агенција, међутим нема могућности да се преко било које стране или домаће туристичке агенције закаже вакцинација у Србији и реч је о интернет преварама.

*8. априла - Влада је донела одлуку да се Кантону Сарајево упути донација од 20.000 доза вакцина „АстраЗенека“ .

*9. априла - У Новом Пазару вакцинисано 29 новинара са Кантоналне телевизије Сарајево

*10. априла - Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да је са председником Србије договорио да почетком наредне седмице буде испоручено око 20.000 вакцина из Србије у Републику Српску.

*15. априла – Председник Вучић уручио Додику донацију од 20.000 доза вакцина „Астра Зенека" за Републику Српску.


ВАКЦИНИНАЦИЈА МИГРАНАТА

*24. марта у амбуланти у оквиру центра за мигранте у Крњачи почело вакцинисање миграната. Пријављено око 500 миграната.
Шефица Канцеларије УНХЦР у Србији Францеска Бонели истакла  да је та агенција УН дубоко захвална властима Србије на томе што су избеглице укључене у план вакцинације.



Селаковић: Политички екстремизам Албанаца на КиМ све јачи

13. април 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић упозорио је, на седници Савета безбедности Уједињених нација, да политички екстремизам међу Албанцима на КиМ не губи на снази, већ да напротив, постаје све јачи.

Селаковић је, на седници на којој је разматран Извештај генералног секретара УН о раду УНМИК-а, подсетио да обавеза формирања Заједнице српских општина није испуњена већ 2.917 дана и да се заправо, 19. априла навршава пуних осам година откако је постигнут договор у Бриселу, а да Приштина и даље одбија да испуни своју обавезу и омогући формирање ЗСО.

Министар је подсетио и да је садашњи председник владе привремених институција самоуправе у Приштини више пута претио уједињењем самопроглашеног Косова и Албаније, као и да му је дијалог са Београдом ниско на листи приоритета.

Како је указао, крајње је време да албански лидери у Приштини покажу одговорност у испуњавању преузетих обавеза, али и искрену посвећеност постизању компромисног решења и изградњи међусобног поверења.

„Србија је одлучна и неће одустати од изналажења компромисног решења, које ће бити одрживо и за будуће генерације. Рад на изградњи поверења и инсистирање на позитивним политичким агендама је једини начин за изградњу трајног мира и стабилности у нашем региону“, закључио је Селаковић.

Трајан мир и стабилност, према његовим речима, могу бити остварени само уколико нико од учесника у дијалогу не буде наступао са максималистичким захтевима и инсистирао на потпуном понижењу оног другог.

Како је истакао, српски и албански народ, као два најбројнија народа на Западном Балкану, треба да пронађу начин да дођу до помирења и основа за сарадњу, како на плану економије, тако и у остваривању заједничких перспектива за чланство у Европској унији.  

„Београд је учинио искрене искораке у том смеру, тако што је један од иницијатора идеје о релаксирању протока људи, робе, капитала и услуга, популарно назване мини шенген“, истакао је министар.

Указујући да је Србија небројено пута показала да је опредељена за дијалог као једино средство за мирно, политичко решавање проблема на Косову и Метохији, Селаковић је истакао да су недавни избори у Покрајини потврдили да политички екстремизам међу Албанцима не губи на снази, већ да јача, што се могло видети током недавног предизборног процеса.

Министар је указао да су политички притисци на Србе настављени и након окончања изборног процеса, јер им је ускраћена правична заступљеност у привременим институцијама одлуком нове такозване владе у Приштини да српској заједници додели само једно министарство.

„Посебно угрожена категорија су Срби повратници који свакодневно живе у страху од напада. Подсећам вас да је јужна српска покрајина и даље област са најмањом стопом повратка расељених на свету”, рекао је министар и истакао да се само прошле године у нашој јужној покрајини догодило више од 80 напада и инцидената чије су мете били Срби, њихова имовина и верски објекти.

Посебно забрињавајуће за српски народ на КиМ, напоменуо је Селаковић, јесте што је у протеклом периоду, а посебно током марта ове године, дошло до учесталих физичких напада на објекте Српске православне цркве.

„Упечатљив пример односа непоштовања према српским културним и верским споменицима у Покрајини, чију је изузетну универзалну вредност потврдио Унеско стављањем на Листу светске баштине, јесте и случај манастира Високи Дечани“, истакао је министар.

Такође, шеф српске дипломатије забрињавајућим је оценио и упад инспектора и полицајаца у Дом здравља у Штрпцу јануара ове године и претрес с намером да се пронађу вакцине против Ковида-19 из централне Србије.

„Иако то сматрамо упадом у здравствене институције, наша реакција је и овог пута била уздржана. Нисмо желели да својим одлукама изазивамо ескалацију и да политизујемо активности које су усмерене искључиво на заштиту јавног здравља. Организовали смо вакцинацију грађана са КиМ на три пункта у централној Србији и тиме јасно показали да је за нас живот људи на првом месту“, нагласио је министар.

Министар Селаковић поручио да Србија високо уважава активности мисије УНМИК на КиМ и да се залаже за њен што делотворнији рад у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања безбедности у Покрајини.

Селаковић је навео да међународне мисије на КиМ – УНМИК, Кфор, Еулекс и ОМИК под окриљем УН и у складу са Резолуцијом 1244, имају кључну улогу у очувању мира и заштити становништва.

„Подржавамо и уважавамо њихово ангажовање и напоре које улажу у овиру својих мандата, у заједничком циљу стварања услова за миран и безбедан суживот становника Косова и Метохије. Српско и друго неалбанско становништво на КиМ има највише поверење у међународно присуство и сматра га гарантом безбедности и браном од самовоље привремених инситуција у Приштини“, нагласио је министар.

То, како је указао, потврђује да међународне мисије морају остати ангажоване у несмањеном обиму како би доследно спроводиле Резолуцију СБУН 1244.

Селаковић је додатно истакао важност међународних снага Кфора и указао да сваки једнострани покушај да се неком другом додели, или да неко преузме део мандата и обавеза Кфора - представља кршење Резолуције СБУН 1244.

Такође, министар је напоменуо да је неприхватљиво доношење једностраних одлука о формирању приштинског „Министарства одбране“ и отпочињању процесa трансформације, тзв. „Косовских безбедносних снага“ у тзв. „Војску Косова“.

Министар Селаковић је на почетку обраћања уложио протест због злоупотребе видео формата седнице од стране представнице Приштине, иза које је била истакнута застава самопроглашеног „Косова“, што је учинио и представник Русије.


У наставку, интегрална верзија говора министра спољних послова Николе Селаковића:


Поштовани председниче Савета безбедности,

Поштовани специјални представниче,

Уважени чланови Савета безбедности,

На почетку, желим да уложим протест због злоупотребе видео формата ове седнице од стране представника Приштине за истицање симбола тзв. државности Косова. Упркос томе што су представници Приштине у више наврата били упозорени, на претходној седници и од стране председника Савета безбедности, да су овакве злоупотребе седница Савета безбедности апсолутно неприхватљиве и да представљају флагрантно кршење правила СБ о учешћу представника ПИС у Приштини, на основу члана 39 Правила процедуре СБ УН, поново се суочавамо са њиховим беспризорним непоштовањем правила овог уваженог тела.  Дозволите да поновим наш позив да се предузму неопходни кораци како би се спречиле овакве злоупотребе.

Изузетнo ми је задовољство што се обраћам овом цењеном телу на седници посвећеној раду Мисије Уједињених нација на Косову и Метохији. На почетку желим да захвалим генералном секретару Уједињених нација Гутерешу и специјалном представнику генералног секретара и шефу УНМИК Танину на поднетом извештају и напорима који се улажу у примену мандата УНМИК, као и члановима Савета безбедности на континуираној пажњи коју посвећују питању Косова и Метохије. Република Србија високо уважава активности Мисије Уједињених нација на Косову и Метохији и залаже се за њен што делотворнији рад у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања безбедности у Покрајини.

Господине председниче,

У протеклом периоду суочени смо са политичком нестабилношћу на Косову и Метохији. Недавно смо имали изборе у Покрајини који су нажалост потврдили да политички екстремизам међу Албанцима не губи на снази, већ напротив, постаје све јачи. Били смо сведоци такмичења међу албанским политичким лидерима у томе који је бољи начин да се испровоцира инцидент у српским срединама, како би се добили додатни политички поени албанског бирачког тела. Под изговором измена бирачког списка великом броју Срба на Косову и Метохији ускраћено је једно од основних политичких права - могућност да бирају своје политичке представнике. Од приближно 140.000 грађана Косова и Метохије који су избрисани са бирачког списка током последњег изборног процеса, 85% њих су Срби.

Упркос бројним изазовима и проблемима, српски народ на Косову и Метохији је високом излазношћу и убедљивом победом Српске листе, која је освојила свих десет посланичких места опредељених за српске представнике, показао да га ништа не може спречити да одлучно стане у одбрану свог положаја. Политички притисци на Србе настављени су и након окончања изборног процеса, јер је Србима ускраћена правична заступљеност у привременим институцијама одлуком нове такозване владе у Приштини да српској заједници додели само једно министарство.

Поштовани чланови Савета безбедности,

Нажалост, нисмо само током изборних активности били сведоци неразумне антисрпске политике привремених институција у Приштини. Она иде толико далеко да су у јануару ове године инспектори и полицајаци из Приштине упали у Дом здравља у Штрпцу, на југу Косова и Метохије и извршили претрес с намером да пронађу вакцине против Ковида-19 из централне Србије, које нису пронашли. То је учињено уз демонстрацију силе, претње хапшењем директору Дома здравља, медицинском особљу и лекарима. У тренутку када се цео свет бори против пандемије и када су вакцине једино средство да се стане на пут изазову, а Србија показује подршку и солидарност донирањем вакцина и медицинске опреме свима у региону којима су оне неопходне, Приштина жели да уништи вакцине само зато што су из централне Србије. Док се читав свет захваљује лекарима, који су поднели велике и херојске жртве у борби против вируса, привремене институције у Приштини нападају српске лекаре због тога што раде свој посао.

Иако сматрамо да су упади у здравствене институције, наша реакција је и овог пута била уздржана. Нисмо желели да својим одлукама изазивамо ескалацију и да политизујемо активности које су усмерене искључиво на заштиту јавног здравља. Организовали смо вакцинацију грађана са Косова и Метохије на три пункта у централној Србији и тиме јасно показали да је за нас живот људи на првом месту. Србија је и даље спремна да помогне свима којима је помоћ неопходна и апелујемо на разум и одговорност, посебно у овако тешким временима.

Господине председниче,

Напади усмерени на Србе и њихову имовину су све бројнији. Само прошле године у нашој јужној покрајини догодило се више од 80 напада и инцидената чије су мете били Срби, њихова имовина и верски објекти. Према подацима Мисије ОЕБС на Косову и Метохији у другој половини прошле године број инцидената повећан је за више од 30% у односу на 2019. годину. Зато се не можемо сложити са оценом да је „безбедносна ситуација на Косову стабилна, са неколико инцидената чија су мета биле невећинске заједнице“. Прошлог викенда се, рецимо, догодио ничим изазван физички напад групе Албанаца на два српска младића у северном делу Косовске Митровице.        

Посебно угрожена категорија су Срби повратници који свакодневно живе у страху од напада. Чињеница да је једна повратничка породица седам пута била мета напада, јасно показује колико су они који не желе Србе на Косову и Метохији упорни у застрашивању и протеривању ионако малог броја повратника. У Приштини апсолутно не постоји ни трачак политичке воље да се 212.995 расељених Срба који 22 године живе ван Косова и Метохије врате у своје домове. Од 1999. године стопа одрживог повратка интерно расељених лица на Косову и Метохији је само 1.9%, што према подацима УН званично представља најмањи проценат повратка прогнаног становништва након неког конфликта било где у свету.   

Истовремено, док хапсе интерно расељена лица, приштинске власти врше најснажније притиске на Специјализована већа у Хагу. Циљ је потпуно онемогућавање даљег процесуирања низа случајева против припадника терористичке ОВК за тешке злочине почињене током сукоба на Косову и Метохији, како према Србима, тако и према припадницима других националности. Недавно је и председница С