U Ambasadi Republike Srbije u Stokholmu, 19. novembra, održano je tematsko veče u susret obeležavanju Međunarodnog dana sećanja na žrtve genocida. Centralni gosti događaja bili su Jovan i Dina Rajs, istaknuti članovi srpske dijaspore u Švedskoj, koji su kao deca preživeli Holokaust. Njihova svedočanstva, duboko emotivna i istorijski značajna, podelili su sa prisutnima.

Jovan je izgubio oca i sve muške članove u familiji koji su odvedeni u logor Topovske šupe, a majku, brata i ženske članove porodice ukuljučujući i decu  u logor Staro sajmište. Takođe je opisao uslove u koncentracionom logoru Bergen-Belsen, ističući snagu preživelih da očuvaju ljudskost. Dina je podelila svoje sećanje iz Budimpešte, gde je kao dete preživela skrivajući se sa porodicom, susrevši se dva puta sa Raula Vallenberga, čija je hrabrost ostavila trajan utisak na nju.

Program je, uz podršku kolega, organizovala Mila Opalić, koordinatorka za dijasporu u Ambasadi, a održan je na švedskom jeziku kako bi se istorijske činjenice i svedočanstva približili lokalnoj javnosti. Tokom večeri, Opalić je ukazala i na velika stradanja Srba u Drugom svetskom ratu, posebno u logorima Nezavisne Države Hrvatske, kao i na nesebičnu pomoć koju je srpski narod pružao Jevrejima, istakavši da je 140 Srba dobilo priznanje "Pravednik među narodima" od izraelskog memorijalnog centra Jad Vašem.

Posebnu pažnju izazvalo je i pismo NjKV princeze Viktorije, koja je uputila pozdrave prisutnima i izrazila podršku događaju. Iako nije mogla lično da prisustvuje zbog ranije preuzetih obaveza, njena poruka je pročitana tokom programa, dodatno naglašavajući značaj ovog događaja.

Događaju su prisustvovali predstavnici Valenberg akademije uključujući i generalnu sekretarku Anu Urombi, kao i predstavnici  Living History Foruma, koji su snimili ceo događaj, što je dodatno doprinelo važnosti i kredibilitetu ovog okupljanja.Među prisutnima su bili prijatelji i članovi porodice Rajs, kao i grupa švedskih studenata master studija koji su pokazali izuzetno interesovanje za temu Holokausta i kulture sećanja. Prisutan je bio i Jovan Radomir, istaknuti član srpske dijaspore i ugledni novinar u Švedskoj.

Na kraju programa, prisutnima se obratila ambasador RS u Stokholmu Jelena Čukić Matić i tom prilikom istakla da je velika čast i zadovoljstvo što su prisutni imali priliku da slušaju svedočenje Jovana i Dine Rajs, koji su preživeli Holokaust i koji predstavljaju žive svedoke tog istorijskog perioda. Ambasadorka je naglasila da je izuzetno važno što je naše društvo obogaćeno prisustvom ovakvih izvanrednih ljudi, čije su priče jedinstvene i nezamenljive, te da njihovo svedočenje predstavlja neprocenjivu vrednost za sadašnje i buduće generacije. Na kraju svog obraćanja, zahvalila se svima na prisustvu i na podršci u očuvanju kulture sećanja, ističući da je upravo zajednički trud i interesovanje za ovakve teme ono što osigurava da se prošlost ne zaboravi i da se tragični događaji više nikada ne ponove. Poželela je da ovaj događaj ostane u sećanju svih kao primer snage ljudskog duha i važnosti solidarnosti među ljudima.

Ambasada Republike Srbije u Kraljevini Švedskoj organizovala je 24. oktobra 2024. godine ekskluzivni događaj degustacije srpskih vina u Ambasadi.

Ovaj događaj je organizovan na inicijativu Ambasade, a u cilju najave za sajam vina u Beogradu „Wine Vision by Open Balkan 2024“. Događaj ovog tipa u vidu promocije srpskih vina u Ambasadi predstavljao je jedinstvenu priliku za švedsku publiku da se upozna sa bogatom tradicijom i kvalitetom srpskih vina koja se po prvi put na ovaj način predstavljaju u Švedskoj.

Partneri Ambasade u organizaciji ovog događaja bili su renomirani uvoznici srpskih vina u Švedskoj – VD Wines i Balkan Wines, čiji stručni timovi su pripremili ovo nezaboravno iskustvo i druženje. Tokom večeri degustacije promovisane su vinarije iz Republike Srbije i to: Vinarija Kovačević, Vinarija Erdevik, Vinarija Temet, Vinarija Budimir, Vinarija Novak, Vinarija Yotta, Vinarija Doja, Vinarija Šišatovac.

Događaj je zamišljen kao promovisanje industrije srpskih vina i podstrek uvozu srpskih vina na švedsko tržište, tako da su zvanice na događaju bili istaknuti akteri u industriji vina, renomirani restorateri srpskog i švedskog porekla, kao i predstavnici somelijerskih kuća u Švedskoj.

Degustaciji vina su prisustvovale i poznate ličnosti, predstavnici diplomatskog kora i istaknute ličnosti iz švedskog javnog života.

Zvanice su imale i specijalni kuriozitet i priliku da probaju tamjaniku Bellucci, vino vinarije Erdevik iz 2021. godine, koje je stavljeno u avgustu mesecu na 3. mesto na listi top 10 vina za leto gastronomske redakcije švedskog dnevnog lista Svenska Dagbladet.

Na inicijativu Grupe prijateljstva sa Zapadnim Balkanom u švedskom Parlamentu, 23. oktobra 2024. godine, održan je Seminar posvećen promociji ekonomskih veza između Švedske i Zapadnog Balkana. Cilj seminara bio je da se unaprede ekonomski odnosi i podstaknu investicije između Švedske i regiona.

Na događaju su učestvovali pored članova Riksdaga, predstavnici švedskih vladinih agencija EKN (Swedish export Agency), SIDA i Business Sweden, ambasadori Švedske kao i ambasadori Zapadnog Balkana u Švedskoj. Među govornicima su bili predstavnici kompanija Volvo Trucks, , Ellof Hansson Trade House, Reenvent, Diaverum.
Na poziv Ambasade Republike Srbije srpsko-švedske kompanije, Brovex Group i Fintech Group, uzele su učešće na Seminaru kao reprezentativni predstavnici ekonomskog sektora.

Ambasadorka Jelena Čukić-Matić imala je zapaženo izlaganje u kojem je govorila o pozitivnom razvoju ekonomije Srbije, o mogućnostima za investiranje, kao i o zelenoj agendi koju Srbija aktivno promoviše. Takođe je istakla da predstojeći EXPO2027 predstavlja veliku priliku za dalje jačanje ekonomske saradnje Srbije sa Švedskom. Ambasadorka je predstavila i napredak R.Srbije po pitanju veštačke inteligencije, naglašavajući posvećenost Vlade po ovom pitanju o kome svedoci činjenica da je Srbija primljena u Globalno partnerstvo za veštačku inteligenciju što je veliko priznanje od strane 26 država koje su glasale o prijemu Srbije u inicijativu, kao i da je Srbija prva država u regionu Jugoistočne Evrope koja je usvojila Strategiju za razvoj veštačke inteligencije 2019. godine.  Istakla je i važnost izuzetno brojčane srpske dijaspore u Švedskoj koja značajno doprinosi ukupnoj privrednoj dinamici dve zemlje.

  Svi panelisti koji već posluju u regionu pozitivno su ocenili ekonomski napredak Srbije, njen poslovni ambijent, kao i infrastrukturu, koja je, po njihovim rečima, najrazvijenija u regionu Zapadnog Balkana.

Kao deo programa Ambasade Mađarske u Stokholmu u okviru predsedavanja Evropskom unijom ambasador J. Čukić-Matić boravila je na službenom putu u Kiruni.

Na početku posete realizovani su sastanci ambasadora sa visokim zvaničnicima Grada Kirune, uključujući gradonačelnika g. Matsa Tavenikua, zatim strateškog menadžera za razvoj grada, E. Jonson, kao i menadžera za kulturu grada Kirune S. Mata.

Grad Kiruna podnela je kandidaturu za Evropsku prestonicu kulture 2029. godine, stoga je ambasadorima prezentovan plan urbanističke transformacije koja je u planu u narednom periodu. Takođe, tokom posete Kiruni, ambasadori su imali priliku da dobiju uvid u institucionalna samoupravljanja autohtonog naroda Sami na severu Švedske i da se sastanu sa predstavnicima Sami Parlamenta.

U okviru posete ambasador J. Čukić-Matić imala je priliku da obiđe LKAB rudnike u Kiruni (LKAB Kiruna Mines),  Esranž svemirski centar (Esrange Space Center) osnovan od strane švedske državne svemirske Agencije namenjenom za atmosferska istraživanja kao i svemirske letelice i njihovo lansiranje. Kompanija „LKAB rudnici“ osnovana je 1890. godine i jedna je od najstarijih industrijskih kompanija u Švedskoj.

Takođe, tokom posete je bila upriličena poseta Abisko rezervatu prirode (Abisko National Park) kao i Abisko graničnom muzeju odbrane (Abisko Border Defence Museum) gde su prisustvovali prezentaciji geopolitičke situacije u regionu Arktika, sa posebnim osvrtom na švedsko članstvo u NATO. Nakon toga su posetili Švedski sekretarijat za polarna istraživanja koji ima mandat da organizuje i pruži podršku istraživačkim ekspedicijama u polarne regione i upravljanje istraživačkom  infrastrukturom.

U Lundu su tokom 16. i 17. septembra održani tradicionalni EU dani kojima je prisustvovala ambasador RS u Stokholmu Jelena Čukić Matić. Razmatrane su teme koje se tiču budućnosti nove Evropske komisije, EU politika u oblasti migracija, spoljne politike i bezbednosti, odnosa prema Ukrajini, kao i, za nas najvažnije, odnosu buduće EK prema proširenju.

Ovogodišnjoj svečanoj večeri u čast visokih učesnika konferencije na poziv rektora Univerziteta u Lundu i šefice predstavništva EK u Švedskoj prisustvovala ambasador Jelena Čukić Matić.

Ambasador RS u Švedskoj Jelena Čukić Matić posetila je grad Malme. Ovo je prva poseta ambasadora južnoj pokrajini Skone i ovom delu Švedske.

U nedelju, 15. septembra 2024. godine, ambasador Jelena Čukić Matić prisustvovala je liturgiji u hramu Svetih Ćirila i Metodija u Malmeu. Nakon liturgije, ambasadorka je imala priliku da razgovara sa sveštenstvom – protojerejom stavroforom Aleksandrom Samardžićem i protonamesnikom Nemanjom Mirovićem, kao i sa brojnim članovima srpske dijaspore. Tokom ovog susreta, obeležen je Dan srpskog jedinstva, sloge i nacionalne zastave.

Ambasadorka je prisustvovala u nedelju i svečanom otvaranju prve poslovnice Telekom Srbija - MTL Global u Skandinaviji. Tom prilikom, ambasadorka je izrazila zadovoljstvo ovim značajnim korakom i poželela uspeh u daljem radu. Takođe, istakla je važnost koju Telekom Srbija ima za srpsku dijasporu, sa akcentom na povezanost između matice i srpske zajednice ne samo u Švedskoj već u celoj Skandinaviji.

U utorak 17.09.2024. ambasador Jelena Čukić Matić imala sastanak sa  Stefanom Hoti,  zamenicom gradonačelnika Malmea i predsednicom Odbora za planiranje grada. Tokom razgovora razmatrane su teme inkluzije i zelene agende. Hoti je iskazala interesovanje za saradnju sa lokalnim zajednicama u Srbiji u okviru inicijativa vezanih za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. Takođe je ukazala na potrebu da se srpska dijaspora više uključi u rad lokalnih zajednica u Švedskoj, čime bi se dodatno ojačala društvena povezanost.

Ispred Skupštine grada Malmea tom prilikom bila je istaknuta srpska zastava pored švedske.

U okviru posete Letoniji, ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić sastao se danas u Rigi sa predsednikom Privredne komore Letonije Aigarsom Rostovskisom i predstavnicima te institucije.

Izrazivši zadovoljstvo zbog današnjeg susreta, Đurić je istakao da je Srbija otvorena da za letonske kompanije bude privredno čvorište i ulazna kapija u region Zapadnog Balkana.

„Jedan od prioriteta nove Vlade jeste snaženje ekonomskog razvoja i saradnje sa zemljama Evrope i sveta. U tom smislu, uvereni smo da ima prostora i prilika za svestrano i produktivno proširenje saradnje sa Letonijom“, naglasio je ministar.

Tokom sastanka, razmotreno je intenzivnije povezivanje dveju privrednih komora, kao i privrednih subjekata i industrija Srbije i Letonije, uz mogućnost organizacije zajedničkih aktivnosti poput poslovnih sastanaka i susreta sa ciljem umrežavanja privrednika.

„Razgovarali smo o mogućnosti zaključenja Memoranduma o razumevanju i saradnji između Privredne komore Srbije i letonske Privredne komore, kojim bi se našim bilateralnim ekonomskim odnosima dao novi, snažniji impuls”, rekao je Đurić.

Šef srpske diplomatije posebno je ukazao na značaj i potencijale saradnje u domenu IT industrije, nauke i poljoprivrede, ističući da će Beograd biti domaćin međunarodne specijalizovane izložbe EKSPO 2027, što je prilika ne samo za dolazak i predstavljanje letonskih kompanija, već i za konkretizaciju saradnje.

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić sastao se danas sa ministarkom spoljnih poslova Republike Letonije Baibom Braže, u okviru jednodnevne radne posete toj zemlji.
Ministar Đurić je, tom prilikom, istakao da ima privilegiju i čast da bude prvi ministar spoljnih poslova Srbije koji, posle mnogo godina, posećuje prijateljsku Letoniju, sa kojom negujemo odnose koji će uskoro obeležiti vek trajanja.

„I Letonija i Srbija su zemlje koje vole slobodu, a takođe dele zajedničku posvećenost Evropskoj uniji. Srbija ima jasnu ambiciju da završi sve neophodne reforme kako bi se pridružila Evropskoj uniji do 2027. godine. To uključuje reforme u političkoj, ekonomskoj i institucionalnoj sferi i svakako da možemo učiti iz iskustava koje su imale naši letonske i druge baltičke kolege i prijatelji“, rekao je Đurić.

Govoreći o današnjem sastanku, šef srpske diplomatije istakao je da su razgovori protekli u duhu produktivne razmene u vezi sa agendom pristupanja i procesom integracije.

„Zahvalni smo na viziji podrške proširenju Evropske unije, ne samo kada je u pitanju Srbija, već i širi balkanski region“, istakao je ministar Đurić. 

Prema njegovim rečima, vrlo je važno jačati ekonomske veze između dveju zemalja.
„Ponosan sam što dolazim u vreme kada Srbija može da se pohvali svojom ekonomijom, koja se udvostručila za manje od decenije i privukla 65 odsto svih stranih investicija u našem regionu, sa velikim naglaskom na IT, softver i nove tehnologije. Voleli bismo da bolje povežemo naše ekonomije“, poručio je šef srpske diplomatije. 

Govoreći o nastavku posete Rigi, Đurić je najavio da će se danas sastati i sa predsednikom letonske privredne komore, sa kojim će razgovarati o novim pravcima saradnje dveju zemalja.
„Iskoristio bih, takođe, ovu priliku da pozovem sve ljude iz Letonije i iz Srbije i sve ljude dobre volje da koriste direktan let između Rige i Beograda, koji povezuje ta dva neverovatna grada, i iskoriste priliku koju to pruža za slobodno putovanje između naših zemalja“, rekao je Đurić.

Šef srpske diplomatije rekao je da je saglasan sa letonskom koleginicom da naše dve zemlje dele neke stavove u međunarodnoj sferi i nastavljamo da podržavamo principe međunarodnog prava jedinstveno i nedvosmisleno u svim slučajevima.

„Kada je reč o međunarodnoj sceni i našem regionu, želim da izrazim zahvalnost našim letonskim prijateljima za prisustvo i pomoć u održavanju mira i stabilnosti kao deo misije KFOR. Smatram da je ključno nastaviti sa podrškom dijalogu pod okriljem EU. Iskoristio sam ovu priliku da informišem moje letonske kolege o teškoj situaciji srpske zajednice i izazovima sa kojima se suočavamo, ali i da pošaljem poruku da je Srbija veoma posvećena pronalaženju racionalnih i kompromisnih rešenja za ovaj problem“, naglasio je ministar Đurić.

Nastavićemo da razvijamo bilateralne odnose sa Letonijom, rekao je Đurić i poručio letonskoj koleginici da je uvek dobrodošla u Beograd, kao i da se raduje se uzvraćanju posete što je pre moguće.

Ministarka Braže, nakon današnjeg sastanka, istakla je da se već više puta susretala sa šefom srpske diplomatije, kako u okviru sastanaka Evropske unije, tako i u okviru NATO samita, gde su učestvovale partnerske države.
Govoreći o značaju susreta, Braže je navela da je ovo vrlo važna poseta za obe zemlje, jer je bila prilika da se detaljno razgovara o bilateralnim odnosima.

„Ti odnosi nisu novi između Letonije i Srbije. Prvi put su uspostavljeni 1926. godine, tako da ćemo za dve godine proslaviti 100 godina”, rekla je Braže, dodavši da je to osnova na kojoj dve države nastavljaju da grade buduće veze.
Prema rečima Braže, sa šefom srpske diplomatije razgovarala je i o evropskom putu Srbije, ali i o osetljivim pitanjima poput krize u Ukrajini, kao i značaju dijaloga Beograda i Prištine. S tim u vezi, Braže je naglasila da je Srbija za Letoniju vrlo važna zemlja, kako zbog njenog značaja u regionu, tako i zbog bilateralnih odnosa i budućeg međusobnog povezivanja na putu ka Evropskoj uniji.

Ambasador Republike Srbije u Republici Letoniji, na nerezidencijalnoj osnovi, Jelena Čukić-Matić, predala je kopije akreditivnih pisama zamenici šefa protokola Ministarstva spoljnih poslova Republike Letonije Zani Ventere.

Nakon predaje kopije akreditivnih pisama, ambasadorka Jelena Čukić-Matić imala je sastanak sa v.d. državnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova Letonije, Andžejsom Vilumsonsom.

Tokom razgovora sa v.d. državnog sekretara, Andžejsom Vilumsonsom, razmatrana su pitanja od značaja za bilateralnu saradnju Republike Srbije i Republike Letonije, kao i za saradnju u okviru evropskih integracija Republike Srbije.

Ovom prilikom, istaknut je značaj podsticaja zvaničnih poseta na radnom, visokom i najvišem nivou između dve zemlje i razmatrane su mogućnosti razvijanja ekonomske saradnje, kao i jačanje parlamentarne saradnje i saradnje u međunarodnim organizacijama između Republike Srbije i Republike Letonije.
 

Predsednik Gradskog Saveta Stokholma Ole Burel primio je na razgovor ambasadora Republike Srbije u Kraljevini Švedskoj Jelenu Čukić Matić. Tokom srdačnog razgovora  održanog u monumentalnom zdanju Gradske kuće u Stokholmu razmotreni su potencijali za jačanje dijaloga i saradnje između Stokholma i lokalnih gradskih uprava u Srbiji. 
Predsednik Gradskog Saveta Ole Burel je informisao o rezultatima Stokholma na planu zelene tranzicije i preneo spremnost da članovi Gradskog saveta ugoste predstavnike Beograda i drugih gradova u Srbiji kako bi preneli iskustva i znanja, te uspoznali goste sa inovativnim rešenjima na uplanu ostvarivanja ciljeva Zelene agende na lokalu.

                        Photo: Protocol MFA of Kingdom of Sweden

Ministar spoljnih poslova Kraljevine Švedske Tobias Bilstrem primio je na razgovor ambasadora Republike Srbije Jelenu Čukić Matić.
Tokom otvorenog i iskrenog razgovora razmotrene su teme od značaja za bilateralne odnose dve zemlje, budućnost EU integracija Republike Srbije i druga značajna evropska pitanja.

                        Photo: Protocol MFA of Kingdom of Sweden

Nj.E. Jelena Čukić Matić, ambasador Republike Srbije u Kraljevini Švedskoj je predala akreditivna pisma predsednika Republike Srbije NJ.E. gospodina Aleksandra Vučića švedskom Kralju Karlu XVI Gustavu, na svečanoj tradicionalnoj ceremoniji koja ima identičan protokol još od 1537. godine.

U srdačnom razgovoru tom prilikom prenela je spremnost da dopinese dodatnom produbljenju bilateralnih odnosa Srbije i Švedske, i posebno je ukazala na značaj koji, kao most poslovne, naučne i kulturne sradnje, ima srpska dijaspora u Švedskoj. Tokom audijencije razgovarano je, takođe, o temama u regionalnom i evropskom kontekstu.

“Posebno sam zahvalna na poverenju koje mi je ukazano da kao prva žena ambasador Republike Srbije u Švedskoj doprinesem boljem razumevanju i širem povezivanju dva naroda, te nastavim rad na produbljenju naše bilateralne saradnje u oblastima od obostranog interesa, a posebno u kontekstu spremnosti Srbije za sticanje punopravnog članstva u EU”, rekla je ambasador Čukić Matić.

  Photo: Protocol MFA of Kingdom of Sweden

  Photo: Protocol MFA of Kingdom of Sweden

U subotu, 27. januara 2024. svečano je u Stokholmu obeležen dan Svetog Save u Stokholmu. Liturgiji održanoj u crkvi Svetog Save u Stokholmu, pored sveštenstva stokholmske parohije, prisustvovali su i rektor Bogoslovije Sveti Sava u Beogradu, protođakon Radomir Vrućinić, otac Igor Davidović, arhijerejski namesnik za Skandinaviju eparhije Britansko-skandinavske i Ambasador Republike Srbije u Stokholmu, Jelena Čukić Matić sa kolektivom Ambasade.

Po prvi put, zbog velikog interesovanja naše dijaspore svečana Svetosavska Akademija je obeležena, umesto u prostorijama crkve, u većem prostoru u centru Stokholma. Okupljene na Svetosavskoj Akademiji je pozdravio sveštenik stokholmske parohije otac Dušan Raković, koji se zahvalio dijaspori koja je došla u velikom broju i poželeo dobrodošlicu u Kraljevinu Švedsku ambasadoru Republike Srbije Jeleni Čukić Matić.

Dijaspori se obratio i Radomir Vrućinić, rektor Bogoslovije Sveti Sava, podsetivši okupljene na najvažnije zasluge Svetog Save. U svečanom programu učestvovala su folklorna udruženja iz tri stokholmske opštine – Sodertelje, Solna i  Haninge, a dodeljene su i stipendije od strane stokholmske parohije za tri učenika iz Stokholma.

U Evropskoj kući u Stokholmu je 30. maja 2023. godine otvorena izložba fotografija Beograda i Stokholma „Primenjena nostalgija“, na kojoj su predstavljene fotografije autorke iz Srbije i švedskog fotografa, nastale tokom njihovih poseta prestonicama Švedske i Srbije. Izložba je realizovana u saradnji Ministarstva za evropske integracije Srbije, Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Ambasade Republike Srbije u Stokholmu, uz podršku Delegacije Evropske Komisije u Švedskoj.  Izložbu su otvorile ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević i državna sekretarka u Ministarstvu kulture Karin Svanborg Sjoval.
Nakon svečanog otvaranja organizovan je i prigodan koktel kome je prisustvovalo preko 120 zvanica, među kojima su bili švedski zvaničnici, ambasadori i drugi diplomatski predstavnici u Stokholmu, predstavnici srpske dijaspore, kao i predstavnici medija iz Srbije. 
„Primenjena nostalgija“ je projekat koji Ministarstvo za evropske integracije Srbije sprovodi već 16 godina. Osnovna ideja je unapređenje kulturne razmene i promovisanje evropskih vrednosti i saradnje Srbije i članica EU.
Izložba će biti otvorena do 4. juna 2023. godine.

23. maj 2023.
U skladu sa protokolarnom praksom u Švedskoj, a pred okončanje mandata, ambasador Dragan Momčilović je primljen u audijenciju kod švedskog Kralja Karla Gustava XVI, 23. maja 2023. godine. Tokom razgovora, koji je vođen u Kraljevskoj palati u Stokholmu, Kralj Karl Gustav XVI je izrazio interes za unapređenje bilateralnih odnosa dve zemlje, uz izraze saučešća povodom nedavne tragedije koja se dogodila u osnovnoj školi u Beogradu.

Odlukom Vlade Republike Srbije od 03. maja 2023. godine, povodom tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, proglašena je trodnevna žalost na čitavoj teritoriji Republike Srbije počevši od petka 05. maja, zaključno sa nedeljom 7. majem 2023. godine.

Tim povodom u Ambasadi Republike Srbije u Stokholmu, od 5. maja 2023. godine biće otvorena Knjiga žalosti u periodu od 10:00 do 13:00 časova.

Izjave saučešća povodom tragedije, takođe se mogu slati na imejl adresu: serbiaemb@telia.com

Svi koji žele da se upišu u Knjigu žalosti mogu da dođu u Ambasadu Republike Srbije koja se nalazi na adresi Hantverkargatan 26, III sprat, 112 21 Stockholm.

Program 25 februar subota

12:00- 12:30 svečano otvaranja Prvog sajma srpske knjige u Švedskoj.
Gordana Antunović – Creative Communication Initiative
Sabaheta Salkić Vehabović - NBV
13:00-13:20 Biljana Vujović Bajka – Bajkin džep
13:50-14:10 Aco Stanković - Mačva
14:40-15:00 Velika Tomić -Razgovor sa nasljeđem
15:30-15:50 Ljiljana Bulajić- Maska je imenica ženskog roda
16:10-16:30 Aleksandar Draganović – Čitanje snova

Program 26 februar nedelja

10:00-10:20 Predstavljanje nove knjige Žarka Lauševića,
Padre, idote! – izdavač Benita Marinović
10:50-11:10 Aleksandar Bulajić - Litvanka
11:40-12:00 Tihomir Barbulović- Srpske staze u Skandinaviji
12:30-13:30 Panela Jezik kao identitt- Vesna Stanišić,
14:00-14:20 Aleks Sakala –„ Dinosaurie Dino och hans vänner“
14:40-15:00 Branko Nikolić- Levat
15:30-16:00 Vesna Kartal, Leija Dinić, Julia Stenborg

Tokom celog trajanja sajma radiće i naše „Veselo ćoše“ gde će deca moci da se kreativno izražavaju kroz muziku i teatar.

Organizatori zadržavaju pravo eventualnih izmena programa
 

17. januar 2023. godine
Na koncertu klasične muzike, koji je 17. januara 2023. godine održan u Ambasadi Republike Srbije u Stokholmu, prisustvovalo je 26 diplomata iz Evrope i zemalja Latinske Amerike. Izvođači su bili diplomatski predstavnici iz Portugala i Austrije, uz učešće ambasadora Srbije u Švedskoj Dragana Momčilovića. Muzički trio se predstavio sa kompozicijama starih majstora iz Švedske i Austrije, kao i savremenih kompozitora iz Španije, Portugala i Srbije. Publika je uživala u koncertu, koji je završen prigodnim koktelom na kome su posluženi i specijaliteti iz Srbije. 

20. decembar 2022.
Ambasador Srbije u Stokholmu Dragan Momčilović, prisustvovao je, sa grupom ambasadora članica EU i država kandidata, HOMS sastanku u rezidenciji premijera Kraljevine Švedske Ulfa Kristersona, 20. decembra 2022. godine. Tom prilikom, premijer Kristerson je predstavio prioritete predstojećeg švedskog predsedavanja Svetom Evropske unije, u prvoj polovini 2023. godine, i odgovarao na pitanja prisutnih diplomata.

10. decembar 2022.

Na svečanoj ceremoniji dodele ovogodišnje Nobelove nagrade, 10. decembra 2022. godine, učestvovao je ambasador Republike Srbije u Stokholmu Dragan Momčilović, zajedno sa ostalim predstavnicima dipolomatskog kora akreditovanih u Kraljevini Švedskoj.

U skladu sa tradicijom, ovogodišnjim laureatima nagrade je lično uručio švedski Kralj Karl Gustav XVI, tokom ceremonije u Koncertnoj dvorani Stokholma.

1. decembar 2022.
Na kraju švedskog predsedavanja Međunarodnom alijansom za sećanje na Holokaust (IHRA), održano je plenarno zasedanje od 28. novembra do 1. decembra 2022. godine u Geteborgu, gde je delegaciju Republike Srbije predvodio ambasador Dragan Momčilović. Tokom izlaganja 35 članica Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA), istupao je i ambasador Momčilović o doprinosu Republike Srbije u pogledu usaglašenih međunarodnih aktivnosti IHRA.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije, Ivica Dačić, doneo je Odluku broj 361/30-2022/01, kojom se raspisuje Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanje veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Nacionalno priznanje podeljeno je u sledeće kategorije:

• Nagrada „Majka Srbija“
• Nagrada „Slobodan Jovanović“
• Nagrada „Mihajlo Pupin“
• Nagrada „Nikola Tesla“
• Nagrada „Dositej Obradović“
• Nagrada „Vuk Karadžić“

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i Ambasada Republike Srbije u Stokholmu pozivaju zainteresovane strane u Kraljevini Švedskoj i Republici Letoniji da podnesu Prijavu za dodelu nacionalnog priznanja.

Predlog za dodelu nacionalnog priznanja mogu podneti:

• Organizacije dijaspore i organizacije Srba u regionu
• Udruženja čije su delatnosti ili deo delatnosti, usmerene na oblast za koju se predlaže dodela nacionalnog priznanja
• Diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije
• Crkve i verske zajednice
• Predlog za dodelu nacionalnog priznanja „Majka Srbija“ mogu podneti i jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji

Za uslove i način podnošenja prijave za dodelu nacionalnog priznanja, prijavni formular, dodatne informacije i uvid u Javni poziv, možete se, u celosti, informisati na sledećim internet stranicama:
https://www.mfa.gov.rs
https://www.dijaspora.gov.rs/uprava -za-dijasporu-konkursi/

Prijave sa predlogom za dodelu nacionalnog priznanja se podnose elektronski u pisanom obliku, uz prijavni formular, kao i obrazloženje sa biografijom i referencama predloženog kandidata, sa dovoljno činjenica za odlučivanje  i ocenu vrednosti doprinosa, rezultata i zasluga.
Podnosioci predloga mogu da prijave najviše jednog kandidata za dodelu nacionalnog priznanja u svakoj kategoriji nagrada.

Rok za podnošenje prijava je 2. decembar 2022. godine. Učesnici javnog poziva su u obavezi da predlog dostave putem elektronske pošte na sledeću imejl adresu: komunikacije@dijaspora.gov.rs

17. novembar 2022
Povodom Nacionalnog dana Republike Letonije, ambasador Srbije u Kraljevini Švedskoj i Republici Letoniji Dragan Momčilović se, u Rigi, 17. novembra 2022. godine, susreo i razgovarao sa Ingridom Levrence, zamenikom državnog sekretara za evropske poslove u Ministarstvu spoljnih poslova Letonije. Tom prilikom vođen je dijalog o unapređenju bilateralne saradnje, posebno u političkom i ekonomskom domenu, uz nastavak razmene poseta dva Ministarstva spoljnih poslova, u prvoj polovini 2023. godine.

24. oktobar 2022.

Ambasador Republike Srbije u Kraljevini Švedskoj Dragan Momčilović održao je sastanak  u Ambasadi Republike Srbije u Stokholmu sa ekspertskom delegacijom iz više ministarstava u Vladi Republike Srbije, koja učestvuje u trodnevnom programu švedske Vlade „Odgovorno upravljanje rodnom ravnopravnošću“. Tokom srdačnog razgovora, razmenjena su mišljenja o mogućnostima unapređenja bilateralne saradnje sa nadležnim resorima u Vladi Kraljevine Švedske, uz naglasak na obostranim iskustvima i praksi u domenu rodne ravnopravnosti. U okviru ovog programa  švedske Vlade, predviđeno je da ekspertska delegacija iz Vlade R. Srbije ostvari sastanke u švedskom MIP-u, Ministarstvu za zapošljavanje, Agenciji za inovacije, Agenciji za ekonomski i regionalni rast, Agenciji za menadžment, Asocijaciji za lokalnu samoupravu, kao i organizaciji „Ženski lobi u Švedskoj“.

Ambasada neće raditi u petak, 11. novembra 2022. godine zbog obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,
Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,
Poštovana specijalna predstavnice,
Čast mi da se ponovo obraćam ovom uvaženom telu Ujedinjenih nacija i da danas razmatramo novi izveštaj generalnog sekretara o radu misije UN na teritoriji naše južne pokrajine, na Kosovu i Metohiji.
Želim da zahvalim generalnom sekretaru i specijalnoj predstavnici generalnog sekretara i šefu UNMIK-a na podnošenju izveštaja. Prepoznajemo napore koje gđa Zijade ulaže u obavljanju ove veoma odgovorne funkcije, naročito imajući u vidu neophodnost sveobuhvatnog sagledavanja i kompleksnost situacije na terenu.
I ovom prilikom želim da naglasim da Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti UNMIK na Kosovu i Metohiji, formirane Rezolucijom SB UN 1244. Zalažemo se za njeno kontinuirano delovanje u neizmenjenom i nesmanjenom obimu i kapacitetu, a posebno imajući u vidu da Misija još uvek nije ispunila osnovni cilj svog mandata - miran i normalan život svih građana naše južne Pokrajine.
Dame i gospodo,
Nažalost, moram da konstatujem da poslednji meseci nisu doneli više stabilnosti na Kosovu i Metohiji i da situacija u Pokrajini nije baš onakva kakva je predstavljena u izveštaju. Jednostranim potezima rukovodstvo u Prištini nastavlja da svesno i sistematično produbljuje etničke razlike izazivajući diskriminaciju i nipodaštavanja nealbanskog stanovništva. Prema našim saznanjima od početka ove godine zabeleženo je 105 etnički motivisanih napada. Pored toga, Priština aktivno radi na postavljanju administrativnih i birokratskih prepreka, preduzimanjem poteza i mera koji nisu usaglašeni u dijalogu dve strane, kao osnovnom mehanizmu za pregovore i postizanje rešenja između Beograda i Prištine. Njihov odnos i postavljanje je u tom smislu višestruko problematično. Svojim neodgovornim ponašanjem, privremene institucije samouprave svesno sabotiraju napore ne samo Beograda, već i EU i drugih involviranih strana u međunarodnoj zajednici, sa očiglednom namerom sprovođenja dva cilja – prvi je izbegavanje sprovođenja preuzetih obaveza. Drugi, krajnji i daleko alarmantniji cilj je zastrašivanje, marginalizacija i progon Srba.
I dalje se, kao i godinama unazad, Srbi na različite načine zastrašuju, podstiču na napuštanje svojih domova, sela i gradova u kojima su rođeni i žive, a oni raseljeni obeshrabruju da se vrate tamo gde su rođeni i započeli svoje živote. Privremene institucije planski rade na tome da uklone i izbrišu što je više moguće onog kulturnog i nacionalnog diverziteta koji još opstaje. Istovremeno, Priština svesno potpiruje međuetničke tenzije koristeći sve dostupne metode. Tako je, prilikom hapšenja Nikole Nedeljkovića zbog navodnog „izazivanja etničke mržnje i netrpeljivosti“, a zapravo prisustvovanja proslavi obeležavanja Vidovdana, Nikola osuđen na punih osam meseci bez ijednog materijalnog dokaza. Sa druge strane, podsećam da ni do danas nema nijednog pravosnažno osuđenog izvršioca za više od 1.000 Srba stradalih samo od 1999. godine. Zbog ovakvog, planskog zastrašivanja etnički su očišćeni gotovo svi gradovi i sela na Kosovu i Metohiji, a predstavnici Prištine svojim delovanjem nastavljaju da ignorišu patnje, dosipajući so na rane Srbima koji su morali da napuste svoja vekovna ognjišta, a podvlačim, u pitanju je preko 200 hiljada ljudi. Takav odnos traje već 23 godine i ne menja se, što je u potpunoj suprotnosti sa demokratskim vrednostima i principima koje PIS često u svojim izjavama afirmišu. Prištinske delegacije u svim dosadašnjim izlaganjima pred ovim uvaženim telom naglašavaju šta je nekada bilo, bolno izostavljajući kako danas žive nealbanci na Kosovu i Metohiji.  
Stoga, smatram potrebnim da naglasim da je neophodna istinska politička volja involviranih međunarodnih činilaca i Prištine, kako bi se stvorili uslovi za početak kraja diskriminacije na nacionalnoj osnovi i zajednički život u Pokrajini.
Dozvolite mi, uvaženi članovi Saveta bezbednosti, da skrenem Vašu pažnju i na rigidan, sporan i krajnje neozbiljan nastup druge pregovaračke strane u okviru dijaloga.  U ostvarivanju gore pomenutih ciljeva Priština primenjuje takozvanu politiku reciprociteta, dobro osmišljenu, malicioznu strategiju koja nažalost nije samostalno zamišljena. Kontinuiranim insistiranjem na međusobnom priznanju kao centralnom delu dijaloga, takozvana politika reciprociteta na najbolji način pokazuje suštinsku nespremnost trenutnog političkog rukovodstva Prištine za pronalazak bilo kakvog kompromisnog rešenja. Podsetiću vas, razgovori između Beograda i Prištine nisu započeti sa izborom aktuelnog rukovodstva Prištine, već traju čitavih 11 godina od kada je započet tehnički dijalog (8.3.2011). Samim tim, ocenjujemo kao nedopustive pokušaje da se aktuelni format dijaloga dezavuiše, a dogovori poništavaju samo zato što ne odgovaraju trenutnim političkim činiocima. Neprihvatljivo je da se trenutne geopolitičke okolnosti koriste da se, jednostavno, jednim potezom precrta ono na čemu je godinama mukotrpno rađeno. Beograd je, podvlačim, institucionalno od samog početka uključen u dijalog, dok je posvećenost druge strane varirala i varira u zavisnosti od političke opcije koja je na vlasti.
Zaoštreni politički nastup i narativ aktuelnog rukovodstva PIS u Prištini prate i konkretni destabilišući koraci. U izveštajnom periodu, zamaskirane kao pokušaji navodne integracije u društvo, nametnute su mere o registarskim oznakama. Podsećam i ponavljam, o uvođenju ovakvih mera nije bilo saglasnosti u dijalogu Beograda i Prištine. Verujem, dame i gospodo, da ćemo i danas od strane predstavnice PIS u Prištini čuti navode kako je njihova strana ispunila sve obaveze, ali upravo odluka o preregistraciji tablica pokazuje da, po ko zna koji put, Priština ne samo da ne ispunjava dogovoreno, već poništava rezultate dijaloga, stvarajući iznova novu krizu. O efektu ovakvih, nasilno nametnutih mera najbolje govori da je od donošenja odluke zabeležen jednocifren broj preregistrovanih vozila sa srpskim registarskim tablicama, od čega je svega dvoje Srba sa severa KiM. To je još jedan pokazatelj da Priština ne uživa podršku svih, a da, sa druge strane, u kontinuitetu provocira prirodnu reakciju srpskog stanovništva, koje ne može da kontinuirano preživljava samovolju rukovodstva iz Prištine.
Verujem da ćemo i danas čuti ustaljeni narativ predstavnika iz Prištine koji pokušavaju da svaku reakciju Srba na KiM predstave kao aktivnost organizovanu od strane Beograda u navodnim pokušajima destabilizacije. Ovakve tvrdnje jednostavno ne odgovaraju istini. Srbija, sa svoje strane, ni na koji način ne može da obuzda revolt koji vlada među nealbanskim stanovništvom Kosova i Metohije. Nepobitna je činjenica da protesti građana predstavljaju bunt protiv dugogodišnjeg institucionalnog nasilja i obespravljivanja nealbanskog stanovništva, kojem se, u ovom slučaju, uskraćuje pravo na mirno uživanje privatne imovine stečene na zakonit način. Priština se dakle ne zaustavlja u pokušajima oduzimanja imovine, a, kao što je poznato,  jedna od meta je i Srpska pravoslavna crkva, i to dovođenjem u pitanje vraćanja imovine manastiru Dečani, čime Priština paradoksalno ne ispunjava odluke sopstvenog tzv. Ustavnog suda.
Dame i gospodo,
Dugo sam razmišljao kako da ilustrujem stvarnu sliku svakodnevice nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Navešću samo neke od činjenica. Prema našoj evidenciji nesmanjen je intenzitet obespravljivanja nealbanskog stanovništva, a ni broj etničkih motivisanih incidenata se nažalost nije smanjio. I u poslednjem izveštajnom periodu zabeleženi su brojni incidenti, govor mržnje, zastrašivanja, kršenja prava na pravično suđenje, ugrožavanja prava na slobodu kretanja i verskih prava, skrnavljenja crkava i grobova. Neprihvatljivi su i učestali napadi na objekte Srpske pravoslavne crkve, a posebno ponižavajuć odnos prema srpskoj kulturnoj i duhovnoj baštini na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i 4 spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska. Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.
Kada je reč o pravima građana, pokušajte da zamislite da vam je oduzeto elementarno političko i građansko pravo da glasate. Srbima u Pokrajini je to urađeno i to uz učestala zastrašivanja i nasilne upade specijalnih snaga Rosu, koji su instrument za sprovođenje ciljeva Prištine pod izgovorom navodne borbe protiv kriminala. U decembru prošle godine Bratislav Nikolić, predsednik opštine Štrpce, pritvoren je pod sumnjom za organizovani kriminal i korupciju - još nije optužen i drže ga u pritvoru u Podujevu. Jedini razlog je pravljenje dodatnog i konačnog pritiska na srpsku zajednicu u Štrpcu.
Na koji način se opravdava borba protiv kriminala kada se specijalne snage Rosu koriste za upade na seoske slave, pretresanje škola i kidnapovanje vozača sanitetskog vozila koji je prevozio medicinsku infuziju i lekove? Koji su motivi i racionalizacija ovih postupaka? Samo pokušajte da zamislite i da se stavite u cipele Dragice Gašić, jedine srpske povratnice u Đakovicu. Zamislite da vam je i dalje zbog vašeg porekla i nacionalnosti zabranjeno da kupite hleb, jer živite u opštini koju lokalni Albanci ponosno smatraju zabranjenom za nealbance. Da čak jedanaest albanskih organizacija građanskog društva zahteva vaše proterivanje, kao i zabranu da se ikad ubuduće ijedan nealbanac vrati u taj grad.  Onda vam je jasan nivo zastrašivanja sa kojima se suočavaju Srbi povratnici. Jasno vam je zašto je procenat povratnika ispod 2% i zašto je on i dalje jedan od najmanjih na svetu. Dozvolite mi da postavim pitanje, da li su ovo odlike društva koje se prema svetu predstavlja kao demokratija i faktor stabilnosti u regionu?
Svesni smo da dijalog ima širu dimenziju i da može uticati na situaciju u celom regionu. U prilog tome svedoče i sve izjave srpskih zvaničnika, uključujući i samog predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. „Bolje sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati“ reči su našeg predsednika koje najbolje opisuju politiku mira, pomirenja, regionalne saradnje koju sprovodi srpsko rukovodstvo, vođeno vizijom izgradnje zajedničke i prosperitetne budućnosti Balkana.
Verujem da je odgovornost današnjih lidera da stvore jasnu zajedničku viziju za buduće generacije. Takvu viziju pokazali su lideri i Beograda i Tirane stvarajući Otvoreni Balkan, inicijativu iz regiona za region, koja već daje konkretne rezultate. Srbija je u više navrata, bez razumevanja druge strane, ispružila ruku ka Prištini pozivima za uključivanje u ovu inicijativu, računajući da će postojati svest o važnosti ekonomskog povezivanja i napretka za dobrobit građana celog Balkana.
Dame i gospodo,
Kategorički odbacujemo argumentaciju Prištine o navodnoj protivustavnost formiranja Zajednice srpskih opština, jer je jasno da stav Prištine prema ovoj obavezi predstavlja odnos prema srpskom narodu u Pokrajini i ukazuje da se ona protivi tome da se srpski narod organizuje kao etnička zajednica i tako ostvari svoja kolektivna prava. Njihov pristup ima za cilj, kao poželjan model, sredine bez Srba, kao što su Priština, Đakovica ili Peć, ili neka druga slična mesta u Pokrajini. Za našu stranu je neprihvatljivo da Priština već punih 3.470 dana odbija da ispuni svoje obaveze i da razgovara o formiranju Zajednice srpskih opština, i uveravam vas da, bez obzira na ovu činjenicu, Srbija neće odustati od napora za pronalaženje kompromisnog rešenja za trenutnu situaciju.
Podsetiću vas da predstavnici Prištine, iako u svojim istupanjima često ponavljaju da je slučaj takozvanog "Kosova" gotova stvar, već 14 godina nisu priznati od strane većine članica UN. Ako je tzv. nezavisnost Kosova realnost, zašto onda imamo dijalog? Zašto je onda sve više pritiska na Beograd za potrebu obostranog priznanja? Ono što trenutno političko rukovodstvo Prištine odbija da prihvati je da se Beograd ne može zaobići u potrazi za konačnim rešenjem. To važi i u slučaju sve učestalijih najava članstva Prištine u međunarodnim organizacijama. Da li će ovakvi potezi pomoći stvaranju potrebne atmosfere za dijalog? Da li pak na ovaj način nagrađujemo destruktivno ponašanje Prištine i odbijanje dijaloga? Naše viđenje je da pokušaji učlanjenja tzv. "Kosova" u međunarodne organizacije predstavljaju nedopustiv čin i Srbija će odlučno nastupati protiv takvih koraka Prištine.
Tokom prošle sednice ovog uvaženog tela u aprilu ove godine mogli smo čuti pozive pojedinih članica SB UN za smanjivanjem, pa čak i gašenjem UNMIK, uz objašnjenje da Priština ima sopstvene i funkcionalne institucije. Međutim, okolnosti koje sam vam predočio i situacija na terenu nas iznova podseća da je međunarodno prisustvo u našoj južnoj pokrajini još uvek neophodno i s tim u vezi,   podržavamo napore koje ulažu UNMIK, KFOR, EULEKS i OMIK u okviru svojih mandata. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti, što dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu i kapacitetu u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244.
Na kraju,

Želim da ukažem da u poslednje vreme u svim međunarodnim forumima čujemo pozive na poštovanje principa UN. Podržavamo teritorijalni integritet svih članica UN. Ali, šta je sa Srbijom? Želeo bih da upitam cenjene članice ovog uvaženog tela da li se potrebe primene principa iz Povelje UN odnose samo na neke ili na sve njene članice? Kao država koja dosledno poštuje međunarodno pravo i još uvek trpi posledice kršenja istog, verujemo bi Povelja UN i međunarodno pravo, uključujući teritorijalni integritet i suverenitet država,  trebalo da se poštuje od strane  svih i primenjuje neselektivno na sve države članice UN. Podsetiću vas da je upravo ovo telo pre više od dve decenije donelo rezoluciju 1244 kojom je potvrđen teritorijalni integritet Srbije, ali to nije sprečilo pojedine države da priznanjem tzv. „Kosova“ pogaze principe UN, ali i rezoluciju koju su same donele prilagođavajući međunarodno pravo svojim interesima i ciljevima. Upravo zato, sve češće pominjanje slučaja „Kosova“ je pokazatelj da je pravljenjem presedana otvorena Pandorina kutija, jer snaga svakog principa počiva na njegovoj potpunoj i univerzalnoj primeni i bezuslovnom pridržavanju.
Primetićete da sam u svom izlaganju postavio mnoštvo pitanja i izražavam nadu da ćemo danas od Vas, poštovanih članica SB UN i predstavnika Prištine, čuti odgovore na bar neka od njih, jer žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci to zaslužuju.
Svi žitelji Kosova i Metohije sa punim pravom očekuju poboljšanje atmosfere i primirivanje tenzija na etničkom nivou koje su preduslov za normalan život. Za takav korak neophodna nam je konstruktivnost  koja na strani Srbije neizostaje, ali i istinska puna podrška međunarodnih činilaca. Ističem da Srbija uvek bila i ostaje duboko posvećena pronalasku održivog rešenja mirnim putem, a zarad mira, stabilnosti i zajedničke budućnosti.
Hvala.

Obaveštavamo vas se će se Festival devete umetnosti, u okviru koga se organizuje konkurs za decu i mlade od 5 do 18 godina, pod nazivom STRIP – KAIŠ,  održati i ove godine u Dečijem kulturnom centru u Beogradu.

Rok za prispeće radova je do 18. novembra 2022. godine.

Festival ima međunarodni karakter od 2017. godine.

U okviru Festivala organizuju se predavanja, izložbe, tribine, edukativni prateći programi, koji povezuju mlade, kao i likovne pedagoge iz Srbije i sveta.

U prilogu vam dostavljamo Pozivno pismo i aplikacioni formular na srpskom i engleskom jeziku za sve koji su zainteresovani za učešće na ovom Festivalu.

„Poštovani predsedniče Generalne skupštine,

Uvaženi generalni sekretare,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Izuzetna mi je čast da vam se obratim u ime Republike Srbije.

Ne zamerite, zbog ograničenog vremena, danas ću preskočiti teret formalnosti, kurtoazna obraćanja, pozdravljanje pristutnih i odsutnih i govoriti direktno o suštini onoga zbog čega smo se sastali.

Ja sam ovde po ko zna koji put. Težina trenutka u kojem se nalazimo obavezuje me da sa vama podelim teške reči, ali istinite. Sve što danas ovde radimo deluje, najblaže rečeno, impotentno i bledo. Naše reči odzvanjaju šuplje i prazno spram stvarnosti sa kojom smo suočeni. A ta stvarnost je da ovde zapravo niko nikoga i ne sluša, niko ne teži stvarnim dogovorima i rešavanju problema i skoro svi vode računa samo o zadovoljavanju svojih interesa, neretko gazeći u tom procesu osnovne principe međunarodnog prava, bacajući pod noge Povelju UN i druge dokumente na kojima je ova organizacija zasnovana. Za to nije kriv ni Antonio Gutereš ni bilo ko iz UN, već one sile koje ne vode računa ni o čemu osim o zadovoljenju sopstvenih političkih, ekonomskih i na žalost, vojnih ciljeva.

Svedoci smo da doba u kojem živimo odlikuje usložnjavanje globalne geopolitičke situacije. Naša generalna debata održava se u uslovima narušenog svetskog mira, u meri koja nije viđena još od Drugog svetskog rata i od vremena osnivanja Ujedinjenih nacija. Globalni izazovi sa kojima se suočavamo prete da iz temelja izmene međunarodnu bezbednosnu arhitekturu i ugroze uspostavljeni međunarodno pravni poredak. Ovako složena vremena, zahtevaju puno mudrosti i zajedništva kako bismo sačuvali mir kao apsolutno najznačajniju tekovinu utkanu i u same osnove organizacije Ujedinjenih nacija.

Želim da zato, precizno i jasno iznesem pred Vas viđenje o pet ključnih izazova sa kojima smo danas suočeni:

1. Povratak miru i očuvanje globalne stabilnosti;

2. Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije, kao ključnog pricipa međunarodnosg javnog prava i odnosa među državama;

3. Energetska bezbednost u uslovima globalne krize;

4. Finansijska sigurnost siromašnih i zemalja u razvoju;

5. Snabdevenost hranom u uslovima ratom presečenih globalnih linija snabdevanja;

Aktuelni globalni uslovi sve češće nas opominju da princip mirnog rešavanja sporova nema alternativu. Ovo načelo danas je važnije više nego ikada i najbolje je opisano u preambuli Povelje Ujedinjenih nacija u kojoj se poziva da budemo tolerantni i da zajedno živimo u miru jedni sa drugima kao dobri susedi. Odricanje od upotrebe sile i mirno rešavanje sporova stubovi su na kojima se zasniva svetska stabilnost, ali oni moraju biti praćeni principima poput neselektivnog poštovanja Povelje Ujedinjenih nacija, primene obavezujućih rezolucija Saveta bezbednosti UN i osnovnih načela važećeg međunarodnog javnog prava.

Tačka 2: Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije;

Srbija podržava teritorijalni integritet svih država članica UN, uključujići, naravno, i teritorijalni integiret Ukrajine. Na taj način, ponašali smo se odgovorno, ozbiljno u ovom visokom domu. Od mnogih govornika čuli smo priče o agresiji i narušavanju teritorijalnog integriteta Ukrajine. Mnogi kažu da je to prvi sukob na tlu Evrope od drugog svetskog rata. Ali istina, da je prvi put narušen integritet jedne zemlje u Evropi, i to Srbije, koja nije izvršila napad na bilo koju drugu suverenu zemlju, se uporno prećutkuje. Tražimo jasan odgovor na pitanje koje već godinama postavljam mojim sagovornicima, liderima mnogih zemalja – u čemu je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji je grubo narušen, a čemu mnogi od vas daju međunarodno priznanje i legitimitet? Nikada ni od koga nisam dobio racionalan odgovor na to pitanje.

Podsetiću vas - Srbija nije nogom kročila na tuđu teritoriju, nikada, niti ugrozila teritorijalni integritet ma koje suverene države, da bi bilo ko protiv nje intervenisao ili proveo agresiju, onako kako je to učinjeno 1999. godine. To ipak nije sprečilo 19 najbogatijih NATO zemalja da napadne jednu suverenu zemlju i to bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To što je po završetku oružanog sukoba potpisan sporazum sa NATO čije odredbe su predviđale usvajanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, a kojom je potvrđen i garantovan delimični suverenitet i potpuni teritorijalni integritet Srbije, nije sprečilo mnoge države Zapada da priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti takozvanog Kosova iznova pogaze teritorijalni integritet naše zemlje, Povelju Ujedinjenih nacija i Rezoluciju 1244.

Upravo zbog ovakvog iskustva kroz koje je Srbija prošla i još uvek prolazi, uveren sam da imam puno pravo da na ovom mestu citiram reči velikog Martina Lutera Kinga - nepravda učinjena bilo gde je ujedno i pretnja pravdi svuda. Ove reči stoje kao podsećanje, ali i opomena svima nama.

Bez obzira na to što još uvek i sami osećamo posledice grubog kršenja osnovnih odredbi međunarodnog javnog prava, mi od temeljnih principa Ujedinjenih nacija ne odustajemo. Nastavićemo da se zalažemo za dosledno poštovanje načela nepovredivosti granica, uvažavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih ostalih država članica Ujedinjenih nacija. Uprkos ovakvom našem stavu, mnogi u ovoj sali i danas imaju problem sa poštovanjem teritorijalnog integriteta Srbije. Pitate se zašto? Zato što oni poseduju silu, a mi smo u njihovim očima mali i slabašni. Međutim, kao što ste mogli da čujete, mi ipak imamo snage da na ovom mestu iznesemo istinu.

Ekselencije,

Posebnu zahvalnost dugujemo svim onim državama članicama Ujedinjenih nacija, a one u ovom trenutku čine većinu u ovoj Skupštini, koje podržavaju teritorijalni integritet Republike Srbije, posebno na prostoru i teritoriji Kosova i Metohije. Dodatno ohrabruje što se broj zemalja koje podržavaju pozicije Srbije uvećao u periodu između održavanja dve sednice, što je trend koji se mora nastaviti, jer je od posebnog značaja da ostanemo verni osnovnim principima utkanim u Povelju Ujedinjenih nacija, poput načela nepovredivosti granica.

Republika Srbija i ja, kao njen predsednik, veoma strpljivo i sa mnogo dobre volje tragamo za kompromisom u vezi sa Kosovom i Metohijom, pod pokroviteljstvom Evropske unije, a u okviru dijaloga Beograda i Prištine. To je težak proces, on traje već duže od deset godina, ali mi ne vidimo alternativu. Bolje je sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati. Nadam se da ćemo doći do obostrano prihvatljivog rešenja, zasnovanog na kompromisu, zato što je to apsolutno jedini način da postignemo naš cilj, a to je uspostavljanje dugotrajnog mira,  kao preduslova prosperitetnog života za Srbe i Albance i za ceo region. Sve druge opcije smo već istrošili i, bar što se tiče Srbije, ne želimo ni u snu da se vraćamo na staze sukoba, konflikta i krvoprolića. Region Balkana ne može da podnese još jedan sukob. Ja se uzdam da ćemo u tom naporu imati dobru volju i razumevanje naših međunarodnih partnera, zato što i oni dobro znaju da su neke ranije odluke njihovih vlada bile loše i da nisu radile za budućnost našeg regiona i svetskog mira. Beograd ovaj proces vodi u veoma kompleksnim okolnostima u kojima je prisutan hibridni rat i prljava kampanja u delu međunarodne javnosti protiv naše zemlje na različitim poljima. Dovoljno je da vas samo podsetim na citate i navode svetskih medija da će Srbija napasti svoje susede i da predstavlja pretnju po regionalnu stabilnost. Naravno, to se nikada nije dogodilo, i to je bila samo jedna u nizu brojnih laži protiv Republike Srbije. Srbija je okarakterisana kao potencijalni faktor destabilizacije u regionu, samo zato da ne bi govorila istinu - da princip nepovredivosti granica mora podjednako da važi za sve. Srbija je bila i biće faktor stabilnosti u celom regionu. Srbija, uprkos mnogim neistinama i falsifikatima, podržava Dejtonski mirovni sporazum, teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i integritet Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine.
 
Mi smo, sa druge strane, uvereni da narodi Balkana imaju kapacitet da nastave suživot u budućnosti kao prijatelji i partneri koji imaju zajedničku viziju članstva u ujedinjenoj Evropi. To dobro znam, zato što smo već prevazišli mnoge barijere koje su između naših naroda stajale godinama i koštale su nas hiljada života i protraćene budućnosti. Srbija i Albanija, na primer, danas imaju najbliže i najprijateljskije odnose u celoj svojoj viševekovnoj zajedničkoj istoriji na prostoru Balkanskog poluostrva.

Bilo je potrebno samo da trezveno i pragmatično razgovaramo o našoj budućnosti, a ne o našoj prošlosti. Da razgovaramo o tome kako da rešimo probleme koji muče naše ljude, naše kompanije, radnike, studente i preduzetnike. Mnogo smo diskutovali i sami smo došli do brojnih rešenja koja su već ukinula barijere koje su između nas postojale bez ikakvog racionalnog razloga. Pre svega u ekonomiji, trgovini i protoku ljudi i kapitala. Srbija, Albanija i Severna Makedonija već tri godine implementiraju projekat Otvoreni Balkan koji ima jasnu viziju– otvoriti region za ljude, za robu, usluge, za kapital i kompanije, da bismo dobili područje koje će trajno biti oslobođeno tenzija, napetosti i konflikta.  Pored neupitne zajedničke ekonomske koristi koju ova inicijativa sa sobom donosi, ona ima i širu dimenziju, pre svega u spajanju ljudi različitih kultura i promocije diverziteta, što svakako doprinosi opštem razvoju društava u ovom delu Evrope. Srbija i na ovaj način, zapravo, nastavlja da doprinosi miru, stabilnosti i procesu pomirenja u regionu, a čime svakako daje značajan doprinos i bezbednosti na globalnom nivou.

Imali smo za to i inspiraciju u rečima jednog od najvećih diplomata u istoriji i velikog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Daga Hamaršelda da ova organizacija nije kreirana da ljudsku vrstu odvede u raj, već da čovečanstvo spasi od pakla.
 
Dame i gospodo,

Tek što smo suzbili globalnu pandemiju, već smo se suočili sa novim izazovima kakve u ovom veku nismo očekivali. Dok kao čovečanstvo, korak po korak, ubrzano napredujemo na tehnološkom planu, pred nama su se pojavili egzistencijalni problemi poput energetske bezbednosti, finansijske sigurnosti država u razvoju, ali i poremećaja u lancu snabdevanja osnovnim životnim namirnicama. Solidarnost koja je bila neophodna u borbi protiv pandemije, u još većoj meri je potrebna danas kada su ugrožene osnovne potrebe ljudi za hranom i energentima.

Republika Srbija svoju energetsku bezbednost posmatra kao neodvojivi deo nacionalne sigurnosti i kao ključni preduslov za nastavak ekonomskog razvoja i napretka naše zemlje. Nastojimo da obezbedimo kontinuitet snabdevanja energentima, ali delimo zabrinutost zbog aktuelnih geopolitičkih izazova koji ugrožavaju svetsku i evropsku energetsku stabilnost. Ostajemo posvećeni pronalaženju rešenja koja bi mogla da imaju transformacionu snagu u pokušajima da postignemo regionalnu i evropsku energetsku sigurnost. Želeo bih da naglasim da je Republika Srbija uspela da tokom aktuelne krize sačuva kontinuitet u snabdevanju energentima. Ipak, ostajemo vitalno zainteresovani za diversifikaciju izvora snabdevanja, dodatna ulaganja u energetsku infrastrukturu, ali i u brži i efikasniji razvoj kapaciteta zasnovanih na obnovljivim izvorima snabdevanja.

Mi smo upravo u Ujedinjenim nacijama tekuću dekadu nazvali decenijom održivije i otpornije budućnosti, delovanja i transformacije. Ona to mora i da ostane, ali u malo bržem ritmu! Neravnomeran razvoj, ali i finansijska ugroženost zemalja u razvoju, prouzrokuju dodatna društvena raslojavanja i neminovno vode ka novim antagonizmima. Ravnomeran razvoj ne sme biti ograničen, niti uslovljen ni geografski ni politički, već mora biti omogućen svim ljudima bez obzira na etničku, rasnu, kulturnu ili versku pripadnost.
 
Pred nama je još jedan veoma važan izazov koji zajedničkim snagama moramo da prevaziđemo, a to je iznalaženje najefikasnijeg načina da se izbegnu posledice koje aktuelna međunarodna kriza ostavlja po globalnu sigurnost snabdevanja hranom. Razvoj situacije je izuzetno alarmantan, a realnost je da smo pogođeni svi, bez izuzetka. Rastuća cena hrane i njena dostupnost postale su dodatni problem. Zadatak svih nas je da pronađemo operativna i efikasna rešenja koja nikoga neće izostaviti. Na nama državama, kao najznačajnijim međunarodnim subjektima, je da se pojedinačno uključimo u koordinaciju mera, pre svega doprinoseći ovom plemenitom zadatku na nacionalnom nivou, kako bismo sačuvali ono najvrednije – ljudske živote i njihovo dostojanstvo.

Tema ovogodišnje Generalne debate nas upozorava na dragocenost trenutka i povezanost izazova na međunarodnom planu. Krize sa kojima se suočavamo nas podsećaju na važnost otvorene komunikacije. Ne treba mnogo mudrosti da bismo zaključili da se izazovi savladavaju uspešno samo ukoliko se pravilno uoče njihovi uzroci. Srbija smatra da je imperativ da aktuelni izazovi ni na koji način ne smeju produbiti podele u svetu, a da već očigledna i tendenciozna polarizacija na globalnom planu treba da ustupi mesto principima multilateralizma.

Želeo bih da istaknem da Republika Srbija učestvuje u kolektivnim naporima za dostizanje ciljeva održivog razvoja i sprovođenje Agende 2030. Srbija deli viziju generalnog sekretara o budućnosti globalne saradnje na način kako je to utvrđeno Našom zajedničkom agendom i snažno podržava inkluzivan, umrežen i efikasan multilateralizam, kao najbolje sredstvo za odgovor na najhitnije izazove čovečanstva.
 
Dame i gospodo,

Multilateralizam, kolektivna akcija i zajednička odgovornost su neizostavni elementi naših dosadašnjih diskusija, ali dozvolite mi da ukažem da je polazna osnova svakog takvog konstruktivnog angažmana – solidarnost.

Na kraju, želim da potvrdim da će Republika Srbija nastaviti da bude pouzdan partner u ostvarivanju zajedničkih ciljeva definisanih u okviru Ujedinjenih nacija, čvrsto verujući da je to najbolji put kojim možemo izgraditi bolji svet za nas i naše buduće generacije. Ali ne smemo da zaboravimo da su Ujedinjene nacije snažne onoliko koliko poštujemo zajednički usaglašene odluke i akte ove organizacije.

Citirao bih nešto što smo čuli 23 puta do sad, a to je: Povelja Ujedinjenih nacija je jedini standard koji se mora poštovati. To smo čuli od svih. U slučaju Republike Srbije, njih 17 od 23 koji su govorili o Povelji UN i rezolucijama UN je prekršilo međunarodno javno pravo i nisu poštovali pravila ustanovljena u Ujedinjenim nacijama. Nadam se da ćemo moći da prevaziđemo sve poteškoće i učinimo da pravila i procedure budu isti za sve na svetu. U suprotnom, ne vidim izlaz na kraju tunela. Hvala na pažnji. Živela Srbija!“

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić predsedavao je Samitom u okviru inicijative Otvoreni Balkan zajedno sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim. Samitu su prisustvovali i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Veću ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i ministar spoljnih poslova Republike Turske Mevlut Čavušoglu.
Otvarajući Samit lidera u okviru inicijative Otvoreni Balkan, Predsednik Vučić je poručio da nikada nije više pažnje i energije usmereno na uspeh ovog projekta od osnivanja, te da od uspeha Otvorenog Balkana zavisi i koliko će zemlje članice uspeti da osiguraju dobru ekonomsku budućnost svojih zemalja, kao i učvršćivanje mira i stabilnosti u regionu.

„Nadamo se da će inicijativa Otvoren Balkan dodatno doprinositi ekonomskom jačanju i povezivanju, ali i pružiti mogućnost, koja je za nas od velikog značaja, a to je da govorimo u regionu jednim glasom i kada se radi o ključnim pitanjima od interesa za sve naše zemlje i za region u celini. Dosadašnji progres nije mali, ali lagao bih kada bih rekao da smo uvek zadovoljni tempom napretka. Čini mi se da uvek možemo brže i snažnije i bolje. Uspostavljanjem zelenog koridora Otvorenog Balkana za transport prehrambenih proizvoda doveo je do rasta trgovine od 17 odsto u ovom sektoru. Takođe, otvaranje namenskih voznih traka na graničnim prelazim je skratio čekanje sa nekoliko sati na 10 do 15 minuta, što nemerljivo olakšava poslovanje kompanijama iz Srbije, Albanije i Severne Makedonije“, naglasio je predsednik Vučić ističući da su u toku dana potpisana dokumenta, kao rezultat posvećenosti i rada i izraz opredeljenosti svih članica Otvorenog Balkana da u budućnosti saradnja dostigne još viši nivo.

Prema rečima predsednika Vučića, među potpisanim dokumentima je i Sporazum o mehanizmima za obezbeđivanje nesmetanog snabdevanja osnovnim životnim namirnicama unutar regiona Otvorenog Balkana, koji predviđa nesmetanu trgovinu određenih prehrambenih namirnicama unutar inicijative i ukoliko neka od zemalja članica donese odluku o zabrani izvoza tih namirnica.

„Operativni plan u oblasti civilne zaštite, je nastavak prethodnog sporazuma o saradnji u civilnim i vanrednim situacijama iz jula 2021. godine“, rekao je predsednik ukazavši da je posebno mudra ideja albanskog premijera Edija Rame rezultirala potpisivanjem Memoranduma o razumevanju u oblasti kinematografije i audio vizuelnih aktivnosti čime će se osnovati zajednički koprodukcioni fond "Otvorenog Balkana" za filmske profesionalce.

Takođe, predsednik Vučić je ocenio da će izdavanje prvih radnih dozvola i registracionih brojeva biti prekretnica koja će usmeriti razvoj privrede naše tri zemlje i dodao da je posebno važno osnivanje radne grupe za prevenciju kriza pred dolazeću tešku zimu.

Predsednik Vučić se osvrnuo i na međunarodni sajam vina Vinska vizija, organizovan u okviru inicijative Otvoreni Balkan, ističući da su tri zemlje članice pokazale da jednu tako važnu i izuzetnu tešku manifestaciju mogu da organizuju na najvišem svetskom nivou, dovodeći najveći deo svojih vinarija, najpoznatije svetske vinarije i promovišući glavne gradove i svoje zemlje.

Predsednik Vučić je posebno zahvalio premijeru Crne Gore, predsedavajućem Savetu ministara Bosne i Hercegovine, ali i šefovima diplomatije Mađarske i Turske, što su došli u Beograd na Samit.

"Vi niste naši gosti, mi smo toliko vezani i potrebni jedni drugima a to pokazuje i učestalost naših susreta. Verujem da ćemo, bez obzira što neki nisu formalno deo Otvorenog Balkana i što neki neće biti, moći da razvijamo dalju moguću saradnju“, dodao je predsednik Vučić dodajući da su odnosi zemalja unutar inicijative na istorijskom maksimumu.

Nakon obraćanja učesnika i gostiju na Samitu, Predsednik Vučić je poručio su za sve zemlje učesnice inicijative "Otvoreni Balkan" mir i stabilnost od ključnog značaja, bez obzira na to što nemaju ista mišljenja o svim političkim događajima i pitanjima. Takođe je istakao da se sve zemlje koje učestvuju na Samitu, nalaze na evropskom putu i da su mu posvećene. Zato je zamolio evropske partnere da pokažu poštovanje i više razumevanja prema regionu Balkana i zahvalio predstavnicima EU na tome što poštuju odluku Srbije, Albanije i Severne Makedonije da naprave projekat kakav je Otvoreni Balkan.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Obaveštenje
 

Obaveštavamo vas da će od 01. avgusta 2022. godine, na osnovu odluke Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, naplata administrativnih taksi za konzularne usluge u Ambasadi Republike Srbije u Stokholmu, biti moguća isključivo putem bankarskih kartica ili putem aplikacije SWISH.
 

Ambasada RS u Stokholmu nije ovlašćena da administrativne takse za konzularne usluge naplaćuje u gotovom novcu.
 

1. Maloletno lice - državljanin Republike Srbije (putuje sa pasošem Republike Srbije) starije od 16 godina:
- nije potrebna pisana saglasnost roditelja ili zakonskog zastupnika prilikom ulaska ili izlaska iz Republike Srbije

2. Maloletno lice – državljanin Republike Srbije, do navršene 16. godine života, (putuje sa pasošem Republike Srbije):
- ako putuje u pratnji sa jednim od roditelja – nije potrebna pisana saglasnost drugog roditelja (ako zajednički vrše roditeljsko pravo) ili zakonskog zastupnika
- ako putuje samo ili u pratnji lica koje mu nije roditelj ili zakonski zastupnik (bake, deke, prijatelji i sl.), mora posedovati overenu pisanu saglasnost oba roditelja (ako zajednički vrše roditeljsko pravo) ili zakonskog zastupnika

Overa pisane saglasnosti:

- overa pisane Saglasnosti se može izvršiti u Ambasadi RS u Stokholmu, radnim danima, u periodu od 10:00  do 13:00 časova, bez prethodno zakazanog termina.

- tekst Saglasnosti sastavljaju roditelji sa navodima sopstvenih podataka, podataka o detetu/deci za koje/koju se daje saglasnost kao i podacima o licu sa kojim putuje maloletno lice do navršene 16. godine života.

- dokument se donosi u Ambasadu RS u Stokholmu, odštampan i u dva primerka, bez potpisivanja.

- potpisivanje Saglasnosti, kao i stavljanje potpisa u Knjizi legalizacije, vrši se u Ambasadi RS u Stokholmu.

- saglasnost, uz lično prisustvo, moraju da potpišu oba roditelja (ako zajednički vrše roditeljsko pravo), taksa je 808.- SEK /overavaju se dva potpisa/. Nije potrebno prisustvo lica kojem se daje pisana Saglasnost.

- ukoliko pisanu Saglasnost daje roditelj kojem je, sudski, jedinom dodeljeno pravo roditeljskog staranja ili zakonski zastupnik, taksa je 404.- SEK /overava se jedan potpis/.

- pisanu Saglasnost na srpskom jeziku, osim u Ambasadi RS  u Stokholmu, na istovetan način, možete overiti i kod notara u Kraljevini Švedskoj.

Ambasada R. Srbije neće raditi u petak, 24. juna 2022. godine zbog proslave letnje dugodnevice. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.

31.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu na Jedanaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i stupio na dužnost u drugom mandatu.

"Dame i gospodo, Vaša svetosti, poštovani predsedniče, poštovani člane Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovana predsednice Republike Srpske, uvaženi predstavnici verskih zajednica, dragi prijatelji, poštovani predsednici Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vaše ekselencije, predsednice Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, predsednice Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, predsedniče Pokrajinske skupštine AP Vojvodine, predsedniče Pokrajinske vlade AP Vojvodine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne postoji veća čast, veća obaveza, a nema ni većeg ponosa od onog koji ti daje činjenica da vodiš svoju zemlju, niti lepše dužnosti od te da je sa ponosom predstavljaš.

Sve to, i obavezu, i dužnost, i čast, i ponos, dobio sam od građana na izborima. Oni su izraz volje ubedljive većine, koja je mene i najveći deo vas nanovo zadužila da svoj posao obavljamo ne uvek onako kako čak i ta većina želi, već da činimo sve ono što je u najboljem interesu Srbije.

Želim da budem predsednik svih i predsednik za sve, da budem prvi po obavezama i poslednji po privilegijama, da radim više, da ne tražim ništa za sebe, ali da tražim sve, apsolutno sve za našu Srbiju.

Veliki Konfučije je rekao da kompromis može da se pravi sa svim, osim sa idealima i to je ono što nameravam da sledim, a meni je ideal Srbija i dobrobit njenih građana. To ujedno određuje i prioritete mog drugog mandata, one koji su, čini mi se, i pre polaganja zakletve bili javni i jasni i koji glase: mir, stabilnost, nezavisnost u odlučivanju, sloboda Srbije, sigurnost, zdravlje, Evropa, rad, rad i rad.

Srbija jeste i biće, da parafraziram Marka Aurelija, cara, filozofa, upravo ono i samo ono što mi od nje napravimo. Ona je proizvod naših misli, naših snova i naših dela, naš ideal, naš cilj, naša svest, znanje o tome gde smo i geografski i istorijski i velika pažnja o tome da nikada ne pobrkamo, kao što nam se toliko puta u istoriji dešavalo, istoriju i realnost, geografiju i realnost, puste želje i realnost.

Danas imam čast, ali i nemerljivu obavezu da vam se obratim kao predsednik čiji drugi mandat počinje u prelomnim vremenima moderne istorije. Ne postoji teža, ali ni uzvišenija dužnost od ove na koju danas po drugi put stupam. I ne postoji cilj koji je zahtevniji, ali i časniji od cilja da Srbija nastavi svojim putem, jedinstvenim, u budućnost kakvu je odavno svojim žrtvama i odricanjima zaslužila.

Preuzimam predsedničku dužnost u vremenima u kojima je osnovna premisa, u gotovo čitavom svetu, postala da su drskost i bezobrazluk čin hrabrosti, a smirenost i strpljenje odraz straha. Živimo u vremenima kada svi glasno govore, a malo ko sluša i još ređe čuje. Glasovi razuma su sve tiši, a vizija budućnosti celog čovečanstva sve maglovitija i udaljenija.
 
Danas je, možda više nego ikada, ceo svet željan istine i pravde. Iste one pravde koja je utkana i u prve reči naše prelepe nacionalne himne i koja još uvek stoji kao imperativ bez kojeg nema napretka ni dostojanstvenom čoveku, ni celom svetu. Za takvu istinu i za takvu pravdu uvek ću da se borim, jer nema težeg, ali ni časnijeg puta od toga.

Svet možda nikada više neće biti isti, ali vam ukazujem na činjenicu da ćemo bar mi pokušati da ostanemo snažni, samouvereni i nepokolebljivi u svojoj principijelnosti, da ćemo kao zemlja nastaviti da radimo za opštu dobrobit, dok hrabro grabimo napred uprkos svim nedaćama, kao što smo to činili i do sada.

Ne postoji, stoga, dovoljno velika reč za našu Srbiju, koja je oduvek stajala na raskršću različitih civilizacija, vera i kultura, čime je obogaćena na najbolji način, koji nas podstiče da to nasleđe čuvamo i danas još jače, čvršće i odlučnije nego ikada pre. Isto tako, preko nas su se odvajkada ukrštali putevi tuđih interesa i ambicija, osvajanja i povlačenja, ali i naših pobeda i poraza, koji su ostavili duboke ožiljke u celokupnom bivanju Srbije. Mnogi su kod nas dolazili bez poštovanja i obzira, a odlazili sa skrivenim ili otvorenim divljenjem prema našem malom, a tako velikom narodu i prema našoj maloj, a tako ponosnoj Srbiji.

Baš kao i ovo Miroslavljevo jevanđelje, i naša zemlja je imala čudan i težak istorijski put. Pokolenja Srbije su se kalila kroz najteže trenutke tokom dugih vekova, neretko sama, ali uvek uspravna. Upravo ta pokolenja, koja su kroz istoriju pokazivala neverovatne ljudske, vladarske, umetničke, vojne, moralne i duhovne visine, utkala su ovaj nesalomivi, slobodarski, ponekad čak prkosni duh u sve sadašnje i buduće naraštaje našeg naroda.
 
Da stvari konkretizujem, svet se pred našim očima na dnevnom nivou dramatično menja, nikada više i nikada brže. Napad na Ukrajinu je prekretnica u međunarodnim odnosima. Sa jedne strane, Rusija je želela prekid dominacije, kako kažu, zapadne i tvrde i meke moći, sprečavanje daljeg širenja NATO-a, velika Kina ne želi status quo, tj. nedodirljivost zapadne snage i bezuticajnost svih drugih, dok sa druge strane Zapad želi očuvanje sopstvene prevlasti u svetu, istovremeno se pozivajući na kršenje međunarodnog javnog prava, kako od strane Rusije, tako i od njihovih drugih protivnika, poput Narodne Republike Kine.

Tačno je da je napadom na Ukrajinu pogaženo međunarodno javno pravo, ali je takođe tačno da se to dogodilo desetinama puta u savremenom svetu, te da su ključni protagonisti i današnji veliki borci za poštovanje normi međunarodnog javnog prava bile neretko i zapadne sile. Uostalom, mi ovde, u Srbiji, to na najbolji mogući način možemo da potvrdimo. Naša zemlja je 1999. godine napadnuta bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a da naša zemlja pre toga nije okupirala nijednu drugu. Našoj zemlji posle toga otimano je i dalje. Uprkos postojanju Rezolucije 1244 i postojanja u pravnom poretku te rezolucije, i dalje nam otimaju deo naše teritorije tvrdeći da su u pravu, a mi, ako slučajno kažemo da mislimo drugačije, tog trenutka više nismo za budućnost, nismo dovoljno demokrate, ne razumemo sadašnji trenutak, već se bavimo suviše prošlošću. Kada bi to neko drugi učinio, on bi odmah bio neko ko ruši međunarodni pravni poredak, ko ruši sve institucije i ko ruši mir u svetu.

Ponosan sam na Srbiju danas, koja se ponaša u skladu sa principima međunarodnog javnog prava, koja ume da osudi kršenje međunarodnog javnog prava, nedvosmisleno i jasno. Ali sam ponosan i na Srbiju u kojoj nema ni antizapadnog, niti rusofobnog ponašanja. Kod nas su dobrodošli i Dostojevski, i Šekspir, i Gete, i Hemingvej. To je nešto na šta Srbija može da bude ponosna, pa makar bila i jedna od retkih zemalja u savremenom svetu.

Ovo sam sve rekao ne zato što je iz ovoga moguće izvući pragmatične zahteve delovanja, već da i kao predsednik Republike, baš onako kako to sebi dozvole svi drugi građani Srbije, spasem dušu i kažem šta mi je na srcu. I da ne mislite da to što svi znate ja ne znam. Znam, neretko znam bolje od svih ostalih. Neretko to vidim i osećam bolje od svih ostalih. Ali to ne rešava naš problem i to nijedan od problema u budućnosti neće da reši. Politika vođenja zemlje nije politika želja, već politika mogućeg, politika realnosti.

Ja sam razgovarao sa jednim, od danas najvećim evropskim liderom, sedam sati smo razgovarali i valjda je čovek želeo da me sluša i osetio sam potrebu da ispričam sve što mi je na duši, da izgovorim sve - kako se mi Srbi osećamo kada vidimo šta su nam činili po pitanju Kosova i Metohije i po svim drugim pitanjima na Balkanu. Slušao me je pažljivo taj veliki lider, mnogo umniji od mene, sa mnogo više znanja, veliku zemlju vodi, i negde oko tri ujutru mi je rekao: „Hajde, sada Aleksandre, da presečemo ovo.“ Rekoh, slušam Vas, dragi prijatelju. On je rekao: „Nisam u svemu saglasan sa tobom, ali da kažem da si za 80, možda čak i 9o odsto stvari koje si izgovorio u pravu. I šta ćemo sada? Vodiš jednu zemlju, predsednik si zemlje, dovoljno si pametan da znaš da, bez obzira na nepravde kojih je u svetu mnogo,  postoje stvari koje se neće menjati. Ti mišljenje moje zemlje da promeniš ne možeš. Možemo da se kajemo naknadno, ali to nikada nećemo da priznamo, jer veliki to ne priznaju. Za nas suze kajanja i greške ne postoje, one su predviđene za vas, manje zemlje. Ostaje da vidimo šta je to što možeš da uradiš da spasavaš svoju zemlju u budućnosti. Ostaje da se vidi šta je to što možeš da napraviš, da osiguraš budućnost za mlade naraštaje u tvojoj zemlji, šta je to što možeš da prihvatiš kao realnost i šta je to što možemo da napravimo zajedno.“ Ja sam prvi put čuo od nekoga, od zapadnih lidera, da je rekao negde, ne direktno, ali negde je rekao: „U redu, nismo uvek svi mi najsrećniji sa svim što smo činili u prošlosti, ali sa time morate da se pomirite.“ Makar nešto smo dobili, makar neku vrstu ličnog zadovoljenja sam dobio te noći, koja, naravno, za našu zemlju ne znači ništa. Ali, u pravu je taj veliki lider kada je rekao da moramo da budemo posvećeni budućnosti, da moramo da brinemo o budućnosti, da gledamo šta ćemo sa našom decom, jer oni nisu dužni da plaćaju ni dugove naše generacije, ni dugove koje su nam ostavili naši roditelji, ni naši pradedovi niti bilo ko drugi. Njima moramo da ostavimo što je moguće čistiju situaciju za budućnost, da oni ne moraju da razmišljaju sa kim će da ratuju sutra i sa kakvim će sve nestabilnostima i problemima da se suočavaju.

Upravo u skladu sa tim, želim da kažem da se radujem skorom formiranju novog parlamenta, nadam se da će se uskoro završiti sve izborne radnje i čak ne želim da odgovaram onima koji su iznosili besmislene tvrdnje kako sam birao pred kojim parlamentom ću da polažem zakletvu, jer sam postao predsednik 31. maja i ovo je bio jedini dan kada sam mogao da polažem zakletvu. Šta da radite, jer šta god nekada učinio i kako god učinio, nikada neće biti dovoljno dobro ili dovoljno loše da bi svi bili zadovoljni.
 
Formiranje nove Vlade je, rekao bih, od presudnog značaja i imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazimo, tešku situaciju, mi već danas svi zajedno moramo da razmišljamo o tome. To ne mogu sam, iako sam neko ko je dobio veliku podršku naroda, već je potrebno Vlada da to radi, a svakako će to raditi ona, koja bude imala puni legitimitet, a ne u tehničkom mandatu, snažnije i jače.

Moramo da se bavimo i novim sankcijama i novim čudima, u kojima opet možemo da budemo oštećeni pa ćemo morati da molimo naše evropske partnere da nam po tom pitanju pomognu, ali to je već pitanje za njih. Upravo u skladu sa tim, očekujem da nova Vlada Srbije bude formirana do kraja jula meseca, a ja ću sa radošću krenuti u intenzivne konsultacije sa predstavnicima svih političkih stranaka u zemlji koje su ušle u narodni parlament, čim bude formiran novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Želim da kažem da sam uveren da će nova Vlada prihvatiti neke od saveta i mojih molbi. Verujem da će mandatar doneti odluku da Vlada bude manjinski inkluzivna, da uključimo što je moguće više pripadnika ne samo srpskog naroda, već da u toj Vladi budu i Mađari, i Bošnjaci, da budu u njoj i Hrvati, i Romi, i predstavnici svih nacionalnosti koji žele dobro ovoj zemlji i koji imaju samo jednu otadžbinu ili jednu domovinu, a to je Srbija, koju beskrajno vole baš onako kako je volimo mi i koji ovde planiraju da žive, i oni i njihova deca, baš kao što to planiramo i mi.

Hoću upravo na tome da se zahvalim svim predstavnicima, ja čak ne volim ni da izgovaram u formalno – pravnom smislu, znam da se to tako kaže, predstavnicima nacionalnih manjina, ali rekao bih ljudima, divnim građanima, narodima koji ne pripadaju većinskom narodu, a koji su uvek bili uz Srbiju, pomagali Srbiji i zajedno sa nama delili dobro i zlo i zajedno sa nama rešavali sve muke i probleme sa kojima smo bili suočeni.
 
Ono što očekujem od naredne Vlade, ali čemu ću se i kao predsednik Republike posebno posvetiti, jeste pod jedan – naš evropski put. I sad izvinite, pošto znam da za tako nešto neću dobiti aplauz, upravo ću zbog toga tome najviše prostora da posvetim. Volim ponekad da se inatim, da budem džangrizav, ponekad kočoperan, ali ne zbog sebe ili zato što mi je to zbog bilo kakvih poena potrebno, naprotiv, na tome se poeni gube, već zato što mislim da činim dobru stvar za Srbiju.

Mi, kada govorimo o Evropi, ona nam služi kao poštapalica, ona nam je postala negde obavezni deo usputnog pominjanja, ali i nešto što najlakše možemo svakoga dana da kritikujemo, napadamo, ali da opet, kada dođe popodne ili veče, razmišljamo kako i koliko ćemo sutra podrške i pomoći da tražimo. Ma koliko da sa pravom kažemo da oni nisu uvek fer prema nama, a ne mislim da su uvek fer prema nama, posebno kada je reč o političkim zahtevima, isto tako ni mi nismo fer prema njima. Lako nam je i lepo da uzimamo novac poreskih obveznika iz Evropske unije i mnogo se dobro osećamo ako ni hvala na to ne kažemo. Lako nam je, lepo, da prihvatamo ono što nam odgovara, ono što nam se dopada, ali nam nije lako i lepo da čujemo reči kritike kada nam se nešto ne sviđa.

Evropska unija ne sme da bude sintagma poštapalica, ona ne sme da bude nešto što je ušlo u rečnik tek onako, već mora da bude naše opredeljenje. Upravo zbog i trgovinske razmene, investicija, ali i zbog toga što želimo da pripadamo tom tipu društva, moraćemo mnogo toga da uradimo i u oblasti vladavine prava, dalje demokratizacije našeg društva, medijskih sloboda i svega drugog. Naravno da preteruju kada govore da ne može da se čuje drugačije mišljenje, naravno da ponekad to koriste za svoje političke potrebe, ali je takođe tačno da i mi uvek možemo bolje, i to ne zbog njih, već zbog nas.
 
U skladu sa tim, dolazimo do onoga na šta sam se danas zakleo, na Ustav Republike Srbije, dolazimo do ključnog političkog pitanja za nas, a to je pitanje Kosova i Metohije. Povezano sa ukrajinskom krizom pitanje Kosova i Metohije biće još istaknutije i još teže za nas za rešavanje. Šta god vam govorili, sa bilo koje strane, šta god vam rekao bilo ko sa zapada, Kosovo i Metohija biće veća i važnija tema upravo i zbog onoga o čemu je nedavno govorio predsednik Putin.

Oni će vam reći da to nije tako i da Kosovo nije ni slično kao neki drugi primeri u svetu, to će vam ponavljati besomučno. Što vam više to ponavljaju, vi vidite da ih to više muči. Upravo zbog toga ćemo se suočavati. Izvinjavam se što govorim istinu svima, i vama u sali, i njima koji ovo slušaju. Da li stvarno mislite da sam toliko naivan kad mi deset puta kažete da vas se to ne tiče i da vam to nije problem, da meni, političkom veteranu, to pokušate da prodate? Vidim koliko vas to boli. Možete da mislite koliko to onda boli nas, koliko to boli ovu zemlju, koliko to boli srpskog čoveka, koliko to boli svakoga u ovoj zemlji. Svakog dana moramo da slušamo pritiske da biste vi zadovoljili svoje interese, ni jednog sekunda ne razmišljajući o našim interesima. Tu imamo problem i što nemamo baš ni sa kim da razgovaramo u želji da dođemo do kompromisa, u želji da tražimo kompromis.

Takođe, znam da ovo niko ne želi da sluša u Srbiji, ali mi moramo da tražimo kompromis. Mi moramo da se borimo za kompromis. Mi moramo da čuvamo naš narod na Kosovu i Metohiji. Mi moramo da brinemo o životima naših ljudi, naših staraca, njihove dece i njihove dece koji i dalje žive na Kosovu i Metohiji, koji i dalje vole srpsku zastavu, koji i dalje govore srpskim jezikom. Zbog toga moramo da tragamo za kompromisom.

Danas, kada o tome govorimo, i danas ne izvršavaju presude svojih organa da Visokim Dečanima vrate ono što Visokim Dečanima pripada i niko se zbog toga mnogo ne sekira. Imali smo prvi put saopštenje Kvinte koja je iskreno kritikovala stav albanskih vlastodržaca u Prištini da ne dozvole Srbima da se izjasne na izborima za predsednika i za parlament Srbije. To je trajalo pola dana. Dan posle toga mogli su da nastave da rade sve isto što su radili, jer uvek će imati njihovu podršku i niko ne treba da ima bilo kakvih iluzija po tom pitanju.
 
Onda dolazimo do pitanja koje je sa tim povezano. Na koliko razumevanja mi možemo da naiđemo i na koliko racionalnog prihvatanja naših argumenata možemo da naiđemo kada kažemo - pa, čekajte, vi očekujete od nas da se jednako snažno opredeljujemo protiv Ruske Federacije? Sada, ostavite po strani sve naše tradicionalne odnose, ostavite po strani i sve drugo, što mi nemamo problema u snabdevanju gasom, sigurnosti snabdevanja, što imamo dobre odnose, sve to po strani ostavite, pa kako mislite, ljudi, da, s jedne strane, svakoga dana govorite o teritorijalnom integritetu, o zaštiti teritorijalnog integriteta kao vrhovnom principu međunarodnog javnog prava, a da onda nama kažete – vi, Srbi, zaboravite poštovanje vrhovnog principa međunarodnog javnog prava, ali gledajte da se još gore nego mi, a zbog svega što se u svetu zbiva, odnosite prema Ruskoj Federaciji. I nema problema što oni neće da budu za vas u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija po pitanju vašeg teritorijalnog integriteta, jer dobro je za vas da zaboravite na svoj teritorijalni integritet.

Ja molim samo predstavnike tih zemalja da budu bar malo fer prema Srbiji, pa da kažu – razumemo vašu tešku poziciju, ali, nema problema, mi vas teramo u to. To je jezik koji možemo da razumemo. Ne znači da ćemo da poslušamo, ali to je jezik koji je mnogo manje licemeran nego ovaj koji nam govori o tome da je to pravda, da je to pravično i da je to pošteno, jer da je to pravično, pošteno i da je to pravda, ne biste tako lako razorili teritorijalni integritet i razarali teritorijalni integritet Srbije kao što ste to činili.

Znam ja, na sreću ili žalost, šta je to što se ljudima dopada i opet se vraćam i opet vam ponavljam, ovo sam izgovorio da spasem dušu, da znate da je imam, pošto znam da mnogi misle da je nemam, i da znam ove stvari, uglavnom bolje od većine, da ne kažem slučajno od svih, ali sutra mi moramo da imamo dovoljno goriva, moramo da imamo i dovoljno hrane, moramo da imamo i nove bolnice, moramo da imamo i nove fabrike i moramo da držimo najbolje odnose sa našim zapadnim partnerima i da budemo tvrdo, čvrsto, istrajno i snažno na evropskom putu.

Nova Vlada mora brzo da se formira i zbog toga što je neophodno da se hitno, hitno bavimo predstojećom zimom i snabdevanjem Srbije, pre svega, energentima. Situacija je alarmantna i zato je važno da u najkraćem mogućem roku Vladu formiramo, da bismo mogli da se posvetimo tome, da bismo mogli da izdvojimo veliki novac i da obezbedimo sigurnost za građane Srbije tokom predstojeće zime.
 
Mi imamo stabilne javne finansije zahvaljujući celoj Vladi, Ministarstvu finansija, Narodnoj banci Srbije, zahvaljujući dobrom radu, stabilnosti, koju smo čuvali sve vreme. Za nas je od velikog značaja da tu stabilnost sačuvamo.

Hrana. Imamo je dovoljno i imaćemo je dovoljno. Svi pokušaji destabilizacije srpskog tržišta propašće zato što mi nikoga ne obmanjujemo. Mi nikoga ne lažemo kada kažemo da imamo dovoljno šećera, ulja, pšenice, suncokreta, kukuruza i svega drugog što je neophodno za normalan i pristojan život.

Veliki su i ključni, suštinski, reformski zadaci pred Srbijom, koji će da bole mnoge - od nove i mnogo ozbiljnije i odgovornije energetske politike, obrazovanja i nauke, koja mora da bude suština, stub napretka Srbije u budućnosti. Tu bih posebno zamolio Vladu da se ne plaši reakcija oko šireg, sveobuhvatnijeg i ubedljivijeg, uverljivijeg uvođenja dualnog obrazovanja u naš obrazovni sistem, jer su svi bežali od toga. Najlakše je čekati samo kada će sledeća plata i koliko Ministarstvo finansija može da obezbedi para, a da pri tome ne vidimo koliko zaostajemo za Nemačkom, Austrijom, Švajcarskom i koliko, u stvari, nismo spremni sebe da menjamo, ali smo spremni sve druge da menjamo.

Nastavićemo, jer država mora da nastavi sa ulaganjem u zdravstvo, jer zdravstvo postaje jedan od stubova kako razvoja, tako i opstanka naše nacije. Dalja digitalizacija, razvoj robotike, veštačke inteligencije, ali i briga o klimatskim promenama i zaštiti životne sredine. Imamo mnogo partnera, od Norvežana do EU, do SAD, sa kojima smo ušli u značajne projekte iz pitanja energetske sigurnosti, bezbednosti, kao i zaštite životne sredine, a koje treba produbiti.

Što se tiče pitanja naše vojske, kao vrhovni komandant trudiću se da naša vojska, svojim uticajem, bude snažnija, da bude garant bezbednosti, mira, sigurnosti i stabilnosti. Slušali smo prethodnih meseci bezbroj puta kako će Srbija, tobože, nekoga da napadne, kako će srpska vojska nekoga da ugrožava. Lagali su danima, nedeljama, koliko već traje ova kriza u Ukrajini, devedeset šest dana. Devedeset šest dana, svakoga dana ste po stotinu puta i na stotinu mesta mogli da pročitate te laži. I posle devedeset šest dana niko nam još nije rekao izvinite. Niko nam još nije rekao - izvinite što smo lagali od prvog dana. I hvala Srbiji što se ponaša kao stub stabilnosti i što nikada nikoga nije ugrozila, i što nikada ništa ni od koga nije tražila, osim što je tražila da bude svoja na svome, da ima pravo da čuva svoju slobodu, svoje nebo i svoju zemlju, sama, bez ičije pomoći.

Srbija će, uveren sam, dragi prijatelji, čuvati ljubomorno svoju vojnu neutralnost. Mi nismo politički neutralni. Mi se nalazimo na evropskom putu i znamo svoje obaveze, ali svoju vojnu neutralnost mi moramo da čuvamo. Svuda oko nas su ili NATO zemlje ili teritorije na kojima se nalazi NATO. Ne postoji ni jedna teritorija, entitet, zemlja do Srbije, pored Srbije, koja nije u NATO.

Srbija je kao malo ostrvo i neki obično to govore ili navode kao problem. Ali da  vam kažem, šta je problem u tome što verujete svom narodu, što verujete junačkom genu svojih građana da smo bili i da ćemo biti u stanju da čuvamo svoju zemlju i da ne želimo da pripadamo bilo kojem vojnom bloku, da želimo samo da imamo pravo da čuvamo svoje granice, da čuvamo svoju zemlju, da imamo svoje vojnike i da štitimo svoje nebo? I Srbija ima danas i finansijski više snage da sačuva svoju zemlju nego što je imala ranije. I Srbija danas više nikome ne bi bila lak plen kao što smo, nažalost, uprkos našem velikom srcu, bili lak plen 1999. godine.

I to je nešto na šta sam ponosan. Dakle, nikoga ne napadamo, nikoga ne ugrožavamo, ali vam garantujem jednu stvar, a to je da se niko neće drznuti i niko, onako lako kako je nekada krenuo, zadovoljavajući svoje geopolitičke interese, više neće smeti da krene na Srbiju, ne zato što nas neko voli ili ne voli i ne samo zato što danas nema takve interese, kao što je imao nekada, već zato što je Srbija snažnija. A snažnija je zahvaljujući narodu i građanima Srbije koji su ulagali u svoju vojsku, koji su verovali u svoju vojsku i koji znaju da je put neutralnosti, put u budućnost za Republiku Srbiju i za naše građane.

Ono što je takođe važno, to je da plate i penzije će da rastu, inflacija ne sme da pojede. Uvezena inflacija, najvećim delom uvezena inflacija, ne sme da pojede njihova primanja, jer smo se borili za bolji životni standard građana i Vlada će po tom pitanju morati naporno da radi i penzije da prate plate.

I ono što je takođe važno, i bez čega nama nema budućnosti, a o čemu svi pričamo, da se malo našalim na naš račun. Mi, svi, kada odemo na televiziju, svi, svi mi predsednici, premijeri, ministri,  svi analitičari, svi kritičari, svi, ko god se pojavi negde, uvek ode pa kaže: „Eto, selo nam je pusto“. Hajde, vrati se u selo. Hajde, otiđi u selo. Na kraju shvatite da nam je mnogo lepo u gradovima. Živimo u gradovima, normalno. U celoj Evropi, u celom svetu je takav trend i neće se promeniti. I nisu ljudi koji žive u gradu lošiji od onih koji žive u selu i obrnuto, nisu ljudi koji žive u selu lošiji od onih koji žive u gradu. I uz sve naše napore, i uz sve to što smo učinili, teško ćemo uspeti da promenimo taj trend.

A onda sa iste strane slušate o tome kako i koliko dece imamo, nedovoljno je dece, nemamo kome da ostavimo zemlju. A onda, šta god da kažete po tom pitanju, bićete predmet kritike, jer će vam reći da ste nekoga uvredili zato što želite da podstičete natalitetnu ili pronatalitetnu politiku, zato što ste nekom neko pravo uskratili. Ne ljutite se. Mi danas imamo mnogo više i popularnije su nam i televizijske emisije i novinski članci o kućnim ljubimcima, nego o deci.

Izvinite što ovo moram ja da vam kažem kao predsednik Srbije, izvinite što niko drugi nema hrabrosti da to kaže, jer zna da će da bude linčovan. Ja sam stotinama puta linčovan i nemam problem sa tim. Divini su kućni ljubimci. I pas, i mačka, i papagaj, i konji, ko ih ima na selu, divni, svakog od njih volite na svoj način, ali ljudi mi ne možemo da preživimo, nama budućnosti nema ako ne budemo imali više dece. Nema nam budućnosti, možete da govorite šta hoćete, neće nam opstati zemlja.

Zato, očekujem od Vlade da nastavi sa merama podsticanja nataliteta. I to nije uvreda za bilo koga. Postoje ljudi koji ne mogu da imaju decu, postoje ljudi čiji je izbor da ne žele da imaju decu, ali mi, kao društvo i država, moramo da se pobrinemo da imamo one koji će da produže život državi. Država bez građana ne može da postoji.

I vraćam se ponovo, još ću nekoliko reči o komšijama i o onome što nam je činiti.

Za nas je veoma važno to što smo postigli u prethodnom periodu. Sa našim mađarskim prijateljima imamo najbliže i najbolje moguće odnose, govorim sa mađarskom državom, najbliže, istorijski najbliže odnose, i to je nešto što moramo da čuvamo i da gajimo. Imamo veoma dobre odnose i sa Rumunijom i Bugarskom, u širem regionu i sa Grčkom i Turskom. Imamo, zahvaljujući inicijativi Otvoreni Balkan, za koju ću se svim srcem zalagati i boriti, verovatno najbolje u istoriji odnose sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Posebno bih se zahvalio i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Njegovoj svetosti patrijarhu Porfiriju na izuzetnom mudrim odlukama koje je doneo i time dodatno doprineo prijateljstvu i bratstvu koje imamo sa makedonskim narodom. To je nešto o čemu će istorija, Vaša svetosti, da sudi, a ne dnevni izveštaj.

Zahvaljujući Vama i zahvaljujući politici koju smo vodili, danas je Srbija najpopularnija zemlja u Severnoj Makedoniji, kod njihovog stanovništva, mi danas ih osećamo kao braću i nemamo ni jedan problem u tim odnosima i to je velika stvar koju smo uspeli da napravimo.

Sa Albanijom odnosi su nam sve bolji, sve snažniji, sve jači. Ono gde ćemo morati mnogo pažnje da posvetimo, to su naši odnosi sa Zagrebom, sa Hrvatskom, da pokušamo da mnogo toga izmenimo, da se saglasimo konačno da ni na šta iz prošlosti ne gledamo na isti način, da su nam pogledi u prošlost drugačiji, različiti, ali da pokušamo da pronađemo iste naočare i iste dvoglede za budućnost, i da vidimo šta je to što možemo zajednički da uradimo. Vrata Beograda i kapije, i vrata Predsedništva, biće uvek otvorena za dobar dijalog i razgovor sa Zagrebom.
 
Isto očekujem i sa političkim Sarajevom, ali oni moraju da znaju da ćemo mi uvek štititi interese međunarodnog javnog prava, to su interesi Srbije, poštovanje Dejtonskog sporazuma, poštovanje Ustava BiH, integriteta BiH, ali da ćemo uvek tražiti da nema menjanja Dejtonskog sporazuma bez saglasnosti sva tri naroda i da ćemo, razumljivo, biti uz Republiku Srpsku, dalje razvijati naše odnose, kad god možemo i ako možemo pomagati Republici Srpskoj i toga se ne stidimo, i nikoga zbog toga ne ugrožavamo, jer ćemo se truditi da svima uvek i u svakom trenutku pružimo ruku podrške, ruku zajedništva i ruku pomoći.

Nekada se govorilo, moj otac je poreklom sa druge strane Drine, ja sam nekako slučajno u Beogradu rođen, pa Srbi sa one strane Drine su uvek govorili da nikada ljudi u Srbiji ne mogu da razumeju koliko Republika Srpska voli Srbiju. Ja bih danas rekao, posebno našim gostima iz Republike Srpske, da oni ne treba da sumnjaju koliko ljudi u Srbiji voli Republiku Srpsku i da to nije ništa manje od onoga koliko Republika Srpska voli Srbiju.

Ono što je za nas važno, to je da sa Bošnjacima, uprkos svim političkim razlikama, uprkos tome da neko ponekad i ne želi da prihvati ispruženu ruku, da gradimo dobre, prijateljske i bliske odnose. To moramo da radimo i zbog velikog broja Bošnjaka koji žive u našoj zemlji. Događaji iz Priboja više nikada ne smeju da se ponove.

Reći ću vam samo jednu stvar iz koje najbolje vidite koliko ti ljudi vole svoju zemlju. Mi smo posle 37 godina, kao što smo uspeli posle mnogo decenija da izgradimo mreže autoputeva, pruga, bolnica, fabrika, mi smo posle 37 godina uspeli da donesemo dve zlatne medalje sa Evropskog prvenstva u boksu, ali jednu medalju nismo uspeli da donesemo.

Reč je o jednom Prijepoljcu, Mamić ili Memić, neće se naljutiti, Bošnjak je, koji se tako žestoko borio za Srbiju, tako svim srcem, u Jerevanu je bilo to takmičenje, da bih voleo da ste to mogli da vidite. I kad god bi donosio medalju, ogrnuo bi zastavu Srbije sa ponosom. Mi treba da budemo ponosni na našu bošnjačku braću i na sve one koji se bore za ovu zemlju i da zajedno sa njima gradimo tu budućnost. Sad bih ja, onako srpski dodao, da začinim, jer mi bez toga ne možemo, bez teorija zavere kod nas Srba ne može, opljačkale ga sudije u borbi za medalju, preglasavanjem doneli odluku da je izgubio taj meč.

Mi ne možemo da menjamo čitav svet, možemo samo da ga prihvatimo takvog kakav jeste i da tražimo svoje mesto u njemu. Ono što možemo, ono što hoćemo da nastavimo, jeste da menjamo sebe, da gradimo svoju zemlju, u svakom smislu da je gradimo, u svakoj oblasti nauke, obrazovanja, zdravlja, ekonomije, infrastrukture, sporta, kulture.

Dizaćemo i građevine, jer one, po Ivi Andriću, ne menjaju samo izgled i značaj kraja u kome se nalaze, nego imaju duboke biološke veze sa narodom koji se njima služi. Između građevina i ljudskog naselja postoji prisna i nevidljiva veza, jedna složena i nejasna, ali stalna razmena međusobnih uticaja. Narod preko podviga svojih pojedinaca stvara građevine na sliku i priliku svojih najdubljih, često nesvesnih težnji i osobina, a te građevine polako i stalno utiču na karakter i navike naroda. Postajemo bolji, rekao nam je veliki pisac, gradeći sebe i svoju zemlju. To se ne odnosi samo na strukturalne građevine, već na sve ono što smo gradili i na sve ono što te tek treba da izgradimo.

To je onaj ključni cilj kojem ću posvetiti ovaj mandat, moj poslednji, da kada odem sa ovog mesta, znam da je Srbija bolja zemlja nego što je bila kada sam na njega došao. Nema žrtve koju neću zarad tog cilja da podnesem i nema stvari koju neću da uradim, truda na koji neću biti spreman. Zato što sa idealima nema kompromisa i to je jedina stvar sa kojom kompromisa nema. Sve ostalo je kompromisima podležno i kompromis je jedna lepa, a ne ružna reč. Na kraju, to je upravo zato što je i moj jedini ideal Srbija.

Stavljajući ruku na Ustav Republike Srbije i Miroslavljevo jevanđelje, preuzimam na sebe breme velike odgovornosti. To nije samo odgovornost prema ovoj generaciji građana Srbije, već i prema svojim velikim prethodnicima, a posebno prema pokolenjima koja tek slede. Veliki Njegoš kaže: pokolenja dela sude.

Živim u uverenju da će naša politika odoleti sudu vremena i da će buduća pokolenja, lišena emocija koje direktni učesnici i savremenici uvek i neizbežno imaju, sa bezbedne istorijske distance naše vreme objektivno oceniti kao vreme stabilizacije i uzleta Srbije.

Pre nego što završim, dragi prijatelji, hoću da se zahvalim svima. Hoću i vama ovde, iz ovog saziva parlamenta ili starog saziva parlamenta, jer vi ste doneli velike i važne promene za Srbiju. Vi ste ti koji ste se usudili da kažete – nećemo svu vlast u svojim rukama, hoćemo nezavisno pravosuđe. Bili ste jedini koji ste to smeli da kažete i napravite. Vi ste donosili najvažnije zakone, da spasavamo narod u vreme Kovida. Vi ste donosili najvažnije mere kada je trebalo Srbiju finansijski zaštiti i sačuvati. Mnogo toga dobrog uradili ste za naš narod i građane. Istorija je ta koja će da sudi, a ne neko na dnevnom nivou.
 
Hoću da se zahvalim svim bivšim predsednicima Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, koji su pružili ogroman doprinos napretku naše zemlje, koji znaju šta je država, koji svojim prisustvom i danas pokazuju da onaj ko zna jednom šta je država, nikada ne zaboravlja šta mu je dužnost i ne zaboravlja šta je država i uvek se drži osnovnih principa, da država i interesi države moraju da budu važniji od ličnih interesa. Zato hvala vama svima što ste danas ovde i beskrajno poštovanje moje imate za sve ono što ste činili za našu zemlju.

Hoću vama, poštovani prijatelji iz Republike Srpske da se zahvalim. Sa vama sam, Željka, Mile, mnogo toga radio u prethodnih pet godina, mnogo toga dobrog, čini mi se, učinili smo za naš narod. Sigurno je da smo pravili i greške. Hvala vam na tome što ste trpeli ponekad i moje drugačije stavove, što ste bili u stanju da razumete da ne moramo po svakom pitanju da imamo isto mišljenje, ali smo znali šta nam je cilj, a to je dobro za naš srpski narod i to uvek dobro za Republiku Srbiju i Republiku Srpsku. Hvala vam što ste me trpeli.

Vama hvala, Vaša svetosti, što ste uvek uz naš narod, što ste uvek tu da podelimo i dobro i zlo.

Hoću da iskoristim priliku da se zahvalim mojoj porodici kojoj nije bilo lako u prethodnih pet godina. Ne želim da kukumavčim, jer joj neće biti lakše ni u narednih pet godina, samo hoću da kažem Danilu, Milici i Vukanu da ih beskrajno volim i da tata ništa bez njih ne bi mogao.
        
Zbog svega navedenog, moliću se Bogu na isti način kako je to činila predivna Rebeka Vest dok su nacističke bombe padale na njenu domovinu: Gospode, dopusti mi da se držim srpski! Neka živi Srbija!"

Izvor/Foto: www.predsednik.rs
 

Ambasada neće raditi u ponedeljak, 6. juna 2022. godine zbog obeležavanja Nacionalnog dana Kraljevine Švedske. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve

25.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.

Predsednik Vučić je preneo da je dominantna tema skupa u Davosu bila Ukrajina, kao i da su važne teme bile predstojeća zima i pitanja energenata, hrane i održivosti.

„Važno je čuti šta su planovi, do kada će se povećavati referentne stope, na koji način će igrati igru između rasta i spasavanja Evrope od inflacije, kao i šta je ono što Srbija može da učini i sačuva stopu rasta iznad proseka“, rekao je predsednik Vučić i dodao da se tema ukrajinske krize nadvila nad sve druge teme, da je primetna ogromna podrška Ukrajini, bez mogućnosti da se čuje bilo šta drugo.
 
"Nekada ste ovde mogli da čujete različite, drugačije stvari, dolazili su i Si Đinping i Angela Merkel, a sada je Davos postao mesto dominantno, isključivo zapadne orijentacije. O svemu ostalom je moguće razgovarati, ali u zadatim okvirima", naveo je predsednik Vučić. On je istakao da je u Davosu imao niz dobrih sastanaka sa brojnim evropskim i svetskim zvaničnicima, dodajući da je iskreno i otvoreno govorio o problemima.
 
Predsednik  Vučić je učestvovao na sesiji Diplomatski dijalog o Zapadnom Balkanu i preneo je novinarima da je Srbija na putu ka EU i da je zahvalna na podršci koju od nje dobija, ali da je potrebno da se razume i naša pozicija, a ne samo da se ponavlja šta se od Srbije očekuje.

"Suština je u tome da sam bio iskren, otvoren, govorio o problemima, ukazao na drugačije viđenje situacije u BiH od većine pristunih, kao i različite stavove u odnosu na Kurtija", rekao je predsednik Vučić i dodajući da ne može da otkriva detalje, ukazao je da su na skupu izneli potpuno različite vizije budućnosti Balkana. On je istakao da postoji poverenje između Beograda, Skoplja i Tirane, da raste ekonomska saradnja i sve, kako je rekao, ide u dobrom smeru.
 
Predsednik Vučić je naveo da je na marginama skupa razgovarao i sa predsednikom Republike Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a nakratko i sa premijerom Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem.

Predsednik se u Davosu sastao i sa predsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i pozvao ga da se pridruži sastanku inicijative "Otvoreni Balkan" na Ohridu.
 
Na ovogodišnjem forumu predsednik Vučić imao je i niz bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima finansijskih institucija i vodećih kompanija u svetu.

"Mnogo sam razgovarao o tome kako možemo da se postavimo danas u svetu, a razgovarao sam i sa šeficom američke Eksim banke, o velikom zajmu u budućnosti za značajne energetske projekte, za solarne, a kasnije i hidroprojekte. To je bio odličan sastanak, kratak, ali konkretan. Verujem da ćemo uskoro izaći sa konkretnim planovima", rekao je predsednik Vučić.
 
Tokom boravka u Davosu, predsednik Srbije Vučić sastao se i sa osnivačem i izvršnim direktorom Svetskog ekonomskog foruma Klausom Švabom, premijerom Republike Grčke Kirjakosom Micotakisom i predsednikom Republike Jermenije Vaganom Hačaturjanom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i globalnoj situaciji.

Davos, 25. maj 2022. godine

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

20. maj

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na 132. Ministarskom sastanku Saveta Evrope koji se održava u Torinu.

U obraćanju Selaković je podvukao da se spoljna politika Srbije zasniva na poštovanju načela međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, kao i da smatramo veoma pogrešnim narušavanje ovih principa u slučaju bilo koje države, ali i u slučaju Srbije.

„Naš odnos prema ovim principima je veoma jasan. Iako se čini da su neke države vođene načelom „Quod licet Iovi non licet bovi" (Što priliči bogu, ne priliči volu), Srbija ostaje posvećena osnovnim principima međunarodnog prava“, naglasio je ministar. On je dodao da je poštovanje ovih principa danas važnije nego ikada, ujedno, ukazavši i da Komitet ministara Saveta Evrope u svojim odlukama i deklaracijama često eksplicitno insistira  na njima.

„Razmatranje zahteva tzv. Kosova za članstvo u Organizaciji, koji je pravno nedopustiv, dovelo bi u pitanje njen kredibilitet. Naglasiću da je ovakav potez Prištine za nas apsolutno neprihvatljiv, a na grubo kršenje našeg teritorijalnog integriteta bićemo prinuđeni da snažno odgovorimo svim raspoloživim diplomatskim sredstvima“, istakao je Selaković.
Ministar je naveo da Srbija podržava svaki angažman Saveta Evrope na KiM koji ima za cilj unapređenje standarda u domenu ljudskih prava, vladavine prava i demokratije, a koji je u skladu sa Rezolucijom Saveta Bezbednosti UN 1244 i statusno neutralnim pristupom Saveta Evrope.

Prema rečima ministra, prištinske vlasti nisu pokazale zainteresovanost za poštovanje obaveza preuzetih u dijalogu u Briselu, posebno kada je u pitanju zaštita prava Srba i drugih nealbanskih zajednica, na šta se konstantno upozorava i u izveštajima generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a.
„Zahtev za članstvo za Prištinu predstavlja politički cilj, a ne vrednosno opredeljenje i jeste pokušaj da se ova organizacija zloupotrebi. To je duboko u suprotnosti sa normama i pravilima Saveta Evrope, drugih međunarodnih organizacija i međunarodnog prava“, istakao je šef srpske diplomatije, dodavši da je ovo još jedan jasan pokazatelj da Priština nema nameru da do bilo kakvog rešenja dolazi putem dijaloga, već se po ko zna koji put odlučila za unilateralni pristup.

Selaković je kazao da se Srbija zalaže i promoviše načela i vrednosti Saveta Evrope, ukazujući da je to važan segment našeg puta ka članstvu u  EU, kojem smo u potpunosti posvećeni.

Ministar je naglasio da Srbija sa posebnom pažnjom prati posledice tragedije u Ukrajini, pre svega na civilno stanovništvo, kao i da će nastaviti da pruža humanitarnu pomoć i utočište onima koji se nađu na teritoriji naše zemlje.
Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

20. maj

Ministar spoljnih poslova Srbije poručio je da je današnje, 132. zasedanje Komiteta ministara Saveta Evrope, bila prilika da se jasno izlože naši stavovi po pitanju situacije u Ukrajini i problema koji će se u budućem vremenu naći pred SE, a to je zahtev tzv. Kosova za članstvo u ovoj organizaciji.

Selaković je istakao da je tim povodom u Torinu razgovarao sa generalnom sekretarkom SE Marijom Pejčinović Burić, koja je, kako je podsetio, pokazala veliko razumevanje za naše stavove još kada je početkom godine bavila u zvaničnoj poseti Srbiji, a ministar je naveo i da je razgovarao sa ministrima spoljnih poslova Danske, Irske, Islanda, Azerbejdžana, Jermenije, Gruzije, Moldavije, kao i zamenicima šefova diplomatija Ukrajine i Slovačke.

"Ovo je bila prilika da ih bliže upoznam sa našim stavovima i pozicijom po pitanju zahteva tzv. Kosova za članstvo u SE", rekao je Selaković, ukazavši da je reč o ubedljivoj većini država koje su do sada uvek bile na našoj strani i koje su imale jasan i principijelan stav podrške teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije, dok je, prema rečima ministra, susret sa kolegama iz Irske i Islanda bio motivisan time što su te države članice Biroa komiteta ministara SE, dodavši i da je Irska danas od Italije preuzela predsedavanje Komitetu ministara SE za period od narednih šest meseci.

"I ovom prilikom Srbija je potvrdila da je jedna od retkih evropskih država koja ima vrlo jasne stavove po pitanju osnovnih načela spoljne politike, odnosno, da se rukovodi osnovnim načelima Povelje UN, da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet drugih država i da poštuje međunarodno priznate granice", rekao je Selaković, naglasivši da su danas neki govornici, predstavnici sedam ili osam država, na jedan neprincipijelan način govorili o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta nekih evropskih država, dok neke druge države čiji je teritorijalni integritet narušen, kao što je Srbija, nisu ni pomenuli.

Selaković je kazao da je eventualni zahtev za prijem Prištine u SE direktno u suprotnosti sa najmanje dva člana Statuta SE, ukazavši da je to je akt koji je u suprotnosti sa Rezolucijom SBUN 1244, kao i da je to akt direktno uperen protiv očuvanja jedinstva SE, a da je jedinstvo među državama jedno od ključnih načela koje je definisano Satutom SE.

"Svaka vrsta argumentacije da je tzv. Kosovo 'crna rupa' u Evropi, gde apsolutno nije prisutan SE sa svim onim vrednostima koje zastupa, nije tačna, jer SE se u statusno neutralnom prisustvu nalazi i na teritoriji naše južne pokrajine, gde učestvuje u organizaciji i sprovođenju različitih projekata", rekao je Selaković ponovivši da to nikako ne može da bude argument koji koristi suprotna strana.

"Ukoliko dođe do razvoja situacije u tom smeru, Srbija će se svim diplomatskim i političkim sredstvima boriti protiv toga, a uveren sam da u toj borbi nećemo biti sami", zaključio je Selaković.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs
 

11.5.2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Marakešu na Ministarskom sastanku Globalne koalicije za borbu protiv ISIL-a.

Selaković je poručio da se Srbija zalaže za multilateralni aspekt borbe protiv terorizma i da smatra da Ujedinjene nacije treba da budu ključni forum za međunarodnu saradnju na ovom polju.

Ministar je naveo da naša zemlja ispunjava sve međunarodne obaveze u kontekstu sprovođenja rezolucija Saveta bezbednosti UN, a posebno onih koje se odnose na uvođenje embarga na izvoz naoružanja, uključujući i zabrane koje se odnose na nedržavne aktere, terorističke organizacije i sa njima povezane pojedince, posebno napomenuvši i da je Srbija potpisnica 15 međunarodnih konvencija za borbu protiv terorizma.

„Učestvujući u multinacionalnim misijama za održavanje mira u okviru UN i EU, Srbija na konkretan način doprinosi očuvanju regionalne i globalne bezbednosti“, rekao je Selaković, odavši počast pripadniku Vojske Srbije, potpukovniku Dejanu Stanojeviću i njegovim kolegama, koji  su 29. marta tragično izgubili život u misiji Ujedinjenih nacija u Demokratskoj Republici Kongo.

„Srbija ne umanjuje značaj i važnost drugih međunarodnih foruma, zbog čega se od samog početka pridružila Globalnoj koaliciji i nesebično daje svoj doprinos međunarodnim naporima u borbi protiv ISIL, prevashodno kroz različite forme donacija u vojnoj opremi i municiji i učestvovanjem u obukama bezbednosnih snaga Iraka“, naglasio je ministar i dodao da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, pun doprinos daje aktivnim učešćem u okviru evropskih politika u borbi protiv terorizma, a  ima i razvijenu stratešku saradnju sa EUROPOL-om.

Ministar je posebno naglasio da Srbija ima instrumente u svom krivičnom zakonodavstvu da spreči i kazni podsticanje, organizovanje i učešće svojih građana u ratovima ili sukobima u stranim državama, te je informisao i da su pravosudni organi Srbije okončali postupke protiv 7 lica koja su bila angažovana na stranim ratištima, a da u toku je više istraga protiv lica povezanih sa terorističkim delovanjem.

Šef srpske diplomatije poručio je da je borba protiv terorizma, radikalizma i ekstremizma od prioritetnog značaja, i da je Srbija aktivno uključena u suzbijanje tih izazova i pretnji na domaćem, regionalnom i međunarodnom planu.

VAŽNO OBAVEŠTENjE

Obaveštavamo državljane Republike Srbije koji koji imaju dozvolu boravka u Kraljevini Švedskoj da je zakazivanje termina za podnošenje zahteva za izradu putne isprave (pasoša) moguće isključivo elektronskim putem preko portala e-uprava.

Termini za maj i jun ove godine su u celosti popunjeni i nije omogućeno zakazivanje termina u tom periodu.

Zakazivanje termina je omogućeno za period od 01. jula ove godine.

Postupak zakazivanja

Potrebna dokumenta

U okviru projekata "Letnji kamp srpskog kao zavičajnog jezika" Akademska srpska asocijacija poziva sve pripradnike srpske dijaspore od 18 do 22 godine da se prijave na letnji kamp koji će se održati u Nišu.
Pod pokroviteljstvom Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova letnji kamp će se održati u periodu od 11. 7. do 17. 7. 2022. godine.
Nakon završetka kampa svi učesnici će dobiti potvrde o pohađanju letnjeg kampa koje izdaje Akademska srpska asocijacija.
Zamolili bismo Vas da podelite ovu informaciju kako bi što veći broj naših ljudi video i kako bi svi zainteresovani mogli da se prijave.
Svi zainteresovani mogu da se prijave do 28. 5. 2022. godine putem našeg sajta, OVDE: 

Ili da skinu obrazac prijave koji se nalazi u prilogu imejla i pošalju na imejl adresu: asasocijacija@gmail.com sa naslovom "Prijava - letnji kamp". Obrazac možete skinuti,  OVDE:

Poziv za letnji kamp, možete pogledati, OVDE:
Srdačan pozdrav,
Tim Akademske srpske asocijacije

Ambasada neće raditi u ponedeljak, 2. maja i u utorak, 3. maja 2022. godine zbog obeležavanja Dana rada. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije, Nikola Selaković, doneo je Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, broj: 52-229/30-2022/01 od 11. aprila ove godine, kao i Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu, broj: 51-366/30-2022/01 od 11. aprila ove godine, a po konkursima koji su bili otvoreni od 23. februara do 09. marta 2022.godine.

Uvid u donete odluke možete izvršiti na zvaničnom internet sajtu Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu:

www.mfa.gov.rs
www.dijaspora.gov.rs

Na osnovu ove odluke Srpskom savezu u Švedskoj dodeljena su sredstva za nabavku narodnih nošnji za folklorno društvo.

Ambasada Republike Srbije u Stokholmu izražava zadovoljstvo što je projekat Srpskog saveza u Švedskoj prepoznat kao važan u očuvanju i jačanju veza matične države sa dijasporom i ovom prilikom čestitamo rukovodstvu Srpskog saveza kao i posvećenim pojedincima u tim nastojanjima.

Od 1. aprila 2022. ukinuta su sva ograničenja za ulazak u Letoniju uvedena radi sprečavanja širenja COVID-19. Srpski državljani u Letoniju u mogu da uđu, kao i ranije, uz važeći pasoš, pozivno/garantno pismo, povratnu kartu, putno osiguranje i potvrdu o posedovanju novca. Test ili vakcina na COVID-19 nisu potrebni. 

U Ambasadi Republike Srbije u Stokholmu je upriličena ceremonija uručenja odlikovanja „Ordena srpske zastave trećeg stepena“, koja su Ukazom predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, povodom Dana državnosti 15.februara 2022, dodeljena Dini Rajs i Jovanu Rajsu, „za naročite zasluge u očuvanju kulture sećanja na Holokaust“.
U pozdravnom govoru, ambasador Dragan Momčilović je ukazao da su odlikovanja dodeljena Dini i Jovanu Rajsu, kao članovima jevrejske zajednice u Srbiji, koji su preživeli Holokaust i koji, kao poznati intelektualci u Švedskoj, u kontinuitetu, svojim aktivnostima doprinose očuvanju kulture sećanja na Holokaust i borbi protiv antisemitizma. Zahvaljujući njihovim književnim delima i svedočenjima o ličnim iskustvima iz perioda Drugog svetskog rata na tlu bivše Jugoslavije, posebno u Novom Sadu i Beogradu, kod današnjih i budućih generacija će biti odnegovana sećanja o stradanjima Jevreja, Srba i Roma, ali i o značajnoj pomoći koju su srpske porodice tog vremena pružale Jevrejima kako bi se sačuvali njihovi životi.
Dina i Jovan Rajs su, uz zahvalnost za dodeljena odlikovanja, istakli da Srbija nikada nije pokazivala antisemitizam, kao i da je srpski narod bio jedini u Evropi koji je štitio i spasavao svoje Jevreje, uključujući i njih, za vreme Drugog svetskog rata.
Prijemu u Ambasadi su prisustvovali ćerka, unuci, drugi srodnici i prijatelji bračnog para Rajs, Anja Jan Gunter, nadležna za Srbiju u Direkciji za EU MIP Švedske, austrijska ambasadorka u Švedskoj Gudrun Graf sa suprugom, kao i celokupan kolektiv Ambasade Srbije u Stokholmu.

Od 1. aprila 2022. ukinuta su sva ograničenja za ulazak u Švedsku uvedena radi sprečavanja širenja COVID-19. Srpski državljani u Švedsku mogu da uđu, kao i ranije, uz važeći pasoš, pozivno/garantno pismo, povratnu kartu, putno osiguranje i potvrdu o posedovanju novca. Test ili vakcina na COVID-19 nisu potrebni. 

Ambasada Republike Srbije u Stokholmu je učestvovala u obeležavanju „Dana Frankofonije u Švedskoj 2022.“, u sklopu manifestacije „Buffet de la Francophonie“, koju su organizovale ambasade Francuske i Belgije, u saradnji sa Francuskim kulturnim institutom, na Narodnom univerzitetu (Folkuniversitet) u Stokholmu. Tom prilikom, među prezentacijama ambasada država učesnica Frankofonije -  Francuske, Kanade, Švajcarske, Belgije, Egipta, Tunisa, Maroka, Libana, Jermenije i Ruande, Ambasada Srbije je imala veoma zapažen štand sa raznovrsnim, tradicionalnim srpskim kulinarskim specijalitetima i promotivnim materijalima o turističkim potencijalima. Srpski štand su, pored predstavnika diplomatskog kora, posetili pojedini švedski građani, poznavaoci francuskog jezika, kao i brojni švedski studenti, kojima su podeljene brošure na francuskom, sa informacijama o mogućnostima za studiranje i akademske razmene sa univerzitetima u Srbiji. 

Gradska uprava Grada Beograda - Sekretarijat za kulturu i Dečji kulturni centar Beograd organizuju XXIV međunarodni likovni konkurs „Radost Evrope“. Konkurs je raspisan
Na konkursu mogu učestvovati pojedinci, predškolske ustanove, škole, dečiji likovni ateljei, dečji kulturni centri i slične dečje ustanove i asocijacije u Republici Srbiji i inostranstvu.
Pravo učešća imaju sva deca sveta od 4 do 18 godina, a izbor teme je slobodan. Radovi moraju biti originalni i rađeni samostalno, nastali u 2021. ili 2022. godini i ne smeju biti ranije izlagani na drugim međunarodnim konkursima i izložbama. Prispeli radovi se neće vraćati.
Rok za prispeće radova je 11. jul 2022. godine.
Dodatne informacije:

Mejl adresa: lidija.senicar@dkcb.rs

Link: https://www.dkcb.rs/  

Radove, shodno propozicijama organizatora, slati na adresu:
Dečji kulturni centar Beograd,
Takovska 8,
11 000 Beograd, Srbija
 

01. mart 2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas sa šefom Delegacije EU Emanuelom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanim u Srbiji.

Ministar Selaković upoznao je prisutne ambasadore sa Zaključkom Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je Vlada Srbije usvojila 27. februara povodom situacije u Ukrajini.
Šef srpske diplomatije je poručio da Srbija izražava najiskrenije žaljenje zbog izbijanja krize i sukoba u Ukrajini, istakavši da smatramo veoma pogrešnim narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake države, pa samim tim i Ukrajine. S tim u vezi, Selaković je podsetio da naša zemlja veoma jasno poziva na poštovanje principa međunarodnog prava, ukazavši da je to osnova naše spoljne politike.

Selaković je podvukao da naša zemlja daje punu podršku pregovorima dve strane i svim kredibilnim međunarodnim naporima za iznalaženje mirnog i političkog rešenja krize u Ukrajini.
Srbija će, kako je istakao, u ovim izazovnim vremenima nastaviti da dosledno čuva mir i stabilnost u Jugoistočnoj Evropi, istakavši da i savremeni izazovi pokazuju da se sve nesuglasice na našem kontinentu moraju rešavati mirnim sredstvima i dijalogom.
Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

RASPISAN JE KONKURS ZA SUFINANSIRANjE PROJEKATA KOJI SVOJIM KVALITETOM DOPRINOSE  OČUVANjU I JAČANjU VEZA MATIČNE DRŽAVE I SRBA U REGIONU I MATIČNE DRŽAVE I DIJSAPORE

Obaveštavamo vas da je na osnovu odluke Ministra spoljnih poslova Republike Srbije, Nikole Selakovića, raspisan konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.
Konkurs traje od 23. februara do 09. marta 2022. godine.
Pravo učešća na konkursu imaju:
1. organizacije u dijaspori
2. organizacije čije je sedište u Republici Srbiji

Pravo učešća na konkursu nemaju:
1. direktni ili indirektni korisnici budžetskih sredstava,
2. fizička lica,
3. privredni subjekti

Predmet konkursa je sufinansiranje projekata koji imaju za cilj:
1.  upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta;
2. unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore.

Celokupan uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:

www.mfa.gov.rs

www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Rok i način dostavljanja projekata:
Prijava za učešće na Konkurs vrši se putem Veb platforme koja se nalazi na zvaničnom internet sajtu Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu. 
Prijave poslate na bilo koji drugi način (npr. putem pošte, faksom i sl.), neće biti uzete u razmatranje.
Početak prijave na Konkurs putem Veb platforme je 23. februar 2022. godine u 7:30 časova, po lokalnom vremenu.
Završetak prijave na Konkurs putem Veb platforme je 9. mart 2022. godine u 23:59 časova, po lokalnom vremenu.
Blagovremenom prijavom smatra se prijava predata putem Veb platforme najkasnije do 9. marta 2022. godine u 23:59 časova, po lokalnom vremenu.

Ambasada Republike Srbije u Stokholmu stoji na raspolaganju svim zainteresovanima za dodatne informacije i poziva srpska udruženja i klubove u Kraljevini Švedskoj da učestvuju sa svojim projektima na konkursu i daju svoj autentični doprinos očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore.

Poštovani,
Ambasada Republike Srbije održava uobičajene KONZULARNE DANE tokom 2022. godine u Malmeu i Geteborgu.

KONZULARNI DAN U MALMEU biće održan u subotu, 05. marta 2022. godine od 09:30 do 12:30 časova, u prostorijama Kulturno-sportskog društva „Srbija“, na adresi Ystadsvägen 46, 214 45 Malmö.

KONZULARNI DAN U GETEBORGU biće održan u subotu, 12. marta 2022. godine od 09:30 do 13:00 časova u prostorijama srpskog udruženja „Kozara“, na adresi Dagjämningsgatan 1,  415 36 Göteborg.

Na konzularnom danu možete da izvršite neku od sledećih konzularnih radnji:
- Prijava braka i rođenja dece;
- Overa punomoćja i overa nasledničke izjave;
- Podnošenje zahteva za prijem u državljanstvo Republike Srbije;
- Podnošenje zahteva za utvrđivanje državljanstva Republike Srbije;
- Izdavanje potvrde o životu;
- Uvođenje u vojnu evidenciju regruta;
- Prijava smrti;
- Izdavanje sprovodnice za prenos umrlog lica;
- Izdavanje putnog lista radi povratka u Republiku Srbiju,  kao i podnošenje zahteva za putni list za Crnu Goru.

Za ostale informacije možete se obratiti Ambasadi Republike Srbije u Stokholmu na brojeve telefona (+46) 08247748, (+46) 08218482, svakog radnog dana između 13:00 i 15:00 časova,  ili putem mail-a na adresu:
konzul.rs@telia.com

15.02.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Karađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Kneževine.

„Nemamo pravo da se pred senima predaka ne prisetimo da su u to vreme najveće sile sveta baštinile viševekovnu tradiciju robovlasništva, kmetstva, te surovog kolonijalizma. I nismo mi slučajno danas jedna od najbrže i najviše rastućih ekonomija Evrope, kao što nismo slučajno zemlja gradilišta i novih investicija. Ni najmanje slučajno nije ni to što smo uspeli da se izborimo sa svim krizama, od poplava, do pandemije. Na kraju, nismo tek pukom slučajnošću nezavisna zemlja, koja sama odlučuje o svojoj sudbini. To je bila obaveza koju smo dobili tog 15. februara 1835. godine od okupljenih na poljani naše slobode i naše budućnosti“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike podsetio je da se današnja Srbija temelji na dva događaja, koja su se odigrala na isti dan, u različitim vremenskim intervalima, te da svakodnevnim naporima, koje ulažemo u boljitak i jačanje naše zemlje, otplaćujemo dug, koji su nam ostavili Karađorđe, Čarapić, Veljko, Glavaš, Sinđelić i svi drugi ustanici.

„Prvi događaj je, po istoričarima, najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje. I tog 15. februara 1804. godine, u Marićevića jaruzi, u Orašcu, narodne vođe su podigle prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, i koji će, na ovim prostorima, ustoličiti tu svetu reč sloboda, kao najvažniji izraz, kao obavezu i zavet. Zahvaljujući njima, Srbija je uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju, ali i tuđu slobodu i nezavisnost. Srbija danas predstavlja bastion slobode i nezavisnosti i garant mira na ovim prostorima“, rekao je predsednik Vučić.

„Svaki naš novi put, svaka bolnica, pruga, fabrika koju podižemo, svojevrsna je otplata na snove i žrtvu ustanika, koji su, ne traživši ništa ni od koga, krenuli na taj strašni i lepi put slobode. Uprkos slomu kao krajnjem rezultatu, Prvi srpski ustanak dokazao je da Srbija, oslonjena sama na sebe, može biti slobodna i potpuno funkcionalna kao država.  Želja ustanika da osvoje pravo na "Srpsko Pravlenije", metaforički je začetak buduće srpske države“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike potom je istakao da Srbija pre tačno 187 godina, na verski praznik Sretenje, nije dobila samo prvi Ustav, već da je zahvaljujući njemu postala država.

„Tako je odlučeno na najvećoj Skupštini ikada održanoj, u Kragujevcu, u porti Pridvorske crkve. Na toj poljani pod otvorenim nebom, Srbija je dobila svoju zastavu, svoj grb, svoje institucije i ozvaničila svoju slobodu. Jedan narod, ponosan, seljački i istrajan je odlučio da, posle vekova ropstva, zakonski zbaci razne okove, i da od te poljane napravi modernu državu, državu bez robova, u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom, svi imati prava i slobode, a svaka vlast biti ograničena“, naglasio je predsednik dodajući da je tog dana Srbija, po svom uređenju, stala rame uz rame sa Francuskom i Belgijom i postala jedna od najmodernijih evropskih država.

Tokom obraćanja, predsednik je rekao da zahvaljujući junačkim precima Srbija danas živi kao slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena država, koja je u miru sa svima. Zatim je poručio da uručuje ordenja, kao znak zahvalnosti svima onima, koji su svojim radom i zalaganjem doprineli upravo takvoj Srbiji.

„Ostaće večno upamćeni, zabeleženi na stranicama te velike i divne knjige, koju su naši preci počeli da pišu, bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju mi danas nastavljamo, vredno i pažljivo, znajući da ona nema kraj“,  zaključio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Ambasada Republike Srbije u Kraljevini Švedskoj

povodom Dana državnosti Republike Srbije

ima zadovoljstvo da vas pozove

da pogledate video prezentaciju
    
15. februara 2022. godine

link je dostupan OVDE:

Ambasada R. Srbije neće raditi sa strankama u utorak, 15. februara i sredu, 16. februara 2022. godine zbog obeležavanja Dana državnosti. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.

7. februar 2022.


Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.

Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.

Novi centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.

Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su i osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab i predsednik tog foruma Borge Brende, sa kojima se Brnabić prethodno sastala.

Brnabić je u obraćanju novinarima istakla da je ovaj sporazum rezultat dugogodišnjeg zajedničkog rada Srbije i Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Počeli smo da razgovaramo još 2018. godine, potpisali Memorandum o razumevanju, zatim nas je 2020. godina malo sputala, ali nastavili smo 2021. godine da planiramo i evo nas danas ovde, navela je ona.

Prema njenim rečima, centar će biti usmeren na oblast razvoja veštačke inteligencije, biomedicine i biotehnologije, te na načine na koje digitalizacija može da podigne produktivnost preduzeća i čitave ekonomije.

To je ono što dalje vodi ka većim platama, boljem životnom standardu, kao i prema ekonomiji koja je, pre svega, zasnovana na znanju, kreativnosti i inovacijama, naglasila je Brnabić.

Danas, kako je podvukla, imamo ogromno priznanje za sve što je Srbija uradila u oblasti digitalizacije, razvoja visokih tehnologija i promene paradigme – sa ekonomije koja je bila zasnovana na radno intenzivnim investicijama, ka digitalnom razvoju.

Zato ovaj sporazum pokazuje i da je Srbija prepoznata kao jedan od lidera u ekonomiji i IT industriji u poslednjih šest godina, ukazala je premijerka i ocenila da je ovo najava početka još bliže saradnje Srbije i Svetskog ekonomskog foruma.

Ona je dodala da će sa 16 centara WEF-a za četvrtu industrijsku revoluciju u svetu na svakih mesec dana imati zajednički sastanak, na kojem će se govoriti o tome šta svaki od njih radi, budući da svaki ima različit fokus.

Tako ćemo na svakih mesec dana čuti šta ko radi, učiti jedni od drugih i sigurna sam u to da će centar u Beogradu biti jedan od najboljih, poručila je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, ovim dobijamo vidljivost, mogućnost da se Srbija dodatno etablira kao investiciona destinacija, zemlja dobra za život, investiranje u nove tehnologije i znanje.

Jovanović je objasnio da će centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji raditi u okviru Kancelarije za IT i eUpravu.

On je rekao da će ovaj centar blisko sarađivati sa drugim značajnim nacionalnim institucijama, pre svega sa Istraživačko-razvojnim institutom za veštačku inteligenciju i Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, sa drugim državnim ustanovama, naučnim institutima i privatnim sektorom.

Prema njegovim rečima, ekosistem formiran oko centra koristiće infrastrukturu Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije, Centra za sekvenciranje genoma i budućeg bioekonomskog centra – BIO4 Kampus.

Potpisivanje Sporazuma o osnivanju centra za četvrtu industrijsku revoluciju sa Svetskim ekonomskim forumom predstavlja potvrdu rezultata Vlade Srbije u projektima digitalizacije, razvoju IT sektora i eUprave, inovacijama i ulaganju u obrazovanje i znanje.

Osnivanje srpskog centra predstavlja još jedan snažan podsticaj daljem razvoju i IT sektora i inovacijama, tehnološkom preporodu i liderstvu Srbije u ovom delu Evrope.

U eri četvrte industrijske revolucije Srbija koristi svoju šansu i postaje regionalni tehnološki i naučni lider.

Na inicijativu premijerke Brnabić, Vlada Srbije je vizionarski 2019. godine donela Strategiju razvoja veštačke inteligencije, kao jedna od samo 26 zemalja u čitavom svetu koja je takvu strategiju imala, pri čemu je cilj uspostavljanje Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije.

Samo dve i po godine pošto je u Kragujevcu postavljen kamen temeljac za izgradnju Data centra, u okviru njega su pušteni u rad i platforma za veštačku inteligenciju i superkompjuter.

Platforma je na raspolaganju našim inovativnim startap kompanijama i naučnicima kako bi brzo razvijali nove proizvode veštačke inteligencije.

Izvor/Foto: Tanjug

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović razgovarala je danas u Beogradu sa ministrom spoljnih poslova Letonije Edgarsom Rinkevičsom o evropskoj integraciji Srbije, kao i o bilateralnim odnosima i situaciji na Zapadnom Balkanu.
Joksimović i Rinkevičs su se saglasili da je napredak Srbije u pregovorima u pristupanju važan za obe strane, za našu zemlju i za EU i države članice, jer pokazuje da nova metodologija proširenja EU daje očekivane rezultate.
„Imajući u vidu sve što je Srbija postigla, dostižući sva merila za otvaranje dva klastera, od kojih je jedan i otvoren u decembru, a posebno unapređujući vladavinu prava, važno je da je EU to prepoznala i da je naša zemlja pokazala da je pouzdan partner u svim pitanjima koja su od zajedničkog interesa“, rekla je ministar.
Zahvaljujući Letoniji na podršci politici proširenja i otvaranju klastera 4 - Zelena agenda i održivo povezivanje, na Međuvladinoj konferenciji u decembru prošle godine, naglasila je da su dobri bilateralni odnosi osnov i za dalje unapređenje saradnje u mnogim oblastima, a posebno političke i tehničke saradnje u pregovaračkom procesu Srbije i EU.
Joksimović je informisala letonskog kolegu o svim daljim aktivnostima koje Vlada preduzima kako bi realizovala reformu pravosuđa, kako jednu od ključnih za jačanje vladavine prava, ali i one iz oblasti Zelene agende, kao i ostale koje vode ispunjavanju kriterijuma za otvaranje ostalih klastera.
Rinkevičs je izjavio da je Letonija jedan od zagovornika politike proširenja Evropske unije, imajući u vidu i transformaciju koju je ta zemlja ostvarila u političkom i ekonomskom pogledu u svojoj integraciji u Uniju.
Naglasio je da će Srbija imati podršku Letonije za sve reforme koje vode demokratizaciji društva, vladavini prava, jačanju dijaloga i bezbednosti u regionu, a koje uz sve ostale, čine osnov za članstvo u EU.
Joksimović i Rinkevičs razgovarali su posebno i o aktuelnim pitanjima očuvanja evropske i energetske bezbednosti.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa ministrom inostranih poslova Republike Letonije Edgarom Rinkevičsom i zahvalio na podršci koju Letonija pruža našoj zemlji na putu ka EU.
Ministar Selaković je na zajedničkoj konferenciji za novinare posle sastanka rekao da je zadovoljan razgovorom, koji je, između ostalog, bio usmeren na produbljivanje saradnje sa Letonijom u procesu evrointegracija.
“O našim planovima i namerama svedoči i Memorandum o saradnji dva ministarstva spoljnih poslova koji smo upravo potpisali, a koji definiše našu dobru volju da u narednom periodu održavamo redovne političke konsultacije, da razmenjujemo iskustva u oblasti evropskih integracija, ali i dajemo doprinos kao dva ministarstva dodatnom razvoju ekonomske saradnje”, naveo je šef srpske diplomatije.
Prema njegovim rečima, evropski put Srbije je nešto što je konstanta i strateško opredeljenje naših građana i naše države.
Ministar Selaković je preneo da je sa kolegom iz Letonije razgovarao o političkim događajima u regionima u kojima se dve države nalaze, o produbljivanju saradnje, kao i o dijalogu Beograda i Prištine, o nužnosti da se dijalog nastavi, ali i da se sprovedu do sada postignuti sporazumi, naročito kada je reč o osnivanju Zajednice srpskih opština.
Prema njegovim rečima, od Prvog briselskog sporazuma je prošlo više od tri hiljade dana a da Priština još uvek nije izvršila svoje obaveze.
“Nastavićemo razgovor na ovu temu. Izrazio sam zahvalnost kolegi na spremnosti Letonije da poveća svoj kontingent u okviru jedinica Kfora, što nama znači mnogo kada je u pitanju očuvanje i održavanje bezbednosti i stabilnosti na terenu“, naglasio je ministar Selaković.
Šef srpske diplomatije je rekao da je sa kolegom iz Letonije razgovarao i o saradnji na multilateralnom planu i spremnosti obe države da podrže međusobne kandidature u predstojećem periodu, a posebno je pozdravio inicijativu letonskog kolege o imenovanju Bojana Kostića za počasnog kozula u Srbiji.
Kako je naveo, saglasili su se da je ekonomsko-trgovinska saradnja dve zemlje na skromnom nivou, da postoji mnogo više šansi da se ona u budućnosti razvija, a bilo je reči i o saradnji u oblasti IT.
Ministar spoljnih poslova Letonije Edgar Rinkevičs konstatovao je da je Srbija proteklih godina napravila ogroman napredak u procesu evrointegracija i čestitao na uspešno sprovedenom referendumu o ustavnim promenama.
„Za Letoniju je važno da postoji kredibilan proces proširenja EU na zapadnom Balkanu i da zemlje kandidati ispune sve kriterujume, od poljoprivrede, vladavine prava i pravosuđa, do usklađivanja spoljnih politika“, rekao je Rinkevičs. 

Kako je dodao, postignuta je saglasnost da na bilateralnom nivou nedostaje redovan dijalog na visokom nivou, ali postoji obostrana želja da se to ispravi.
Kada je reč o ekonomskim odnosima saradnji, ministar Rinkevičs je konstatovao da postoji veliki prostor za intenziviranje saradnje pre svega u IT sektoru.
On je dodo i da Letonija podržava dijalog Beograda i Prištine i da je stava da svi sporazumi koji su postignuti moraju da budu implementirani.

31. januar 2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa ministrom spoljnih poslova Republike Letonije Edgarsom Rinkevičsom o bilateralnim odnosima, ekonomskoj i trgovinskoj saradnji i napretku Srbije u procesu evropskih integracija.
Brnabić je iznela stav o strateškom opredeljenju Srbije za pristupanje Evropskoj uniji, ističući da veoma ceni podršku koju Letonija pruža našoj zemlji na njenom evropskom putu, a naročito za otvaranje Klastera 4 u decembru prošle godine.
Ona je izrazila očekivanje da će, tokom francuskog predsedavanja Savetu EU, Srbija otvoriti i Klaster 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast.
Prema njenim rečima, Srbija se zalaže za napredak Zapadnog Balkana na evropskom putu, koji je od suštinskog značaja za stabilnost regiona.
Premijerka je izrazila zahvalnost Letoniji na doprinosu bezbednosti na Kosovu i Metohiji kroz značajno učešće u sastavu misija KFOR i EULEKS, ocenivši da je prisustvo ovih misija i dalje neophodno i da umnogome utiče na sigurnost građana.
Šef letonske diplomatije pohvalio je napredak Srbije na polju evrointegracija, naglasivši da su uspešno sprovedenim referendumom o ustavnim promenama učinjeni značajni koraci u oblasti reforme pravosuđa, ključni za dalji napredak u oblasti vladavine prava.
On je ocenio da postoji značajan prostor za unapređenje ekonomske saradnje i povećanje obima spoljnotrgovinske razmene, dodavši da je Letonija, kada epidemiološki uslovi dozvole, otvorena za direktne kontakte privrednika dveju zemalja, koji bi mogli doprineti snažnijoj ekonomskoj saradnji.
Dve strane su posebno naglasile mogućnosti saradnje u oblasti bioekonomije.
Rinkevičs je preneo podršku Letonije normalizaciji odnosa i ostvarivanju napretka u dijalogu Beograda i Prištine, uz punu primenu dogovorenog, ističući da ova zemlja čvrsto podržava poštovanje demokratskih procesa i stav da je neophodno omogućiti glasanje Srba koji žive na Kosmetu na predstojećim izborima.
Premijerka Srbije i ministar spoljnih poslova Letonije izrazili su uverenje da će, po završetku pandemije, biti intenzivirani i politički kontakti na najvišem nivou kako bi se produbila bilateralna saradnja dveju država.
Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

21. januar 2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa ambasadorkom Kraljevine Švedske u Beogradu Anikom Ben David o bilateralnim i ekonomskim odnosima dveju država, evropskim integracijama Srbije, kao i zajedničkim aktivnostima u oblasti zaštite životne sredine.
Brnabić je istakla da je Srbija opredeljena za unapređenje odnosa dveju država, posebno na polju ekonomije, dodavši da u našoj zemlji posluje približno sedamdeset švedskih kompanija, koje imaju veoma važnu ulogu u rastu privrede i borbi protiv nezaposlenosti.
Ona je ukazala na to da o tome svedoče i planovi kompanija poput „Ikee“ o širenju kapaciteta u Srbiji, što ujedno predstavlja i pozitivan signal za privlačenje novih investicija.
Ben David je ocenila da Srbija pripada uniji evropskih zemalja i poručila da će Švedska nastaviti sa podrškom procesu evrointegracija, realizaciji Zelene agende i unapređenju ekonomske saradnje.
Izvor/foto: www.srbija.gov.rs

21 January 2022
Serbia committed to improving bilateral relations with Sweden
Prime Minister Ana Brnabic spoke today with Swedish Ambassador to Serbia Annika Ben David about bilateral and economic relations between the two states, European integration of Serbia and the joint activities in the field of environmental protection.
Brnabic underlined that Serbia is committed to improving relations between the two states, especially in the field of the economy and added that around seventy Swedish companies do business in Serbia and that they have a very important role in the growth of the economy and the fight against unemployment.
This is also confirmed by plans of companies such as Ikea that intend to expand their capacities in Serbia, which represents a positive signal for attracting new investments.
Ben David said that Serbia belongs to the union of European countries and that Sweden will continue to support the process of European integration, realisation of the Green Agenda and the improvement of economic cooperation.

ŠVEDSKA
Počevši od 21.01.2022. godine državljani Republike Srbije, koji imaju digitalnu potvrdu o vakcinaciji EU (EU Digital COVID-19 Certificate), izdatu od strane nadležnog organa u  Srbiji, mogu da uđu u Švedsku i nije im potreban negativan test na COVID-19.
Napominjemo da vakcine koje su dostupne u Republici Srbiji, nisu sve priznate u Kraljevini Švedskoj.
Trenutno su odobrene samo one vakcine u skladu sa uredbom EU 726/2004 ili koje je SZO odobrila za upotrebu u hitnim slučajevima (izvor - https://polisen.se/en/the-swedish-police/the-coronavirus-and-the-swedish-police/faq/#laws):

Comirnaty (COVID-19 vaccin BioNtech Tozinameran)
Spikevax (COVID-19 Vaccin Moderna)
Vaxzevria (COVID-19 Vaccin AstraZeneca)
COVID-19 Vaccin Janssen
COVID-19 vaccin AstraZeneca/SKBio
COVISHIELD (Serum Institute of India COVID-19 vaccin)
COVID-19 vaccin BIBP/Sinopharm
CoronaVac (COVID-19 vaccin Sinovac).
COVAXIN (COVID19 vaccine Bharat Biotec)
COVOVAX (COVID-19 vaccine Serum Institute of India)
NUVAXOVID (COVID-19 vaccine Novavax).
Ukazujemo da se na ovoj listi ne nalazi vakcina protiv COVID-19 «Sputnjik V» .

Nevakcinisanim licima iz država van EU, uključujući i Srbiju, može biti dozvoljen ulazak u Švedsku samo ukoliko su obuhvaćeni izuzećem koje se odnosi na:
- Decu starosti do 18 godina,
- Lica sa dugotrajnom dozvolom boravka u Švedskoj,
- Lica koja imaju hitne porodične razloge,
- Zaposlene u transportnom sektoru,
- Pomorce,
- Strane diplomate akreditovane u Švedskoj i članove njihovih porodica,
- Osobe koje dolaze na poziv Vlade Švedske,
- Osobe pod međunarodnom ili humanitarnom zaštitom.
Ovim licima nije potreban negativan test na COVID-19. Švedski pogranični organi zadržavaju diskreciono pravo u pogledu primene odluke o ulasku u Švedsku,  posebno ako nisu ispunjeni uslovi za ulazak u Švedsku.

Pozivamo vas da se prijavite na konkurs za kulturni program u organizaciji Saveza Srba u Švedskoj  namenjen deci i omladini.
Poziv se upućuje samostalnim umetnicima i grupama u matici i rasejanju koji bi svojim sadržajem iz kulture (pozorište, književnost, slikarstvo, radionice, filmovi, muzika…) bili zanimljivi deci i omladini koja žive i odrastaju u Kraljevini Švedskoj.

Konkurs je još uvek otvoren te nije kasno da se prijavite, OVDE:

Komisija Savez Srba u Švedskoj će pristigle prijave obraditi i informisati sve koji su konkurisali o svojoj odluci.

UKLjUČITE SE – PRIJAVITE SE i svojim kulturnim sadržajem učestvujte u odrastanju mladih u Kraljevini Švedskoj.

Ambasada R. Srbije neće raditi u ponedeljak, 3. januara, četvrtak, 6. januara i petak, 7. januara 2022. godine zbog proslave novogodišnjih i božićnih praznika. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.

Sva lica koja putuju u Letoniju u obavezi su da popune elektronski formular na veb stranici www.covidpass.lv, ne ranije od 48 časova pre ulaska u Letoniju, kao i da pruže na uvid dokumenta u vezi sa vakcinacijom, testiranjem ili oporavkom od COVID-19.
Ograničenja ulaska u Letoniju zavise od države iz koje lice putuje, kao i od dokaza o vakcinaciji, testiranju ili oporavku od COVID-19. Vakcinacija i oporavak, kao i negativan rezultat testa se dokazuju EU COVID-19 elektronskom potvrdom (interoperable EU COVID certificate) ili potvrdom o vakcinaciji ili oporavku koja je izdata u SAD, Australiji ili Kanadi.
Lica koja dolaze u Letoniju, a potpuno su vakcinisana protiv COVID-19 u SAD, Australiji ili Kanadi mogu da dobiju kratkotrajnu potvrdu o vakcinaciji za korišćenje u Letoniji. Potvrda koja se izdaje samo za teritoriju Letonije ekvivalentna je EU COVID-19 elektronskoj potvrdi i važi 30 dana od dana izdavanja. Potvrdu izdaju turistički informacioni centri koji imaju ugovor sa Nacionalnom službom za zdravlje.
U cilju ograničenja širenja omikron varijante COVID-19, svim putnicima koji ulaze u Letoniju, uključujući i lica koja imaju EU COVID-19 elektronsku potvrdu, omogućeno je da se besplatno testiraju na teritoriji međunarodnog aerodroma Riga.
Državljanima Republike Srbije koji poseduju EU COVID-19 elektronsku potvrdu o vakcinaciji (preležanoj bolesti ili testiranju), u elektronskoj ili pisanoj formi, dozvoljen je ulazak u Letoniju pod uslovom da popune elektronski formular na veb stranici www.covidpass.lv, ne ranije od 48 časova pre ulaska u Letoniju. Ova lica nisu u obavezi da idu u samoizolaciju. Ovlašćeni službenici aerodroma Riga, kao i policija, imaju pravo da zahtevaju testiranje lica prilikom ulaska u Letoniju, prema proceni.
Državljanima R. Srbije, koji ne poseduju EU COVID-19 potvrdu, nije dozvoljen turistički ili privatni dolazak u Letoniju, s obzirom da se R. Srbija nalazi na listi područja visokog rizika zaraze.
Ulazak u Letoniju, iz država visokog rizika zaraze, dozvoljen je državljanima Letonije, licima koja imaju regulisan stalni boravak u Letoniji, ili vizu tipa „D“ za duži boravak, uz EU COVID-19 potvrdu i prijavu na letonski sajt.
Lica koja dolaze iz R. Srbije ili tranzitiraju preko Srbije, a ispunjavaju uslov za ulazak u Letoniju, u obavezi su da imaju negativan PCR test, ne stariji od 72 sata pre ulaska u Letoniju, ili antigen test ne stariji od 48 časova i da, najranije 48 sati pre prelaska letonske granice, ispune elektronski upitnik na veb sajtu www.covidpass.lv u koji je unet podatak o negativnom testu na COVID-19. Takođe su obavezni i da na graničnom prelazu pokažu dobijeni QR kod (potvrda o prijavi na letonski sajt). Po ulasku u Letoniju u obavezi su da se elektronskim putem registruju za PCR test i obave ga o sopstvenom trošku u naredna 24 sata. Do dobijanja rezultata lica borave u samoizolaciji, na prijavljenoj adresi ili u nekom od turističkih smeštaja koji je za to odredila Razvojna agencija Letonije. 
Test nije obavezan za decu do 12 godina starosti, diplomate akreditovane u Letoniji i diplomatske kurire, osobe koje dolaze na poziv zvaničnika Letonije, zaposlene i članove posada pružaoca usluga prevoza tereta i putnika, pomorce i pripadnike trgovačke flote na putu ka, ili vraćanju sa broda, putnicima avio kompanija koji putuju u tranzitu bez napuštanja restriktivne zone aerodroma do 24 sata, državljanima članica EU i licima sa stalnim boravkom u opštinama Valka (Letonija) i Valga (Estonija), državljanima EU u pograničnoj oblasti, kao i licima sa stalnom dozvolom boravka u EU zaposlenim, ili na studijama u pograničnoj oblasti.

Izuzetak od zabrane ulaska u Letoniju odnosi se na:
- Državljane Letonije, članove njihovih porodica, lica za dozvolom boravka u Letoniji, strance koji putuju preko Letonije u tranzitu da bi se vratili u zemlju svog stalnog boravka.
- Državljane EU, EZ, Švajcarske i članove njihovih porodica i stalne stanovnike tih zemalja kao i državljane VB i članove njihovih porodica koji su u tranzitu do države porekla.
- Zaposlene i članove posade pružaoca usluga prevoza tereta i putnika.
- Pomorce na putu do, ili vraćanju sa broda.
- Strane državljane koji rade po ugovoru u Letoniji koji je priznala Investiciona i razvoja agencija Letonije.
- Strane diplomate i članovi njihovih porodica koji su u tranzitu preko teritorije Letonije prema državi službovanja ili državi porekla, kao i osoblje stranih DK misija i međunarodnih organizacija koji će privremeno obavljati dužnosti u Letoniji i državne službenike i zaposlene u diplomatsko-konzularnim predstavništvima prilikom obavljanja službenih funkcija.
- Državljane Letonije koji su članovi zvaničnih delegacija.
- Redovne studente i studente na razmeni, ukoliko imaju pismeni dokaz visokoškolske ustanove da je obavezno prisustvo na studijama.
- Sportiste, sportske radnike i predstavnike međunarodnih sportskih organizacija akreditovanih za učešće na međunarodnoj sportskoj manifestaciji, ili čije učešće je obavezno u skladu sa procedurom utvrđenom Zakonom o sportu.
- Lica koja dolaze radi lečenja, uz odobrenje nadležne Zdravstvene službe, lica u pratnji bolesnika ukoliko se radi o maloletnom licu ili ako je pratnja neophodna.
- Kulturne radnike čiji je dolazak u Letoniju vezan za pružanje usluga u kulturi i organizaciju javnih događaja, na poziv Ministarstva kulture.
- Sportiste seniorskih timova Letonije, Olimpijskog tima ili Paraolimpijskog tima, kao i sportiste letonskog tima koji putuju radi učešća na međunarodnim takmičenjima za olimpijadu ili paraolimpijadu, učesnike tehničkih sportova i disciplina, zaposlene u sportu koji pružaju usluge individualnim sportistima i koji se nalaze na listi članova njihovog tima koja je odobrena od strane Ministarstva obrazovanja i nauke, a koji se vraćaju u zemlju posle međunarodnih takmičenja.
- Strane državljane zaposlene u naučnim institucijama i članove njihovih porodica.  
- Osobe koje dolaze u Letoniju na poziv predsednika, Skupštine, Vlade ili člana Vlade, Ustavnog suda, Vrhovnog suda, Državne revizorske službe ili ministarstva.
Putnike avio kompanija koji putuju u tranzitu bez napuštanja restriktivne zone aerodroma do 24 sata uz potvrdu o tranzitiranju.

17.01.2022.

Zbog povećanog rizika od širenja pandemije Covid-19, švedska Vlada je nedavno donela odluku o novim propisima prilikom ulaska stranih državljana u Kraljevinu Švedsku. Novom odlukom švedske Vlade, koja se primenjuje od 28.12.2021. godine i na državljane R. Srbije, lica koja imaju digitalnu potvrdu EU o vakcinaciji (EU digital COVID-19 certificate) izdatu u Srbiji, mogu da uđu u Švedsku, pod uslovom da imaju i negativan rezultat testa na Covid-19, ne stariji od 72 časa od trenutka uzimanja uzorka. Test je obavezan i za maloletna lica starosne dobi od 12 do 18 godina.
Prema zahtevu švedskog Ministarstva zdravlja potvrda o negativnom rezultatu testa na COVID-19 mora da bude na engleskom, francuskom, švedskom, norveškom ili danskom jeziku, kao i da sadrži sledeće podatke:
- Ime i prezime osobe koja je testirana,
- Datum i vreme kada je uzet uzorak za testiranje,
- Bolest ili infektivni agens, COVID-19 (SARS-CoV-2 ili jedna od njegovih varijanti),
- Tip testa: antigen test, PCR test, LAMP test ili TMA test,
- Negativan rezultat testa,
- Naziv, broj telefona i adresa ustanove koja je izdala potvrdu, odnosno laboratorije u kojoj je rađen test.

Od zabrane ulaska u Kraljevinu Švedsku mogu biti izuzete osobe koje dolaze radi urgentnog lečenja ili iz hitnog porodičnog razloga, uz prezentovanje dokaza o tome i negativan rezultat testa na COVID-19, ne stariji od 72 sata. Takođe, od zabrane ulaska u Švedsku izuzeta su i lica koja imaju dozvolu boravka u Švedskoj, zaposleni u transportnom sektoru, putnici u tranzitu, diplomate akreditovane u Švedskoj, kao i lica koja dolaze na poziv zvaničnih organa Švedske, s tim što je i za ta lica obavezan negativan rezultat testa.
Nova odluka švedske Vlade važiće do 31. januara 2022. godine, kada se očekuje njeno ponovno razmatranje u zavisnosti od epidemiološke situacije u Kraljevini Švedskoj. 

Ambasada R. Srbije neće raditi sa strankama u petak, 24. decembra i petak, 31. decembra 2021. godine zbog proslave božićnih i novogodišnjih praznika. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.

14. decembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je u Briselu, nakon Međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, na kojoj je otvoren Klaster 4, koji obuhvata četiri poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU, da je današnji dan veoma značajan i da predstavlja veoma važnu prekretnicu za Srbiju.

Brnabić je istakla da je Srbija u skladu sa novom metodologijom otvorila Klaster 4 - Zelena agenda i održiva povezanost, i u okviru tog klastera, otvorena su četiri nova poglavlja.

Premijerka je ocenila da je to veliki uspeh na kom želi da čestita svim građanima Srbije, iskazavši zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na podršci i razumevanju.

Važna stvar nove metodologije je političko upravljanje integracijama. Ono što smo mi uradili u mandatu nove Vlade je da u potpunosti politički, zajedno sa ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović, upravljamo procesom, svim reformama, pre svega u oblasti vladavine prava i to je dalo rezultat, rekla je premijerka.

Ona je navela da je otvaranje poglavlja ogromna motivacija za dalje reforme u oblasti vladavine prava, javne uprave, privrede i ekonomije.

Želim da zahvalim svim državama članicama Evropske unije, kao i Evropskoj komisiji na podršci i na razumevanju. Pokazali su da su otvoreni, da su spremni da vide, da saslušaju, da nagrade sve ono što smo uradili i samim tim ovo je velika motivacija da nastavimo, čak ne ni na isti način na koji smo radili do sada, već da idemo brže i da radimo bolje, napomenula je ona.

Brnabić je izrazila nadu da će Srbija 2022. godine otvoriti i Klaster 3, koji je, kako je navela, spreman, a da je sledeće na agendi priprema za otvaranje Klastera 5.

Premijerka je naglasila da je sve veći fokus na zaštiti životne sredine i da je ta tema sve prisutnija i sve važnija u Srbiji.

Naši prioriteti takođe ostaju regionalna stabilnost, dijalog sa Prištinom, ekonomija. Zadovoljna sam, i o tome smo i danas pričali, time kakve ekonomske rezultate Srbija postiže. Očekujem da naš rast ove godine bude 7,5 odsto, istakla je premijerka.

Ona je naglasila da je stepen usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije trenutno na 65,55 odsto.

Takođe, Brnabić je izrazila zahvalnost Sloveniji na uspešnom predsedavanju EU, kao i na podršci državama članicama, Evropskoj komisiji, komesaru za proširenje Oliveru Varhejiju i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje novinara u vezi sa Poglavljem 27, koje se odnosi na unapređenje životne sredine, rekla da je to poglavlje svakako najskuplje od svih i da će biti potrebno više od 10 milijardi evra ulaganja.

Ona je precizirala da je reč o ulaganjima u prečistače za otpadne vode, kanalizacione mreže, regionalne deponije, reciklažne centre, transferne stanice, unapređenje kvaliteta vazduha i subvencije za električna vozila.

Verovatno će nam biti potrebno još dugo nakon što, nadam se, postanemo članica EU da uskladimo i dostignemo najbolje evropske standarde u oblasti zaštite životne sredine, navela je Brnabić.

Prema njenim rečima, Srbija je, zahvaljujući teškim merama fiskalne konsolidacije i ekonomskom razvoju, 2020. godine konačno dobila priliku i finansijsku mogućnost da postavi oblast ekologije kao jedan od osnovnih prioriteta i da počnu investicije u unapređenje životne sredine.

To je u ovom trenutku najvažniji klaster od svih. Da smo mogli da biramo, izabrali bismo Klaster 4, zbog važnosti za građane, naglasila je predsednica Vlade i dodala da je ovo izuzetno važan dan jer iza ovoga stoji izuzetno mnogo napora i posla.

U teškom trenutku za Srbiju i EU, u doba pandemije korona virusa, dobili smo ogromno priznanje za sve naše napore i rad, zaključila je Brnabić.

Ona je ukazala na to da Srbija sada sa partnerima iz EU mora da radi na dostizanju standarda Unije kako bi zatvorila taj klaster, napomenuvši da će to biti dugotrajan i skup proces.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: Tanjug

Povodom republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je raspisan za 16. januar 2022.godine, prenosimo deo obaveštenja Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:
''Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u Kraljevini Švedskoj.''
Obaveštenje Ministarstva spoljnih poslova možete pročitati na našem sajtu.

Pozivamo vas da izrazite svoju slobodnu volju na predstojećem referendumu

Svaki državljanin Republike Srbije koji ima prijavljeno mesto prebivališta u Republici Srbiji i koji je upisan u birački spisak može da se izjasni na predstojećem Referendumu.
Ukoliko nema prijavljenu adresu boravišta u R.Srbiji ne može biti upisan u Birački spisak.
Potrebno je da svako lično proveri da li je upisanan u birački spisak elektronskim putem.
Provera se vrši na sledećem elektronskom portalu, OVDE:

Način prijavljivanja za referendum 16.01.2021.

Ukoliko ste proverili podatak o upisu u birački spisak i ukoliko ste upisani neophodne je da Ambasadi Republike Srbije u Stokholmu podnesete Zahtev da ćete svoje biračko pravo ostvariti 16. januara 2022. godine u Kraljevini Šveskoj.
Postupak je sledeći:
1. Popuniti obrazac Zahteva sa tačnim podacima, čitko napisan - Prilog 2
2. Fotokopirati važeći  pasoš ili važeću ličnu kartu
3. Dostaviti ova dva dokumenta najkasnije do 20. decembra 2021. godine Ambasadi R. Srbije u Štokholmu na jedan od nekoliko načina:
3.1. Lično, radnim danom od 10:00 do 13:00 časova

3.2. Poštom, na adresu: Hantverkargatan 26 / III 112 21 Stockholm

3.3. Skenirane dokumente mejlom, na mejl adresu: konzul.rs@telia.com

Postupak za one koji nisu upisani u birački spisak

Ukoliko, nakon provere, vaše ime nije upisano u birački spisak a imate uredno prijavljeno boravište u Republici Srbiji potrebno je da popunite dodatni obrazac – Prilog 1.
Konzularno odeljenje će, službenim putem, podneti Zahtev za upis u birački spisak nadležnoj jedinici lokalne samouprave ( Grad ili Opština u R. Srbiji) shodno prijavljenom mestu prebivališta u Republici Srbiji.
Oba obrasca, obrazac Zahtev za upis u biračko mesto i obrazac Zahteva da će osoba glasati u inostranstvu dostavljaju se istovremeno uz fotokopiju važećeg pasoša ili lične karte.

Republička izborna komisija donosi odluku o otvaranju biračkog mesta ukoliko je registrovano najmanje 100 osoba koje su se prijavile sa urednom i važećom dokumentacijom.
Ukoliko broj registrovanih/prijavljenih bude manji od 100 osoba Republička izborna komisija neće otvarati biračko mesto u Kraljevini Švedskoj.

Prilog 1: Z A H T E V ZA UPIS U JEDINSTVENI BIRAČKI SPISAK U REPUBLICI SRBIJI 

Prilog 2: Z A H T E V ZA UPIS U BIRAČKI SPISAK PODATKA DA  ĆE BIRAČ GLASATI U INOSTRANSTVU
 

Ministarska konferencija OEBS-a u Stokholmu bila je odlična prilika da se razmotre sva pitanja kojima se ta bezbednosna regionalna organizacija bavi, ali i prilika za bilateralne sastanke sa velikim brojem ministara i predstavnika multilateralnih organizacija, rekao je danas u pauzi konferencije šef srpske diplomatije Nikola Selaković.
Ministar spoljnih poslova Srbije imao je priliku da se susretne sa ministrima spoljnih poslova Austrije, Rumunije, Bugarske, Monaka, Portugalije, Španije, Rusije, Kazahstana i Kirgizije.
Selaković je istakao da su svi sagovornici odali priznanje Srbiji na reformama i ekonomskim uspesima koje naša zemlja postiže, čvrsto se utemeljujući kao lider u regionu.
Ministar Selaković je, kako je dodao, od ministara iz zemalja članica EU dobio ohrabrenja i poruke da možemo da očekujemo valorizaciju reformi koje sprovodimo usklađujući naš pravni i društveni sistem sa tekovinama EU i evropskim vrednostima.
„Pravo je zadovoljstvo i ponos predstavljati takvu Srbiju ovde među prijateljima i partnerskim državama, i uveren sam da će do kraja ove ministarske konferencije ona za našu državu i MSP biti jedan od uspešnijih multilateralnih događaja u ovoj godini“, kazao je Selaković.
Ministar se osvrnuo i na rezultate petog sastanak sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovom, sa kojim je razgovarao o važnim pitanjima od interesa za dve prijateljske države i nedavnom susretu predsednika Vučića i Putina u Sočiju.

„Nastavljamo saradnju i konsultacije, jer ministarstva spoljnih poslova jesu ministarstva naše dve države koja imaju možda najintenzivniju saradnju i tako će to biti i u budućnosti", rekao je Selaković.
Još jedna dobra vest je, prema njegovim rečima, to što smo dobili potvrdu ministra inostranih poslova Španije da će početkom naredne godine doći u zvaničnu posetu Beogradu.
„To je razlog za naše zadovoljstvo, jer Srbija i Španija su dve prijateljske države koje se podržavaju međusobno po pitanju teritorijalnog integriteta, ali Španija jeste i jedan od promotera našeg evropskog puta i to je za nas odlična vest i trudićemo se da budemo kao i uvek odlični prijatelji i domaćini“, rekao je Selaković.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je danas u Stokholmu, na 28. ministarskom savetu OEBS-a, da članice te organizacije treba da poštuju principe Helsinškog završnog akta i posvete se očuvanju multilateralizma.
Šef srpske diplomatije je poručio da moramo biti spremni na kompromis u otklanjanju ili bar smanjenju bezbednosnih rizika, a da u tim naporima multilateralizam treba da bude naš najznačajniji instrument.
"Izbijanjem novih i zaoštravanjem postojećih konflikata, kao i stalnim pojavljivanjem dodatnih izazova, situacija se usložnjava. Uprkos našim naporima godinama unazad, dalje produbljivanje jaza, nedostatak političke volje i otvorenosti za uključivanje u konstruktivan i suštinski dijalog doprinose podrivanju temelja na kojima je ova organizacija izgrađena", kazao je Selaković.
Podsetivši da se približava pedeseta godišnjica usvajanja Helsinškog završnog akta, Selaković je naglasio da treba imati u vidu da je taj dokument, u vreme Hladnog rata postavio deset osnovnih principa regulisanja odnosa među državama i time učinio da svet bude bolje i bezbednije mesto.
"Uveren sam da bi trebalo da pokažemo veću odgovornost za budućnost organizacije, političku volju i spremnost na dijalog i kompromise, uz poštovanje principa i obaveza iz ovog značajnog dokumenta, kao i onih koje su preuzete učešćem u radu OEBS-a", naveo je Selaković.
On je konstatovao da, uprkos izazovima i nagomilanim problemima sa kojima se OEBS danas suočava, čvrsti temelji te organizacije, razvijeni mehanizmi i njena fleksibilnost, jesu jasan pokazatelj da ona ostaje dragoceni instrument kolektivne i sveobuhvatne bezbednosti.
Srbija, kako je rekao, smatra da bi aktuelne inicijative i predloge u vezi sa budućnošću OEBS-a trebalo pažljivo razmotriti i kroz dijalog i konsenzus usvojiti najbolja rešenja, koja će doprineti jačanju kapaciteta i vidljivosti organizacije.
Osvrćući se na prilike u Jugoistočnoj Evropi,  Selaković je ocenio da OEBS u regionu još uvek ima značajnu ulogu, kako u jačanju demokratskog kapaciteta i podršci daljim reformama regiona, tako i u jačanju saradnje, a samim tim i stabilnosti ovog dela evropskog kontinenta.
Srbija je u protekle dve decenije, kako je objasnio, maksimalno koristila ekspertsku podršku OEBS-a u procesu sveobuhvatnih reformi u društvu, a sarađuje i sa Misijom OEBS na Kosovu i Metohiji, koja predstavlja najvidljivije međunarodno statusno neutralno prisustvo u Pokrajini.
Ministar Selaković istakao je da je Srbija posvećena evropskim integracijama i regionalnoj saradnji kroz konkretne ekonomske i infrastrukturne projekte, jer jedino kroz saradnju sa susedima, uz spremnost da se uvaže interesi svih, mogu se postići održiva rešenja problema u regionu.
"Sa druge strane, želeo bih da izrazim duboku zabrinutost i žaljenje povodom bezbednosne situacije na KiM tokom ove godine, koju su obeležili povećani broj etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih na pripadnike srpske zajednice, kao i institucionalna diskriminacija, napadi na verske objekte SPC i podrivanje ekonomske održivosti srpske zajednice u Pokrajini", kazao je Selaković.
Šef srpske diplomatije je istakao da, i pored napora koje je Beograd uložio u proces dijaloga i ispunjavanje obaveza proisteklih iz Briselskog sporazuma, političari iz Prištine do sada nisu pokazali spremnost da ispune svoje obaveze.
"Umesto toga, povlače unilateralne poteze, insistiraju na svojoj agendi tzv. državnosti i već duže od osam godina odbijaju da sprovedu obavezu osnivanja Zajednice srpskih opština, koju srpska zajednica na KiM vidi kao garanciju svog opstanka u Pokrajini", upozorio je Selaković.

04. decembar 2021. godine

Povodom republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je raspisan za 16. januar 2022. godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećem republičkom referendumu i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na republičkom referendumu, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećem republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, možete videti OVDE:

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje glasačko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći OVDE:

Vršilac dužnosti pomoćnika ministra spoljnih poslova za EU ambasador Nebojša Košutić i ambasador Srbije u Švedskoj Dragan Momčilović učestvovali su u Stokholmu, u sastavu naše državne delegacije, u bilateralnim konsultacijama o pitanjima EU integracije Srbije.
Tom prilikom razgovarano je o daljim koracima Srbije u procesu pristupanja EU, sa naglaskom na ostvarenim rezultatima na reformskom planu, koji su konstatovani i u poslednjem Izveštaju Evropske komisije o napretku.
Delegacija Srbije je, uz detaljna objašnjenja o konkretnim postignućima u pogledu pitanja vladavine prava, kao i uspesima na polju ekonomskih reformi, akcenat stavila na potrebu adekvatne valorizacije ostvarenog, u vidu otvaranja novih klastera u pregovaračkom procesu na Međuvladinoj konferenciji EU i Srbije u decembru ove godine.
Tokom održanih sastanaka, ponovljena je podrška Stokholma nastavku procesa proširenja EU na region Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, uz neophodnost kontinuiranog rada na sprovođenju reformi i primeni usvojene legislative, usklađene sa standardima EU.
Švedska delegacija je istakla opredeljenost za nastavak pružanja ekspertske i finansijske pomoći reformskim procesima u Srbiji.
Takođe, dve strane su razmenile mišljenja o saradnji Srbije i EU u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike Unije, prilikama u regionu zapadnog Balkana, dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, uz osvrt švedske strane na njeno ovogodišnje predsedavanje OEBS-u, te očekivanja u vezi sa predstojećim Ministarskim savetom OEBS u Stokholmu.
U delegaciji Srbije, su osim ambasadora Košutića i Momčilovića, bili savetnik premijera za spoljnu politiku Nikola Stojanović, savetnik premijera za pravna pitanja Mihajlo Živković, savetnik ministra za evropske integracije Jugoslav Milačić i savetnik u Ambasadi Srbije u Stokholmu Miljana Stojanović.
Delegaciju Švedske predvodio je generalni direktor za EU Ministarstva inostranih poslova Torbjorn Solstrem.

Zbog povećanog rizika od širenja pandemije Covid-19, švedska Vlada je 20.09.2021. godine donela odluku o zabrani ulaska državljana Srbije u Kraljevinu Švedsku koja važi do 31.01.2022. godine. Od zabrane ulaska u Švedsku mogu biti izuzete osobe koje dolaze radi urgentnog lečenja ili iz hitnog porodičnog razloga, uz prezentovanje dokaza o tome i negativan rezultat testa na COVID-19, ne stariji od 72 sata.
Novom odlukom švedske Vlade, koja se primenjuje od 30.11.2021. godine lica koja imaju digitalnu potvrdu EU o vakcinaciji (EU digital COVID-19 certificate) izdatu u Srbiji, mogu bez ograničenja da uđu u Švedsku. Od zabrane ulaska u Švedsku izuzeta su i lica koja imaju dozvolu boravka u Švedskoj, zaposleni u transportnom sektoru, putnici u tranzitu, diplomate akreditovane u Švedskoj, kao i lica koja dolaze na poziv zvaničnih organa Švedske.

18. novembar 2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se sa šefom Delegacije Evropske unije Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanih u našoj zemlji.

Selaković je naglasio da je članstvo u EU apsolutni prioritet naše spoljne politike i strateško opredeljenje, prenevši da smo u potpunosti posvećeni reformskom procesu i unapređenju svih segmenata našeg društva.

Ocenio je da dinamika pristupnih pregovora treba da bude u skladu sa našim reformskim naporima, ali da ohrabruje što je ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije pozitivnije intoniran u poređenju sa prethodnim, te da, u tom smislu, očekujemo da će do kraja slovenačkog predsedavanja Savetu EU biti održana Međuvladina konferencija na kojoj će biti otvorena dva klastera.
Ministar je rekao da Srbija održava intenzivan dijalog sa zvaničnicima EU i dodao da veoma pozitivno gledamo na odluku Saveta za spoljne poslove da se razmotri način da se partneri sa zapadnog Balkana uključe u diskusiju o spoljnoj i bezbednosnoj politici.

Šef srpske diplomatije naglasio je da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, informisavši sagovornike da je za poslednjih sedam godina trgovinska razmena Srbije i EU povećana 52 odsto, a izvoz srpskih proizvoda u EU uvećan 64 odsto, što je, kako je ocenio, zajednički rezultat.
Selaković je kazao da je Srbija u potpunosti posvećena očuvanju mira i stabilnosti u regionu kroz saradnju i otvoreni dijalog, istakavši inicijativu „Otvoreni Balkan“ kao način za ekonomsko povezivanje regiona.

Kada je reč o procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ministar Selaković je rekao da je naša strana u potpunosti opredeljena za dijalog, kao i da smo ispunili preuzete obaveze, ali da Priština uporno izbegava da ispuni svoje, navodeći kao primer da osam i po godina nije ništa urađeno po pitanju osnivanja ZSO. Pored toga, prema njegovim rečima, Priština jednostranim potezima na terenu, četiri u poslednja dva meseca, dodatno ugrožava mir i stabilnost.
Ministar je informisao šefove misija o borbi Srbije protiv pandemije, izrazivši spremnost za dalju saradnju sa partnerima iz Evrope i sveta u zajedničkoj borbi protiv korona virusa.
Ambasador Žiofre je zahvalio ministru spoljnih poslova Selakoviću na prijemu ambasadora Evropske unije u Palati Srbija. Ambasador Žiofre je pozdravio dosadašnji nivo saradnje EU i Srbije u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, kao i važan doprinos Srbije misijama i operacijama EU.
"Zaista se nadamo da ćemo moći dalje da razvijamo usklađivanje spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom", izjavio je ambasador.
Savet za spoljne poslove EU je imao strateški razgovor o Zapadnom Balkanu u ponedeljak, politički dijalog o spoljnoj i bezbednosnoj politici je održan u Beogradu pre dva dana, par nedelja nakon objavljivanja Godišnjeg izveštaja, istakao je ambasador Žiofre.
"U Savetu za spoljne poslove postoji široka podrška snažnom angažovanju EU u regionu i daljem pridruživanju regiona u naše spoljnopolitičke napore. Imali smo dobru razmenu mišljenja o tome danas, i radićemo na daljoj integraciji Srbije i regiona na svim nivoima", zaključio je ambasador.

Na osnovu ovlašćenja MSP br. 1514-1/12 od 08. septembra 2021. godine, državni sekretar Nemanja Starović je 29. oktobra 2021. godine doneo odluku o dodeli nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu. Uvid u objavljenu odluku, kao i spisak svih pristiglih prijava za dodelu nacionalnih priznanja možete videti na:

http://www.mfa.rs

http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

12. novembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Parizu da očekuje pozitivne vesti i podršku Francuske za otvaranje jednog ili dva klastera na međuvladinoj konferenciji koja će biti održana u decembru.

Brnabić je na konferenciji za novinare navela da je sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom razgovarala o situaciji u Srbiji, pre svega u kontekstu evropskih integracija, odnosno o tome da li možemo da računamo na podršku te zemlje za otvaranje klastera na decembarskoj međuvladinoj konferenciji.

Imamo spremna dva klastera za otvaranje, tako da očekujem pozitivne vesti i podršku Francuske za jedan ili oba klastera, ali svakako značajnu podršku, poručila je premijerka.

Ona je istakla da joj je Makron rekao da prenese pozdrave predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i čitavoj Srbiji, kao i da se sa radošću seća posete Beogradu.

Imala sam danas dobre razgovore sa predsednikom Kipra, ali i predsednikom Slovenije, sa kojim sam takođe razgovarala o evropskim integracijama, odnosno o podršci te zemlje, koja je jasna i nedvosmislena za otvaranje klastera i dalji napredak Srbije ka punopravnom članstvu u EU, regionalnim odnosima i regionalnoj saradnji, poručila je Brnabić.

Ona je navela da je u Parizu razgovarala i sa visokim predstavnikom EU Žozefom Boreljom.

Bilo je zanimljivih i dobrih razgovora, čini mi se da smo uradili dobre stvari za našu zemlju i očekujem da se tako nastavi i danas, istakla je premijerka.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

12. novembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.

Brnabić je, na 41. zasedanju Generalne konferencije Uneska u Parizu, naglasila da su četiri dragulja srpske srednjovekovne kulturne baštine na Kosmetu – Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, očuvani zahvaljujući tome što su upisani na listu ugrožene svetske baštine, ali da je još stotine lokaliteta i spomenika ugroženo.

Srpska baština na Kosovu i Metohiji je od nemerljive važnosti ne samo za nacionalni identitet Srbije, već i kao deo cenjene evropske i svetske baštine, podvukla je ona.

Premijerka je ukazala na privrženost Srbije osnovnim principima Uneska – dijalogu i konsenzusu, utemeljenim u Povelji UN i Ustavu Uneska, zbog čega se mi kontinuirano zalažemo za depolitizaciju ove organizacije.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

Ambasada R. Srbije neće raditi sa strankama u četvrtak, 11. novembra 2021. godine zbog obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.

2. novembar 2021. godine

"Vaše Ekselencije,

uvaženi delegati,
draga Sara,

Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njenog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu.

Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.

Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu.

Isto tako, svi se slažemo da buduće generacije moraju da se obrazuju kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, uništavajući jedinu planetu koja život čini mogućim.

Izuzetno sam počastvovan time što Republika Srbija kopredsedava ovogodišnjom Konferencijom kao predstavnik Istočnoevropske Grupe zemalja koje nisu članice Evropske unije.

U konkretnom smislu, poseban doprinos našeg ekspertskog tima vidimo u završetku pregovora na operacionalizaciji člana 6. Sporazuma iz Pariza, koji se odnosi na uspostavljanje globalnih tržišnih i netržišnih mehanizama smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i na preostale odredbe koje se tiču unapređenog okvira transparentnosti i zajedničke vremenske rokove za Nacionalno utvrđene doprinose, što su ključne odredbe Sporazuma za koje još nije postignuta odluka koju treba da usvoji Konferencija, odnosno sve države članice.

Stoga smatramo da je ovo izuzetna prilika da Srbija da svoj puni doprinos finalizaciji pregovora, koji će, nadamo se, obezbediti punu primenu Pariskog sporazuma.

Kao rezultat snažnog ekonomskog razvoja modelovanog za Srbiju do 2050. godine, uticaj sprovođenja ekoloških mera na zaposlenost će biti optimalan, kroz stvaranje novih radnih mesta i stvaranje novih, do sada nepostojećih industrija.

Na prvoj aukciji zelenih obveznica u Srbiji prikupljeno je milijardu evra, što jasno potvrđuje poverenje međunarodnih investitora u našu zelenu agendu, ali i ekonomsku i političku stabilnost naše države.

Prihode ostvarene izdavanjem zelenih obveznica koristićemo za finansiranje obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, održivog upravljanja vodama, sprečavanja zagađenja i razvoja cirkularne ekonomije i očuvanje biodiverziteta.

I kao što vidite, dragi prijatelji, moji ljudi su mi pripremili sjajan govor, ali ja ću dodati još nekoliko reči i postaviti još nekoliko pitanja za one koji dolaze iz velikih sila i koji još nisu odgovorili na nekoliko pitanja:

Broj jedan je: kako ćemo finansirati sve ove aktivnosti?

Čuli smo priču o trilionima dolara koji su nam na raspolaganju. Moje pitanje bi bilo: kolika bi bila kamatna stopa, koji bi bili uslovi za dobijanje tog novca i kako ćemo se, zapravo, pozabaviti tim pitanjem?

Broj dva: kako ćemo tretirati nuklearne elektrane? Hoćemo li ih sve zatvoriti ili ćemo ih dodatno graditi?

Takođe, kako ćemo da gradimo više obnovljivih izvora ako smo već počeli da podržavamo populističke pokrete protiv vetroparkova, novih hidroelektrana, i da li ćemo ugroziti nivo našeg javnog duga u odnosu na BDP ako uzmemo ogromne količine novca?

Kako ćemo se odnositi prema prirodnom gasu i kako ćemo da obezbedimo pristojne cene prirodnog gasa i električne energije?

Takođe, ovde sam došao električnim automobilom od Edinburga do Glazgova. Ali, kako ćemo vršiti iskopavanje i preradu litijuma, nikla, kobalta i mnogih drugih veoma važnih minerala?

I na kraju, svi znamo šta je naš krajnji, konačni cilj. Ali, to nije bajka – moraćemo mnogo da radimo, moraćemo da budemo 100 odsto posvećeni i moraćemo da budemo iskreniji jedni prema drugima.

Zdravlje ljudi koji žive u Srbiji direktno zavisi od sprovođenja ove agende, kao što zdravlje i život svakog živog bića na Zemlji zavisi od dogovora koji će se ovde postići i od sprovođenja tih dogovora na nacionalnom nivou.

Možda je pravo vreme da oslušnemo i čujemo vapaj Majke Zemlje, jer ako izgubimo ovu trku sa vremenom, naša deca će naslediti bespovratno zagađenu planetu.

Hvala vam što ste me saslušali."

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll

Poštovani građani,
Ambasada Republike Srbije održava KONZULARNE DANE u Malmeu i Geteborgu.
KONZULARNI DAN U MALMEU biće održan u subotu, 13. novembra 2021. godine od 09:30 do 13:00 časova, u prostorijama Kulturno-sportskog društva „Srbija“, na adresi Ystadsvägen 46, 214 45 Malmö.
KONZULARNI DAN U GETEBORGU biće održan u subotu, 20. novembra 2021. godine od 10:00 do 13:00 časova u prostorijama srpskog društva „Sinđelić“, na adresi Brahegatan 11, 415 01 Göteborg.

Na konzularnom danu imaćete priliku da izvršite više konzularnih radnji:
- Prijava braka i rođenja dece;
- Overa punomoćja i overa nasledničke izjave;
- Podnošenje zahteva za prijem u državljanstvo Republike Srbije;
- Podnošenje zahteva za utvrđivanje državljanstva Republike Srbije;
- Izdavanje potvrda o životu;
- Uvođenje u vojnu evidenciju regruta;
- Prijava smrti;
- Izdavanje sprovodnice za prenos umrlog lica;
- Izdavanje putnog lista radi povratka u Republiku Srbiju, kao i podnošenje zahteva za putni list za Crnu Goru.

Za sve dodatne informacije možete se obratiti Ambasadi Republike Srbije u Stokholmu na brojeve telefona (+46) 08247748, (+46) 08218482, svakog radnog dana između 13:00 i 15:00 časova,  ili putem mail-a na: 

serbiaemb.consular@telia.com i konzul.rs@telia.com

Ambasada RS u Stokholmu neće raditi 17.11.2021. godine u periodu od 08:00 do 13:00 časova. U tom periodu biće isključena struja u zgradi u kojoj se nalazi Ambasada, zbog zamene električne centrale.

22. oktobar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, zajedno sa ministarkom za evropske integracije i glavnim pregovaračem Jadrankom Joksimović, sastala se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU.

Teme sastanka bile su Paket proširenja EU za 2021. godinu i posebno Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za ovu godinu, kao i naredni koraci u procesu pristupanja Uniji.

Brnabić je ukazala na to da je ovaj sastanak održan po objavljivanju Izveštaja EK, a pre finalne odluke država članica o tome da li će podržati otvaranje klastera.

Ona je istakla da Srbija ima kontinuiranu komunikaciju sa Delegacijom EU i svim državama članicama i da otvoreno razgovara u vezi sa daljim reformama, a pre svega u oblasti vladavine prava.

Premijerka je ocenila da je u ovogodišnjem Izveštaju o napretku Srbije objektivno sagledano sve što je Vlada Srbije postigla na ubrzanju političkih i ekonomskih reformi, čime je realizovan i jedan od strateških prioriteta.

Prema njenim rečima, posebno je važno to što je Evropska komisija jasno dala preporuku da je Srbija dostigla kriterijume neophodne za otvaranje dva klastera poglavlja.

Danas smo u prilici da vama, kao predstavnicima EU i država članica Unije pružimo i dodatne informacije o usvajanju i sprovođenju svih neophodnih reformi, navela je predsednica Vlade.

Brnabić je naglasila da je zbog toga značajno to što se ovaj sastanak održava odmah nakon Izveštaja o napretku, a pre finalne odluke država članica o tome da li će podržati otvaranje klastera.

Predsednica Vlade je izrazila uverenje da će i ta dodatna pojašnjenja doprineti da Srbija dobije saglasnost za formalni nastavak pregovora do kraja ove godine.

Ona je, takođe, istakla da je preporuka Evropske komisije za dalje otvaranje klastera politički veoma značajna, ne samo kao podsticaj Vladi da nastavi motivisano i odgovorno da realizuje svoje reformske planove, već i građanima Srbije, ali i svima u regionu, koji još jednom i na ovaj način dobijaju jasnu potvrdu o perspektivi članstva u EU.

Našim građanima posebno je važno što je postignut napredak u svim segmentima vladavine prava, kao i to što je taj napredak rezultat snažnijeg političkog liderstva i zajedničkog delovanja svih institucija države Srbije, predočila je Brnabić.

Premijerka je ukazala na to da se želi dodatni napredak u svim oblastima, a naročito u vladavini prava i da je upravo za to značajna kontinuirana komunikacija sa Delegacijom EU u Srbiji i svim državama članicama.

Joksimović je navela da Izveštaj obezbeđuje potrebnu ravnotežu u oceni svega što je Srbija ostvarila u prethodnom periodu.

Prema njenim rečima, veoma je važno za dalji reformski proces da je evidentirano da smo ispunili sve kriterijume za otvaranje svih 12 poglavlja u dva klastera: klastera 3, koji se odnosi na inkluzivni rast i kompetitivnost i klastera 4 - Zelena agenda, digitalizacija i održiva povezanost.

Takođe, kako je podvukla, u već otvorenom klasteru 1, koji se odnosi na osnove vladavine prava, konstatovan je napredak u svim oblastima – u reformi pravosuđa, slobode izražavanja i medija, borbe protiv korupcije, osnovnih ljudskih i manjinskih prava, borbe protiv organizovanog kriminala.

Prema njenim rečima, u nekim segmentima sprovođenje reformi je brže, u drugim je ta dinamika nešto sporija, ali je napredak uočen u svim oblastima i zabeležen je i u samom izveštaju.

Ona je izrazila uverenje da će opšte ocene Evropske komisije, koje govore u prilog iskrenosti, posvećenosti i sposobnosti Vlade da u doba globalne pandemijske krize sprovodi politike od značaja za proces pristupanja, biti dovoljan orijentir državama članicama da se usaglase oko daljeg otvaranja klastera.

Ambasador Žiofre je izrazio zahavalnost Vladi na tome što je sazvala ovaj sastanak sa ambasadorima država članica EU, ocenivši to kao pozitivan pokazatelj posvećenosti Srbije jačanju dijaloga o reformama radi rešavanja prioriteta i neophodnih aktivnosti identifikovanih u godišnjem Izveštaju EK.

On je podsetio na to da Izveštaj odražava povećan broj inicijativa Vlade za ispunjavanje kriterijuma EU poslednjih meseci, koje imaju potencijal da se pretoče u opipljiv napredak kada se u potpunosti sprovedu.

Žiofre je podsetio na to da su EU i njene članice ranije ovog meseca, na Brdu kod Kranja, ponovo potvrdile posvećenost Unije evropskoj perspektivi Srbije i procesu pridruživanja.

Kako je istakao, novom metodologijom oni podstiču Srbiju da nastavi reforme i očekuju da Srbija ispuni svoje obaveze, posebno u oblasti vladavine prava.

Prema njegovim rečima, lideri EU su na Brdu izrazili očekivanje da će partneri na Zapadnom Balkanu, uključujući Srbiju, jasnom i doslednom javnom komunikacijom preneti prednosti pristupanja EU i podrške Unije i njenih investicija.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

Zbog pogoršane epidemiološke situacije u Letoniji je uvedeno vanredno stanje 11.10.2021. godine, a mere ograničenja će trajati do 15. novembra 2021. godine.
Tokom vanrednog stanja u Letoniji su uvedena sledeća ograničenja:
- Zabranjena su sva javna i privatna okupljanja.
- U periodu od 20:00 časova do 05:00 časova zabranjeno je kretanje osim u slučajevima urgentne potrebe. Lica koja u tom periodu nužno moraju da budu van mesta stanovanja u obavezi su da o tome ispune sertifikat (preuzima se sa interneta).
- Samo lica koja neizostavno moraju da putuju van mesta stanovanja mogu se tokom noći kretati od svoje kuće do aerodroma ili železničke stanice.
- Okupljanje je dozvoljeno samo licima iz jednog domaćinstva.
- U svim javnim prostorijama obavezni je nošenje maski za lice.
- Prodavnice ili službe koje nude urgentne usluge mogu biti otvorene od 6:00 do 19:00 časova.
- Biće otvorene samo prodavnice neophodnih potrepština (prodavnice prehrambenih proizvoda, uključujući veterinarske prodavnice, optičari, prodavnice stočne hrane, prodajna mesta za štampu, prodavnice sredstava za higijenu, prodavnice telekomunikacionih dobara i usluga, cvećare, prodajna mesta avio, voznih i autobuskih karata).
- Benzinske pumpe i apoteke će raditi 24 sata.
- Ketering službe mogu da pružaju samo usluge obroka za poneti;
- Na Riga Aerodromu mogu se služiti obroci, uz poštovanje epidemioloških mera;
- Usluge u salonima lepote i „velnes“ centrima nisu dozvoljene;
- Obrazovne institucije će produžiti školski raspust do 29. oktobra o.g. Posle tog perioda će samo učenici od 1. do 3. razreda pohađati nastavu, a za sve druge polaznike nastava će biti organizovana na daljinu.
- Sve kulturne i sportske manifestacije se otkazuju do 15. novembra 2021. godine.

- Vlada Letonije savetuje građanima da, bez preke potrebe, ne putuju u inostranstvo, kao i da vode računa o ograničenjima koja su uvedena u drugim zemljama tokom pandemije COVID-19.

- Uslovi za putovanje u Letoniju nisu promenjeni: (https://www.mfa.gov.rs/gradjani/putovanje-u-inostranstvo/covid-19-uslovi-za-putovanje).

15. oktobar 2021. godine

Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIK-a:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIK. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine Tanin,

Primite izraze naše zahvalnosti i na angažmanu i saradnji ostvarenoj tokom Vašeg mandata.

Gospodine predsedniče,

Veliko žaljenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PIS) u Prištini nastavljaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga; da se nastavlja sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini.

Svedoci smo da se svakodnevno, ubrzanim tempom, nižu opasne provokacije Prištine kojima se ozbiljno ugrožava bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji i direktno krše sporazumi i dogovori postignuti u okviru briselskog dijaloga.

Najnoviji nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Kosovske Mitrovice, 13. oktobra, je deveti upad te vrste. Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilje postaju svakodnevica Srba na severu KiM, i to se mora odmah zaustaviti.

U poslednjem napadu vatrenim oružjem i hemijskim sredstvima, korišćenim od strane prištinskih specijalnih snaga, od posledica hemikalija korišćenih u intervenciji preminula je 71-ogodišnja Verica Đelić, ranjeno je 10 nenaoružanih civila, među kojima je i 36-ogodišnji Srećko Sofronijević, ranjen kritično, s leđa iz automatske puške. Na meti pucnjave našla se i tromesečna beba koja je čudom ostala nepovređena.

Lažni izgovor za poslednju unilateralnu akciju, kako ju je nazvao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, bio je borba protiv organizovanog kriminala i šverca. Dame i gospodo, Srbija je snažno protiv organizovanog kriminala i šverca, ali članice SBUN treba da znaju da je jedan ovako važan i opšti globalni cilj, koji delimo svi, cinično iskorišćen za oružani napad na nenaoružane civile, koji je počeo upadom sa automatskim puškama u apoteke u kojima se vitalno značajnim lekovima snabdevaju pacijenti srpske ali i drugih nacionalnosti. Četiri dana pred lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, kako bi na neodgovoran i nehuman način došao do glasova, do kraja motivisan separatističkim ciljevima, aktuelni režim PIS je na lekovima od kojih zavise životi ljudi krenuo da dokaže svoj stav o statusu suprotan Rezoluciji 1244 SBUN.

Samo nekoliko dana pre toga još jedna provokacija od strane Prištine dovela je do opasne krize, kada su pripadnici takozvane jedinice ROSU, naoružani dugim cevima i pojačani oklopnim vozilima, raspoređeni na administrativne prelaze između centralne Srbije i Kosova i Metohije - Brnjak i Jarinje - kako bi uklanjali srpske tablice i zamenjivali ih privremenim, čime je na nasilan način onemogućeno slobodno kretanje građana.

Ovi događaji ne ulaze u izveštajni period najnovijeg Izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIK, ali na njih ovom prilikom moramo da se osvrnemo kako bi svima bilo jasno koliko je situacija na terenu dramatična i koliko ozbiljne mogu biti posledice unilateralnog delovanja Prištine.

Upadi teško naoružanih formacija prištinske policije sastavljenih isključivo od Albanaca na sever Kosova i Metohije, pod različitim izgovorima i motivima, uz korišćenje prekomerne sile, predstavljaju provokacije koje imaju izuzetno opasan potencijal za destabilizaciju ionako osetljive bezbednosne situacije na terenu. Cilj poslednjih upada prištinskih specijalaca na sever pokrajine bio je da se Srbi isprovociraju i dodatno zaplaše demonstracijom sile, a Beograd isprovocira na neku vrstu ishitrene reakcije.

Očigledno je da Priština ovakvim potezima želi da izbriše 10 godina dijaloga, koji je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja. Ove provokacije još jednom potvrđuju da privremene institucije samouprave u Prištini, ne samo da nemaju nameru da sprovedu sve dogovoreno u Briselskom dijalogu, već da je njihov cilj potpuno negiranje dijaloga kao sredstva za rešavanje problema. Na nekredibilnost Prištine i opasno poigravanje vatrom, koje može dovesti do nesagledivih posledica, ne može se efikasno reagovati pozivanjem „obe strane“ na konstruktivnost i uzdržanost, što je već duže vreme manir u javnoj komunikaciji nekih važnih činilaca u međunarodnoj zajednici. Izvor destabilizacije je samo jedan, on ima ime - zove se privremene institucije samouprave u Prištini - i posle događanja od 13. oktobra jasno je da se on može i mora zaustaviti hitnim i odlučnim delovanjem međunarodne zajednice. Sada je sasvim očigledno da se više ne radi o sporadičnim i izolovanim provokacijama Prištine, već da je reč o organizovanoj kampanji etnički motivisanog nasilja i diskriminacije protiv Srba.

Izražavamo zabrinutost i zbog najnovijeg uvođenja taksi Prištine na pojedine proizvode iz centralne Srbije, koje je obznanjeno 8. oktobra. Podsećamo da je jednostrana odluka Prištine da uvede carine na proizvode iz centralne Srbije u novembru 2018. godine za posledicu imala de fakto potpunu trgovinsku blokadu i dugotrajan zastoj u dijalogu Beograda i Prištine. Nasuprot Prištini, koja uporno jednostranim aktima nastoji da uspostavi barijere prema centralnoj Srbiji, Beograd uporno i dosledno radi na liberalizaciji protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, što je osnovna intencija naše inicijative „Otvoreni Balkan“.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

U periodu od marta do septembra ove godine, na koji se odnosi najnoviji Izveštaj, izvršeno je blizu 100 etnički motivisanih napada na Srbe, njihovu privatnu imovinu, objekte verske i kulturne baštine. Povećanje učestalosti napada praćeno je jačanjem intenziteta etnički motivisanog nasilja, na čijoj meti su sve češće deca, stari, žene, malobrojni povratnici, kao i hramovi i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve.

Time se sistematično pojačava sveprisutan osećaj nesigurnosti preostalih Srba, ali i odvraćaju potencijalni povratnici, kojima se zapravo poručuje da lokalne albanske zajednice nekažnjeno mogu da ih napadaju i onemogućavaju im da se vrate da žive u sopstvenim kućama.

Najupečatljiviji primer položaja Srba na Kosovu i Metohiji jeste slučaj raseljenog lica Dragice Gašić, koja se početkom juna ponovo uselila u svoj stan u opštini Đakovica. U tom gradu – koji lokalni Albanci sa ponosom zovu mestom zabranjenim za Srbe – gospođa Gašić se po povratku najpre suočila sa fizičkim i verbalnim nasrtajima sugrađana albanske nacionalnosti. Umesto zaštite, ta teško bolesna žena je potom postala žrtva i institucionalnog progona, koji su nad njom pokrenuli organi lokalne samouprave i policije. Pošto se u ovom slučaju radi o osobi koja je prvi i jedini srpski povratnik u Đakovici nakon više od dvadeset godina, za očekivati je bilo da će u tom trenutku u zaštitu njenih prava stati barem organizacije civilnog društva. Međutim, postupcima usmerenim na progon gospođe Gašić ubrzo potom su se priključile i NVO iz Đakovice, među kojima i one koje od međunarodnih donatora dobijaju sredstva za projekte povezane sa jačanjem demokratije i vladavine prava.

Moram da pomenem i najnoviji napad na kuću jedine preostale Srpkinje u centru Peći, profesorke u penziji Rumene Ljubić, kojoj su 13. oktobra, dva puta u samo 24 sata, kamenovani prozori.

Dragičina i Rumenina sudbina je zastrašujuća slika stvarnog stanja ljudskih prava, koja na KiM čeka gotovo svakog od preko 200.000 raseljenih Srba i nealbanaca – pod uslovom da skupe hrabrosti da se posle više od dvadeset godina vrate svojim domovima u Pokrajini. Ponovo podsećam da je od 1999. godine održivi povratak na Kosovo i Metohiju ostvarilo tek oko 1,9% interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca.

Otuda verujem da će opisana podstaći članice Saveta bezbednosti i međunarodno prisustvo na terenu da pitanju povratka raseljenih, koje je važan deo mandata UNMIK, predviđenog Rezolucijom SB UN 1244, ubuduće posvete prioritetnu pažnju.

Zbog toga posebno zahvaljujem generalnom sekretaru što ovo izuzetno važno pitanje ipak održava u fokusu i što je u okviru zaključaka svog Izveštaja ponovo apelovao na stvaranje uslova za održiv povratak interno raseljenih lica i održivu reintegraciju povratnika.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Srpski srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji – među kojima su i spomenici koji su zbog izuzetne vrednosti, ali i konstantne ugroženosti, na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti – još uvek spadaju u najugroženije kulturno nasleđe u Evropi.

Podsećam da se na prostoru Kosova i Metohije nalazi preko 1.300 srpskih crkava i manastira. Napadi na srpsku kulturnu i versku baštinu istovremeno su napadi i na identitet Srba u Pokrajini i direktno utiču na njihov osećaj sigurnosti.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini je i slučaj manastira Visoki Dečani. Manastir, koji je od 2000. godine više puta bio meta napada i granatiranja, i danas zbog ugroženosti obezbeđuju snage KFOR-a. Suočen je sa nizom neprijateljskih delovanja, pri čemu počinioce ne odvraća ni činjenica da je reč o dobru svetske baštine. Uprkos čestim deklarativnim navodima, čak ni odluka takozvanog „ustavnog suda“ PIS u Prištini doneta pre pet godina o potvrdi vlasništva manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje. Pozdravljamo ocenu generalnog sekretara UN po ovom pitanju.

Poštovani gospodine predsedniče,

Republika Srbija ostaje posvećena iznalaženju kompromisnog političkog rešenja, kao što je predviđeno Rezolucijom 1244, koje će obezbediti trajni mir i stabilnost. Čvrsto smo uvereni da su dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja.

Kao država posvećena poštovanju međunarodnog prava i članica Ujedinjenih nacija, Srbija se protivi svakom pokušaju uspostavljanja veštačke ravnoteže između strana u dijalogu, kao i relativizaciji odgovornosti za jednostrane akte.

Sa zabrinutošću konstatujemo da ni više od osam godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije pokrenuto osnivanje Zajednice srpskih opština, iako je Beograd ispunio sve svoje obaveze iz tog sporazuma.

Brojni su i redovni primeri kršenja ili opstrukcije od strane Prištine dogovora postignutih u okviru dijaloga, u oblastima energetike, pravosuđa, slobode kretanja i poseta zvaničnika.

Jedan od takvih primera je i presuda kojom se Ivan Todosijević osuđuje na dve godine zatvora, a na koju se ukazuje i u Izveštaju generalnog sekretara. Direktno je prekršen Briselski sporazum, što su konstatovali i predstavnici Evropske unije. Ovim postupkom Priština je nanela nesagledivu štetu procesu pomirenja na Kosovu i Metohiji.

Uprkos tome što je i iz Evropske komisije stiglo tumačenje da je reč o kršenju Briselskog sporazuma, jer Todosijeviću je presudu morao da izrekne panel u kojem većinu čine sudije srpske nacionalnosti, Priština i dalje ne preduzima ništa tim povodom.

Priština je nastavila i sa praksom zabrane ulaska srpskim zvaničnicima na teritoriju AP KiM.

Smatramo da je važno da međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, kao garant sporazuma, čvrsto insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištini pristupe implementaciji svih postignutih dogovora.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Kao i do sada Republika Srbija ostaje u punoj meri posvećena rešavanju pitanja nestalih, što potvrđuje i kroz punu saradnju sa relevantnim međunarodnim mehanizmima, kao i učešćem u radu Radne grupe za nestale. Očekujemo da i predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini ispune svoje obaveze.

Imajući u vidu sve o čemu sam govorio, smatramo da je međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 i dalje neophodno. Pored UNMIK, važno je i prisustvo KFOR kao glavnog garanta bezbednosti i EULEKS zbog angažmana u oblasti vladavine prava. Želim još jednom da naglasim da Srbija pruža punu podršku poštovanju međunarodnog prava, sveobuhvatnom ispunjavanju rezolucije SB UN 1244 i aktivnostima UNMIK u nesmanjenom obimu i sa adekvatnim finansijskim sredstvima, kako bi Misija ispunila mandat koji joj je poveren Rezolucijom.

Hvaла.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković danas je, na zatvaranju komemorativnog skupa Pokreta nesvrstanih, zahvalio svim učesnicima što su došli u Beograd, mesto rođenja tog pokreta i poručio im da u Beogradu treba da se osećaju kao svoje kuće.
Ministar Selaković je poručio da su nas učesnici konferencije svojim dolaskom učinili ponosnim, a da je lično osetio energiju skupa, dobru volju i poziv na akciju.
“Hvala što ste došli u Beograd, što ste doprineli nečemu što pokazuje da je ovo jači deo čovečanstva, jer mi smo nacije koje smo slobodoljubive, mi poštujemo vrednosti koje su definisane u Povelji UN i posvećeni smo principama iz Bandunga i Beogradske deklaraciji od pre 60 godina”, rekao je ministar Selaković.
Šef srpske diplomatije je posebno zahvalio ministru inostranih poslova Azerbejdžana Džejhunu Bajramovu, sa kojim je zajedno radio na organizovanju skupa PNZ povodom 60. godišnjice prve konferencije tog pokreta, koja je takođe održana u Beogradu.
“Pokazali smo solidarnost, to je ono što nam treba sve više i mnogo više i da nas povezuje u budućnosti. Hvala što ste došli u Beograd, ovo je vaš dom. Beograd je mesto rađanja pokreta i to je nešto što će ostati večno”, poručio je ministar Selaković.

Beograd, 11. oktobar 2021.
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić sastala se danas sa predsednikom 76. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Abdula Šahidom.
Šahid je na početku sastanka pohvalio aktivnosti Srbije u vezi sa donacijom vakcina protiv koronavirusa zemljama u regionu, kao i afričkim zemljama, što smatra izuzetnim činom tolerancije i solidarnosti.
Brnabić je naglasila da Republika Srbija sa Ujedinjenim nacijama ima izvanrednu saradnju, koja se iz godine u godinu unapređuje.
Sagovornici su istakli da je Generalna debata u Skupštini UN, održana u Njujorku prošlog meseca, na kojoj je premijerka učestvovala, bila sjajna prilika za to da čitav svet čuje izazove sa kojima se pojedine zemlje širom sveta suočavaju.
Obe strane su se saglasile da su posebno goruća pitanja u svetu u ovom momentu klimatske promene i borba protiv pandemije koronavirusa, sa akcentom na ravnopravnu raspodelu vakcina svim zemljama sveta.
Šahid je istakao da je jedan od prioriteta UN tokom zasedanja, kojem on predsedava, osnaživanje devojčica i žena u cilju dostizanja potpune ravnopravnosti sa muškarcima u čitavom svetu.
Obe strane su se saglasile sa tim da je Srbija sjajan primer, s obzirom na to da se na čelu deset ministarstava nalaze žene i da blizu 40 procenata narodnih poslanika čine žene.
Šahid je podelio sa premijerkom Brnabić zadovoljstvo organizacijom Samita nesvrstanih zemalja i pohvalio ideju za održavanjem ovakvog događaja.
Predsednica Vlade je iskazala zahvalnost Šahidu na prisustvu u Beogradu i istakla da se nada da ovo nije poslednji put da je u poseti našoj zemlji.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas na Sastanku na visokom nivou, posvećenom obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, i tom prilikom istakao da je ovo jedinstvena prilika da se razgovara o svim pitanjima od zajedničkog interesa, kao i da se grade novi mostovi prijatenjstva i saradnje.

"Dragi prijatelji, dobro došli kući! Beograd je bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi dušu mira. Osnovna ideja, oko koje su se naši prethodnici okupili kada su osnovali ovaj pokret, jeste mir", rekao je predsednik Vučić u svom obraćanju, u svojstvu ko-domaćina Komemorativnog skupa, i dodao da je mir osnova razvoja političke, kulturne i privredne saradnje. On je zahvalio šefovima delegacija na prisustvu i tome što su ukazali izuzetnu čast Srbiji, kao domaćinu.

"Velika mi je privilegija i čast da smo se danas svi okupili u Beogradu, gde ćete se, nadam se, u narednim danima, osećati kao kod kuće.", uputio je reči pozdrava predsednik Vučić i naglasio da je uveren da je svet dijaloga, mira i kompromisa dostižan i moguć. On je poručio učesnicima da je ovo izuzetna prilika da se razgovara o budućnosti i da je međunarodna saradnja jedini put ka sveukupnom blagostanju i prosperitetu celog čovečanstva.

"Uprkos brojnim usponima i padovima, istorija Pokreta nesvrstanih zemalja je, uveren sam, uspešna priča", kazao je predsednik Vučić i istakao da Agenda 2030 Ujedinjenih nacija ističe i promoviše tri velika cilja – mir i bezbednost, razvoj i ljudska prava.

"Imajući u vidu pomenutu agendu, UN su uspostavile Međunarodni dan multilateralizma i diplomatije za mir, a 24. aprila 2019. godine smo prvi put proslavili taj dan. Srbija, kao pravni naslednik Jugoslavije, zemlje osnivača UN i Pokreta nesvrstanih zemalja, ponosni je promoter politike multilateralizma i poštovanja međunarodnih pravnih normi", ukazao je predsednik Vučić i dodao da je uveren da Beograd, kao viševekovni simbol raskrsnica civilizacija, tačka kontakta i susreta između Istoka i Zapada, gde se različite civilizacije, kulture i religije oduvek susreću, može da podstakne na dijalog i izgradnju novih mostova saradnje.

Predsednik Vučić je naveo da je želja da se ovim događajem oda počast prvoj konferenciji Nesvrstanih u Beogradu, koja je održana 1961. godine, u vreme blokovskih podela, a koja je dala veliki istorijski značaj stvaranju različite vizije sveta.

"Ta vizija je zasnovana na uzajamnoj saradnji i poštovanju država i naroda i nije bilo mesta u njoj za dominaciju jedne države nad drugima. Nadam se, međutim, da nećemo samo da razgovaramo o prošlosti, već i o budućnosti koju želimo zajedno da izgradimo, jer sam uveren da svet dijaloga, kompromisa i svet mira i dalje jeste moguć i dostižan", rekao je predsednik Vučić i podsetio da je veliki broj lidera 1961. godine, u vreme globalnih previranja i nesigurnosti, imao hrabrosti da artikuliše alternativni put u tadašnjem bipolarnom svetu, uprkos činjenici da se Pokret tada sastojao od država različitih identiteta, kultura, religija i političkih i ekonomskih sistema.

"Ne bi trebalo da zaboravimo suštinsku ulogu koju je Pokret odigrao u očuvanju mira i bezbednosti u svetu i procesu dekolonizacije koji je promovisao jednak društveni i ekonomski razvoj svih zemalja", podvukao je predsednik Vučić.

"Budućnost jednakih, gde se ista prava primenjuju na sve, to je pravac kojim je ovaj Pokret krenuo od početka, to je ideja kojoj većina zemalja u svetu i danas stremi. To što ovo zagovaramo, nije samo pitanje interesa svake pojedinačne zemlje, već jedan od najvećih civilizacijskih koraka napred, koji ovaj svet mora da preduzme ukoliko želi da preživi kao svet, a ne kao neka vrsta kampa u kojem nema mesta za sve, čije ključeve drže samo oni koji su bogati, a oni koji pristanu da budu eksploatisani, biće oslobođeni", istakao je predsednik Vučić i dodao da pravo da se odluči o sopstvenoj sudbini nije greh, već da je to pravo koje treba da pripada svima, bez obzira na njihovu veličinu i bogatstvo, snagu ili moć kojom raspolažu.

"Smatram da ćemo se saglasiti da je današnji svet na mnoge načine različit od onoga iz 1961. godine. Globalizacija, povećana međuzavisnost i razvoj novih tehnologija bez sumnje su učinili planetu manjom, ali takođe su uticali i na našu svakodnevicu. Istovremeno, nije samo reč o broju izazova sa kojima se suočavamo, koji takođe ne znaju za granice, već je priroda svega toga daleko složenija. Zbog toga je danas, možda više nego ikada pre, neophodno da radimo na jačanju multilateralizma i multilateralnog svetskog poretka", naveo je predsednik Vučić i naglasio da nas svaki novi izazov podseća da nijedna država nije izolovana i samodovoljno ostrvo, te da su saradnja i solidarnost jedini put ka individualnom i kolektivnom prosperitetu

"Mislim da je ovo osnova na kojoj su članice Pokreta stajale ujedinjeno uprkos svojim razlikama. Pokret nesvrstanih zemalja je bio i uvek ostaje simbol slobodoljubivog dela sveta koji je spreman da se bori za svoju nezavisnost, autonomiju i suverenitet i duboko sam uveren da bi trebalo da nastavi da se bori za ove ciljeve, zato što je to nešto za šta se treba boriti", kazao je predsednik Vučić i poručio okupljenima da Srbija zna koliko je ta borba teška.

"Od svih naših borbi, najbolnija je ona usmerena ka očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta, to jest, rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Boreći se za svoj suverenitet i teritorijalni intergitet, Srbija istovremeno brani univerzalne principe Povelje UN i međunarodnog prava, ali i neke od ključnih principa na kojima je osnovan Pokret nesvrstanih zemalja", zaključio je predsednik Vučić i posebno naglasio da Srbija, uprkos svim izazovima, snažno ostaje posvećena pronalaženju kompromisnog rešenja koje bi zagarantovalo trajni mir i stabilnost.

Beograd,
11. oktobar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković priredio je u Beogradu svečanu večeru za ministre učesnike komemorativnog skupa posvećenog 60. godišnjici prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja.
Večeri prisustvuje više od 30 stranih zvanica, šefova delegacija u rangu ministra, kao i više ministara Vlade Srbije.
Selaković je, pozdravljajući zvanice, poželeo stranim delegacijama dobrodošlicu u rodno mesto Pokreta nesvrstanih.
„Iako svet nije isti kao pre šest decenija, iste su vrednosti koje delimo i želja da odamo počast slavnim trenucima naše zajedničke istorije“, rekao je Selaković, koji je gostima i njihovim državama i narodima poželeo zdravlje, sreću i mudrost u vremenima kada svet biva izložen rastućim izazovima.
„Nadam se da ćemo, na temeljima prijateljstva, saradnje i na vrednostima oličenim u Pokretu nesvrstanih, uspeti da zajednički pobedimo sve nedaće pred nama“, kazao je Selaković.
Šef srpske diplomatije je gostima poželeo ugodan i plodotvoran boravak u Beogradu i izrazio nadu da će oni koji su prvi put u Srbiji poneti odavde najlepše uspomene i utiske.
Ministar Selaković je uoči večere, koja je organizovana u zgradi Geozavoda, goste upoznao sa projektom Beograd na vodi, koji je, kako je rekao, novo lice i motor razvoja naše prestonice.
Večeri su, osim ministra Selakovića, prisustvovali ministri Maja Gojković, Aleksandar Vulin, Jadranka Joksimović, Tatjana Matić, Tomislav Momirović, Branko Ružić, Vanja Udovičić i Branislav Nedimović.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je danas, 10. oktobra 2021. da je sve spremno za održavanje konferencije u Beogradu povodom 60. godišnjice osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja, koji će biti jedan od najvećih ovogodišnjih skupova tog tipa u Evropi i svetu.
Ministar Selaković je, gostujući na Radio-televiziji Srbije, rekao da će i ovoga puta Srbija i Beograd pokazati da su dobri domaćini.
„Ugostićemo prijatelje i braću iz 105 država sa njihovim delegacijama i 11 međunarodnih organizacija. Na samom događaju će biti prisutno 555 ljudi. Više od 6.500 ljudi  uključeno je u organizaciju konferencije“, naveo je Selaković.
Više od 10 delegacija, kako je kazao, već su došle u Beograd, a tokom današnjeg dana očekuje se dolazak najvećeg broja delegacija.
„Uveren sam da će ono zbog čega je Beograd pre 60 godina postao svet biti posvedečeno u narednim danima“, naglasio je šef srpske diplomatije.
Na pitanje o važnosti dolaska ministra spoljnih poslova Ruske Federacije Sergeja Lavrova na konferenciju, ministar Selaković je rekao da će Lavrov biti jedan od učesnika, da je Rusija u statusu posmatrača u okviru Pokreta nesvrstanih zemalja, u istom statusu kao Srbija, i da njegov dolazak daje posebnu notu skupu.
„Njegov dolazak, imajući u vidu njegov gust raspored, za nas znači mnogo. Ministar Lavrov je doajen svetske diplomatije i njegovo ime dodatno ojačava karakter i nivo skupa“, naveo je ministar Selaković.
Šef srpske diplomatije je rekao da će sigurno mnoge njegove kolege tražiti da se sastanu sa Lavrovom, s obzirom na krizu u kojoj se nalazi Evropa i svet kada je u pitanju energetika.
Ministar Selaković je najavio da će predsednik Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić i on imati danas prve bilateralne sastanke sa zvaničnicima država članica PNZ, a koji će trajati sve vreme konferencije.
Organizacija skupa, naveo je ministar Selaković, u uslovima pandemije je potvrda međunarodnog ugleda naše države.
„Srbija je na svim meridijanima prepoznata kao država čistog lica i obraza, kao država koja vraća stari ugled, jedna od najbrže rastućih ekonomija i neko sa kim hoće da sarađuju sa svih strana sveta“, rekao je ministar Selaković.
Šef srpske diplomatije je kazao da će se danas sastati sa ministrima spoljnih poslova Kambodže, Iraka, Sudana, Nepala i Indonezije i da su svi oni dolaskom u Beograd pokazali poštovanje prema Srbiji, njenom predsedniku i srpskoj  diplomatiji.
„Šalje se poruka da je Srbija u stanju ove godine da okupi 116 delegacija, 43 ministra spoljnih poslova. To u Evropi nije uspeo niko, to je jedna velika potvrda politici našeg državnog rukovodstva. To jeste i potvrda onoga što je osvežavanje i oživljavanje onih vrednosti na kojima je sazdan Pokret nesvrstanih zemalja“, rekao je ministar Selaković.
Šef srpske diplomatije je naglasio da je važno da Srbija održi status posmatrača u Pokretu, jer je on u proteklih šest decenija postao deo našeg indentiteta na međunarodnoj političkoj sceni.
Ministar Selaković je rekao da je Beograd mesto rođenja PNZ i da je nekadašnji predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito dao ključni doprinos njegovom osnivanju, kao i da je to nešto što se pominje na sastanku sa svakim zvaničnikom države članice Pokreta.
„Na spoljnopolitičkom planu, Tito je bio pravi genije 20. veka, to može da se potvrdi prilikom svakog susreta. Taj ugled je još živ“, rekao je ministar Selaković i naglasio da je u Pokretu ogroman broj naših prijatelja i da je glas njihovih zemalja u međunarodnoj zajednici podjednako važan i da se računa kao i glas velikih i moćnih.
Kako je istakao ministar Selaković, u Pokretu nesvrstanih zemalja prepoznati smo kao ugledna, nezavisna i suverena zemlja sa kojom žele da sarađuju, a najveći broj naših nesvrstanih prijatelja nije priznao jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. „Kosova“.

04. oktobar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas akreditivna pisma novoimenovane ambasadorke Kraljevine Švedske Anike Ben David i poželeo joj dobrodošlicu i uspeh u negovanju odnosa dveju zemalja.

Predsednik Vučić je izrazio zadovoljstvo što će, na poziv švedskog premijera Levena, učestvovati na Međunarodnom forumu o sećanju na Holokaust i borbi protiv antisemitizma u Malmeu, sa nadom da će tada imati priliku da sa švedskim zvaničnicima razgovara i o bilateralnim odnosima.

Predsednik Vučić i ambasadorka Ben David su se saglasili da dvema zemljama prioritet treba da bude jačanje političkog dijaloga i različitih oblika saradnje, s posebnim naglaskom na ekonomske odnose. Predsednik Vučić je izrazio nadu da bi u budućnosti moglo da dođe do povećanja investicija švedskih kompanija u srpsku privredu.

Predsednik Vučić je zahvalio za spremnost Švedske da podrži evropski put Srbije. Ambasadorka Ben David je, s tim u vezi, istakla da njena zemlja podržava proširenje EU, kao i to da je spremna da podeli iskustva neophodna za reforme u različitim oblastima, neophodnim na evropskom putu. Ona je takođe naglasila da je Švedska prvi donator Srbije za reforme u oblasti zaštite životne sredine.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

30. septembar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prisustvovali su danas ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac na međunarodnom železničkom Koridoru 10, kao i potpisivanju Ugovora između Javnog preduzeća Koridori Srbije i Konzorcijuma STRABAG AG i STRABAG d.o.o. Beograd o izgradnji prve faze Auto-puta mira na deonici Merošina – Merošina 1.

„U Donjem Međurovu gradi se pruga od 23 km, koju će 75 odsto da finansira Evropska unija. To je za nas ogroman novac, veliki podstrek i poštovanje. Ova pruga i put za nas su važni, za Evropu su važni. Dugujem ogromnu zahvalnost gospođi Fon der Lajen što je danas došla u Niš, koji nama postaje centar, središte svih balkanskih koridora, postaje balkanska raskrsnica“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je Srbija u potpunosti posvećena implementaciji do sada potpisanih sporazuma čiji je pokrovitelj EU.

„Daćemo sve od sebe ne samo da očuvamo mir, nego da postignemo još sporazuma koji će značiti sigurnost svih na Balkanu i bolji život i ekonomiju za sve nas. Znamo šta je naš posao. Koliko možemo, imajući u vidu teškoće zbog odnosa sa Prištinom, mi ćemo da činimo sve da napredujemo na evropskom putu“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio predsednici Evropske komisije na lepim rečima i želji da Srbiju vidi u EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je danas da je Srbija već prevalila dug put ka članstvu u EU, da je zabeležila neverovatan napredak i zalaganje poslednjih godina i unapredila uslove u različitim sektorima. Ona je poručila da snažno podržava evropske integracije Srbije.

„Ovo je veoma poseban momenat. Potpisivanje ovog ugovora je simbol naše sjajne saradnje i projekata povezivanja kroz koje zajednički gradimo našu evropsku budućnost, zato što je bolja budućnost Srbije u Evropskoj uniji. Koridor povezuje Srbiju sa Austrijom i Grčkom i zaista je pokretač privrede. Ovo je pokretač za privredu Srbije, investicije, ekonomski plan koji već funkcioniše u Srbiji“, rekla je predsednica Evropske komisije.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: Dimitrije Gol

24. septembar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Njujorku sa ministrom inostranih poslova Letonije Edgarsom Rinkevičsom.

Ministri su razmenili iskustva dveju zemalja u borbi protiv pandemije virusa korona i nastojanjima da se ekonomija što pre vrati u normalne tokove.

Selaković je konstatovao da je saradnja naših zemalja dobra i da postoji obostrani interes Srbije i Letonije za intenziviranje ekonomskih odnosa, koji su u ovome trenutku na nivou ispod objektivnih mogućnosti dveju privreda.  

Ministar Selaković je sagovornika informisao o reformskim procesima u Srbiji, kao i sa ekonomskim rezultatima u proteklih sedam godina, naglasivši da je naša zemlja postigla veliki napredak na polju vladavine prava, za koji očekujemo da će biti prepoznat i valorizovan. 

Šef srpske diplomatije izrazio je očekivanje da će Letonija imati objektivan stav kada je reč o vrednovanju reformskih procesa u Srbiji i da će pružati podršku Srbiji u ostvarivanju ključnog strateškog cilja, a to je punopravno članstvo u EU.

Osvrćući se na pitanje Kosova i Metohije, Selaković je rekao da se, i pored razlike u stavovima, nada da će Letonija, kao država koja je dosledan borac za vladavinu prava i stabilnost u Evropi, podržavati proces traženja mirnog i kompromisnog rešenja u dijalogu Beograda i Prištine.

Selaković je sagovornika upoznao sa najnovijim pokušajem Prištine da destabilizuje situaciju na terenu, kao i sa činjenicom da sadašnja vlada privremenih institucija samouprave javno odbija da sprovede dogovore postignute u briselskom dijalogu uz posredovanje EU.

Sagovornici su razgovarali o saradnji u multilateralnim organizacijama i saglasili se da treba da se nastave političke konsultacije ministarstava spoljnih poslova.

26. septembar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Kosova i Metohije.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.

„Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Kosova i Metohije koje sprovodi Priština i svi u međunarodnoj zajednici „gromoglasno ćute“, naglasio je predsednik Srbije. „Ipak, svi su iznenada zabrinuti kada na teritoriji centralne Srbije ugledaju srpske helikoptere i avione, jer valjda ne bi trebalo da postoje, ili ne bi smeli da polete dok im Kurti ili neko iz međunarodne zajednice to ne odobri“, ističe predsednik Vučić.

Srbija poštuje sve međunarodne sporazume koje je potpisala, Srbija će se uvek ponašati odgovorno i ozbiljno, ali Srbija i dalje pita kad kreće formiranje ZSO i kada će Kurtijeve oklopne jedinice biti povučene sa severa Kosova i Metohije.

Na kraju, uz zahvalnost generalnom sekretaru Stoltenbergu na korektnom odnosu i želji da sasluša srpsku stranu, predsednik Vučić je postavio pitanje koju je to normu i međunarodni propis Srbija prekršila? Danas, juče ili bilo kada?

Dvojica sagovornika dogovorili su da ostanu u stalnom kontaktu zbog neophodnosti očuvanja mira i stabilnosti u celom regionu.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

25. septembar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Njujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Kosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na KiM.

Sumirajući rezultate posete Njujorku u okviru zasedanja Generalne skupštine UN, ministar Selaković je rekao da je jedan od poslednjih sastanaka bio sa ministrom Lavrovom, što je bio treći njihov susret u poslednjih devet meseci.

Šef srpske diplomatije kaže da je naravno iskoristio i tu priliku da upozna ministra Lavrova sa poslednjim dešavanjima na severu Kosova i Metohije, sa situcijom u dijalogu Beograda i Prištine i sa vrlo jasnim i nedvosmislenim stavom predsednika Aleksandra Vučića po pitanju nastavka dijaloga i daljih dešavanja na KiM.

„Govorili smo o principijelnoj podršci Ruske Federacije koja je stalno prisutna ne samo u Moskvi, Beogradu, na terenu, nego i ovde na Ist riveru, od strane delegacije Ruske Federacije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN. Naravno da ćemo tu vrstu dijaloga nastaviti i dalje da održavamo. Ono što je ministar Lavrov rekao jeste da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije i dalje kada su u pitanju naši interesi na KiM“, naglasio je ministar Selaković.

Naveo je da je u Njujorku imao prilike da održi 33 sastanka, od čega 28 sa ministrima spoljnih poslova, koje je upoznao i sa aktuelnostima vezanim za poslednja dešavanja na Kosovu i Metohiji, ali i o našoj principijelnoj poziciji po pitanju poštovanja međunarodnog javnog prava, teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Ministar Selaković je rekao da su njegove kolege na sastancima pozdravile ozbiljan i fantastičan uspeh Srbije u konsolidovanju ekonomske scene i u transformisanju onoga što je pre sedam godina bilo ivica ambisa i ekonomske propasti do najbrže rastuće ekonomije u Evropi, što Srbija jeste u poslednje dve godine.

Preneo je da je većina sagovornika podržala naše reforme i iskazala veliko poštovanje prema onome što su predsednik Aleksandar Vučić i Srbija uradili u prethodnom periodu.

Mnogi su, kaže šef srpske diplomatije, iskazali veliko interesovanje za način na koji je Srbija organizovala borbu protiv Kovida-19.

„Bilo je pravo zadovoljstvo i ponos predstavljati Republiku Srbiju na svim tim sastancima. Veliki broj kolega je potvrdio dolazak u Beograd na Konferenciju 11. i 12 oktobra koja je posvećena 60. godišnjici osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja“, rekao je ministar Selaković.

Naglasio je da to govori ne samo o tome koliko im je stalo da dođu u Beograd na konferenciju, nego i da vide i posvedoče tu Srbiju koja se posle nekoliko decenija pokušaja da se izbori sa različitim izazovima ponovo podiže na noge, ekonomski je konsolidovana i okrenuta ka tradicionalnim prijateljima.

„To je velika stvar i naša zemlja će sigurno tokom oktobra biti jedna od tačaka na zemljaskoj kugli koja će biti najznačajnija za multilaterizam, za saradnju među državama koje dele iste vrednosti, one vrednosti koje su upisane u Povelji UN, a koje se zasnivaju na promociji i  borbi za mir, ravnopravnost, poštovanje  međunarodnog javnog prava i prava svake države da u skladu sa željama svoga stanovništva traži svoj put ka sreći i boljem i uređenijem društvu“, rekao je ministar Selaković.

Naveo je da će u Beograd na konferenciju povodom godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja doći i ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov, te naglasio da sa Azerbejdžanom imamo stratešku saradnju i učestale kontakte.

„Dogovorili smo se da nakon konferencije u Beogradu što pre realizujemo njegovu bilateralnu posetu Srbiji“, rekao je ministar Selaković.

Preneo je da je dogovoreno da se saradnja intenzivira i da se finalizuju oni dogovori koji treba da budu potpisani, a nakon toga realizovani kada dođe do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.

Ministar Selaković kaže da je Ministarstvo spoljnih poslova nedavno dobilo i svoj sektor za ekonomsku diplomatiju, od koga su velika očekivanja, a jedan od zadataka je i produbljivanje saradnje sa Azerbejdžanom.

25. septembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbiljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Kosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu.

Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.

Govor premijerke prenosimo u celini:

G. Predsedniče,

G. Generalni sekretaru,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Velika mi je čast da vam se danas obratim u ime građana Republike Srbije.

Uvažene Ekselencije, g. Abdula Šahid, g. Volkan Bozkir i g. Antonio Gutereš, želim da vam zahvalim na aktivnom angažovanju, posvećenosti i liderstvu koje pokazujete tokom ovih teških vremena za Ujedinjene Nacije i celokupno čovečanstvo.

Srbija deli vaše ubeđenje i u potpunosti smo opredeljeni da pružamo podršku vašim naporima.

Ove se godine sastajemo u odlučujućem trenutku u našoj istoriji.

Kovid-19 je uzdrmao naše temelje do srži.

Istovremeno, sve više smo svedoci i osećamo efekte promene klime.

I, konačno, vidimo značajna pomeranja u globalnim partnerstvima i savezima, trgovinske ratove između tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenosti i slobodnog tržišta i sveukupnu neizvesnost koja je bez presedana.

Neki od problema koji pritiskaju i koji su krajnje emotivni, koje mi imamo lokalno, na Balkanu, još uvek su nerešeni i dok mi pokušavamo – a Srbija je posebno ovome posvećena – da promenimo budućnost zajedničkim radom i stvaranjem saveza, kroz inicijative kao što su Berlinski proces ili Otvoren Balkan, drugi pokušavaju da naruše ove procese i umesto da se fokusiraju na budućnost, žele da ponovo stvore prošlost – bez obzira kolika bi cena toga mogla biti.

Ali, dozvolite da krenem sa temom Kovida:

Pandemija Kovid-19 je iznela na videlo kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravljanja. Zapretila je da izbriše progres mnogih naroda postignut zadnjih godina.

Dovela je narode na raskrsnicu između izolacije i saradnje, između panike i nade, između haosa i reda.

Pandemija je dovela u pitanje neke od osnovnih principa otvorenog i kooperativnog međunarodnog poretka.

Globalne razmene, međunarodna komunikacija, prekogranična trgovina, svi su oni zabeleželi ogroman pad.

Policijski čas, ograničenja slobode i zaključavanja čitavih društava stvorili su neizvesnost u mnogim segmentima individualnih života naših građana ili – isto tako – naše sopstveno individualno viđenje onoga šta sloboda u današnjem svetu uopšte znači.

Kada se radi o Srbiji, ova pandemija je zapretila da uruši sve što smo radili i što radimo proteklih 7 godina, da uništi sve rezultate i dostignuća teških reformi koje smo počeli u 2014. godini, i da nas ponovo baci u vremena visoke stope nezaposlenosti, rastućeg javnog duga, deficita koji se nije mogao kontrolisati i sveukupnog očaja.

Umnogome, kao i u bilo kojoj drugoj zemlji, Kovid-19 je isprobao žilavost naših naroda i, ovog puta, za razliku od vremena globalne finansijske krize – koja je bila mnogo ograničenija u obuhvatu i neuporediva sa pandemijom Kovid-19 u smislu posledica – Srbija se držala snažno.

Reforme koje smo preduzele u vreme pre Kovid-19 učinile su nas da budemo otporniji nego ikada ranije.

Fiskalna konsolidacija, budžetski suficit koji smo imali, efikasno i predvidivo investiciono okruženje postali su životna linija koja nas je spasla od recesije za vreme pandemije i koja nam je obezbedila da smo mogli da pružimo podršku našim građanima i našoj privredi tokom ovih najtežih vremena.

Uprkos efektima krize, Srbija je uspela da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost. U 2020. godini smo zabeležili pad BDP od samo 0.9 odsto – što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi. Naš javni dug je ostao ispod 60 odsto od našeg BDP, prosečna zarada je nastavila da raste za skoro 10 odsto, dok je uprkos pandemiji broj zaposlenih porastao za preko 3 odsto.

Oporavak je u ovoj godini snažniji od očekivanog – rast našeg BDP će biti približno 7 odsto, a možda čak i veći.

Pre pandemije smo otvorili naše granice ulaganju, tehnologiji i idejama, i uspeli smo da stvorimo mirno i stabilno okruženje koje nam je omogućilo da sprovodimo brzu domaću transformaciju, čiji je temelj ekonomija zasnovana na inovacijama i znanju.

Inovativna napredovanja koja smo učinili omogućila su nam da diverzifikujemo svoje sposobnosti kada nas je pogodio virus – preko e-Uprave, onlajn obrazovanja i digitalnih udžbenika ili centralnog softver sistema za uspešno uvođenje vakcinacije.

Mnogo smo uložili u zdravstvenu infrastrukturu i osnažili zdravstveni sistem da bismo odgovorili na tekuću krizu, večno zahvalni zdravstvenim radnicima za njihovu požrtvovanu borbu.

Naša odluka da ostavimo geopolitiku po strani, a da u centar naših mera stavimo ljude, jeste razlog zbog koga smo mogli da nabavimo vakcine brže od većine drugih zemalja.

Nismo vršili diskriminaciju između proizvođača, nismo marili da li su vakcine sa istoka ili zapada, već smo izabrali da pregovaramo sa svim proizvođačima vakcina za koje su regulatorni organi smatrali da su bezbedne. Ova otvorenost nam je pružila mogućnost da kupujemo vakcine iz celog sveta, dajući našim građanima jedinstvenu slobodu da biraju vakcinu koju prvenstveno žele.

Ekselencije,

Srbija veruje u solidarnost između naroda, multilateralizam i u pružanje pomoći drugima kada im je potrebna.

Od početka ove godine sprovodimo misiju za koju smo se opredelili – podrška našim susedima, kao i svima kojima je to potrebno, sa vakcinama protiv Kovid-19, a dozvolili smo i stranim državljanima da dođu u Srbiju da prime vakcinu koja će im spasiti život.

Ukupno, Srbija je donirala ili izdvojila preko milion doza vakcina – od koji je 230.000 doza bilo za region; 300.000 doza za strane državljane koji su došli u Srbiju da se vakcinišu; i dodatnih 570.000 doza za zemlje Afrike i Azije.

Mi ćemo i dalje to da činimo, u najvećoj mogućoj meri, i sve dok Kovid-19 ne bude iza svih nas.

Zbog toga smo takođe preduzeli korake da nabavimo tehnologiju za proizvodnju najmanje dva tipa vakcina protiv Kovid-19 da bismo pomogli poboljšanju globalnog pristupa tako da možemo svi da budemo bezbedni i da se osećamo pobednički.

Međutim, kao što su izjavili zvaničnici nekih od najvećih nacija tokom ove Generalne skupštine, postoje i druga goruća pitanja koja svi mi treba da rešimo bez odlaganja i hrabro – a to je promena klime.

Srbija je udvostručila svoje napore da učini našu zemlju bezbednijom i čistijom za sve njene građane i da tako radeći doprinese borbi protiv promene klime i borbi za zaštitu životne sredine.

Snažno smo posvećeni sprovođenju održivih razvojnih ciljeva i Pariskog sporazuma o promeni klime. Posvećeni smo globalnim naporima i nastavićemo aktivno da radimo na ispunjavanju naših obaveza po osnovu Okvirne konvencije UN o promeni klime.

Upravo treba da podnesemo naše revidirane Nacionalno utvrđene doprinose ovom kritičnom globalnom naporu. Već smo najavili nameru da smanjimo gasove staklene bašte za najmanje 33.3 odsto u poređenju sa 1990. godinom i za 13.2 odsto u poređenju sa 2010, koju u ovom trenutku ugrađujemo u naša energetska i klimatska strateška dokumenta.

Strateški radimo na planiranju i na ulaganju u ovaj sektor. Ova su ulaganja ekstremno skupa, potrebne su godine i decenije posvećenosti i sistematskog pristupa - ali mi smo jasno već na putu ove transformacije.

Dame i gospodo,

Od svih izazova sa kojima se suočavamo, onaj koji Srbiju najviše zabrinjava jeste održavanje mira i stabilnosti u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji.

Već više od dve decenije neprestano skrećemo pažnju međunarodnoj zajednici na probleme sa kojima se suočava nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. Fizička bezbednost, poštovanje i zaštita ljudskih prava, posebno manjinskih zajednica, daleko su od zadovoljavajućih.

Svedoci smo stalnog povećanja broja napada uperenih na Srbe, njihovu imovinu i versko nasleđe na Kosovu i Metohiji.

Za ilustraciju, bilo je 55 ovakvih incidenata u 2014, 62 u 2016, 71 u 2020, i 100 od početka ove godine. Ukupan broj napada u 2020 je bio prevaziđen već do juna ove godine.

Prema podacima UN, Kosovo i Metohija je još uvek teritorija sa najmanjim brojem povratnika (interno raseljenih Srba) od svih post-konfliktnih područja u celom svetu!

Daću vam samo nekoliko primera da bih dočarala kako izgleda život Srba na Kosovu i Metohiji.

11. maja je napadnuta kuća Pumpalović Radoja, starog 81 godinu, povratnika na Kosovo i Metohiju u selo Dubrava, opština Istok. Ovo je bio 5. napad na njega u istoj godini. Ponavljam … on ima 81 godinu.

Od juna 2021. godine izvedeno je više napada na Dragicu Gašić, ženu koja ima 59 godina, prvu Srpkinju povratnicu u Đakovicu posle 22 godine od završetka sukoba. Napadi uključuju kamenovanje njenog stana, zabranu da kupuje hranu u lokalnoj prodavnici i peticije organizacije civilnog društva kojima se zahteva njeno iseljenje iz grada.

Na dan 2. jula, u selu Gojbulji blizu Vučitrna, grupa Albanaca je napala Perić Nikolu starog 13 godina. Napad se dogodio kada se on vraćao kući iz školskog igrališta sa tri druga.

Napadi na srpske srednjovekovne crkve, manastire i spomenike na Kosovu i Metohiji čine da su oni neki od najugroženijih lokaliteta kulturne baštine u Evropi.

Manastir Visoki Dečani se nedavno našao na spisku „Europa Nostra“ kao jedan od 7 najugroženijih lokaliteta baštine u Evropi u 2021. Savetodavni panel „Europa Nostra“ je konstatovao da su Dečani jedini spomenik u Evropi pod snažnom vojnom zaštitom neprestano u periodu od 20 godina, iako predstavlja spomenik od najvećeg istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet.

Ova spirala nasilja koja se dešava na Kosovu i Metohiji kulminirala je početkom ove nedelje. Pod izgovorom sprovođenja novih pravila za registarske tablice na kolima, Priština je rasporedila teško naoružane specijalne jedinice na severu pokrajine.

Ovo je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma i ovo iracionalno demonstriranje sile je zapalilo veću krizu. Poremetilo je isporuku hrane i lekova srpskim zajednicama na severu pokrajine. Lokalni Srbi koji su se mirno okupili da protestuju protiv ove mere sačekani su sa suzavcem i brutalnošću policije, tako da to ozbiljno preti lokalnoj i regionalnoj stabilnosti.

Uprkos svim izazovima i dnevnim provokacijama, Srbija ostaje snažno opredeljena iznalaženju rešenja na bazi kompromisa, koje će obezbediti trajan mir i stalnost.

Dijalog i sprovođenje postignutih dogovora – jedini su pravi put za rešavanje svih otvorenih problema.

Međutim, skoro 9 godina od postizanja Briselskog sporazuma, kao prvog sporazuma o normalizaciji između Beograda i Prištine, osnivanje Zajednice srpskih opština – kičme ovog sporazuma – još uvek nije čak ni počelo.

Želela bih da apelujem, još jedanput, na međunarodnu zajednicu, i posebno Evropsku uniju kao garanta Briselskog sporazuma, da čvrsto insistira da Privremene institucije samoproglašene Vlade u Prištini počnu da sprovode sve postignute dogovore.

Republika Srbija, braneći svoj suverenitet i teritorijalnu celovitost, istovremeno brani međunarodno pravo, Povelju UN, pravno obavezujuću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, i vrhovno ovlašćenje Saveta bezbednosti kada se radi o očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti.

Posebnu pažnju pridajemo značaju aktivnosti misije UN na Kosovu i Metohiji i od nje očekujemo da nastavi sa sprovođenjem svog mandata u Pokrajini u skladu sa ovom rezolucijom.

Poštovani prijatelji,

Naša generacija deli zajedničku sudbinu savremenog sveta, koja postaje sve složenija u smislu geopolitike, tehnologije, zdravlja, klime. Suočena sa takvim izazovima Srbija će nastaviti da neguje partnerske odnose na predvidljivoj i transparentnoj osnovi.

Nastavićemo da sprovodiimo reforme vladavine prava na našem putu u EU, što je naš strateški spoljnopolitički cilj. Ovaj cilj vidimo kao neodvojiv od postizanja održivog mira, stabilnosti i prosperiteta.

Mi ćemo biti domaćin, zajedno sa Republikom Azerbejdžan koja u ovom trenutku predsedava Pokretom nesvrstanih, komemorativnog dotađaja na visokom nivou kojim se obeležava 60. godišnjica Prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja koja je održana u Beogradu 1961. godine. Unapred se radujemo što ćemo biti domaćini našim prijateljima iz svih delova sveta u Beogradu, u oktobru ove godine.

Dalje ćemo jačati saradnju na celom Balkanu, preko inicijative Otvoren Balkan i Berlinskog procesa, otvaranjem granica, usaglašavanjem razlika i daljim integrisanjem našeg regiona.

U zaključku,

Tokom proteklih 7 godina Srbija se transformisala: pokrenuli smo ekonomski oporavak, stvorili šanse za mlade ljude, podstakli smo tehnološki bum i poboljšali poziciju Srbije u inostranstvu. Progres koji smo učinili omogućio je Srbiji da se snažnije suoči i preživi pandemiju.

Svet se sada suočava sa prekretnicom. Oporavak od Kovid-19 i održiva obnova neće biti mogući ako se problemi, stari i novi, ne budu rešavali zajedničkim snagama i kolaborativnim međunarodnim akcijama.

Naučili smo jednu važnu lekciju iz ove pandemije: ukoliko nismo svi bezbedni, niko nije bezbedan – prema tome, ili svi možemo zajedno da pobedimo, svi mi – bez obzira koliko bili bogati ili siromašni, veliki ili mali, iz Evrope, Azije, Afrike, Amerike, Australije, ili da zajedno propadnemo.

Ali, ako ništa drugo, pandemija Kovid-19, kao i problem promene klime, trebalo je da nas nauče da se držimo jedni drugih.

Hvala vam.

Izvor: www.srbija.gov.rs

22. septembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.

Premijerka je u poruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemljama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu.

Zahvaljujući godinama ulaganja u digitalizaciju i razvoja eUprave, uspeli smo da organizujemo komplikovani i složeni proces vakcinacije veoma efikasno i to na način da bude fokusiran na građane, objasnila je ona.

Međutim, kako je dodala, od samog početka bili smo svesni da ovo nije samo stvar naših građana i samo naša borba. U borbi protiv pandemije Kovid-19 ili smo svi bezbedni ili niko nije bezbedan.

Upravo zato, pored nabavke vakcine za naše građane, donirali smo vakcine i građanima regiona zapadnog Balkana, ali i drugim zemljama, podsetila je ona i precizirala da je Srbija donirala 230.000 doza vakcina regionu, vakcinisali smo strane državljane u Srbiji sa približno 300.000 doza i izdvojili smo 570.000 doza vakcina za zemlje Afrike i Azije.

Brnabić je napomenula da je Srbija već započela sa proizvodnjom kovid vakcine od jednog proizvođača, a da će do kraja godine započeti proizvodnju i od drugog, jer na taj način želimo da pomognemo i podržimo sve ljude i zemlje kojima su vakcine potrebne.

Ovo je pandemija u kojoj ili ćemo pobediti zajedno ili ćemo izgubiti zajedno, ali moramo da se borimo zajedno, ponovila je premijerka.

Zato Srbija podržava ciljeve ovog globalnog samita, naglasila je ona i islazala zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Bajdenu što su organizovali samit i podržali zajedničke napore u borbi protiv pandemije Kovid-19.

Vakcine su jedini izlaz u borbi protiv pandemije, zaključila je Brnabić.

Извор/Фото: www.srbija.gov.rs

Zbog povećanog rizika od širenja pandemije Covid-19, švedska Vlada je donela odluku o zabrani ulaska državljana R. Srbije u Kraljevinu Švedsku. Ova odluka važi od 20.09.2021. bez obzira na potvrdu o vakcinaciji ili preležanoj bolesti. Ova odluka, takođe, odnosi se i na državljane Albanije, Jermenije, Azerbejdžana i Japana. 

15.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu.

"Vaša Svetosti,poštovani člane predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik,uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji,

Kralj Petar Prvi Karađorđević, uručio je juna i novembra 1911.  godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci.

Nijedna, ponavljam nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja.

Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918. godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta.  Slava našim velikim, srpskim junacima!

Našim precima, junacima Kolubare, Cera, Kumanova, nosiocima Karađorđeve zvezde i Albanske spomenice, srpska trobojka, crveno-plavo-bela, bila je i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema ni cenu, ni alternativu.  Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele.

Zbog njih, zbog svih drugih koji su pod tom zastavom, pod tim imenom, za tu slavu, dali živote, danas obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, možda i najvažniji naš praznik, koji nam jasno govori ko smo, odakle dolazimo, i gde idemo.

To je praznik našeg identiteta, onog u kojem se sjedinjuju jezik, kultura, tradicija, vera, ali i vrednosti na kojima počiva čitavo društvo, vrednosti koje jednu državu čine civilizovanom, uređenom, sposobnom da pamti, ali i da zna šta joj je i zašto činiti.

Datum koji smo izabrali, 15. septembar, je datum proboja Solunskog fronta, onaj dan u kojem, zajedno, leže i naš bol i naša slava, koji čine prvi deo one Renanove definicije nacije, po kojoj je ona zasnovana na zajedničkoj patnji, slavi u prošlosti, ali i zajedničkom planu za budućnost.

Tog 15. septembra, 1918. godine, jedini plan je bila sloboda, ka kojoj su srpske trupe jurnule uz čuvenu naredbu Živojina Mišića: U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu!

Taj dan je bio prvi u nizu istih takvih plebiscita, na kojima smo, bez obzira na krvavu cenu, birali, nanovo i nanovo, Srbiju i njenu slobodu.

I danas je, baš zato, važno, da slaveći sve žrtve, svaku kap krvi koju su prolili, svaku kost koju su posejali, na još jednom plebiscitu usvojimo svoj novi plan za budućnost. Onu, u kojoj ćemo stajati pod istom zastavom, znajući da je ona zastava slobode, i zastava mira, ali i zastava budućnosti.

Zastava našeg jedinstva u nameri da sačuvamo identitet i pravo da budemo to što jesmo, jedan te isti narod, koji ne želi da bilo šta od bilo koga uzme, da bilo koga ugrozi, nego samo da za sebe izdejstvuje isto ono pravo koje priznaje  drugima. Pravo na ime, na istoriju, kulturu, jezik, veru, tradiciju i pravo na postojanje.

To je pravo na dostojanstvo, pravo na sećanje, ali i pravo na ono na šta inače niko ne može da nas natera, a mnogi i dalje pokušavaju, bezuspešno - pravo da sami odlučimo i kada ćemo i šta da zaboravimo.

I sebi, i drugima.

Nije uvek sve bilo sasvim svetlo tokom istorije, i najčešće prema nama samima, ponekad i prema drugima, ali, bar na ovim prostorima, ne postoji nacija koja je prošla kroz toliku tamu, i onu grobnu, nacija koja je podnela toliku žrtvu da bi ugledala svetlo i postala nacija, slobodna.

Šta ćemo od svega toga da zaboravimo, a mnoge stvari moramo, tek da ne bismo večno živeli u prošlosti, može da bude isključivo naš izbor, a ne odluka bilo koga sa strane.

I odmah da bude jasno, ovu zastavu, sve one koji pod njom i zbog nje leže, zastavu našeg stradanja, zastavu naših kostiju, naših jama, logora, dece koju su nam uzeli, sasvim sigurno  nikada nećemo zaboraviti i sa ponosom ćemo je nositi.

U njoj, i to je još jedna važna lekcija koju moramo da naučimo, jesu i sve naše besmislene podele, svi propali snovi koje smo sanjali, svaka greška koju smo napravili, ali ono što u tome jeste bitno je to da, i takva, ta zastava naša,  predstavlja ono jedinstvo koje se zasniva na činjenici da nismo savršeni, da jesmo različiti, ali i da znamo da je lepota zajedništva, lepota zastave, upravo i u tome.

Baš zato, naša crveno-plavo-bela trobojka nije nikakav poziv na jednoumlje, već potpuno suprotno suprotno, na čuvanje svih naših razlika pod jednom, istom zastavom.

Pod simbolom slobode, identiteta, postojanja, prava na život, jer to jesu uslovi za različitost.

Robovi su svi isti, porobljeni. Slobodni ljudi se razlikuju, zato što su slobodni.

I to je nešto što mora da važi za sve ljude na Balkanu, bez obzira na to gde žive. Da budu slobodni, u istoj meri, sa istim pravima, sa svojim jezikom, verom, kulturom i tradicijom.

I nije to nikakav poseban srpski svet, za koji nas optužuju, to je, jednostavno, svet slobodnih, svet onih sa svojim imenom, sa pravom da glasno i bez posledica mogu da ga izgovore, uvek, i na svakom mestu.

Nikada više za srpsku trobojku nikome nećemo da se izvinjavamo. Nosićemo je sa ponosom uvek, i svugde. Za nas ne postoji ništa važnije i preče od jedinstva našeg naroda.

I to, po nama, mora da važi za sve narode na Balkanu, bez ikakvih izuzetaka, a pogotovo bez stalnih pokušaja da se nekome,  Srbima, pre svega, dozvoli ponekad ime, ali i da se, uz to ime, doda i žig krivice.

Ovaj naš praznik jedinstva i slobode, ova naša zastava,imaju i tu ulogu, oni su dokaz da to, biti Srbin, ne znači i biti kriv, ne znači nositi teret osude, već, upravo suprotno, oni govore da uz to ime ide ponos.

Ponos zbog Mišara, Deligrada, Ćele kule, i Takova, Kumanova, Miloša, Đorđa, Mihajla, ponos zbog Kolubare, Cera, Kajmakčalana, ponos zbog Petra i Aleksandra, svih života datih za jedan lep, najlepši pokušaj svih antifašista da sačuvamo slobodu i u to najteže vreme, ali i zbog mučenika iz Prebilovaca, Jadovna, Jasenovca, koje nikada više ne smemo da zaboravimo, kao što smo zaboravljali 70 godina.

I to smo mi. To je Srbija. To je nova Srbija, drugačija Srbija, ponosna Srbija, koja ni od koga ništa ne traži i koja nikoga neće da moli, koja samo hoće da ima prava, baš kao što imaju svi ostali, i ništa više, ali i ništa manje.

To je jezik, naš srpski jezik, jezik i Meše Selimovića, i Ive Andrića, i Miloša Crnjanskog. To je kultura koju smo stvarali, to je vera bez mržnje, to je naše biće, to nas određuje i čini dostojnim narodom.

To nam, na kraju, daje snagu, nauk, da u ovom veku, čiji temelji su nam danas u rukama, tražimo mir i da svoju snagu, veličinu, otkrijemo u  životu, u onome što ga čini boljim, u radu, u velikim poduhvatima pravljenja puteva i mostova, u povezivanju, u fabrikama, novim bolnicama, u znanju i veri da umemo, možemo, jednako, ili više od svih drugih.

I kao što se mi ponosimo precima koji su za slobodu davali živote, tako sutra naši potomci treba da se ponose nama, koji ih učimo kako se za slobodu živi i kako se, u slobodi, živi.

I treba da ih naučimo kako se pamti, i kako se, samo svojom voljom, zaboravlja. Kako se zaslužuje dostojanstvo i kako se poštuje temelj.

A temelj jeste to ime, Srbija, pod kojim su toliki nepoznati sahranjeni. I ta naša zastava, u koju su utkali svoje živote, da ostanu prepoznati. I slava, Otadžbina, koja svoju decu vidi, čuje, i pomaže, ma gde ona bila.

Temelj je i ovaj praznik, praznik našeg identiteta, naše istorije, ali i naših različitosti koje, opet, daju i slavu i bol u prošlosti, i jasan plan za budućnost.

I hoću da kažem veliko hvala našem narodu u Republici Srpskoj, hoću da kažem i veliko hvala njegovim predstavnicima, koji su ovde, hoću da kažem veliko hvala i našem narodu u Crnoj Gori i njegovim predstavnicima, onima koji se ne stide da kažu da su Srbi, hoću da kažem i veliko hvala našem mučeničkom narodu na Kosovu i Metohiji, njihovim predstavnicima, koji su večeras ovde, sa nama, ali i da kažem veliko hvala svima onima koji danas nisu smeli da istaknu svoju, srpsku zastavu zbog pretnji njihovih režima u regionu, da im kažem  hvala, jer znam da su njihova srca večeras ovde, sa nama i da kucaju za naš, za svoj srpski narod.

I dozvolite mi, na kraju, da kažem da ono što ću da radim, koliko god budem mogao, svom snagom, svim srcem, svom dušom, onoliko vremena koliko je ostalo, vodiću Srbiju da bude još jača, snažnija, da može da pomogne Republici Srpskoj, nikada ne dirajući u prava Bosne i Hercegovine, da pomognemo našem narodu i u Crnoj Gori, i na svakom mestu, i da zaštitimo svakog srpskog čoveka od progona, da nam se nikada više ne ponove ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Prebilovci, ni Oluja, ni Bljesak, ni pogromi iz 2004. godine. I to je naš zavet!

Neka živi srpsko jedinstvo, sloboda naša i naša crveno-plavo-bela trobojka! Neka živi Republika Srpska!

Živela Srbija!"

Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll
 

Informacije i link za prijavu na konkurs: OVDE

(rok za podnošenje prijava 7. novembar 2021. godine)

U Republici Srbiji se od 24. decembra 2019. godine sprovodi  vakcinacija stanovništva protiv korona virusa.
51.7 odsto punoletnog stanovništva je primilo dve doze vakcine, a od 17. avgusta otpočela je vakcinacija trećom, takozvanom buster dozom vakcine, za sve one koji su revakcinisani pre više od šest meseci.

Srbija je obezbedila dovoljan broj vakcina i građani mogu izabrati vakcinu koji će primiti: Fajzer, Sinofarm, Sputnjuk V ili Astrazeneku.

* 1. septembar - Institut Gamaleja iz Rusije odobrio za upotrebu 550.000 doza vakcine Sputnjik V, koje su proizvedene na Torlaku do 13. avgusta.

Od 550.000 doza – 275.000 komponente 1 i i 275.000 komponente 2, spremne su za upotrebu u Srbiji, s oznakom proizvedeno u Srbiji, dok će da će odluku o eventualnom izvozu doneti Vlada Srbije i predsednik Republike Aleksandar Vučić.

*2. septembar - Otvorena kovid bolnica u Novom Sadu, četiri meseca nakon početka izgradnje. U pitanju je treća kovid bolnica u Srbiji, posle Batajnice i Kruševca, koja je od 3. septembra počela da prima pacijente obolele od koronavirusa.
*4. septembar - Sirovina za proizvodnju kineske vakcine u Srbiji stigla je u Beograd, a do oktobra će “Hemofarm” proizvoditi vakcinu za proces testiranja.  Eksperti koji prate čitav proces testiranja i početak punjenja su stigli u Srbiju i rade sa domaćim stručnjacima na pripremi.
Nakon testiranja, u oktobru će započeti i punjenje vakcine. Plan je da se napuni oko šest miliona doza do kraja godine. Te doze će biti namenjene prvenstveno građanima Srbije, a ako bude višak razmotriće se i izvoz u region.
*Kamen temeljac fabrike za proizvodnju kineskih vakcina u Srbiji biće položen 9. septembra.

Srbija je tokom pandemije pokazala visok stepen odgovornosti i solidarnosti doniravši blizu milion doza vakcina i planira da, u skladu sa mogućnostima, sa tim trendom nastavi.

Realizovane donacije:
*Više 200.000 doza vakcina donirano regionu
*Blizu 200.000 građana regiona vakcinisano je u našoj zemlji
*Donirano 100.000 doza Češkoj Republici
* 50.000 doza vakcina donirano Iranu
*40.000 doza vakcina Tunisu
*Tokom nedavne posete ministra Selakovića zemljama Afrike i Bliskog Istoka donirano 200.000 doza vakcina.

27. avgust 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je u oproštajnu posetu ambasadora Kraljevine Švedske Jana Lundina, kome je izrazio zahvalnost za upečatljiv doprinos razvoju odnosa dveju zemalja tokom diplomatskog mandata u Beogradu.

Predsednik Vučić i ambasador Lundin su se saglasili da dvema zemljama prioritet treba da bude jačanje političkog dijaloga i različitih oblika saradnje, s posebnim naglaskom na ekonomske odnose. Predsednik Vučić je izrazio nadu da bi više kompanija iz Švedske moglo da se opredeli da investira u Srbiji.

Ambasador Lundin je rekao da je tokom rada u našoj zemlji bio svedok značajnog ekonomskog napretka, kao i doprinosa Srbije regionalnoj saradnji.

Predsednik Vučić je zahvalio za spremnost Švedske da podrži evropski put Srbije. Ambasador Lundin je, s tim u vezi, istakao da njegova zemlja podržava proširenje EU.

Predsednik Vučić i ambasador Lundin su i ovom prilikom razgovarali o nizu regionalnih i globalnih pitanja.

Predsednik Vučić je ambasadoru Lundinu poželeo mnogo sreće u budućem privatnom životu, kao i mnogo uspeha na novoj dužnosti.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Predsednik Riksdaga Andreas Norlen, na poziv predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, 24.avgusta 2021. boravi sa delegacijom u zvaničnoj poseti Beogradu, gde se sastaje sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, predsednikom Narodne skupštine Ivicom Dačićem i premijerom Anom Brnabić. Ovi sastanci su od posebnog značaja za dalje produbljivanje bilateralnih veza Srbije i Švedske, kao i za unapređivanje parlamentarne saradnje.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa predsednikom Parlamenta Kraljevine Švedske Andreasom Norlenom, 24.avgustа 2021, u okviru zvanične posete švedske parlamentarne delegacije Beogradu.

U okviru zvanične posete Beogradu, predsednik švedskog Parlamenta Andreas Norlen, sa delegacijom poslanika, sastao se i sa ministarkom Republike Srbije za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordanom Čomić, 24.avgusta 2021.

Takođe, 25.avgusta 2021, prva potpredsednica švedskog Parlamenta Osa Lindestam, razgovarala je sa poverenikom za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije Brankicom Janković.

05. avgust 2021. godine

Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Krajišnici morali da prođu.

„Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da Srbija neće zaboraviti.

„Nikada kao danas se nije prekrajala istorija. Zato hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo“, kazao je predsednik i napomenuo da nikada više ne sme da se ponovi da Srbija zaboravi svoje tihe heroje.

Predsednik Vučić je naglasio da nikada više ne smemo da pokrivamo oči, i uši, i usta, pred nečim što jeste bio pogrom i sunovrat svake ljudskosti.

„Praviti se da to nije tačno, izbegavajući da kažemo, zločin je ne samo prema žrtvama, nego i prema nama samima, svakom živom Srbinu, Krajišniku, prema Srbiji i njenoj budućnosti“, rekao je predsednik Vučić i podvukao da ljudi samo ako pamte mogu da se usprave i žive i sa sobom i sa drugima bez zazora, straha i sumnje.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija mora da se bori za mir i za kolevke sa decom, kao i da nas zaborav poništava i briše i iz istorije i iz budućnosti, oduzimajući nam pravo na svako sutra.

„Naša misija je srećna budućnost za nas i za novo pokolenje! Današnja Srbija počiva na jasnom identitetu i na kulturi sećanja“, ukazao je predsednik Vučić i podsetio da je urađeno sve ono što je decenijama zapostavljano, kao i da je snažna Srbija postala gospodar svoje sudbine.

„Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u „Oluji“ i u svim pogromima. Vaša deca su u svojoj Srbiji, zbrinuta, voljena i uspešna. Mirno spavajte sokolovi srpski, budućnost vaše dece je naš zavet“, zaključio je predsednik Vučić i zahvalio svima koji su pokazali večeras kako se voli svoja zemlja i da Srbija pamti.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova N. Selaković, doneoodluku broj 334/30-2021/01, dana 2. avgusta o.g. kojom se raspisuje javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu

Predlog za dodelu nacionalnog priznanja može podneti:
- organizacija dijaspore i organizacija Srba u regionu;
- udruženja čije su delatnosti ili deo delatnosti, usmerene na oblast za koju se predlaže dodela nacionalnih priznanja;
- diplomatsko – konzularna predstavništva Republike Srbije;
- crkve i verske zajednice;
- predlog za dodelu nacionalnog priznanja „Majka Srbija“ mogu podneti i jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji;

Uvid u raspisani javni poziv možete izvršiti na sledećim linkovima:
Link 1:
Link 2:

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova N. Selaković, 19. juna o.g. doneo odluke o  raspisivanju konkursa za sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima OVDE:

i OVDE:
 

22. jul 2021. godine

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Kina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU

„Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri“, objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Kine 3.000 puta veća nego Srbije i Kine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Kinom prikazuju kao problem.

Na konstataciju da nemačka kancelarka Angela Merkel nije čestitala stotu godišnjicu KP Kine, a da je on to učinio, odgovorio je da Srbija nije Nemačka, već mala zemlja. Na dodatno insistiranje šta će uraditi Srbija ako mora da bira između EU i Kine podvukao je da se Srbija već odlučila, da joj je bio i ostao cilj članstvo u EU.

„Naši najveći investitori su iz EU. Na EU otpada 67 odsto naše trgovine. Plus 17 odsto sa zemljama regiona koje se sve nalaze na putu ka EU. Bez EU ne možemo preživeti“, dodao je on.

„Ali možemo li mnogo toga dobrog sprovesti sa Kinom - naravno. I to činimo, kao i Nemačka“, istakao je Vučić, a na primedbu da se kritikuje kvalitet projekata Puta svile, pre svega zbog kineskih radnika, odgovorio da je kvalitet puteva ili mostova, koju Srbija gradi sa Kinom, odličan.

„Dajemo posao onima koji nam podnesu najbolju ponudu. Zbog toga kažem Evropljanima koji kritikuju kineske projekte u našoj zemlji - ponudite nam projekat za jedan evro više i dobićete ga“, naglasio je on.

S tim u vezi je ukazao da Srbija sa 600 miliona evra pomoći EU gradi železničku prugu ka Severnoj Makedoniji, navodeći da je ponuda bila bolja od kineske.

„Često se govori o pruzi prema Budimpešti sa 180 kilometara kroz teritoriju Srbije koju finansira Kina. Ali pruga koja se gradi uz pomoć EU od Beograda do severnomakedonske granice je duplo duža i niko ne govori o tome. Sve je suviše politički“, konstatovao je on.

Upitan da li pozdravlja planove EU i SAD o alternativnoj inicijativi Putu svile, Vučić je rekao da podržava sve što donosi prednosti našem regionu.

„Kinezi žele da prošire svuda svoje prisustvo, ali mnogi procesi na Zapadu, iskreno rečeno, su efikasniji i bez problema. Moramo još mnogo da učimo od Zapada, ali pristižemo“, kazao je Vučić.

On je ukazao da je Kina važan partner Srbiji i dodao da kada je počela konsolidacija državnih finansija 2014. naša država je dobila dobre uslove od Kine za razvojne projekte.

On je naveo i da je na istoku Srbije, na molbu EU raspisan konkurs za rudnik bakra, da šest meseci nijedno evropsko preduzeće nije dalo ponudu, te da su ga preuzeli Kinezi.

„Naš posao je da brinemo o ljudima“, poručio je on.

Podsetio je da je srpska privreda u osam i po godina porasla za 52 odsto, što za EU znači da bi Srbija mogla biti snažna članica i motor za ceo region.

Objašnjavajući kako se Srbija tako dobro ekonomski razvija on je ukazao da Srbija ima odličnu radnu snagu, koja govori engleski, da su društvo i administracija digitalizovani, i da ima i najfleksibilniji zakon o radu u Evropi, kao i konsolidovane javne finansije.

Podsetio je da je ranije javni dug bio na 78 odsto BDP, a danas je smanjen, zahvaljujući snažnim rastom privrede, na 52 odsto.

„Možemo sebi priuštiti da investitorima damo podsticaj za dolazak“, dodao je on i istakao da Srbija nudi pomoć investicijama, ali da na primer za dolazak Centra za razvoj „Kontinental“ motiv nisu bile subvencije.

Ukazao je da je samo Srbija u ovom regionu pre pet, šest godina pokrenula dualni obrazovni sistem, koji imaju Nemačka, Švajcarska i Austrija, da je na desetine hiljada ljudi u dualnom obrazovanju, a da to cene strani investitori, koji, uz to, mogu tesno sarađivati i sa univerzitetima.

Nemačka, naveo je, je najvažniji trgovinski partner i najveći investitor.

Počeli smo dolaskom malih tekstilnih preduzeća iz Turske, a sada dolaze pre svega velike nemačke firme. Danas u nemačkim kompanijama u Srbiji radi 71.000 ljudi“, objasnio je on.

Vučić je kazao da je veoma važna evropska perspektiva za investitore, navodeći da „Nikek“, „Toji Tajers“ ili „Micubiši“ dolaze iz Japana u Srbiju jer je naša država na stabilnom evropskom putu.

Upitan da li veruje da će Srbija u dogledno vreme postati članica EU, kazao je da se on ne žali.

„Sigurno je da smo dobili 45 milijardi evra pomoći EU, da bismo ekonomski bili mnogo dalje. Umesto toga smo dobili od EU 1,6 milijardi evra. Navikli smo da naše uspehe sami ostvarujemo“, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je podsetio da su u Hrvatskoj ranije plate bile 2,2 puta veće nego u Srbiji, a danas su veće za svega 1,7 puta.

„Zatvaramo rupu sopstvenim snagama. Ako bi postali članica EU onda zasigurno ne bi tražili najveće subvencije“, uverava on.

Rekao je da srpski put sledi nemački put ka Evropi, i da Srbija želi fer šansu.

„Verujem rečima Merkelove. Ona je na kraju svog mandata i ne bi morao više da je hvalim. Ali ona nam je dala stabilnost, slobodu putovanja u EU, pomogla u migrantskoj krizi 2015. godine i ministra privrede Altmajera i druge zamolila da tesno sarađuju sa nama“, podsetio je on.

Na pitanje da li ima naznake da će i nova nemačka vlada podržavati tako Srbiju, Vučić je izrazio uverenje da će tako biti.

„Poznajem Armina Lašeta, razgovarao sam sa njim kao premijerom Severne Rajne Vestfalije. Veoma je pametan i razume situaciju na Balkanu, i zasigurno će kao novi kancelar nastaviti politiku Merkelove prema našem regionu“, dodao je on.

Vučić je, takođe, izrazio uverenje da Rusija, ako bi se konkretizovalo pristupanje Srbije EU, ne bi slično reagovala kao u slučaju Ukrajine i da je tu reč o suverenoj odluci Srbije.

Na dodatno pitanje s tim u vezi Vučić je ukazao da je uvek kada bi se sastajao sa Vladimirom Putinom, a bilo je 18 ili 19 sastanaka, govorio da je zahvalan za tradicionalno tesno prijateljstvo sa Rusijom, ali i da se Srbija nalazi na jasnom EU kursu.

„Upitao je da li je to naš izbor i ja sam odgovorio „da, članstvo u EU je naš cilj“, dodao je on.

Kada je reč o „Kosovu“ Vučić je naglasio da je potreban kompromis u vezi ovog pitanja.

„Samo tako može biti održivog mira. Srbija, a i ja želimo mir. Prestanimo sa ludostima prošlosti. Tada ceo region može postati motor novog rasta za Evropu“, rekao je Vučić.

Izvor: Tanjug

20. jul 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.

Ona je navela da je, kada je stupila na dužnost premijera, znala šta su joj prioriteti i da najpre treba da se digitalizacija podigne na viši nivo, da počne reforma obrazovanja i da se radi na jačanju ekonomije. 

Verovala sam u zemlju koja veruje u narod, jer je srpski narod kreativan. Od 1. juna 2017. godine počeli smo da radimo kao e-Vlada, odnosno da razmenu podataka vršimo elektronskim putem, navela je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, naši građani nisu više morali da idu, recimo, u Poresku upravu, a od tada je javna administracija razmenila 50 miliona dokumenata, što znači da građani nisu morali da idu od kancelarije do kancelarije po 50 miliona papira.

Brnabić je istakla da je ponosna i na ono što je urađeno na polju obrazovanja otkako je na čelu Vlade, preciziravši da je u septembru 2017. godine uvedeno programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama.

Niko nije verovao da to možemo da uradimo, ali smo sarađivali sa privatnim sektorom i nekim društvenim organizacijama i uspeli smo u tome. Trenutno smo mnogo ispred brojnih zemalja u Evropi i svetu, rekla je premijerka.

Predsednica Vlade je ukazala na to da je ipak najponosnija bila kada je postavljen kamen temeljac za naučno-tehnološki park u južnoj Srbiji, napomenuvši da do sada naša zemlja ima četiri naučno-tehnološka parka.

Ona je istakla da je Srbija od tada postala jedna od najuspešnijih zemalja u svetu na tehnološkom polju, pri čemu je po nekim parametrima među deset država u svetu, a u nekim među pet, ocenivši da je to dokaz da se zemlja može brzo menjati.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje o vakcinaciji, naglasila da naša država nikad to nije gledala kao geopolitičko pitanje, već kao zdravstveno.

Prema njenim rečima, Srbija je razgovarala sa proizvođačima i sa Istoka i Zapada i bila je među prvim evropskim zemljama koje su potpisale ugovore i sa kompanijom „Fajzer/Biontek“ i sa „Sinofarmom“.

Nažalost, mnoge zemlje su gledale na ovo pitanje kao geopolitičko. Nama to nije bilo bitno, dokle god su vakcine bezbedne, naglasila je predsednica Vlade i dodala da tu nije bio kraj uspehu Srbije, jer je potrebna i dobra organizacija.

Brnabić je objasnila da je organizacija druga važna stvar u vakcinaciji, jer je to logistički veoma težak proces, dodavši da je, uz pomoć digitalizacije, ostvaren uspeh i da se isplatilo sve što smo radili prethodnih godina.

Ona je navela da je Srbija brzo uspostavila sistem preko kojeg građani mogu da iskažu interesovanje za vakcinaciju protiv korona virusa i da izaberu koju vakcinu žele da prime, kao i da budu obavešteni porukom kada da se jave na vakcinaciju.

Sada mogu da se ulogujem na telefon, da vidim koliko je ljudi primilo vakcinu, koliko se još prijavilo, tako da se vide efekti digitalizacije. Sve smo napravili vrlo efikasnim i lakim za naše građane, objasnila je premijerka.

Brnabić je, odgovarajući na pitanje šta ostalim zemljama sveta može da poruči kako da brže napreduju, rekla da je važno da se što više ulaže u digitalizaciju i edukaciju.

Morate da naučite decu kako da razmišljaju, a ne šta da misle. Neće sva deca postati IT stručnjaci, ali ono što mogu da nauče jeste algoritamski način razmišljanja i kako da donose odluke, poručila je ona.

Premijerka je kao važnu stvar za napredak navela ulaganje u brz internet i obezbeđivanje infrastrukture za startap kompanije jer sve više i više ekonomija će biti zasnovano na startapovima i inovacijama, naglasivši da treba pomoći ljudima da pokrenu firme i sprovedu svoje ideje.

Ona je, govoreći o društvenim mrežama, ukazala na to da su lažne vesti postale najveći izazov ovih mreža i ostaće još neko vreme.

To je najveći izazov sa kojim se, kao premijer, susrećem, posebno tokom pandemije korona virusa, rekla je ona i dodala da su društvene mreže i velika prilika za političare da komuniciraju sa građanima.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs

Predsednik Republike Aleksandar Vučić predstavio niz ekonomskih parametara koji ukazuju na veoma dobre ekonomske rezultate Srbije, te stvaraju uslove za optimistične projekcije:
- BDP će na kraju 2021. godine biti vredan 50,5 ili čak 51 milijardu evra; ako i sledeće godine rast BDP-a bude sedam odsto, to nas dovodi da BDP bude blizu 54 milijarde evra.
- U prvom polugodištu nivo direktnih stranih investicija uvećan je za 18,9 odsto, odnosno dostigao je 1.732 milijarde evra. Nadamo se da možemo da izguramo da dođemo do tri milijarde evra ove godine. Ipak je i ovo godina korone, pa se ne odlučuju ljudi na investiranje.
- U Srbiji postoji priliv stranih investicija na nivou od 60 ili 61 posto za ceo region. Mi smo na nivou 60 - 61%, ostali region 39 %. Ceo region ima značajno manje stranih investicija nego centralna Srbija.
- U drugom kvartalu imaćemo privredni rast od 15 odsto, što je apsolutni rekord za Srbiju u bilo kom kvartalu. Očekujemo da u ovoj godini budemo prvi u Evropi po rastu sa plus sedam odsto.
- U četvrtom kvartalu prošle godine, u odnosu na isti period 2016. godine,  Srbija je duplirala broj zaposlenih u IT sektoru, dok je njihova prosečna plata   podignuta sa 127.000 na 183.000 dinara.
- Očekuje se značajno povećanje plata, prosečna plata u januaru 2022. u Srbiji biće oko 612 evra. Prosečna plata u Beogradu je sada 705 evra, a u januaru bi trebalo da bude 770 evra.
- Plan da minimalna zarada ne bude ispod 300 evra, što će biti realizovano do kraja ove godine. Prvi put u istoriji Srbije onaj ko ima minimalac ne bi imao manje od 300 evra, što će biti pre kraja godine. To je značajno pomeranje standarda, jer smo posebno brinuli o siromašnim ljudima, koji su imali 15.000 pre par godina i doći će do 35.000 dinara.

1) 07.01. obijena kuća porodice Vučković, Babin most
2) 13.01. direktoru Kancelarije za KiM Petru Petkoviću zabranjen ulaz na KiM
3) 16. 01. na „Jarinju“ zabranjen prelaz autobusu sa 40 putnika koji su nosili paketiće deci

4) 20.01. inspekcija upala u Dom Zdravlja u Štrpcu zbog vakcina
5) 28.01. pomoćniku direktora Kancelarije za KiM Igoru Popoviću zabranjen ulaz na KiM
6) 02.02. upucan Srbin Boban Ristić u Lapljem selu
7) 03.02. grafit UČK ispisan na kući Krstovića u Goraždevcu
8) 03.02. polomljena zastava i jarbol kod spomenika srpskim žrtvama u Goraždevcu kod Peći
9) 04.02. izvršena je krađa arheoloških ostataka u Isposnici Sv. Petra Koriškog kod Prizrena

10) 05.02. obijena kuća porodice Jovanović u Mogili
11) 10.02. bilbord UČK postavljen u Čaglavici
12) 10.02. obijena kuća porodice Vučković, selo Berkovo
13) 13.02. zabranjen ulaz ekipi TV Pink i RTV Kraljevo
14) 15.02. zabranjen ulaz ekipi RTS, koja snima serija Pravo na sutra
15) 26.02. izboden srpski mladić M. M. od strane Albanca u Kosovskoj Mitrovici
16) 28.02. Zabranjen ulaz na KiM ekipi Rukometnog kluba Arilje
17) 03.03. U Gračanici obijen prozor na kući Srbina, ukradeni novac i lična dokumenta

18) 04.03. Dvojica Goranaca ranjena su u Globočici od trane dvojice Albanaca
19) 05.03. pregažen srpski dečak L. P. u Gračanici od strane Albanca koji je pobegao s mesta nesreće
20) 06.03. u selu Klokot, opština Kosovska Vitina, izvršeno je obijanje pravoslavne crkve „Sveti Petar“ i ukraden novac (na praznik Zadušnice)

21) 06.03. u selu Parteš, opština Gnjilane, obijena je pravoslavna prkva „Svete Trojice“, ukraden novac, ručno rađena plaštanica i ikona (na praznik Zadušnice)

22) 07.03. ukradena nadgrobna ploča na groblju Binač
23) 07.03. u selu Šilovo, opštini Gnjilane, u nogu je od strane Albanca upucan Srbin, vlasnik restorana

24) 12.03. Iz parohijskog doma u izgradnji, pored Hrama Svetog Apostola Luke, u selu Vitomirici, opština Peć, ukraden građevinski materijal
25) 12.03. pripadnici Rosu izvršili su pretres prostorija opštine Klokot, pretres porodične kuće predsednika opštine Klokot koji je uhapšen.

26) 13.03. u mestu Drajkovce, opština Štrpce, obijena je crkva „40 Sevastijskih mučenika“ i ukraden novac

27) 13. marta, u mestu Donja Bitinja, opština Štrpce, obijena je crkva „Sveti Dimitrije“.

28) 15.03. u selu Gornja Gušterica, opština Gračanica, obijena je i demolirana opljačkana crkva „Svete Nedelje“ iz koje je ukraden novac

29) 16.03. na administrativnom prelazu Jarinje zabranjen ulazak na KiM pomoćnici direktora Kancelarije za KiM Svetlani Miladinov

30) 28.03. U selu Šilovo, opština Gnjilane, obijena je crkva „Sv. Marka“ i  ukraden novac i ozvučenje

31) 25.03. grafit UČK ispisan na zidu Zdravstvene ambulante u Suvom dolu
32) 27.03. na administrativnom prelazu „Tabalije“ pripadnici kosovske policije nisu dozvolili ulaz na područje KiM 17. fudbalera FK „Šumadija Topaonica“

33) 30.03. uhapšena povratnica na KiM Mila Anđelković kojoj su Albanci uzurpirali porodičnu kuću
34) 10.04. napad flašama na srpske mladiće Marka Nikolića i Miloša Rošića u kafiću na severu Kosovske Mitrovice
35) 12.04. Obijena zdravstvena ambulanta u selu Gojbulja
36) 13.04. Napad na mladića Luku Dimitrijevića u Gračanici
37) 15.04. mahanje albanskim zastavama i pokušaj upada u KBC na severu Kosovske Mitrovice
38) 16.04. direktoru kancelarije za KiM Petru Petkoviću zabranjen ulazak na KiM
39) 18.04. Uhapšena novinarka RTS Tamara Grujić u  Vučitrnu
40) 18.04. Demolirana ulazna vrata Osnovne škole u Obiliću
41) 26.04. Od strane Albanaca napadnut Lazar Đorđević sa porodicom na svom imanju u selu Gojbulja
42) 03.05. Kamenovana kuća Jaćovića u Kosovskoj Vitini
43) 03.05. Razbijeno staklo na automobilu đakonu iz Orahovca
44) 05.05. Miroslava Lukića iz Velike Foče fizičku napala trojica Albanaca. Pretrpeo je prelom nosa.
45) 06.05. Na Đurđevdan je grupa izgrednika pokušala da skine srpsku zastavu sa zvonare crkve Svetih Apostola Petra i Pavla u Klokotu.
46) 06.05. Kamenovana je crkva Svetog Jovana Krstitelja u centru grada Peći, poznatija kao Mitropolija. Na crkvi je razbijen prozor.
47) 09.05. Kamenovana je crkva Svete Petke u Kosovskoj Vitini.
48) 09.05. u mestu Suvi Do, opština Kosovska Mitrovica, iz vozila u pokretu ispaljena su tri hica u vazduh

49) 10.05. Kamenovana je crkva Presvete Bogorodice u Lipljanu
50) 11.05. Napadnuta kuća povratnika Radoja i Miloja Pumpalovića u selu Dubrava, opština Istok. To je peti napad za godinu dana
51) 20.05. Ponovo napadnuta kuća porodice Jaćović u Kosovskoj Vitini
52) 24.05. u selu Donja Šipašnica, opština Kosovska Kamenica, obijena su ulazna vrata crkve „Sveta Petka“, izvršena premetačina i otuđeni su svete relikvije

53) 26.05. Obijena kuća povratnika Sretena Stojiljkovića kod Novog Brda. Ukradena su mi drva i alat
54) 26.05. Božidaru Zdravkoviću iz istog sela (zaseok Ćeranovica, povratničko selo Klobukar, Novo Brdo) je obijen pomoćni objekat na kući i ukraden šporet.
55) 30.05. Polomljena tabla sa putokazom za manastir Draganac u opštini Novo Brdo.
56) 03.06. Ispisan grafit Velika Albanija na kući raseljenog Srbina u opštini Orahovac
57) 10.06. Upad Kosovske policije na crkveni posed Hrama Hrista Spasa u Prištini, nakon liturgije na Spasovdan koja je u ovoj crkvi održana nakon 23 godine.
58) 10.06. Zabranjen je ulaz Dariji Kisić Tepavčević da u svojstvu profesora dođe na KiM
59) 11.06. Humanitarnoj organizaciji Stub Kralja Stefana iz Novog Sada da uđe na prostor KiM
60) 11.06. Ispisani grafiti na hramu Hrista Spasa u Prištini na engleskom „Isus mrzi Srbe“. Nakon što su oni izbrisani, napisani su istog dana novi „Simbol šovinizma“ i sve to naočigled policije. Protesti albanaca ispred hrama zbog postojanja takvog objekta na navodno zemlji Univerziteta i navodne provokacije zbog liturgije.
61) 12.06. Policija na prelazu Jarinje nije dozvolila ulazak na pokrajinu za dva autobusa u kojima su bili uglavnom putnici iz Beograda i Novog Sada a koji su krenuli u obilazak svetinja na KiM.
62) 14.06. Oskrnavljeno groblje porodice Stojanović i Šarić u Orahovcu.
63) 19.06. Vraćen autobus sa 50 vernika iz centralne Srbije koji su krenuli na zadušnice na KiM.
64) 20.06. Ukradena strujna instalacija u crkvi Svetog Uroša u Uroševcu
65) 21/22.06. Zabranjen ulaz na KiM Vanji Udovičiću.
66) 21.06. Razvaljena vrata crkve Svetih apostola Petra i Pavla u selu Talinovac u Uroševcu. Skinute električne instalacije i razbacane ikone.
67) 24.06. Obijena i opljačkana porodična kuća Staniše Stanojevića u srpskom selu Babin Most, u opštini Obilić. Izvršena je premetačina i ukraden novac.
68) 26.06. Grupi planinara zabranjeno da iz Štrpca i Ski centra Brezovica obiđu vrh Šar planine
69) 27.06. Napadi na Dragicu Gašić, prvu srpsku povratnicu u Đakovicu. Kamenovanje stana, lepljenje slika mrtvih ljudi, najavljeni protesti NVO sa zahtevima za iseljenje.
70) 28.06. Zaustavljanje automobila sa srpskim tablicama na putu za Gazimestan, pretresanje, oduzimanje srpskih simbola, pretresanje monahinje i hapšenje crnogorskog državljanina. Dva dana kasnije određen mu je pritvor od 30 dana.
Istog dana uhapšeno je nekoliko srpskih državljana samo zato što su pevali Đurđevdan i kačili snimke na društvene mreže.
71) 29/30.06. Ukradena trobojka Srpske pravoslavne crkve i polomljen jarbol na porti manastira Gračanica. Fotografije oskrnavljene crkvene zastave osvanule su na društvenim mrežama na kojima se vidi kako Albanac maskiran u crno i sa zastavom „velike Albanije“ gazi trobojku. Nekoliko sati kasnije na društvenim mrežama osvanuo je snimak gde isti maskirani Albanac pali zastavu.
72) 30.06. Dragici Gašić zabranjeno da ugradi blindirana vrata na svom stanu. Vrata su i zaplenjena.
73) 30.06. 4 lica iz Čačka kojima je zbog majice 'Nema predaje' otvoren proces privođenja i saslušanja pred tužiocem 28 juna na Gazimestanu. Majice im kako oni kažu nađene u gepeku auta sa Čačak tablicama. Saslušani pred tužiocem bez prevoda jer im rečeno da u suprotnom moraju da čekaju do sutra. Dobili kaznu od 400 evra koju nisu platili odmah te im zadržane LK od strane KS sistema.
74) 30.06. Grupa Albanaca sprečila je nekoliko mladića i devojaka srpske nacionalnosti iz Lipljana da postave koš u lokalnom parku.
75) 01.07. Osvanuo grafit „ALBANIJA UČK“ na bilbordu sa slikom manastira Gračanica na putu Gračanica – Laplje selo
76) 01.07. Grupa Albanaca pretukla 13-godišnjeg dečaka, Nikolu P. Dobio je modrice i podlive a pokidali su mu i krstić koji je nosio oko vrata.

29. jun 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas putem video-linka na konferenciji „Mini Šengen“ sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Zoranom Zaevim. Zvaničnici su razgovarali o daljim koracima u regionalnoj saradnji, kao procesu od vitalnog značaja za napredak Zapadnog Balkana i evropskog puta u celini.

Sagovornici su se saglasili da je zemljama Zapadnog Balkana potrebno članstvo u Evropskoj uniji, ali i da je isto toliko Evropskoj uniji potreban Zapadni Balkan, budući da je region i okružen granicama EU, a zemlje koje streme članstvu dele zajedničke evropske vrednosti.

Predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije izrazili su želju da četiri evropske slobode – kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, počnu da se primenjuju što pre širom regiona, te da će u tom kontekstu pružiti punu podršku regionalnom zajedničkom tržištu na Samitu Berlinskog procesa, 5. jula.

„Svesni smo toga da samo zajedničkim radom i prihvatanjem regionalne saradnje u okviru različitih regionalnih inicijativa kao što su zajedničko tržište, regionalni Šengen, zeleni koridori ili Berlinski proces, možemo da približimo naše ekonomije, uvećamo blagostanje naših ljudi i dovedemo velike investicije, koje inače ne bi bile moguće ni za jednog od nas pojedinačno“, jedan je od zajedničkih zaključaka ove video-konferencije.

Sagovornici su se saglasili da se 29. jula sastanu u Skoplju, kako bi napravili pregled napretka u primeni dosadašnjih inicijativa i projekata i potpisali dodatne sporazume između tri zemlje vezane za sprovođenje obaveza iz Berlinskog procesa, kao i o saradnji i pomoći u slučaju prirodnih katastrofa i olakšicama za trgovinu, izvoz i uvoz.

„Pozivamo i podstičemo naše kolege iz regiona da potpišu i primenjuju slične sporazume, kako bi vizija zajedničkog političkog i ekonomskog prostora širom Zapadnog Balkana uskoro, kroz jedinstveno tržište, postala važan deo svakodnevice naših građana“, poručili su predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije.

Sagovornici su posebno naglasili da će i pored kašnjenja u procesu proširenja i dalje nastojati da prepoznaju nove načine, oblasti politika i finansijske instrumente, kako bi sve tri zemlje uvećale doprinos Evropi, ojačale veze sa Evropskom unijom i postepeno integrisale region u jedinstveno evropsko tržište.

Govoreći o Zelenoj agendi, sagovornici su uputili zajednički poziv Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama da se pridruže zemljama širom regiona u cilju podrške u razvoju projekata u koje bi moglo da se investira što pre, kako bi se unapredila zaštita životne sredine i povećala široka upotreba obnovljivih izvora, u sklopu primene Ekonomskog i investicionog plana EU i Zelene agende za Zapadni Balkan.

„Naše zemlje imaju ogroman potencijal za održivi rast i razvoj ovog sektora. Zamolićemo za praktičnu podršku kako bismo otkrili koji projekti mogu da unaprede naš region u pogledu izvora obnovljive energije za naše građane i za zelenu energetsku budućnost EU“, istakli su sagovornici tokom video-konferencije „Mini Šengen“ i zaključili da samo regionalno povezivanje, uz podršku Evropske unije, može da doprinese opštoj stabilnosti i napretku celog regiona i Evrope.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

U Srbiji dato 5,2 miliona doza vakcina protiv korona virusa.

Dato 2,7 miliona prve doze i 2,5 miliona druge doze vakcine.

48 odsto građana kompletno imunizovano.

Prosečna starost osoba koje su primile jednu dozu je 57 godina, a onih koji su primili obe doze je 58 godina.

Blizu 20 gradova prešlo cifru od 50 odsto vakcinisanih, pri čemu se na vrhu liste nalaze Priboj i Niš, koji su dostigli 60 odsto.

Gradovi koji imaju više od 50 odsto vakcinisanih su: Beograd, Priboj, Niš, Užice, Mali Zvornik, Bosilegrad, Kikinda, Novi Sad, Sremska Mitrovica, Kladovo, Kuršumlija, Medveđa, Zrenjanin, Svrljig, Zaječar, Šabac i Sombor.

Preko portala eUprave izdato je više od 400.000 digitalnih zelenih sertifikata.

Državljani naše zemlje, koji su prvu dozu primili u inostranstvu, mogu da prime drugu dozu u Srbiji, ali da će im u pomenuti sertifikat biti upisana samo ona vakcina koju su primili u Srbiji.

Isporuka vakcina
21. jun – Na institut „Torlak“, u okviru redovne isporuke, dopremljeno je 83.070 doza vakcine „Fajzer-Biontek“, kao i još 1.170 doza po sporazumu sa Austrijom.

U Srbiji je prema najnovijim podacima dato ukupno 5.070.754 doza vakcina protiv korona virusa.

Broj građana koji su primili prvu je 2.681.511 (48 odsto), dok je obe doze dobilo 2.389.243 ljudi (40 odsto).

Cilj je 50 odsto vakcinisanih do kraja juna.

Naredni cilj je da do jeseni bude 60-70 odsto vakcinisanih.

U Beogradu je prvom dozom vakcinisano 52,3 odsto punoletnih građana, a drugu dozu primilo je 48 odsto.

Vakcinacija bez prijave sprovodi se na 225 punktova u Srbiji.

Takođe, u Srbiji je moguća i besplatna vakcinacija državljana BiH i Severne Makedonije.

Gradovima koji imaju više od 50 vakcinisanih su: Beograd, Priboj, Niš, Užice, Mali Zvornik, Bosilegrad, Kikinda, Novi Sad, Sremska Mitrovica, Kladovo, Kuršumlija, Medveđa, Zrenjanin, Svrljig, Zaječar, Šabac i Sombor.

* Kada su u pitanju isporuke vakcina, 14. juna, stiglo je još 85.410 doza vakcina kompanije "Fajzer"

*11. juna - Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda odredila je lokaciju za fabriku kineskih vakcina ''Sinofarm'' u okviru privredne zone ''Autoput'', u blizini Zemun Polja.

Fabrika, u kojoj će se prvo pakovati ''Sinofarm'' vakcina, a kasnije i proizvoditi, biće zajedničko ulaganje Srbije, Kine i Ujedinjenih arapskih emirata. Predviđen je i pogon za proizvodnju PCR testova.

Za fabriku će srpska strana obezbediti zemljište i infrastrukturu.

Planirana mesečna proizvodnja je dva miliona doza vakcine.

Ambasada R. Srbije neće raditi u petak, 25. juna 2021. godine zbog proslave letnje dugodnevice. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.

Prema poslednjim podacima u Srbiji je dato 4.911.000 vakcina, od čega je prvih doza 2.643.000 (što je 48 odsto punoletnog stanovništva), drugih doza 2.268.000 (37 odsto).

Realno je očekivati da se ostvari planirani cilj - 50 odsto vakcinisanih do kraja juna.

Naredni cilj je da do jeseni bude 60-70 odsto vakcinisanih.

Od pošiljki vakcina poslednja isporuka bila je 9. juna kada je u Srbiju stiglo 83.070 doza vakcine "Fajzer".

U Beogradu je zaključno sa 10. junom, vakcinisano više od 722.000 ljudi, što iznosi 51.9 odsto građana, dok je revakcinisano skoro 648.000 stanovnika prestonice, što iznosi 46.5 odsto. U populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano je skoro 81 odsto ljudi.

Gradovima koji imaju više od 50 odsto vakcinisanih su, pored Beograda i Priboj, Niš, Užice, Mali Zvornik, Bosilegrad, Kikinda, Novi Sad, Sremska Mitrovica, Kladovo, Kuršumlija, Medveđa, Zrenjanin, Svrljig, Zaječar, Šabac i Sombor.
 

09. jun 2021. godine

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.

Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele ljudima na prostoru bivše Jugoslavije.

Republika Srbija je više puta pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane MKSJ i Mehanizma u Republici Srbiji. I pored napora da se ovo pitanje pokrene sa „mrtve tačke“, nije dobijen nijedan odgovor Saveta bezbednosti. Najveći broj osoba koje se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne su državljani Republike Srbije i prirodno je da Republika Srbija bude zainteresovana da obezbedi izdržavanje kazne zatvora u Republici Srbiji.

MKSJ i Mehanizam upućuju na Savet bezbednosti kao nadležnu instituciju da se pozabavi ovim pitanjem.

Spreman sam ovde da ponovim spremnost Republike Srbije za preuzimanje obaveze i odgovornosti za izvršenje zatvorskih kazni koje je MKSJ ili Mehanizam izrekao državljanima Republike Srbije pod nadzorom Mehanizma i puno poštovanje autoriteta Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu.

Gospodine predsedniče,

Poseban problem sa kojim se suočavamo je uznemiravanje koje vrše pravosudne institucije formirane na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u sastavu Srbije, a koja se nalazi pod privremenom upravom UN. Svedoci smo pokušaja da se opet sudi dvojici državljana koji se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne za dela za koja im je već suđeno pred MKSJ. Konkretno, u proteklom periodu učinjen je pokušaj da se izvrši saslušanje Nebojše Pavkovića i izdejstvuje izručenje Vlastimira Đorđevića.

Apelujem na Mehanizam i Savet bezbednosti da spreče pokušaje kršenja načela ne bis in idem, civilizacijskog načela koje je potvrđeno i u Članu 7. (1) Statuta Mehanizma i da se onemoguće ponovna suđenja osobama koje je MKSJ već osudio, posebno da se postara da se to ne čini na teritoriji koja je pod privremenom upravom UN.

Gospodine predsedniče,

Predsednik Mehanizma (g. Karmel Ađijus), pored redovnog Izveštaja, dostavio je 11. maja 2021. godine i pismo predsedniku Saveta bezbednosti čiji je predmet navodni propust Srbije da uhapsi i preda Mehanizmu Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje suda, tvrdeći da na taj način Republika Srbija postupa suprotno svojim obavezama prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1966 (2010) i zatražio od Saveta bezbednosti da preduzme mere kako bi se obezbedilo da Srbija ispuni navodne obaveze prema Statutu Mehanizma i Rezoluciji 1966.

Suština argumentacije predsednika Mehanizma svodi se na to da Republika Srbija ima obavezu da liši slobode i isporuči Mehanizmu svoje državljane optužene za nepoštovanje suda, bez obzira na prirodu optužbi, okolnosti pod kojima je takva naredba doneta i posledica koje mogu da uslede njenim sprovođenjem.

Ovde je reč o optužbama koje se ne tiču teških povreda međunarodnog humanitarnog prava i koje se vezuju za predmet pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je okončan 2018. (slučaj Vojislav Šešelj) i to u prvom stepenu oslobađanjem optuženog od optužbi, a po žalbi tužioca na presudu kojom se okrivljeni oglašava krivim i izriče mu se kazna u trajanju od 10 godina, kojom je pokriveno vreme koje je proveo u Pritvorskoj jedinici UN.

Sudija Ađijus iznosi da Srbija ignoriše svoje obaveze prema Rezoluciji 1966 (2010). Naprotiv, Republika Srbija ozbiljno shvata svoje obaveze saradnje sa Mehanizmom. Nakon što je donet nalog za hapšenje i predaju Mehanizmu dvoje optuženih za nepoštovanje suda, Viši sud u Beogradu je ustanovio da nisu ispunjene pretpostavke za njihovo hapšenje i isporučivanje Mehanizmu. Odluka se temelji na pravilima međunarodnog prava i unutrašnjeg prava Republike Srbije i obavezujuća je za nosioce izvršne vlasti u Republici Srbiji.

Ovde bih podsetio da je prva odluka sudije pojedinca (Ajdin Sefa Akaja od 12. juna 2018. godine) koji je postupao u ovom predmetu, bila da se krivično gonjenje V. Radete i P. Jojića zbog navodnog nepoštovanja suda prosledi pravosudnim organima Republike Srbije. U narednim postupcima, prvi put je iznet argument navodne nevoljnosti svedoka da sarađuju sa pravosudnim organima Republike Srbije, koji nije potkrepljen bilo kakvom argumentacijom i na kome se temelji odluka o uskraćivanju prenošenja predmeta u nadležnost pravosudnih organa Republike Srbije.

Republika Srbija je u više navrata izrazila spremnost da preuzme vođenje sudskog postupka protiv Petra Jojića i Vjerice Radete i pružila odgovarajuće garancije. Republika Srbija, takođe, u potpunosti priznaje i prihvata obavezu Mehanizma da nadzire suđenja koja su ustupljena nacionalnim sudovima uz pomoć međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i da preduzima mere predviđene čl. 6 Statuta Mehanizma.

Na ovom mestu bih podsetio da je Republika Srbija predala tribunalu sva lica koje je optužilo Tužilaštvo, među njima najviše političke, vojne i policijske zvaničnike, obezbedila prisustvo ogromnog broja svedoka, predala ogromnu dokumentaciju. Obaveza je Mehanizma, prema Rezoluciji ovog Saveta bezbednosti, da preduzima mere koje omogućavaju da se predmeti ustupe nacionalnom pravosuđu. U ranijoj praksi, 13 slučajeva je prosleđeno Bosni i Hercegovini, 2 Hrvatskoj i samo 1 Srbiji.

Na kraju, što ne znači i da je najmanje važno, podsetio bih vas sve ovde na činjenicu da je Francuska – razume se, kao suverena i nezavisna država – na zahtev za hapšenje i izručenje Florens Artman zbog objavljivanja dokumenata i nepoštovanje suda, odbila zahtev za izručenje, uz obrazloženje da ona ne izručuje svoje državljane. Za manji prekršaj, vi od nas tražite da izručimo svoje državljane Jojića i Radetu, pokazujući nepoverenje i prema srpskom pravosuđu i sudovima i prema državi Srbiji, kao i činjenicu da pravilo iz starog Rima i dalje važi – quod licet Iovi non licet bovi – što priliči bogu, ne priliči volu.

Nije zgoreg napomenuti da za zločine nad Srbima nije suđeno oficirima i političarima višeg ranga i da su zločini izvršeni nad Srbima ostali nekažnjeni pred MKSJ i Mehanizmom. Podsetimo, primera radi, da je slučaj Ademi i Norac za stravične zločine prema srpskom civilnom stanovništvu u Medačkom džepu prepušten hrvatskim pravosudnim institucijama. Osvedočeni zločini nad Srbima, poput zločina Ramuša Haradinaja, Nasera Orića, zatim Ante Gotovine i drugih optuženih za vojnu operaciju „Oluja“ koja je dovela do potpunog etničkog čišćenja srpskog stanovništva sa velikog dela današnje Hrvatske, pred MKSJ rezultirali su oslobađajućim presudama. Mnogi stravični zločini nad civilnim stanovništvom srpske narodnosti koji su izvršeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Autonomne pokrajine KiM, a koji su rezultirali etničkim čišćenjem srpskog stanovništva, jednostavno nisu bili predmet interesovanja tužilaštva MKSJ.

Ono što je veoma važno i da ništa ne ostavimo nerazjašnjeno, jeste to da je Srbija zemlja koja osuđuje svaki zločin i sve zločince koji su ih počinili na teritoriji bivše Jugoslavije. Međutim, zanimljivo je da je, uprkos kritikama, Srbija jedina koja otvoreno govori i osuđuje zločine počinjene od strane pripadnika srpske nacionalnosti, dok druge zemlje regiona uopšte ne govore o zločinima koje su predstavnici tih naroda počinili nad srpskim narodom. I, želim da još jednom ovde naglasim pred vama, da Srbija osuđuje strašan zločin u Srebrenici i izražava svoje najdublje saučešće porodicama stradalih u tom masakru. I sa ovim u vezi nema nikakvog „ali“.

Ipak, ovde smo da analiziramo rezultate i kaznenu politiku MKSJ i Mehanizma, a ona je bila takva da nikada nije zadobila poverenje kod srpskog naroda, ma gde on živeo. I ne zbog toga što mi Srbi ne priznajemo zločine koje su počinili neki od naših sunarodnika, već zato što je Haški tribunal, uz izuzetke, sudio samo Srbima na sve tri teritorije bivše Jugoslavije: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, koju neke od država članica Saveta bezbednosti vide i nazivaju, naravno suprotno pravu, pravnim normama i rezolucijama Ujedinjenih nacija, kao nezavisnu državu. Pokušaću plastično da vam dokažem kako je haška pravda krojena, čak iako znam da to neće naići na razumevanje mnogih od vas, ali za mene je to važno zbog istorije, činjenica i udžbenika koji će se pisati na osnovu činjenica.

Naime, Srbi su osuđeni na ukupno 1138 godina zatvora, i na 8 doživotnih kazni zatvora. Istovremeno, Haški tribunal nije osudio nijednog Hrvata za zločine nad Srbima, ni u akcijama Medački džep, ni u „Bljesku“ niti u „Oluji“, kako je to politički lukavo urađeno u Tribunalu, a sve zavijeno u formu prava i pravde. Tužioci Haškog tribunala su namerno izabrali trojicu političkih i vojnih lidera Hrvata, bosanskih muslimana i Albanaca na sve tri pomenute teritorije, koji su činili zločine protiv Srba – Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Zanimljivo je da je, prateći isti šablon, dakle isti šablon, ova nepravda podeljena. Naime, svi oni su bili osuđeni u prvostepenom postupku, sa izuzetkom Ramuša Haradinaja, jer nijedan svedok nije preživeo. Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora u prvostepenom postupku, dok je volšebnom odlukom drugostepenog veća i odnosom sudija 3:2, presuda promenjena u oslobađajuću. Naser Orić, za zločine protiv Srba, takođe je bio osuđen prvostepenom presudom, ali, volšebnom odlukom drugostepenog suda i ponovo odnosom sudija 3:2, odluka je bila oslobađajuća presuda i on je bio oslobođen svake odgovornosti. Dozvolite mi da ponovim, svi svedoci u postupku protiv Ramuša Haradinaja su ili izvršili samoubistvo ili su bili ubijeni pod veoma, veoma čudnim okolnostima.

Dozvolite mi da zaključim: ja ne želim da verujem da neko hoće da kaže da nije bilo zločina nad Srbima, ali, sudeći po presudama Haškog tribunala, niko – apsolutno niko - nije odgovoran za te zločine.

Ipak, mi u Srbiji ćemo pokazati odgovornost i borićemo se za mir, stabilnost i pomirenje u regionu.

Tražimo od država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da nam pomognu racionalnim i pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava, a ne pokušajima daljeg ponižavanja Srbije. Srbija je mala zemlja, sa ponosnim i hrabrim narodom, koji je podneo najveće žrtve tokom Prvog i Drugog svetskog rata, narodom koji želi da živi u miru sa svojim komšijama. I kada vam ovo tražim, ne mislim da tražim previše.

Na samom kraju, Srbija je zemlja sa najvećim rastom u regionu Zapadnog Balkana i ne možemo da napredujemo ako odnosi sa našim komšijama, prijateljima i drugim zemljama nisu dobri, stabilni i bolji. Zbog toga, uprkos selektivnoj pravdi koja je primenjena u Haškom tribunalu, bićemo otvoreni za svaki dijalog, svaku vrstu saradnje i mi gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti.

I imam samo jednu poruku za građane Srbije i građane srpske nacionalnosti u celom regionu – glavu gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni za šta i na nama je da radimo još marljivije, da otvaramo fabrike i borimo se za našu decu i našu budućnost.

Živela Srbija!

Obaveštavamo da svi građani Srbije, kao i dijaspora, mogu od danas glasati za srpsku naučnicu Gordanu Vunjak-Novaković, koja je u finalu prestižne Evropske nagrade za pronalazače nominovana u kategoriji Životno delo za inovativni doprinos u biomedicini. Pobednike u 5 kategorija bira nezavisni međunarodni žiri, a javnost odlučuje ko će dobiti Nagradu publike. Glasanje je jednostavno i otvoreno za sve građane i dijasporu do 17. juna na stranici u nastavku teksta.
Profesorka Vunjak-Novaković se dve decenije bavi istraživanjima i primenom bioreaktora koji omogućavaju da se humana tkiva gaje u laboratoriji. Sa svojim timom naučnika napravila je srčani mišić od matičnih ćelija koji radi kao srčani mišić odraslog čoveka, što predstavlja pravu revoluciju u medicini kakvu poznajemo. Trenutno istražuje i da li bi njihova tehnologija mogla da pomogne i oporavku pluća oštećenih usled zarazne bolesti COVID-19.

Gordana Vunjak-Novaković je profesorka Univerziteta Kolumbija u Njujorku, članica SANU i prva Srpkinja i žena koja je postala član Nacionalne akademije inženjerstva SAD. Ugledna naučnica je i kreativni ambasador Srbije u okviru Saveta za kreativne industrije pri Kabinetu predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je profesorku Vunjak-Novaković 2020. godine odlikovao Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena za naročite zasluge u predstavljanju Republike Srbije i njenih građana i postignute izuzetne rezultate u oblasti medicinskih nauka i biomedicinskog inženjerstva kao jednog od najperspektivnijih načina za produženje ljudskog veka i poboljšanje kvaliteta života.
 

Za sve ostale podatke oko glasanja, molimo pritisnite OVDE:

Obaveštavamo da svi građani Srbije, kao i dijaspora, mogu od danas glasati za srpsku naučnicu Gordanu Vunjak-Novaković, koja je u finalu prestižne Evropske nagrade za pronalazače nominovana u kategoriji Životno delo za inovativni doprinos u biomedicini. Pobednike u 5 kategorija bira nezavisni međunarodni žiri, a javnost odlučuje ko će dobiti Nagradu publike. Glasanje je jednostavno i otvoreno za sve građane i dijasporu do 17. juna na stranici u nastavku teksta.
Profesorka Vunjak-Novaković se dve decenije bavi istraživanjima i primenom bioreaktora koji omogućavaju da se humana tkiva gaje u laboratoriji. Sa svojim timom naučnika napravila je srčani mišić od matičnih ćelija koji radi kao srčani mišić odraslog čoveka, što predstavlja pravu revoluciju u medicini kakvu poznajemo. Trenutno istražuje i da li bi njihova tehnologija mogla da pomogne i oporavku pluća oštećenih usled zarazne bolesti COVID-19.

Gordana Vunjak-Novaković je profesorka Univerziteta Kolumbija u Njujorku, članica SANU i prva Srpkinja i žena koja je postala član Nacionalne akademije inženjerstva SAD. Ugledna naučnica je i kreativni ambasador Srbije u okviru Saveta za kreativne industrije pri Kabinetu predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je profesorku Vunjak-Novaković 2020. godine odlikovao Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena za naročite zasluge u predstavljanju Republike Srbije i njenih građana i postignute izuzetne rezultate u oblasti medicinskih nauka i biomedicinskog inženjerstva kao jednog od najperspektivnijih načina za produženje ljudskog veka i poboljšanje kvaliteta života.
 

Za sve ostale podatke oko glasanja, molimo pritisnite OVDE:

(ažurirano 28. maja 2021. godine)

Vakcinacija (imunizacija) u Srbiji počela 24. decembra (pre nego u većini evropskih zemalja). Prvu vakcinu primila je predsednica Vlade Ana Brnabić. Ona je i prvi premijer u Evropi koja je primila vakcinu.

Srbija je treća država u Evropi, posle Britanije i Švajcarske koja je počela vakcinaciju. Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara.

Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

U Srbiji građani iskazuju interesovanje za vakcinisanje protiv Kovida-19 putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.
Vlada Srbije saopštila je da je od 6. aprila moguća prijava za vakcinaciju protiv korona virusa i preko Vibera, i to je moguće preko zvaničnog info servisa Vlade Srbije na Viberu koji je pokrenut.
Od 9. aprila, sve lokalne samouprave počele da organizuju slobodne punktove gde građani mogu da se vakcinišu bez prethodne prijave (preko 220 punktova), a uporedo  se sprovodi i imunizacija građana koji se prijave preko portala eUprave ili aplikacije na Viberu.
Dnevno se preko portala eUprave prijavi između 10.000 i 15.000 građana za vakcinaciju.
Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

Srbija je jedna od retkih zemlja koja na raspolaganju ima četiri vakcine.

Najveći broj građana vakcinisan je kineskom vakcinom „Sinofarm“, potom „Fajzerom“, „Sputnjikom V“ i „AstraZenekom“.
Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet građani stariji od 70 godina. Uporedo, pozivaju se građani svih starosnih dobi da se prijave i vakcinišu, obzirom da je počela imunizacija i onih koji nisu u prioritetnim grupama. Medicinski radnici vakcinišu i meštane manjih i seoskih sredina, koji nisu prijavljeni putem eUprave.

Permanentno se naglašava značaj vakcinacije, kao i da je to jedino rešenje u borbi protiv virusa Kovid-19.

* Od 26. aprila na svim vakcinalnim punktovima širom Srbije omogućeno vakcinisanje bez zakazivanja sa tri vakcine – "Fajzer", "sputnjik V" i "Sinofarm" vakcinom.

*6. maja - Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o podsticajnim merama za imunizaciju i sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti Kovid 19, kako bi se dodatno motivisali građani za vakcinaciju i na taj način brže postigao kolektivni imunitet, koji za cilj ima suzbijanje epidemije, vraćanje osnovnih funkcija zdravstvenom sistemu i otvaranje ekonomije.
Dodatna novčana podrška u iznosu od po 3.000 dinara predviđena je za sve građane Srbije koji su do sada vakcinisani i sve one koji će do 31. maja primiti bar prvu dozu vakcine.
*Od 12. maja svi građani Srbije mogu preuzeti Digitalni zeleni sertifikat, odnosno potvrdu o izvršenoj vakcinaciji protiv Kovida-19 i rezultatima različitih testiranja na ovu zaraznu bolest.
Digitalni zeleni sertifikat, pored ličnih podataka – imena, prezimena, JMBG-a, pola i broja pasoša, sadrži i podatke o tome da li je lice vakcinisano, broj primljenih doza, kao i datum primanja prve i druge doze. Takođe, ovaj sertifikat sadrži i rezultate PCR, antigenskog i serološkog testa, a za dobijanje tog sertifikata potrebno da građani budu registrovani na portalu eUprava.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato 4.428.187doza vakcina, prvu dozu primilo je 2.464.701, dok je obe doze primilo 1.963.486.
U procentima jednu dozu je primilo 45.6 odsto punoletnog stanovništa, dok je revakcinisano oko 33 odsto.

U narednih sedam dana broj revakcinisanih biće blizu dva miliona punoletnih građana, što je oko 35 odsto stanovništva.

Očekuje se da će do kraja juna biti revakcinisano 50 odsto stanovništva, odnosno, oko 2.800.000 punoletnih građana Srbije.

U ovom trenutku u Srbiji imamo dovoljno vakcina da vakcinišemo 3.115.000 građana i da time praktično budemo bezbedni.

Dnevno se u Srbiji vakciniše 25.000 građana.

Beograd, Niš, Užice na vrhu liste, po broju vakcinisanih punoletnih građana.

*Primer Beograda –  Zaključno sa 28. majem, vakcinisano je 690.157 lica što iznosi 49.6 odsto punoletne populacije, revakcinisano 580.892 osoba što iznosi 41.7 odsto punoletne populacije. U populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano je 79 odsto ljudi. Ukupno u Beogradu je dato 1.271.049  doza vakcina, potrebno da se vakciniše još 5.565 osoba kako bi tačno polovina stanovnika glavnog grada bila zaštićena (što će se desiti za vikend).

*6. aprila se u Rudnoj Glavi vakcinisao predsednik Vučić koji je primio kinesku „Sinofarm“ vakcinu, dok se 27. aprila revakcinisao u mestu Pukovac.

NABAVKA VAKCINA

*22. decembra u Srbiju su stigle prve količine „Fajzer-Biontek“ vakcine.
Srbija druga zemlja u Evropi, posle Velike Britanije, koja je dobila „Fajzer“ vakcinu.

*16. januara stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.

*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik V“.

*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik V“ iz Rusije.

*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne proizvodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“.
Predsednik Vučić najavio da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik V“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope.

*10. februara u Srbiju stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.

*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.

*21. februara u Srbiju je stiglo  150.000 vakcina „AstraZeneka“, koje su od 23. februara dostupne na svakom punktu za vakcinaciju. Srbija je prva zemlja na Balkanu koja u tom trenutku ima ovu vakcinu.

*22. februara  u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.

*22. februara dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik V“.

*28. februara stigao novi kontingent od  100.000 doza vakcine „Sputnjik V“ (reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), s obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.

*1. marta stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“.

*5. marta isporučeno još 500.000 vakcina „Sinofarm“.

*8. marta stiglo 28.080 doza vakcine kompanije „Fajzer-Biontek".

*11. marta – ministar Popović najavio da će proizvodnja ruske vakcine „Sputnjik V” na Institutu „Torlak“ početi u maju, a Srbija će time postati prva zemlja na teritoriji Evrope u kojoj će se proizvoditi ta vakcina.
Prva faza proizvodnje ruske vakcine u Srbiji podrazumeva transport supstance, punjenje bočica u skladu sa najvišim tehnološkim standardima, pakovanje i distribuciju vakcina u našoj zemlji i regionu, a nakon uspostavljanja prve faze proizvodnje, započinje se izrada studije izvodljivosti o proizvodnji u takozvanom punom ciklusu, koja podrazumeva proizvodnju supstance u Srbiji. To će zahtevati nabavku složene tehnološke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta „Torlaka“, ali procene su proizvodnja u punom ciklusu može da započne do kraja ove godine.

*11. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete UAE najavio da je dogovoreno da se, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom, u Srbiji proizvodi vakcina protiv korona virusa kineske kompanije „Sinofarm“. Predsednik Vučić je ukazao da je, pored napravljenog hodograma sa nadležnim ruskim ministrom, o proizvodnju ruske vakcine u okviru „Torlaka“, dogovoreno i da se fabrika za „Sinofarm“ vakcinu završi i krene u proizvodnju od 15.oktobra.

*15. marta - stigla isporuka od 16.380 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*18. marta - predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je putem video-linka sa rukovodstvom kompanije „Sinofarm" o procesu nabavke vakcina, izgradnji fabrike kineskih vakcina u Srbiji i izgradnji i opremanju srpskih bolnica. Na sastanku je potpisan ugovor o kupovini još dva miliona doza vakcina kompanije „Sinofarm“.

*18. marta - predsednik Vučić najavio da će Srbija imati dve fabrike vakcina i da će godišnje proizvoditi između 30 i 40 miliona doza. Predsednik je razgovarao sa predstavnicima „Sinofarma“, dok je ministar Nenad Popović razgovarao o proizvodnji „Sputnjik V“ vakcine.(Izjavio da očekuje da će za manje od godinu dana da se proizvodi i tečnost za vakcinu, a ne samo da se pakuje.)

*22. marta – dopremljeno 55.990 doza vakcine „Fajzer-Biontek".

*23. marta - u Srbiju stiglo 100.000 doza prve komponente vakcine „Sputnjik V“.

*25. marta - Ruski fond za direktna ulaganja i Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ objavili su da je postignut sporazum o proizvodnji vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji. Time će naša zemlja postati prva država u Južnoj Evropi koja će proizvoditi „Sputnjik V“, a vakcina bi mogla da se izvozi i u druge zemlje regiona u kasnijim fazama. Proizvodnja vakcine biće započeta do maja u „Torlaku”.

*29. marta – stiglo 23.570 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*2. aprila, preko „Kovaks“ mehanizma stigao prvi kontingent  od 57.600 vakcina  „AstraZeneka“.
Srbija je avansno uplatila u „Kovaks „sistem 4,8 miliona evra, a za razvoj vakcine smo donirali 2 miliona evra kroz Evropsku komisiju za razvoj vakcine. Obzirom da Srbiji nisu isporučivane vakcine iz programa „Kovaks“, Srbija ih je nabavljala bilateralno. 

*5. aprila stiglo pola miliona „Sinofarm“ vakcina.
*5. aprila - Institut Torlak potpisao je Sporazum o transferu tehnologija sa Ruskim fondom direktnih investicija i ruskom farmaceutskom kompanijom „Generijum“, kojim ruska strana prenosi srpskoj strani podatke o procedurama i tehnologijama neophodnim za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji.
Ministar Nenad Popović najavio da će tokom aprila biti proizvedene tri validacione serije vakcine “Sputnjik V”, a uzorci iz ovih validacionih serija biće poslati na kontrolu kvaliteta u Institut "Gamaleja" i nakon što institut potvrdi validnost uzoraka proizvedenih u "Torlaku" naš institut kreće sa proizvodnjom vakcine. Očekuje se to bude do 20. maja ove godine, i na taj način Srbija će postati prva zemlja u Evropi koja proizvodi vakcinu „Sputnjik V“.
*6. aprila isporučeno 106.420 vakcina proizvođača "Fajzer-Biontek".

*12. april -  stiglo 106.470 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*14. april – Na Torlaku izvršeno punjenje prve serije kontrolnih doza vakcine „Sputnjik V''. Vakcine proizvedene na Torlaku biće puštene u upotrebu u junu ove godine.

* 14. aprila stiglo 50.000 druge komponente ruske vakcine

*19. april – U Srbiju stiglo 211.000 doz vakcine „Fajzer“ i to je najveća pojedinačna isporuka te vakcine našoj zemlji do sada.

*23. aprila – Predsednik Vučić rekao da imamo dovoljno vakcina i da je važna vakcinacija u regionu. Rekao je da je Srbija najviše vakcina protiv korona virusa dobila od kineske kompanije Sinofarm a zatim od kompanije Fajzer-Biontek, da očekuje 36.000 vakcina od EU i naglasio da je za Srbiju važno da se vakcinišu i građani u regionu.
„Mi smo dobili od Kovaksa do sada bilo je planirano 96.000 vakcina, a dobili smo 57.000. Od EU od ukupne kvote od 630.000 doza koje treba da dođu do kraja juna, Srbija bi trebalo proporcionalno broju stanovnika da dobije oko 270.000 ili 260.000, a mi ćemo dobiti samo 36.000 vakcina“, naveo je Vučić.
Dodaje da se Srbija sa tim saglasila zato što su te vakcine važnije drugim delovima našeg regiona.
„Smatramo da su koliko su te vakcine važne za nas važne i za naše komšije. Besmisleno je sve što radimo ako oni ne mogu da dobiju vakcinu. Ljudi koji dolaze u Beograd i imaju sportske, poslovne i druge kontakte za nas je važno da oni ne mogu da prenose zarazu“, poručio je Vučić.
Zahvalio je EU i Kovaksu, ali je napomenuo da je Srbija najviše vakcina dobili od Sinoframa, a potom od Fajzer-Bionteka.
Kako je rekao, Srbija je značajno veći broj vakcina dobila od američko - nemačke kompanije, za čak 250.000 doza više nego ruske vakcine.
Srbija je, istakao je, jedina zemlja van EU koja je počela vakcinaciju Fajzerovom vakcinom istovremeno kada i EU i da, kada se radi o isporuci vakcina, tačno na vreme stižu vakcine kompanija „Sinofarm“ i „Fajzer-Biontek“, a da kasne isporuke nekih drugih proizvođača.
Vučić je dodao da će Srbija nastaviti vakcinaciju, kao i da je teškim radom uspela da obezbedi vakcine.

*26. aprila – Novi kontingent od 500.000 kineskih „Sinofarm“ vakcina protiv virusa korona stigao u Srbiju.

*5. maja – Dopremljeno 104.130 vakcina kompanije „Fajzer-Biontek”.

*10. maja – Stiglo 104.130 doza „Fajzer-Biontek“ vakcina

*10. maja – 20.000 doza vakcina „Sputnjik V“
*12. maja -  iz Kovaks programa stiglo 120.000 doza vakcina „AstraZeneka“
*17. maja  - Stiglo 104.130 doza „Fajzer-Biontek“ vakcina
*19. maja - Dopremljeno 440.000 doza vakcina “Sinofarm"
*19. maja - Ruski nacionalni institut za epidemiologiju i mikrobiologiju Gamaleja potvrdio  kvalitet vakcine proizvedene na Torlaku i odobrio da se u budućnosti u ovom institutu proizvodi vakcina "Sputnjik V".
*22. maja – Dopremljeno 266.000 doza „Sinofarm“
*24. maja - Stiglo 104.130 doza „Fajzer-Biontek“ vakcina
*27. maja -  Dopremljeno 500.000 vakcina „Sinofarm“
Ukupno isporučeno 4,2 miliona doza vakcine „Sinofarm“, i jučerašnja isporuka je poslednja isporuka „Sinofarma“ po ugovoru.
Četiri miliona doza vakcina koje su kupljene od Kine i dopremljene u osam letova od januara, a Vojska Kine donirala je još 200.000 doza te vakcine.
Od početka pandemije u Srbiju stiglo 58 aviona kojima je stigla medicinska oprema donirana od strane Kine i tamošnjih kompanija, pri čemu su, pored toga, još tri teretna voza dopremila sve što je Srbija od te zemlje kupili za vreme pandemije.

DONIRANjE VAKCINA ZEMLjAMA U REGIONU I VAKCINACIJA STRANACA

*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije  Zoranu Zaevu prvi kontingent  od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.

*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik V“ Crnoj Gori.

*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.

*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH, dok je 12. marta isporučeno još 5.000 doza vakcina „AstraZeneka“ iz Srbije.

*15. marta – u bolnici u Užicu vakcinisani svi zaposleni u Ustavnom sudu BiH, na zahtev tog suda, u saradnji sa Ustavnim sudom Srbije, Ministarstvom zdravlja, MSP i Ambasadom RS u Sarajevu.

*23. marta - u Zavodu za javno zdravlje u Vranju počela je vakcinacija 105 novinara iz Severne Makedonije. Vakcine „Astra Zeneka” za makedonske novinare obezbeđene su na zahtev Makedonske asocijacije novinara u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije, a uz podršku kabineta predsednika Srbije.

*23. marta - Predsednik Aleksandar Vučić uručio respiratore i drugu medicinsku opremu za Republiku Srpsku. Donaciju preuzeo predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

*24. marta - Privredna komora Srbije (PKS) objavila je da je u saradnji sa Vladom Srbije, obezbeđeno 10.000 vakcina za privrednike i njihove zaposlene iz regiona.

*29. mart - Predsednik PKS objavio da je tokom vikenda (27. i 28. marta) u Srbiji vakcinisano 8.500 privrednika iz regiona.

*Srbija je donirala Severnoj Makedoniji ukupno 40.000 doza vakcine „Sputnjik V“, prvi kontingent od 20.000 prve doze vakcine stigao je 1. aprila, a najavljeno je da će doze za revakcinaciju stići u narednom periodu.

Vakcinisano je 39.000 stranaca („AstraZeneka“ vakcinom), koji su došli ili na poziv Privredne komore Srbije ili su se sami prijavili preko portala eUprave. Premijerka Brnabić je izjavila da je ogroman uspeh vakcinacija ljudi iz regiona i ocenila da je to bio način podizanja zajedničke sigurnosti, jer bez bezbednih ljudi u regionu ni ljudi u Srbiji nisu bezbedni. Najviše državljana BiH, Severne Makedonije i Crne Gore.

*8. aprila - Premijerka izjavila da je Srbija trenutno fokusirana na vakcinaciju svojih građana, ali da ćemo nastojati da kroz donacije vakcina pomognemo prijateljima i komšijama u borbi protiv korone.

Za vakcinisanje u Srbiji se prijavilo i oko 53.000 stranaca koji nemaju prijavljeno boravište u Srbiji, a prijavili su se preko portala e-Uprave za dobijanje vakcine. Trenutno se strani državljani ne vakcinišu, već samo naši građani, a kada oni budu vakcinisani razmotriće se opcija vakcinisanja prijavljenih stranaca. Vakcinacija u Srbiji je besplatna, to važi i za strance koji kod nas prime vakcinu.

Na društvenim mrežama i internetu pojavili su se oglasi za vakcinaciju preko agencija, međutim nema mogućnosti da se preko bilo koje strane ili domaće turističke agencije zakaže vakcinacija u Srbiji i reč je o internet prevarama.

*8. aprila - Vlada je donela odluku da se Kantonu Sarajevo uputi donacija od 20.000 doza vakcina „AstraZeneka“ .

*9. aprila - U Novom Pazaru vakcinisano 29 novinara Kantonalne televizije Sarajevo.

*15. aprila – Predsednik Vučić uručio Dodiku donaciju od 20.000 doza vakcina „Astra Zeneka" za Republiku Srpsku.

*23. aprila –  predsednik Vučić rekao da je Srbija u region do sada poslala 120.000 vakcina, kao i da je u Srbiji vakcinisano oko 65.000 građana zemalja iz regiona, što je ukupno oko 200.000 vakcina za ljude u regionu.

*30. april - Program za povezivanje za srpskom dijasporom „Tačka povratka", uz podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije, obezbedio je poseban termin za vakcinaciju srpskih državljana iz dijaspore.
Državljani Srbije koji žive u inostranstvu imali su mogućnost da se vakcinišu 15. maja u Beogradu, a prijave za imunizaciju dostupne su na sajtu udruženja Tačka povratka https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore.  Prijave su bile otvorene do petka, 30. aprila u 23.59 časova i svako ko se prijavi dobiće potvrdu o terminu vakcinacije kao i o tačnom vremenu kada treba da se pojavi na Beogradskom sajmu.
Državljani Srbije iz dijaspore moći će da biraju između vakcina „Fajzer”, „Sinofarm” i „Sputnjik Ve”, dok će drugu dozu primiti na Beogradskom sajmu 5. juna. Poziv se odnosio isključivo na državljane Srbije koji žive u inostranstvu.
* 17. maja - Prilikom posete Sarajevu premijerka Brnabić rekla da je tog dana u Sarajevo stigla donacija Srbije od 10.000 doza vakcine „Astra Zeneka“, i najavila da će Kantonu Sarajevo i Republici Srpskoj stići još po 10.000 doza te vakcine.
*20. maja Vlada Srbije donela je odluku da se Češkoj Republici donira 100.000 vakcina „Fajzer-Biontek“ kao znak solidarnosti prema građanima te zemlje u borbi protiv epidemije koronavirusa.

NAPOMENA:

Usled primetnog pojačanog interesovanja i velikog broja upita našim DKP za vakcinisanje stranih državljana u Srbiji (bez prijavljenog boravišta u našoj zemlji), ali i samoinicijativnog dolaska stranaca na vakcinisanje u Srbiju, važno je u takvim situacijama u zemljama prijema nedvosmisleno, putem medija i u direktnom kontaktu sa zainteresovanim stranama, komunicirati sledeće:

„Ogroman je uspeh Srbije vakcinacija stranaca, pre svega iz regiona. To je način podizanja zajedničke sigurnosti, jer bez bezbednih ljudi u regionu ni ljudi u Srbiji nisu bezbedni. Od stranih državljana najviše je u Srbiji vakcinisano iz BiH, Severne Makedonije i Crne Gore.

Poslednjih dana, usled velikog publiciteta u medijima širom sveta i odlično organizovanog procesa nabavke vakcina i imunizacije u Srbiji, primetno je veliko interesovanje za vakcinaciju u našoj zemlji, ne samo iz regiona, već i iz velikog dela Zapadne i Centralne Evrope. Evidentiran je i veliki broj upita čak i za „vakcinalni“ turizam, kako građana iz tih delova Evrope, tako i tur-operatora, turističkih agencija i avio-kompanija.

Srbija je trenutno fokusirana na vakcinaciju svojih građana, ali ćemo nastojati da kroz donacije vakcina i u narednom periodu pomognemo prijateljima i komšijama u borbi protiv korone.

Poslednjih dana pojačano je i interesovanje domaćeg stanovništva za vakcinisanjem, Srbija beleži dnevne rekorde u vakcinisanju sopstvenog stanovništva.

Ukoliko se u narednom periodu ukaže mogućnost za vakcinisanjem i zainteresovanih stranih državljana (bez prijavljenog boravišta u Srbiji), Srbija će se, sa velikim zadovoljstvom i u skladu s kapacitetima, potruditi da izađe u susret i takvim zahtevima. U tom slučaju ćemo blagovremeno obavestiti javnost. Ali moramo da napomenemo da to u ovom trenutku nije moguće.

Strani državljani mogu da iskažu zainteresovanost za vakcinisanje u Srbiji putem portala eUprava, ali je važno napomenuti da to nije dovoljno i da je neophodno da dobiju povratnu potvrdu i poziv sa terminom i lokacijom za vakcinisanje. Zato nije preporučljivo da strani državljani, samo sa iskazanim interesovanjem putem portala eUprave ili čak i bez toga (pošto ima i takvih primera na punktovima za vakcinaciju), samoinicijativno dolaze u Srbiju  na vakcinaciju i tako sebe izlažu neprijatnim situacijama i troškovima.“

VAKCINACIJA ČLANOVA DIPLOMATSKOG KORA U SRBIJI

Vlada Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji. Dostupne su sve četiri vakcine.

Prijavilo se i vakcinisano je blizu 1.300 članova diplomatskog kora, nosilaca posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr).

*13, 18. i 19. februara je vakcinisano je „Sinofarmom“. Time je završen prvi krug vakcinacije. Drugi krug, odnosno revakcinacija tom vakcinom, obavljena je 11. i 12. marta.

*23. februara započela je vakcinacija vakcinom „Fajzer“. Revakcinacija pomenutom vakcinom održana od 16. do 19. marta.

Takođe, pristupilo se vakcinaciji „Sputnjikom V“ i „AstraZenekom“.

*20. marta izvršene ostale revakcinacije i omogućeno da vakcinu prime i članovi diplomatskog kora koji iz određenih razloga nisu mogli da se vakcinišu.

VAKCININACIJA MIGRANATA

*24. marta u ambulanti u okviru centra za migrante u Krnjači započela vakcinacija migranata.
Šefica Kancelarije UNHCR u Srbiji Franceska Boneli istakla  da je ta agencija UN duboko zahvalna vlastima Srbije na tome što su izbeglice uključene u plan vakcinacije.

25. maj 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Vlade Ana Brnabić sastali su se danas u odvojenim susretima sa predsedavajućom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i ministarkom spoljnih poslova Kraljevine Švedske An Linde na kojima je razgovarano o prioritetima u saradnji sa OEBS-om, evropskom putu Srbije, reformama u oblasti vladavine prava, medijskim slobodama, borbi protiv organizovanog kriminala i jačanju bilateralne i ekonomske saradnje sa Švedskom.

Predsednik Vučić je istakao izuzetnu saradnju Srbije sa OEBS-om i dodao da naša zemlja posebno ceni podršku Misije u sveobuhvatnom reformskom procesu u Srbiji, uključujući ekspertizu u programskim oblastima poput demokratizacije i medija, vladavine prava, jačanja ljudskih i manjinskih prava, promocije tolerancije i nediskriminacije.

Sagovornici su se saglasili da je uloga OEBS-a veoma značajna za regionalnu bezbednost i da je Srbija, u skladu sa načelima ove organizacije, opredeljena da daje pun doprinos regionalnoj stabilnosti.

„Za Srbiju je od ključnog interesa očuvanje stabilnosti u regionu i orijentacija ka što intenzivnijoj saradnji u svim oblastima“, istakao je Vučić i dodao da rad na daljem unapređenju regionalnog povezivanja predstavlja temeljno polazište spoljne politike Srbije.

Govoreći o evropskom putu Srbije, predsednik Vučić je izrazio zahvalnost zbog podrške koju Švedska pruža našoj zemlji uz poseban akcenat na spremnosti da prenese svoja iskustva u procesu pristupanja EU. Predsednik je podvukao da je Srbija spremna na ubrzanje pristupnog procesa i da je upravo zbog toga prihvatila i novu metodologiju pregovaranja.

Srbija je u prethodnom periodu ostvarila i zapažene rezultate u oblasti vladavine prava, posebno u borbi protiv korupcije i nezavisnosti rada pravosudnih organa, ali i po pitanju rodne ravnopravnosti, slobode medija, nasilja u porodici i svim vrstama diskriminacije.

Predsednik Vučić i ministarka Linde su posebno istakli potencijale u oblasti intenziviranja ekonomskih odnosa, što uključuje i dodatno povećanje trgovinske razmene, kao i veći priliv švedskih investicija u našu zemlju.

Premijerka Brnabić je istakla podršku prioritetima švedskog predsedavanja OEBS-u. Govoreći o reformskim procesima, ona je prenela ličnu posvećenost radu na polju slobode medija i bezbednosti novinara i naglasila da je građenje međusobnog poverenja cilj koji je moguće dostići.

Govoreći o ustavnim promenama, Brnabić je sagovornici prenela da su ustavni amandmani u skupštinskoj proceduri, a da se završetak čitavog procesa, koji je podrazumevao i široku javnu raspravu, uz prethodno uvažene primedbe Venecijanske komisije, očekuje do kraja godine.

Kada je reč o evropskim integracijama, premijerka je zamolila za podršku Švedske za otvaranje klastera u pregovaračkom procesu i istakla da bi to bio dobar signal za građane Srbije kada je reč o pristupanju Evropskoj uniji.

Linde je istakla da je Srbija postigla napredak u reformama, ali da je neophodno raditi na njihovoj daljoj implementaciji. Na tom putu, Srbija ima apsolutnu podršku organizacije kojom predsedava.

Linde je ukazala na to da je Srbija dobro odreagovala na izazove tokom pandemije virusa korona i pohvalila donaciju vakcina zemljama u regionu.

Kada je reč o ekonomiji, sagovornica premijerke Brnabić je dodala da je Švedska investitor koji u Srbiji sve više ulaže, da su bilateralni odnosi dobri i da, takođe, podržava dijalog Beograda sa Prištinom uz posredstvo EU.

Izvor: www.predsednik.rs / www.srbija.gov.rs
Foto: www.predsednik.rs / www.srbija.gov.rs
 

24. maj 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas sa predsedavajućom OEBS-u i ministarkom inostranih poslova Kraljevine Švedske An Linde.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare Selaković je rekao da je za Srbiju OEBS jedna od najvažnijih bezbednosnih međunarodnih organizacija i dodao da je naša zemlja oduvek bila i jeste posvećena jačanju kapaciteta OEBS-a.

S tim u vezi, precizirao je da trenutno u okviru misija OEBS-a službuje 46 naših građana.

„Sa velikom pažnjom pratimo aktivnosti švedskog predsedavanja OEBS-u i podržavamo prioritete koji su postavljeni od strane švedskog predsedavanja, a koje je danas ministarka Linde imala priliku da iznese na sastanku. Takođe, podržavamo i napore OEBS-a da u narednom periodu uspe da pronađe put za stvaranje konsenzusa po pitanju usvajanja budžeta OEBS-a za 2021. godinu“, rekao je Selaković.

Istakao je da je OEBS za Srbiju od naročite važnosti imajući u vidu da se na teritoriji naše zemlje nalaze dve misije OEBS-a, u Beogradu i Prištini.

„Sa misijom OEBS-a u Beogradu imamo izuzetnu saradnju. Pomoć i podršku na putu Srbije ka reformisanju našeg društva u prethodnih više od 20 godina dala je Misija OEBS-a i uvereni smo da ćemo u periodu koji je pred nama biti u prilici da nastavimo tu dobru saradnju“, rekao je Selaković.

On je naveo da je za Beograd izuzetno važan statusno neutralan pristup kada je u pitanju KiM i dodao da OEBS-ova misija na KiM predstavlja najvidiljiviju statusno neutralnu misiju u čitavom OEBS-u, a i na samom terenu, kada je u pitanju naša južna pokrajina.

„Dobili smo uveravanja da će do sada dobro upražnjavana praksa poštovanja upravo ove statusne neutralnosti OEBS-a biti nastavljena i u toku švedskog predsedavanja, kako po pitanju delovanja na terenu, tako i prilikom poseta KiM i učešća predstavnika privremenih institucija samouprave na sastancima sa misijom OEBS-a na KiM“, rekao je Selaković.

Naveo je da je na sastanku bilo reči i o reformama koje se sprovode u srpskom društvu.

„Dotakli smo se pitanja očuvanja i zaštite ljudskih prava, medijskih sloboda, a naročito rodne ravnopravnosti, veće zastupljenosti žena u funkcionisanju našeg političkog sistema i javnih institucija“, rekao je Selaković.

Na sastanku je, kaže, bilo reči i o dijalogu Beograda i Prištine kao nečemu što je, ističe, od suštinske važnosti za dalje funkcionisanje čitavog regiona, a ne samo zaštite naših državnih i nacionalnih interesa.

Predsedvajuća OEBS-u istakla je snažno partnerstvo OEBS-a i Srbije u strateškim prioritetima, te naglasila da je Srbija postigla opšti napredak, dodajući da fokus sada treba da bude na nezavisnosti sudstva, unapređenju slobodnih i nezavisnih medija i borbi protiv organizovanog kriminala.

OEBS je, kako je istakla, spreman da nastavi da podržava taj put Srbije.

Linde je naglasila ulogu koju Srbija ima u podržavanju regionalne bezbednosti i dodala da je za svaku pohvalu što je Srbija ponudila vakcinaciju zemljama u regionu.

Poručila je da će Švedska nastaviti da pruža snažnu podršku evropskim integracijama Srbije i dodala da se raduje daljem osnaživanju saradnje između OEBS-a i Srbije, kao i između Švedske i Srbije.

Izvor: Tanjug
 

(ažurirano 21. maja 2021. godine)

Vakcinacija (imunizacija) u Srbiji počela 24. decembra (pre nego u većini evropskih zemalja). Prvu vakcinu primila je predsednica Vlade Ana Brnabić. Ona je i prvi premijer u Evropi koja je primila vakcinu.

Srbija je treća država u Evropi, posle Britanije i Švajcarske koja je počela vakcinaciju. Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara.

Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

U Srbiji građani iskazuju interesovanje za vakcinisanje protiv Kovida-19 putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.
Vlada Srbije saopštila je da je od 6. aprila moguća prijava za vakcinaciju protiv korona virusa i preko Vibera, i to je moguće preko zvaničnog info servisa Vlade Srbije na Viberu koji je pokrenut.
Od 9. aprila, sve lokalne samouprave počele da organizuju slobodne punktove gde građani mogu da se vakcinišu bez prethodne prijave (preko 220 punktova), a uporedo  se sprovodi i imunizacija građana koji se prijave preko portala eUprave ili aplikacije na Viberu.
Dnevno se preko portala eUprave prijavi između 10.000 i 15.000 građana za vakcinaciju.
Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

Srbija je jedna od retkih zemlja koja na raspolaganju ima četiri vakcine.

Najveći broj građana vakcinisan je kineskom vakcinom „Sinofarm“, potom „Fajzerom“, „Sputnjikom V“ i „AstraZenekom“.
Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet građani stariji od 70 godina. Uporedo, pozivaju se građani svih starosnih dobi da se prijave i vakcinišu, obzirom da je počela imunizacija i onih koji nisu u prioritetnim grupama. Medicinski radnici vakcinišu i meštane manjih i seoskih sredina, koji nisu prijavljeni putem eUprave.

Permanentno se naglašava značaj vakcinacije, kao i da je to jedino rešenje u borbi protiv virusa Kovid-19.

* Od 26. aprila na svim vakcinalnim punktovima širom Srbije omogućeno vakcinisanje bez zakazivanja sa tri vakcine – "Fajzer", "sputnjik V" i "Sinofarm" vakcinom.

*6. maja - Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o podsticajnim merama za imunizaciju i sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti Kovid 19, kako bi se dodatno motivisali građani za vakcinaciju i na taj način brže postigao kolektivni imunitet, koji za cilj ima suzbijanje epidemije, vraćanje osnovnih funkcija zdravstvenom sistemu i otvaranje ekonomije.

Dodatna novčana podrška u iznosu od po 3.000 dinara predviđena je za sve građane Srbije koji su do sada vakcinisani i sve one koji će do 31. maja primiti bar prvu dozu vakcine.

*Od 12. maja svi građani Srbije mogu preuzeti Digitalni zeleni sertifikat, odnosno potvrdu o izvršenoj vakcinaciji protiv Kovida-19 i rezultatima različitih testiranja na ovu zaraznu bolest.

Digitalni zeleni sertifikat, pored ličnih podataka – imena, prezimena, JMBG-a, pola i broja pasoša, sadrži i podatke o tome da li je lice vakcinisano, broj primljenih doza, kao i datum primanja prve i druge doze. Takođe, ovaj sertifikat sadrži i rezultate PCR, antigenskog i serološkog testa, a za dobijanje tog sertifikata potrebno da građani budu registrovani na portalu eUprava.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato 4.180.000 doza vakcina, prvu dozu primilo je 2.338.000, dok je obe doze primilo 1.842.000.

Dnevno se u Srbiji vakciniše 25.000 građana.

U narednih sedam dana broj revakcinisanih biće blizu dva miliona punoletnih građana, što je oko 35 odsto stanovništva.

Očekuje se da će do kraja juna biti revakcinisano 50 odsto stanovništva, odnosno, oko 2.800.000 punoletnih građana Srbije.

Beograd, Niš, Užice na vrhu liste, po broju vakcinisanih punoletnih građana.

*Primer Beograda –  Zaključno sa 20. majem, vakcinisano je 659.942 lica što iznosi 47,4 odsto punoletne populacije, revakcinisano 538.917 osoba što iznosi 38,7 odsto punoletne populacije. U populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano je 77 odsto ljudi. Ukupno u Beogradu je dato 1.198.859 doza vakcina, potrebno da se vakciniše još 36.208 osoba kako bi tačno polovina stanovnika glavnog grada bila zaštićena.

*6. aprila se u Rudnoj Glavi vakcinisao predsednik Vučić koji je primio kinesku „Sinofarm“ vakcinu, dok se 27. aprila revakcinisao u mestu Pukovac.

NABAVKA VAKCINA

*22. decembra u Srbiju su stigle prve količine „Fajzer-Biontek“ vakcine.
Srbija druga zemlja u Evropi, posle Velike Britanije, koja je dobila „Fajzer“ vakcinu.

*16. januara stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.

*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik V“.

*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik V“ iz Rusije.

*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne proizvodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“.
Predsednik Vučić najavio da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik V“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope.

*10. februara u Srbiju stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.

*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.

*21. februara u Srbiju je stiglo  150.000 vakcina „AstraZeneka“, koje su od 23. februara dostupne na svakom punktu za vakcinaciju. Srbija je prva zemlja na Balkanu koja u tom trenutku ima ovu vakcinu.

*22. februara  u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.

*22. februara dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik V“.

*28. februara stigao novi kontingent od  100.000 doza vakcine „Sputnjik V“ (reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), s obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.

*1. marta stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“.

*5. marta isporučeno još 500.000 vakcina „Sinofarm“.

*8. marta stiglo 28.080 doza vakcine kompanije „Fajzer-Biontek".

*11. marta – ministar Popović najavio da će proizvodnja ruske vakcine „Sputnjik V” na Institutu „Torlak“ početi u maju, a Srbija će time postati prva zemlja na teritoriji Evrope u kojoj će se proizvoditi ta vakcina.
Prva faza proizvodnje ruske vakcine u Srbiji podrazumeva transport supstance, punjenje bočica u skladu sa najvišim tehnološkim standardima, pakovanje i distribuciju vakcina u našoj zemlji i regionu, a nakon uspostavljanja prve faze proizvodnje, započinje se izrada studije izvodljivosti o proizvodnji u takozvanom punom ciklusu, koja podrazumeva proizvodnju supstance u Srbiji. To će zahtevati nabavku složene tehnološke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta „Torlaka“, ali procene su proizvodnja u punom ciklusu može da započne do kraja ove godine.

*11. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete UAE najavio da je dogovoreno da se, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom, u Srbiji proizvodi vakcina protiv korona virusa kineske kompanije „Sinofarm“. Predsednik Vučić je ukazao da je, pored napravljenog hodograma sa nadležnim ruskim ministrom, o proizvodnju ruske vakcine u okviru „Torlaka“, dogovoreno i da se fabrika za „Sinofarm“ vakcinu završi i krene u proizvodnju od 15.oktobra.

*15. marta - stigla isporuka od 16.380 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*18. marta - predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je putem video-linka sa rukovodstvom kompanije „Sinofarm" o procesu nabavke vakcina, izgradnji fabrike kineskih vakcina u Srbiji i izgradnji i opremanju srpskih bolnica. Na sastanku je potpisan ugovor o kupovini još dva miliona doza vakcina kompanije „Sinofarm“.

*18. marta - predsednik Vučić najavio da će Srbija imati dve fabrike vakcina i da će godišnje proizvoditi između 30 i 40 miliona doza. Predsednik je razgovarao sa predstavnicima „Sinofarma“, dok je ministar Nenad Popović razgovarao o proizvodnji „Sputnjik V“ vakcine.(Izjavio da očekuje da će za manje od godinu dana da se proizvodi i tečnost za vakcinu, a ne samo da se pakuje.)

*22. marta – dopremljeno 55.990 doza vakcine „Fajzer-Biontek".

*23. marta - u Srbiju stiglo 100.000 doza prve komponente vakcine „Sputnjik V“.

*25. marta - Ruski fond za direktna ulaganja i Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ objavili su da je postignut sporazum o proizvodnji vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji. Time će naša zemlja postati prva država u Južnoj Evropi koja će proizvoditi „Sputnjik V“, a vakcina bi mogla da se izvozi i u druge zemlje regiona u kasnijim fazama. Proizvodnja vakcine biće započeta do maja u „Torlaku”.

*29. marta – stiglo 23.570 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*2. aprila, preko „Kovaks“ mehanizma stigao prvi kontingent  od 57.600 vakcina  „AstraZeneka“.
Srbija je avansno uplatila u „Kovaks „sistem 4,8 miliona evra, a za razvoj vakcine smo donirali 2 miliona evra kroz Evropsku komisiju za razvoj vakcine. Obzirom da Srbiji nisu isporučivane vakcine iz programa „Kovaks“, Srbija ih je nabavljala bilateralno. 

*5. aprila stiglo pola miliona „Sinofarm“ vakcina.

*5. aprila - Institut Torlak potpisao je Sporazum o transferu tehnologija sa Ruskim fondom direktnih investicija i ruskom farmaceutskom kompanijom „Generijum“, kojim ruska strana prenosi srpskoj strani podatke o procedurama i tehnologijama neophodnim za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji.
Ministar Nenad Popović najavio da će tokom aprila biti proizvedene tri validacione serije vakcine “Sputnjik V”, a uzorci iz ovih validacionih serija biće poslati na kontrolu kvaliteta u Institut "Gamaleja" i nakon što institut potvrdi validnost uzoraka proizvedenih u "Torlaku" naš institut kreće sa proizvodnjom vakcine. Očekuje se to bude do 20. maja ove godine, i na taj način Srbija će postati prva zemlja u Evropi koja proizvodi vakcinu „Sputnjik V“.

*6. aprila isporučeno 106.420 vakcina proizvođača "Fajzer-Biontek".

*12. april -  stiglo 106.470 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*14. april – Na Torlaku izvršeno punjenje prve serije kontrolnih doza vakcine „Sputnjik V''. Vakcine proizvedene na Torlaku biće puštene u upotrebu u junu ove godine.

* 14. aprila stiglo 50.000 druge komponente ruske vakcine.

*19. april – U Srbiju stiglo 211.000 doz vakcine „Fajzer“ i to je najveća pojedinačna isporuka te vakcine našoj zemlji do sada.

*23. aprila – Predsednik Vučić rekao da imamo dovoljno vakcina i da je važna vakcinacija u regionu. Rekao je da je Srbija najviše vakcina protiv korona virusa dobila od kineske kompanije Sinofarm a zatim od kompanije Fajzer-Biontek, da očekuje 36.000 vakcina od EU i naglasio da je za Srbiju važno da se vakcinišu i građani u regionu.
„Mi smo dobili od Kovaksa do sada bilo je planirano 96.000 vakcina, a dobili smo 57.000. Od EU od ukupne kvote od 630.000 doza koje treba da dođu do kraja juna, Srbija bi trebalo proporcionalno broju stanovnika da dobije oko 270.000 ili 260.000, a mi ćemo dobiti samo 36.000 vakcina“, naveo je Vučić.
Dodaje da se Srbija sa tim saglasila zato što su te vakcine važnije drugim delovima našeg regiona.
„Smatramo da su koliko su te vakcine važne za nas važne i za naše komšije. Besmisleno je sve što radimo ako oni ne mogu da dobiju vakcinu. Ljudi koji dolaze u Beograd i imaju sportske, poslovne i druge kontakte za nas je važno da oni ne mogu da prenose zarazu“, poručio je Vučić.
Zahvalio je EU i Kovaksu, ali je napomenuo da je Srbija najviše vakcina dobili od Sinoframa, a potom od Fajzer-Bionteka.
Kako je rekao, Srbija je značajno veći broj vakcina dobila od američko - nemačke kompanije, za čak 250.000 doza više nego ruske vakcine.
Srbija je, istakao je, jedina zemlja van EU koja je počela vakcinaciju Fajzerovom vakcinom istovremeno kada i EU i da, kada se radi o isporuci vakcina, tačno na vreme stižu vakcine kompanija „Sinofarm“ i „Fajzer-Biontek“, a da kasne isporuke nekih drugih proizvođača.
Vučić je dodao da će Srbija nastaviti vakcinaciju, kao i da je teškim radom uspela da obezbedi vakcine.

*26. aprila – Novi kontingent od 500.000 kineskih „Sinofarm“ vakcina protiv virusa korona stigao u Srbiju.

*5. maja – Dopremljeno 104.130 vakcina kompanije „Fajzer-Biontek”.

*10. maja – Stiglo 104.130 doza „Fajzer-Biontek“ vakcina

*10. maja – 20.000 doza vakcina „Sputnjik V“

*12. maja -  iz Kovaks programa stiglo 120.000 doza vakcina „AstraZeneka“

*17. maja  - Stiglo 104.130 doza „Fajzer-Biontek“ vakcina

*19. maja - Dopremljeno 440.000 doza vakcina „Sinofarm“

*19. maja - Ruski nacionalni institut za epidemiologiju i mikrobiologiju Gamaleja potvrdio  kvalitet vakcine proizvedene na Torlaku i odobrio da se u budućnosti u ovom institutu proizvodi vakcina „Sputnjik V“. Srbija prva u Evropi započinje proizvodnju vakcine „Sputnjik V“. Prve doze izlaze između 5. i 10. juna.

DONIRANjE VAKCINA ZEMLjAMA U REGIONU I VAKCINACIJA STRANACA

*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije  Zoranu Zaevu prvi kontingent  od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.

*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik V“ Crnoj Gori.

*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.

*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH, dok je 12. marta isporučeno još 5.000 doza vakcina „AstraZeneka“ iz Srbije.

*15. marta – u bolnici u Užicu vakcinisani svi zaposleni u Ustavnom sudu BiH, na zahtev tog suda, u saradnji sa Ustavnim sudom Srbije, Ministarstvom zdravlja, MSP i Ambasadom RS u Sarajevu.

*23. marta - u Zavodu za javno zdravlje u Vranju počela je vakcinacija 105 novinara iz Severne Makedonije. Vakcine „Astra Zeneka” za makedonske novinare obezbeđene su na zahtev Makedonske asocijacije novinara u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije, a uz podršku kabineta predsednika Srbije.

*23. marta - Predsednik Aleksandar Vučić uručio respiratore i drugu medicinsku opremu za Republiku Srpsku. Donaciju preuzeo predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

*24. marta - Privredna komora Srbije (PKS) objavila je da je u saradnji sa Vladom Srbije, obezbeđeno 10.000 vakcina za privrednike i njihove zaposlene iz regiona.

*29. mart - Predsednik PKS objavio da je tokom vikenda (27. i 28. marta) u Srbiji vakcinisano 8.500 privrednika iz regiona.

*Srbija je donirala Severnoj Makedoniji ukupno 40.000 doza vakcine „Sputnjik V“, prvi kontingent od 20.000 prve doze vakcine stigao je 1. aprila, a najavljeno je da će doze za revakcinaciju stići u narednom periodu.

Vakcinisano je 39.000 stranaca („AstraZeneka“ vakcinom), koji su došli ili na poziv Privredne komore Srbije ili su se sami prijavili preko portala eUprave. Premijerka Brnabić je izjavila da je ogroman uspeh vakcinacija ljudi iz regiona i ocenila da je to bio način podizanja zajedničke sigurnosti, jer bez bezbednih ljudi u regionu ni ljudi u Srbiji nisu bezbedni. Najviše državljana BiH, Severne Makedonije i Crne Gore.

*8. aprila - Premijerka izjavila da je Srbija trenutno fokusirana na vakcinaciju svojih građana, ali da ćemo nastojati da kroz donacije vakcina pomognemo prijateljima i komšijama u borbi protiv korone.

Za vakcinisanje u Srbiji se prijavilo i oko 53.000 stranaca koji nemaju prijavljeno boravište u Srbiji, a prijavili su se preko portala e-Uprave za dobijanje vakcine. Trenutno se strani državljani ne vakcinišu, već samo naši građani, a kada oni budu vakcinisani razmotriće se opcija vakcinisanja prijavljenih stranaca. Vakcinacija u Srbiji je besplatna, to važi i za strance koji kod nas prime vakcinu.

Na društvenim mrežama i internetu pojavili su se oglasi za vakcinaciju preko agencija, međutim nema mogućnosti da se preko bilo koje strane ili domaće turističke agencije zakaže vakcinacija u Srbiji i reč je o internet prevarama.

*8. aprila - Vlada je donela odluku da se Kantonu Sarajevo uputi donacija od 20.000 doza vakcina „AstraZeneka“ .

*9. aprila - U Novom Pazaru vakcinisano 29 novinara Kantonalne televizije Sarajevo.

*15. aprila – Predsednik Vučić uručio Dodiku donaciju od 20.000 doza vakcina „Astra Zeneka" za Republiku Srpsku.

*23. aprila –  predsednik Vučić rekao da je Srbija u region do sada poslala 120.000 vakcina, kao i da je u Srbiji vakcinisano oko 65.000 građana zemalja iz regiona, što je ukupno oko 200.000 vakcina za ljude u regionu.

*30. april - Program za povezivanje za srpskom dijasporom „Tačka povratka", uz podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije, obezbedio je poseban termin za vakcinaciju srpskih državljana iz dijaspore.
Državljani Srbije koji žive u inostranstvu imali su mogućnost da se vakcinišu 15. maja u Beogradu, a prijave za imunizaciju dostupne su na sajtu udruženja Tačka povratka https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore.  Prijave su bile otvorene do petka, 30. aprila u 23.59 časova i svako ko se prijavi dobiće potvrdu o terminu vakcinacije kao i o tačnom vremenu kada treba da se pojavi na Beogradskom sajmu.
Državljani Srbije iz dijaspore moći će da biraju između vakcina „Fajzer”, „Sinofarm” i „Sputnjik Ve”, dok će drugu dozu primiti na Beogradskom sajmu 5. juna. Poziv se odnosio isključivo na državljane Srbije koji žive u inostranstvu.

* 17. maja - Prilikom posete Sarajevu premijerka Brnabić rekla da je tog dana u Sarajevo stigla donacija Srbije od 10.000 doza vakcine „Astra Zeneka“, i najavila da će Kantonu Sarajevo i Republici Srpskoj stići još po 10.000 doza te vakcine.

*20. maja Vlada Srbije donela je odluku da se Češkoj Republici donira 100.000 vakcina „Fajzer-Biontek“ kao znak solidarnosti prema građanima te zemlje u borbi protiv epidemije koronavirusa.

NAPOMENA:

Usled primetnog pojačanog interesovanja i velikog broja upita našim DKP za vakcinisanje stranih državljana u Srbiji (bez prijavljenog boravišta u našoj zemlji), ali i samoinicijativnog dolaska stranaca na vakcinisanje u Srbiju, važno je u takvim situacijama u zemljama prijema nedvosmisleno, putem medija i u direktnom kontaktu sa zainteresovanim stranama, komunicirati sledeće:

„Ogroman je uspeh Srbije vakcinacija stranaca, pre svega iz regiona. To je način podizanja zajedničke sigurnosti, jer bez bezbednih ljudi u regionu ni ljudi u Srbiji nisu bezbedni. Od stranih državljana najviše je u Srbiji vakcinisano iz BiH, Severne Makedonije i Crne Gore.

Poslednjih dana, usled velikog publiciteta u medijima širom sveta i odlično organizovanog procesa nabavke vakcina i imunizacije u Srbiji, primetno je veliko interesovanje za vakcinaciju u našoj zemlji, ne samo iz regiona, već i iz velikog dela Zapadne i Centralne Evrope. Evidentiran je i veliki broj upita čak i za „vakcinalni“ turizam, kako građana iz tih delova Evrope, tako i tur-operatora, turističkih agencija i avio-kompanija.

Srbija je trenutno fokusirana na vakcinaciju svojih građana, ali ćemo nastojati da kroz donacije vakcina i u narednom periodu pomognemo prijateljima i komšijama u borbi protiv korone.

Poslednjih dana pojačano je i interesovanje domaćeg stanovništva za vakcinisanjem, Srbija beleži dnevne rekorde u vakcinisanju sopstvenog stanovništva.

Ukoliko se u narednom periodu ukaže mogućnost za vakcinisanjem i zainteresovanih stranih državljana (bez prijavljenog boravišta u Srbiji), Srbija će se, sa velikim zadovoljstvom i u skladu s kapacitetima, potruditi da izađe u susret i takvim zahtevima. U tom slučaju ćemo blagovremeno obavestiti javnost. Ali moramo da napomenemo da to u ovom trenutku nije moguće.

Strani državljani mogu da iskažu zainteresovanost za vakcinisanje u Srbiji putem portala eUprava, ali je važno napomenuti da to nije dovoljno i da je neophodno da dobiju povratnu potvrdu i poziv sa terminom i lokacijom za vakcinisanje. Zato nije preporučljivo da strani državljani, samo sa iskazanim interesovanjem putem portala eUprave ili čak i bez toga (pošto ima i takvih primera na punktovima za vakcinaciju), samoinicijativno dolaze u Srbiju  na vakcinaciju i tako sebe izlažu neprijatnim situacijama i troškovima.“

VAKCINACIJA ČLANOVA DIPLOMATSKOG KORA U SRBIJI

Vlada Srbije među prvima u svetu u februaru i martu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji. Dostupne su sve četiri vakcine. Prijavilo se i vakcinisano je blizu 1.300 članova diplomatskog kora, nosilaca posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr). Omogućeno je vakcinisanje svim dostupnim vakcinama – „Sinofarm“, „Fajzer“, „Sputnjik V“ i „AstraZeneka“.

VAKCININACIJA MIGRANATA

*24. marta u ambulanti u okviru centra za migrante u Krnjači započela vakcinacija migranata.
Šefica Kancelarije UNHCR u Srbiji Franceska Boneli istakla  da je ta agencija UN duboko zahvalna vlastima Srbije na tome što su izbeglice uključene u plan vakcinacije.

20. maj 2021. godine

U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.

Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Konzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države.

Ministar je podsetio da, kada je predsednik Republike posećivao gradilište Moravskog koridora, rečeno mu je da se sa nekim radovima kasni u izvođenju zato što firmi Behtel na vreme nisu izdate radne vize.

„Istog momenta kada smo to pratili i čuli predsednika, ja sam alarmirao službe u okviru Ministarstva. Čudili smo se, znamo da izdavanje viza u Turskoj ide dobrom dinamikom, a onda smo utvrdili da su to u stvari bili radnici iz Bangladeša koji su vizu tražili preko naše ambasade u Indiji, a u kojoj imamo problem manjka zaposlenih”, objasnio je ministar.

Kako je dodao, reč je o izuzetnom i velikom poslu, svaki naš službenik morao je da primi dokumentaciju na papiru, da je proveri, da onda zahteva dopunu, pa tek tada da prosleđuje.

„Danas je to fantastično usavršeno i tom našem konzularnom radniku, sva ta dokumentacija dolazi u elektronskom obliku. Ranije smo imali dva filtera za proveru dokumentacije, sada ih faktički imamo tri. A posao je značajno efikasniji”, ukazao je Selaković.

Kako je istakao, to je usluga za koju je obećano da će biti završena pre manje od četiri meseca i da je ona od ponedeljka dostupna u 95 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, odnosno u svim našim ambasadama i generalnim konzulatima.

Najveći rezultat tog poduhvata, istakao je ministar, osim prednosti koju će doneti u budućem funkcionisanju, jeste činjenica da to nije projekat jednog državnog organa, već zajednički poduhvat Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za IT i eUpravu, Generalnog sekretarijata Vlade, MUP-a, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje.

„U rekordnom roku uradili smo izuzetno dobar posao. Ovo je na ponos našeg ministarstva, na ponos čitave države. Uveren sam da ćemo u periodu pred nama osavremenjivati dodatno ono što jesu naši poslovi i učiniti Srbiju jednom od retkih država koja poseduje ovakve mehanizme i ovakve najsavremenije načine obavljanja naših konzularnih poslova”, rekao je Selaković.

Govoreći o samom portalu „e-Konzulat”, ministar je objasnio da postoji karikatura na kojoj je predstavljen Nikola Tesla i zgrada stare železničke stanice sa jednim kranom, koja u stvari simbolizuje istorijsku činjenicu – kada je Tesla boravio u Beogradu u godini kada je ona izgrađena.

„Danas je to mesto iza koga nastaje Beograd budućnosti, a ovo što smo uspeli zajedničkim snagama da uradimo jeste pokazatelj nečega što je budućnost Srbije, razvoj veštačke inteligencije, IT i stvaranje uslova da u Srbiji u budućnosti sve više ljudi živi i dolazi da bi ovde dobro živeli i radili”, zaključio je ministar.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović rekao je da je ovo prvi put da su e-usluge okrenute ka stranim državljanima, i da je do sada to bio slučaj sa našim državljanima.

U periodu od 1. januara 2019. do 17. maja ove godine, najviše zahteva za srpsku vizu podneto je u ambasadi u Pekingu i to 6.766 zahteva, zatim u Nju Delhiju – 2.973, Šangaju 2.115, Tokiju 1.798, Kairu 1.756.

U Alžiru je u tom periodu podneto 1.270 zahteva, u Džakarti 1.095, a u Bejrutu 1.077.

Sa aspekta državljanstva, srpsku vizu D za zapošljavanje traže najviše državljani Kine – 9.516 zahteva, zatim Indije 1.955, te Ukrajine – 673.

08. maj 2021. godine

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je večeras da je vizionarska ideja Roberta Šumana donela istinsku pobedu novog poverenja nakon Drugog svetskog rata i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti, uz poruku da tu veru ima i Srbija, kao i nadu da će postati zemlja koja će biti rado viđena u evropskoj porodici naroda.

Vučić je, čestitajući svima u Srbiji i EU Dan Evrope, podsetio da je 9. maj dan kada se slavi i velika pobeda slobode, izvojevana uz ogromne žrtve.

„Dok su užasi rata tinjali, a Evropa lečila rane iz Drugog svetskog rata, ona je imala i ljude poput Roberta Šumana, koji su shvatali da se samo na pomirenju naroda i njihovom zajedništvu može stvarati budućnost”, rekao je Vučić na prijemu povodom Dana Evrope.

Ukazao je da su evropski narodi imali hrabrosti da u nedavnim protivnicima vidi buduće saveznike.

„Šumanova vizionarska ideja da će mir biti sačuvan, ako stvaralačke snage budu srazmerne opasnostima koje prete, da će Evropa izroniti iz konkretnih dostignuća, donela je istinsku pobedu novopronađenog poverenja i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti”, rekao je Vučić.

On je poručio da tu veru, iako ne izgleda uvek tako, ima i Srbija, kao i nadu da će naša konkretna dostignuća, na dugom i ne lakom putu do članstva u EU biti adekvatno vrednovana.

„I da će Srbija uz vašu pomoć, podršku i kritiku postati zemlja koju ćete rado videti u evropskoj zajednici nacija. Verujem da bismo i mi našom podrškom, pomoći i kritikom doprineli da EU postane još bolje mesto za život”, rekao je Vučić.

Punopravno članstvo u EU, uz kompromisno rešenje za pitanje Kosova i Metohije, način je da ostvarimo cilj i Srbiju učinimo uređenom i uspešnom što bi značilo da jesmo na dobrom, evropskom putu, poručio je predsednik Srbije.

Vučić je rekao da moramo još mnogo napora da uložimo u reforme, ne što to neko traži od nas, već zato što znamo da to nama i zemlji donosi boljitak.

Istakao je i da su posebno važne važne reforme u vladavini prava kojima se, kaže, sada pristupa sa mnogo više odgovornosti.

„Kod nas postoji neka trka u tome ko će da kaže da je više za Evropu, a ko ispod žita kaže da je manje za Evropu. Evropa ne pripada samo onima koji bi da iskoriste evropski novac, ne pripada onima u vladi koji kažu da su na evropskom putu jer smatraju da time sprečavaju opoziciju da dođe na vlast, ni onima koji smatraju da je to jedini put da se vlasti dočepaju. Svima nama pripada, ali ne možemo da uzmemo iz Evrope samo ono što nam se sviđa, a da ne prihvatamo ono što nam se ne sviđa“, objasnio je on.

Znam, dodao je, koliko nama u Srbiji nije lako kada čujemo kritike u vezi „Kosova“, kao i iz oblasti vladavine prava.

„Sam sam se uverio da smo mi ti koji nismo pridali dovoljno pažnje i posvećen pristup gorućim problemima iz te oblasti. Verujem da ćemo većim elanom uspeti da promenimo odnos građana Srbije i dobijemo veće poštovanje EU na tome što radimo“, istakao je on.

Vučić je istakao i da je EU nesumnjivo najveći donator, investitor, i daleko najvažniji trgovinski partner Srbije i podsetio da se oko dve trećine svih trgovinskih poslova i još više uslužnih delatnosti vezuje za EU, te da su to činjenice, sviđalo se nekome ili ne.

Ukazao je da je pre sedam godina kada je postao predsednik vlade u firmama koje su dolazile iz zemalja EU bilo zaposleno tri puta manje ljudi nego danas.

„To pokazuje koliko smo uprkos svim problemima uspeli da uradimo mnogo toga zajedničkog i napravimo dobre rezultate, da ljudima obezbedimo život, sigurnost na poslu, da pokažemo da možemo da brinemo više o njima“, rekao je Vučić podsećajući i na veliku pomoć EU u oblasti obrazovanja.

Rekao je da je prilikom nedavne posete EU, koju je ocenio najboljom do sada, Srbija dobila dodatnu podršku infrastrukturnim projektima pre svega za modernizaciju, odnosno gotovo izgradnju nove pruge Beograd-Niš-Preševo.

To je, kaže, potvrđeno u pismu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, ističući da je to najlepše pismo koje je dobio do sada iz Brisela.

„Zahvalan sam Fon der Lajen što je istakla da je to prekretnica u našim odnosima. Jeste prekretnica, jer ta podrška prevazilazi sve što smo zajedno uradili i kada pogledate razmere i snagu značaj tog projekta“, kazao je on.

Rekao je da Srbija i njeni građani smatraju Evropu svojom kućom i da zato želimo da damo koliko možemo svoj doprinos miru, kroz regionalno povezivanje, Berlinsku konferenciju i mini Šengen.

„Ohrabren porukom evropskih zvaničnika nadam se da ću moći uskoro da ih ugostim, kako bi razgovarali o daljem ubrzanju našeg evropskog puta“, zaključio je Vučić.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici priredio je večeras prijem povodom obeležavanja 9.maja, Dana Evrope. Prijemu u Skupštini grada Beograda, pored predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prisustvovali su i predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, premijerka Srbije Ana Brnabić, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović, predstavnici diplomatskog kora, javnog života.

Dan Evrope, ustanovljen je u znak sećanja na početak stvaranja Evropske unije (EU) i Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Prijem se održava u sećanje na 9. maj 1950. godine, kada je potpisana Šumanova deklaracija, koja je postavila temelje Evropske unije, projekta koji je doneo najduži period bez rata na Starom kontinentu.

Izvor: Tanjug
Foto: Tanjug
 

08. maj 2021.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković uputio je čestitku povodom, 9. maja, Dana Evrope visokom predstavniku EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepu Borelu u kojoj je izrazio uverenje da će ideja ujedinjenja različitosti u miru i solidarnosti i dalje biti ideja vodilja Evropske unije.

„Duboko verujem da Republika Srbija, politikom mira i dobrosusedske saradnje, može doprineti da Evropska unija postane još bolje mesto za život, uz iskreno uverenje da će naša dostignuća na putu ka članstvu u evropskoj porodici naroda biti adekvatno vrednovana”, navodi se u čestitki ministra Selakovića i dodaje da evropska perspektiva našoj zemlji predstavlja snažan podstrek za sveobuhvatno sprovođenje političkih, ekonomskih i društvenih reformi sa ciljem da u dogledno vreme postane punopravna članica Evropske unije.

Šef srpske diplomatije podvukao je da Srbija istorijski, kulturno i vrednosno pripada krugu zemalja ujedinjenih pod zastavom Evropske unije i izrazio nadu da će naša zemlja i naši susedi na zapadnom Balkanu, biti u prilici da u bliskoj budućnosti postanu deo nesumnjivo najuspešnijeg mirovnog, demokratskog i ekonomskog projekta u istoriji našeg zajedničkog kontinenta.

Selaković je, takođe, ovom prilikom u ime Srbije uputio zahvalnost Evropskoj uniji na pruženoj pomoći u borbi protiv zarazne bolesti Kovid-19, naglasio da naša zemlja visoko ceni iskazanu solidarnost i podršku u teškim trenucima suzbijanja pandemije, i izrazio uverenje da ćemo u narednom periodu zajedničkim snagama doprineti pronalaženju rešenja za prevazilaženje ekonomskih posledica pandemije virusa korona. 

Ambasada R. Srbije neće raditi sa strankama u četvrtak, 13. maja 2021. godine zbog obeležavanja Spasovdana. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.

(ažurirano 26. aprila 2021. godine)

Vakcinacija (imunizacija) u Srbiji počela 24. decembra (pre nego u većini evropskih zemalja). Prvu vakcinu primila je predsednica Vlade Ana Brnabić. Ona je i prvi premijer u Evropi koja je primila vakcinu.

Srbija je treća država u Evropi, posle Britanije i Švajcarske koja je počela vakcinaciju. Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara.

Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

U Srbiji građani iskazuju interesovanje za vakcinisanje protiv Kovida-19 putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.
Vlada Srbije saopštila je da je od 6. aprila moguća prijava za vakcinaciju protiv korona virusa i preko Vibera, i to je moguće preko zvaničnog info servisa Vlade Srbije na Viberu koji je pokrenut.
Od 9. aprila, sve lokalne samouprave počinju da organizuju slobodne punktove gde građani mogu da se vakcinišu bez prethodne prijavljive, a uporedo će se sprovoditi i imunizacija građana koji se prijave preko portala eUprave ili aplikacije na Viberu.
Preko portala e-Uprave ili kontakt centara prijavilo se više od 1.700.000 građana. Dnevno se preko portala eUprave prijavi između 10.000 i 15.000 građana za vakcinaciju.
Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

Srbija je jedna od retkih zemlja koja na raspolaganju ima četiri vakcine.

Prema podacima 70 odsto vakcinisanih primilo je „Sinofarm“ vakcinu (više od milion građana),  12 odsto „Fajzer“, a po devet odsto „Sputnjik V“ i „AstraZeneku“.

Među imunizovanima je 52 odsto žena, a najviše građana je primilo "Sinofarm" vakcinu.

Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet građani stariji od 70 godina. Uporedo, pozivaju se građani svih starosnih dobi da se prijave i vakcinišu, obzirom da je počela imunizacija i onih koji nisu u prioritetnim grupama. Medicinski radnici vakcinišu i meštane manjih i seoskih sredina, koji nisu prijavljeni putem eUprave.

Permanentno se naglašava značaj vakcinacije, kao i da je to jedino rešenje u borbi protiv virusa Kovid-19.

* 26. april - Direktor Kancelarije za e-Upravu Mihailo Jovanović rekao je da će od sutra na svim vakcinalnim punktovima širom Srbije biti omogućeno vakcinisanje bez zakazivanja sa tri vakcine – "Fajzer", "sputnjik V" i "Sinofarm" vakcinom.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato 3.255.000 doza vakcina, a od tog broja potpuno vakcinisanih građana (primljene obe doze) je 1.310.000 građana (što je trećina punoletnih građana Srbije).
Za 10-ak dana imaćemo 1,8 miliona revakcinisanih, odnosno oko 40 odsto punoletne populacije vakcinisane prvom vakcininom.

1.200.000 građana potpuno imunizovano - prošlo tri nedelje od druge doze odnosno 5 od prve AstraZeneke.

U starosnoj populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano je više od 51 odsto stanovništva, a u starosnoj grupi preko 75 godina imamo 42 odsto vakcinisanih.

*6. aprila se u Rudnoj Glavi vakcinisao predsednik Vučić koji je primio kinesku „Sinofarm“ vakcinu.

U četvrtak, 8. aprila, Srbija je oborila sopstveni rekord po broju vakcinisanih ljudi, kada je vakcinisano više od 75.000 ljudi. To je rezultat kojem, proporcionalno broju stanovnika, ne mogu da se pohvale ni najrazvijenije zemlje u Evropi i svetu.

Cilj da do kraja maja imamo više od 2.800.000 vakcinisanih, 2.200.000 revakcinisanih, a do kraja juna više od tri miliona vakcinisanih i revakcinisanih ljudi.

Beograd, Novi Sad, Niš, Užice i Sremska Mitrovica na vrhu liste sa oko 36 ili 37 odsto vakcinisanih punoletnih građana.

*Primer Beograda –
* 26. aprila – U glavnom gradu Srbije data je milionita doza vakcine protiv virusa korona.
Prvu dozu vakcine dobile 585.659 osobe, što iznosi 42,1 odsto punoletnog stanovništva, dok je drugu dozu primilo 413.112, odnosno 29,7 odsto. Kada su u pitanju stariji sugrađani, od 65 do 74 godina, vakcinisalo se više od 68 odsto te populacije. U gradskim opštinama ima dodatnih 18 punktova u kojima se može vakcinisati bez zakazivanja.

NABAVKA VAKCINA

*22. decembra u Srbiju su stigle prve količine „Fajzer-Biontek“ vakcine.
Srbija druga zemlja u Evropi, posle Velike Britanije, koja je dobila „Fajzer“ vakcinu.

*16. januara stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.

*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik V“.

*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik V“ iz Rusije.

*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne proizvodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“.
Predsednik Vučić najavio da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik V“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope.

*10. februara u Srbiju stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.

*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.

*21. februara u Srbiju je stiglo  150.000 vakcina „AstraZeneka“, koje su od 23. februara dostupne na svakom punktu za vakcinaciju. Srbija je prva zemlja na Balkanu koja u tom trenutku ima ovu vakcinu.

*22. februara  u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.

*22. februara dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik V“.

*28. februara stigao novi kontingent od  100.000 doza vakcine „Sputnjik V“ (reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), s obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.

*1. marta stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“.

*4. marta - prilikom zvanične posete Berlinu, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio da mu je šef nemačke diplomatije Hajko Mas preneo da će Srbija iz „Kovaks“ programa uskoro dobiti 300.000 vakcina (prve doze stigle 2. aprila).

*5. marta isporučeno još 500.000 vakcina „Sinofarm“.

*8. marta stiglo 28.080 doza vakcine kompanije „Fajzer-Biontek".

*11. marta – ministar Popović najavio da će proizvodnja ruske vakcine „Sputnjik V” na Institutu „Torlak“ početi u maju, a Srbija će time postati prva zemlja na teritoriji Evrope u kojoj će se proizvoditi ta vakcina.
Prva faza proizvodnje ruske vakcine u Srbiji podrazumeva transport supstance, punjenje bočica u skladu sa najvišim tehnološkim standardima, pakovanje i distribuciju vakcina u našoj zemlji i regionu, a nakon uspostavljanja prve faze proizvodnje, započinje se izrada studije izvodljivosti o proizvodnji u takozvanom punom ciklusu, koja podrazumeva proizvodnju supstance u Srbiji. To će zahtevati nabavku složene tehnološke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta „Torlaka“, ali procene su proizvodnja u punom ciklusu može da započne do kraja ove godine.

*11. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete UAE najavio da je dogovoreno da se, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom, u Srbiji proizvodi vakcina protiv korona virusa kineske kompanije „Sinofarm“. Predsednik Vučić je ukazao da je, pored napravljenog hodograma sa nadležnim ruskim ministrom, o proizvodnju ruske vakcine u okviru „Torlaka“, dogovoreno i da se fabrika za „Sinofarm“ vakcinu završi i krene u proizvodnju od 15.oktobra.

*15. marta - stigla isporuka od 16.380 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*18. marta - predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je putem video-linka sa rukovodstvom kompanije „Sinofarm" o procesu nabavke vakcina, izgradnji fabrike kineskih vakcina u Srbiji i izgradnji i opremanju srpskih bolnica. Na sastanku je potpisan ugovor o kupovini još dva miliona doza vakcina kompanije „Sinofarm“.

*18. marta - predsednik Vučić najavio da će Srbija imati dve fabrike vakcina i da će godišnje proizvoditi između 30 i 40 miliona doza. Predsednik je razgovarao sa predstavnicima „Sinofarma“, dok je ministar Nenad Popović razgovarao o proizvodnji „Sputnjik V“ vakcine.(Izjavio da očekuje da će za manje od godinu dana da se proizvodi i tečnost za vakcinu, a ne samo da se pakuje.)

*22. marta – dopremljeno 55.990 doza vakcine „Fajzer-Biontek".

*23. marta - u Srbiju stiglo 100.000 doza prve komponente vakcine „Sputnjik V“.

*25. marta - Ruski fond za direktna ulaganja i Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ objavili su da je postignut sporazum o proizvodnji vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji. Time će naša zemlja postati prva država u Južnoj Evropi koja će proizvoditi „Sputnjik V“, a vakcina bi mogla da se izvozi i u druge zemlje regiona u kasnijim fazama. Proizvodnja vakcine biće započeta do maja u „Torlaku”.

*29. marta – stiglo 23.570 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

Srbija je avansno uplatila u „Kovaks „sistem 4,8 miliona evra, a za razvoj vakcine smo donirali 2 miliona evra kroz Evropsku komisiju za razvoj vakcine. Obzirom da Srbiji nisu isporučivane vakcine iz programa „Kovaks“, Srbija ih je nabavljala bilateralno. 
*2. aprila, preko „Kovaks“ mehanizma stigao prvi kontingent  od 57.600 vakcina  „AstraZeneka“.

*5. aprila stiglo pola miliona „Sinofarm“ vakcina.

Premijerka je izjavila da je samo iz Kine u Srbiju dopremljeno 2,5 miliona vakcina, a vakcina svih ostalih proizvođača nešto manje od milion.
*5. aprila - Institut Torlak potpisao je Sporazum o transferu tehnologija sa Ruskim fondom direktnih investicija i ruskom farmaceutskom kompanijom „Generijum“, kojim ruska strana prenosi srpskoj strani podatke o procedurama i tehnologijama neophodnim za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji.
Ministar Nenad Popović najavio da će tokom aprila biti proizvedene tri validacione serije vakcine “Sputnjik V”, a uzorci iz ovih validacionih serija biće poslati na kontrolu kvaliteta u Institut "Gamaleja" i nakon što institut potvrdi validnost uzoraka proizvedenih u "Torlaku" naš institut kreće sa proizvodnjom vakcine. Očekuje se to bude do 20. maja ove godine, i na taj način Srbija će postati prva zemlja u Evropi koja proizvodi vakcinu „Sputnjik V“.
*6. aprila isporučeno 106.420 vakcina proizvođača "Fajzer-Biontek".
Sa tom isporukom, Srbija je nabavila ukupno 3,5 miliona vakcina, sve vakcine platila, kao i sve koje smo dobili iz Kovaks sistema.

*12. april -  stiglo 106.470 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*14. april – Na Torlaku izvršeno punjenje prve serije kontrolnih doza vakcine „Sputnjik V''. Vakcine proizvedene na Torlaku biće puštene u upotrebu u junu ove godine.

*15. april – predsednik Vučić najavio da će u ponedeljak, 19. aprila,  stići još 211.000 vakcina „Fajzer“, kao i da je 14. aprila stiglo 50.000 druge komponente ruske vakcine, dok bi 16. aprila trebalo da stigne isto toliko, a u ponedeljak ili utorak još 100.000 prve komponente „Sputnjika V". Očekuju se i kineske „Sinofarm“ vakcine pre kraja ovog meseca.

*19. april – U Srbiju stiglo 211.000 doz vakcine „Fajzer“ i to je najveća pojedinačna isporuka te vakcine našoj zemlji do sada.

*23. aprila – Predsednik Vučić rekao da imamo dovoljno vakcina i da je važna vakcinacija u regionu. Rekao je da je Srbija najviše vakcina protiv korona virusa dobila od kineske kompanije Sinofarm a zatim od kompanije Fajzer-Biontek, da očekuje 36.000 vakcina od EU i naglasio da je za Srbiju važno da se vakcinišu i građani u regionu.
„Mi smo dobili od Kovaksa do sada bilo je planirano 96.000 vakcina, a dobili smo 57.000. Od EU od ukupne kvote od 630.000 doza koje treba da dođu do kraja juna, Srbija bi trebalo proporcionalno broju stanovnika da dobije oko 270.000 ili 260.000, a mi ćemo dobiti samo 36.000 vakcina“, naveo je Vučić.
Dodaje da se Srbija sa tim saglasila zato što su te vakcine važnije drugim delovima našeg regiona.
„Smatramo da su koliko su te vakcine važne za nas važne i za naše komšije. Besmisleno je sve što radimo ako oni ne mogu da dobiju vakcinu. Ljudi koji dolaze u Beograd i imaju sportske, poslovne i druge kontakte za nas je važno da oni ne mogu da prenose zarazu“, poručio je Vučić.
Zahvalio je EU i Kovaksu, ali je napomenuo da je Srbija najviše vakcina dobili od Sinoframa, a potom od Fajzer-Bionteka.
Kako je rekao, Srbija je značajno veći broj vakcina dobila od američko - nemačke kompanije, za čak 250.000 doza više nego ruske vakcine.
Srbija je, istakao je, jedina zemlja van EU koja je počela vakcinaciju Fajzerovom vakcinom istovremeno kada i EU i da, kada se radi o isporuci vakcina, tačno na vreme stižu vakcine kompanija Sinofarm i Fajzer-Biontek, a da kasne isporuke nekih drugih proizvođača.
Vučić je dodao da će Srbija nastaviti vakcinaciju, kao i da je teškim radom uspela da obezbedi vakcine.

*26. aprila – Novi kontigent od 500.000 kineskih „Sinofarm“ vakcina protiv virusa korona stigao u Srbiju.

DONIRANjE VAKCINA ZEMLjAMA U REGIONU I VAKCINACIJA STRANACA

*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije  Zoranu Zaevu prvi kontingent  od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.

*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik V“ Crnoj Gori.

*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.

*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH, dok je 12. marta isporučeno još 5.000 doza vakcina „AstraZeneka“ iz Srbije.

*15. marta – u bolnici u Užicu vakcinisani svi zaposleni u Ustavnom sudu BiH, na zahtev tog suda, u saradnji sa Ustavnim sudom Srbije, Ministarstvom zdravlja, MSP i Ambasadom RS u Sarajevu.

*23. marta - u Zavodu za javno zdravlje u Vranju počela je vakcinacija 105 novinara iz Severne Makedonije. Vakcine „Astra Zeneka” za makedonske novinare obezbeđene su na zahtev Makedonske asocijacije novinara u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije, a uz podršku kabineta predsednika Srbije.

*23. marta - Predsednik Aleksandar Vučić uručio respiratore i drugu medicinsku opremu za Republiku Srpsku. Donaciju preuzeo predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

*24. marta - Privredna komora Srbije (PKS) objavila je da je u saradnji sa Vladom Srbije, obezbeđeno 10.000 vakcina za privrednike i njihove zaposlene iz regiona.

*29. mart - Predsednik PKS objavio da je tokom vikenda (27. i 28. marta) u Srbiji vakcinisano 8.500 privrednika iz regiona.

*Srbija je donirala Severnoj Makedoniji ukupno 40.000 doza vakcine „Sputnjik V“, prvi kontingent od 20.000 prve doze vakcine stigao je 1. aprila, a najavljeno je da će doze za revakcinaciju stići u narednom periodu.

Vakcinisano je 39.000 stranaca („AstraZeneka“ vakcinom), koji su došli ili na poziv Privredne komore Srbije ili su se sami prijavili preko portala eUprave. Premijerka Brnabić je izjavila da je ogroman uspeh vakcinacija ljudi iz regiona i ocenila da je to bio način podizanja zajedničke sigurnosti, jer bez bezbednih ljudi u regionu ni ljudi u Srbiji nisu bezbedni. Najviše državljana BiH, Severne Makedonije i Crne Gore.

*8. aprila - Premijerka izjavila da je Srbija trenutno fokusirana na vakcinaciju svojih građana, ali da ćemo nastojati da kroz donacije vakcina pomognemo prijateljima i komšijama u borbi protiv korone.

Za vakcinisanje u Srbiji se prijavilo i oko 53.000 stranaca koji nemaju prijavljeno boravište u Srbiji, a prijavili su se preko portala e-Uprave za dobijanje vakcine. Trenutno se strani državljani ne vakcinišu, već samo naši građani, a kada oni budu vakcinisani razmotriće se opcija vakcinisanja prijavljenih stranaca. Vakcinacija u Srbiji je besplatna, to važi i za strance koji kod nas prime vakcinu.

Na društvenim mrežama i internetu pojavili su se oglasi za vakcinaciju preko agencija, međutim nema mogućnosti da se preko bilo koje strane ili domaće turističke agencije zakaže vakcinacija u Srbiji i reč je o internet prevarama.

*8. aprila - Vlada je donela odluku da se Kantonu Sarajevo uputi donacija od 20.000 doza vakcina „AstraZeneka“ .

*9. aprila - U Novom Pazaru vakcinisano 29 novinara sa Kantonalne televizije Sarajevo

*10. aprila - Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da je sa predsednikom Srbije dogovorio da početkom naredne sedmice bude isporučeno oko 20.000 vakcina iz Srbije u Republiku Srpsku.

*15. aprila – Predsednik Vučić uručio Dodiku donaciju od 20.000 doza vakcina „Astra Zeneka" za Republiku Srpsku.

*23. aprila –  predsednik Vučić rekao da je Srbija u region do sada poslala 120.000 vakcina, kao i da je u Srbiji vakcinisano oko 65.000 građana zemalja iz regiona, što je ukupno oko 200.000 vakcina za ljude u regionu.

NAPOMENA:

Usled primetnog pojačanog interesovanja i velikog broja upita našim DKP za vakcinisanje stranih državljana u Srbiji (bez prijavljenog boravišta u našoj zemlji), ali i samoinicijativnog dolaska stranaca na vakcinisanje u Srbiju, važno je u takvim situacijama u zemljama prijema nedvosmisleno, putem medija i u direktnom kontaktu sa zainteresovanim stranama, komunicirati sledeće:

„Ogroman je uspeh Srbije vakcinacija stranaca, pre svega iz regiona. To je način podizanja zajedničke sigurnosti, jer bez bezbednih ljudi u regionu ni ljudi u Srbiji nisu bezbedni. Od stranih državljana najviše je u Srbiji vakcinisano iz BiH, Severne Makedonije i Crne Gore.

Poslednjih dana, usled velikog publiciteta u medijima širom sveta i odlično organizovanog procesa nabavke vakcina i imunizacije u Srbiji, primetno je veliko interesovanje za vakcinaciju u našoj zemlji, ne samo iz regiona, već i iz velikog dela Zapadne i Centralne Evrope. Evidentiran je i veliki broj upita čak i za „vakcinalni“ turizam, kako građana iz tih delova Evrope, tako i tur-operatora, turističkih agencija i avio-kompanija.

Srbija je trenutno fokusirana na vakcinaciju svojih građana, ali ćemo nastojati da kroz donacije vakcina i u narednom periodu pomognemo prijateljima i komšijama u borbi protiv korone.

Poslednjih dana pojačano je i interesovanje domaćeg stanovništva za vakcinisanjem, Srbija beleži dnevne rekorde u vakcinisanju sopstvenog stanovništva.

Ukoliko se u narednom periodu ukaže mogućnost za vakcinisanjem i zainteresovanih stranih državljana (bez prijavljenog boravišta u Srbiji), Srbija će se, sa velikim zadovoljstvom i u skladu s kapacitetima, potruditi da izađe u susret i takvim zahtevima. U tom slučaju ćemo blagovremeno obavestiti javnost. Ali moramo da napomenemo da to u ovom trenutku nije moguće.

Strani državljani mogu da iskažu zainteresovanost za vakcinisanje u Srbiji putem portala eUprava, ali je važno napomenuti da to nije dovoljno i da je neophodno da dobiju povratnu potvrdu i poziv sa terminom i lokacijom za vakcinisanje. Zato nije preporučljivo da strani državljani, samo sa iskazanim interesovanjem putem portala eUprave ili čak i bez toga (pošto ima i takvih primera na punktovima za vakcinaciju), samoinicijativno dolaze u Srbiju  na vakcinaciju i tako sebe izlažu neprijatnim situacijama i troškovima.“

VAKCINACIJA ČLANOVA DIPLOMATSKOG KORA U SRBIJI

Vlada Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji. Dostupne su sve četiri vakcine.

Prijavilo se i vakcinisano je blizu 1.300 članova diplomatskog kora, nosilaca posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr).

*13, 18. i 19. februara je vakcinisano je „Sinofarmom“. Time je završen prvi krug vakcinacije. Drugi krug, odnosno revakcinacija tom vakcinom, obavljena je 11. i 12. marta.

*23. februara započela je vakcinacija vakcinom „Fajzer“. Revakcinacija pomenutom vakcinom održana od 16. do 19. marta.

Takođe, pristupilo se vakcinaciji „Sputnjikom V“ i „AstraZenekom“.

*20. marta izvršene ostale revakcinacije i omogućeno da vakcinu prime i članovi diplomatskog kora koji iz određenih razloga nisu mogli da se vakcinišu.

VAKCININACIJA MIGRANATA

*24. marta u ambulanti u okviru centra za migrante u Krnjači počelo vakcinisanje migranata. Prijavljeno oko 500 migranata.
Šefica Kancelarije UNHCR u Srbiji Franceska Boneli istakla  da je ta agencija UN duboko zahvalna vlastima Srbije na tome što su izbeglice uključene u plan vakcinacije.

Ambasada R. Srbije neće raditi sa strankama u petak, 30. aprila, ponedeljak, 3. maja i u utorak, 4. maja 2021. godine zbog uskršnjih praznika i proslave Dana rada. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.

 (ažurirano 23. aprila 2021. godine)
I

Vakcinacija (imunizacija) u Srbiji počela 24. decembra (pre nego u većini evropskih zemalja). Prvu vakcinu primila je predsednica Vlade Ana Brnabić. Ona je i prvi premijer u Evropi koja je primila vakcinu.

Srbija je treća država u Evropi, posle Britanije i Švajcarske koja je počela vakcinaciju. Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara.

Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

U Srbiji građani iskazuju interesovanje za vakcinisanje protiv Kovida-19 putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.
Vlada Srbije saopštila je da je od 6. aprila moguća prijava za vakcinaciju protiv korona virusa i preko Vibera, i to je moguće preko zvaničnog info servisa Vlade Srbije na Viberu koji je pokrenut.
Od 9. aprila, sve lokalne samouprave počinju da organizuju slobodne punktove gde građani mogu da se vakcinišu bez prethodne prijavljive, a uporedo će se sprovoditi i imunizacija građana koji se prijave preko portala eUprave ili aplikacije na Viberu.
Preko portala e-Uprave ili kontakt centara prijavilo se više od 1.700.000 građana. Dnevno se preko portala eUprave prijavi između 10.000 i 15.000 građana za vakcinaciju.
Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

Srbija je jedna od retkih zemlja koja na raspolaganju ima četiri vakcine.

Prema podacima 70 odsto vakcinisanih primilo je „Sinofarm“ vakcinu (više od milion građana),  12 odsto „Fajzer“, a po devet odsto „Sputnjik V“ i „AstraZeneku“.

Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet građani stariji od 70 godina. Uporedo, pozivaju se građani svih starosnih dobi da se prijave i vakcinišu, obzirom da je počela imunizacija i onih koji nisu u prioritetnim grupama. Medicinski radnici vakcinišu i meštane manjih i seoskih sredina, koji nisu prijavljeni putem eUprave.

Permanentno se naglašava značaj vakcinacije, kao i da je to jedino rešenje u borbi protiv virusa Kovid-19.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato 3.163.499 doza vakcina, a od tog broja potpuno vakcinisanih građana (primljene obe doze) je 1.282.971 građana (što je trećina punoletnih građana Srbije).
Za 15-ak dana imaćemo 1.8 miliona revakcinisanih, odnosno oko 40 odsto punoletne populacije vakcinisane prvom vakcininom.

950.000 građana potpuno imunizovano - prošlo tri nedelje od druge doze odnosno 5 od prve AstraZeneke.

U starosnoj populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano je više od 51 odsto stanovništva, a u starosnoj grupi preko 75 godina imamo 42 odsto vakcinisanih.

*6. aprila se u Rudnoj Glavi vakcinisao predsedik Vučić koji je primio kinesku „Sinofarm“ vakcinu.

U četvrtak, 8. aprila, Srbija je oborila sopstveni rekord po broju vakcinisanih ljudi, kada je vakcinisano više od 75.000 ljudi. To je rezultat kojem, proporcionalno broju stanovnika, ne mogu da se pohvale ni najrazvijenije zemlje u Evropi i svetu.

Cilj da do kraja maja imamo više od 2.800.000 vakcinisanih, 2.200.000 revakcinisanih, a do kraja juna više od tri miliona vakcinisanih i revakcinisanih ljudi.

Beograd, Novi Sad, Niš, Užice i Sremska Mitrovica na vrhu liste sa oko 36 ili 37 odsto vakcinisanih punoletnih građana.

*Primer Beograda - Prvu dozu vakcine dobile 574.729 osobe, što iznosi 40,8 odsto punoletnog stanovništva, dok je drugu dozu primilo 402.416, odnosno 28,6 odsto. Kada su u pitanju stariji sugrađani, od 65 do 74 godina, vakcinisalo se više od 70,2 odsto te populacije. U gradskim opštinama ima dodatnih 18 punktova u kojima se može vakcinisati bez zakazivanja.

NABAVKA VAKCINA

*22. decembra u Srbiju su stigle prve količine „Fajzer-Biontek“ vakcine.
Srbija druga zemlja u Evropi, posle Velike Britanije, koja je dobila „Fajzer“ vakcinu.

*16. januara stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.

*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik V“.

*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik V“ iz Rusije.

*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne proizvodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“.
Predsednik Vučić najavio da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik V“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope.

*10. februara u Srbiju stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.

*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.

*21. februara u Srbiju je stiglo  150.000 vakcina „AstraZeneka“, koje su od 23. februara dostupne na svakom punktu za vakcinaciju. Srbija je prva zemlja na Balkanu koja u tom trenutku ima ovu vakcinu.

*22. februara  u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.

*22. februara dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik V“.

*28. februara stigao novi kontingent od  100.000 doza vakcine „Sputnjik V“ (reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), s obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.

*1. marta stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“.

*4. marta - prilikom zvanične posete Berlinu, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio da mu je šef nemačke diplomatije Hajko Mas preneo da će Srbija iz „Kovaks“ programa uskoro dobiti 300.000 vakcina (prve doze stigle 2. aprila).

*5. marta isporučeno još 500.000 vakcina „Sinofarm“.

*8. marta stiglo 28.080 doza vakcine kompanije „Fajzer-Biontek".

*11. marta – ministar Popović najavio da će proizvodnja ruske vakcine „Sputnjik V” na Institutu „Torlak“ početi u maju, a Srbija će time postati prva zemlja na teritoriji Evrope u kojoj će se proizvoditi ta vakcina.
Prva faza proizvodnje ruske vakcine u Srbiji podrazumeva transport supstance, punjenje bočica u skladu sa najvišim tehnološkim standardima, pakovanje i distribuciju vakcina u našoj zemlji i regionu, a nakon uspostavljanja prve faze proizvodnje, započinje se izrada studije izvodljivosti o proizvodnji u takozvanom punom ciklusu, koja podrazumeva proizvodnju supstance u Srbiji. To će zahtevati nabavku složene tehnološke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta „Torlaka“, ali procene su proizvodnja u punom ciklusu može da započne do kraja ove godine.

*11. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete UAE najavio da je dogovoreno da se, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom, u Srbiji proizvodi vakcina protiv korona virusa kineske kompanije „Sinofarm“. Predsednik Vučić je ukazao da je, pored napravljenog hodograma sa nadležnim ruskim ministrom, o proizvodnju ruske vakcine u okviru „Torlaka“, dogovoreno i da se fabrika za „Sinofarm“ vakcinu završi i krene u proizvodnju od 15.oktobra.

*15. marta - stigla isporuka od 16.380 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*18. marta - predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je putem video-linka sa rukovodstvom kompanije „Sinofarm" o procesu nabavke vakcina, izgradnji fabrike kineskih vakcina u Srbiji i izgradnji i opremanju srpskih bolnica. Na sastanku je potpisan ugovor o kupovini još dva miliona doza vakcina kompanije „Sinofarm“.

*18. marta - predsednik Vučić najavio da će Srbija imati dve fabrike vakcina i da će godišnje proizvoditi između 30 i 40 miliona doza. Predsednik je razgovarao sa predstavnicima „Sinofarma“, dok je ministar Nenad Popović razgovarao o proizvodnji „Sputnjik V“ vakcine.(Izjavio da očekuje da će za manje od godinu dana da se proizvodi i tečnost za vakcinu, a ne samo da se pakuje.)

*22. marta – dopremljeno 55.990 doza vakcine „Fajzer-Biontek".

*23. marta - u Srbiju stiglo 100.000 doza prve komponente vakcine „Sputnjik V“.

*25. marta - Ruski fond za direktna ulaganja i Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ objavili su da je postignut sporazum o proizvodnji vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji. Time će naša zemlja postati prva država u Južnoj Evropi koja će proizvoditi „Sputnjik V“, a vakcina bi mogla da se izvozi i u druge zemlje regiona u kasnijim fazama. Proizvodnja vakcine biće započeta do maja u „Torlaku”.

*29. marta – stiglo 23.570 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

Srbija je avansno uplatila u „Kovaks „sistem 4,8 miliona evra, a za razvoj vakcine smo donirali 2 miliona evra kroz Evropsku komisiju za razvoj vakcine. Obzirom da Srbiji nisu isporučivane vakcine iz programa „Kovaks“, Srbija ih je nabavljala bilateralno. 

* 2. aprila, preko „Kovaks“ mehanizma stigao prvi kontingent  od 57.600 vakcina  „AstraZeneka“.

*5. aprila stiglo pola miliona „Sinofarm“ vakcina.

Premijerka je izjavila da je samo iz Kine u Srbiju dopremljeno 2,5 miliona vakcina, a vakcina svih ostalih proizvođača nešto manje od milion.
*5. aprila - Institut Torlak potpisao je Sporazum o transferu tehnologija sa Ruskim fondom direktnih investicija i ruskom farmaceutskom kompanijom „Generijum“, kojim ruska strana prenosi srpskoj strani podatke o procedurama i tehnologijama neophodnim za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji.
Ministar Nenad Popović najavio da će tokom aprila biti proizvedene tri validacione serije vakcine “Sputnjik V”, a uzorci iz ovih validacionih serija biće poslati na kontrolu kvaliteta u Institut "Gamaleja" i nakon što institut potvrdi validnost uzoraka proizvedenih u "Torlaku" naš institut kreće sa proizvodnjom vakcine. Očekuje se to bude do 20. maja ove godine, i na taj način Srbija će postati prva zemlja u Evropi koja proizvodi vakcinu „Sputnjik V“.
*6. aprila isporučeno 106.420 vakcina proizvođača "Fajzer-Biontek".
Sa tom isporukom, Srbija je nabavila ukupno 3,5 miliona vakcina, sve vakcine platila, kao i sve koje smo dobili iz Kovaks sistema.

*12. april -  stiglo 106.470 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*14. april – Na Torlaku izvršeno punjenje prve serije kontrolnih doza vakcine „Sputnjik V''. Vakcine proizvedene na Torlaku biće puštene u upotrebu u junu ove godine.

*15. april – predsednik Vučić najavio da će u ponedeljak, 19. aprila,  stići još 211.000 vakcina „Fajzer“, kao i da je 14. aprila stiglo 50.000 druge komponente ruske vakcine, dok bi 16. aprila trebalo da stigne isto toliko, a u ponedeljak ili utorak još 100.000 prve komponente „Sputnjika V". Očekuju se i kineske „Sinofarm“ vakcine pre kraja ovog meseca.
*19. april – U Srbiju stiglo 211.000 doza vakcine „Fajzer“ i to je najveća pojedinačna isporuka te vakcine našoj zemlji do sada.

VAKCINACIJA ČLANOVA DIPLOMATSKOG KORA U SRBIJI

Vlada Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji. Dostupne su sve četiri vakcine.

Prijavilo se i vakcinisano je blizu 1.300 članova diplomatskog kora, nosilaca posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr).

*13, 18. i 19. februara je vakcinisano je „Sinofarmom“. Time je završen prvi krug vakcinacije. Drugi krug, odnosno revakcinacija tom vakcinom, obavljena je 11. i 12. marta.

*23. februara započela je vakcinacija vakcinom „Fajzer“. Revakcinacija pomenutom vakcinom održana od 16. do 19. marta.

Takođe, pristupilo se vakcinaciji „Sputnjikom V“ i „AstraZenekom“.

*20. marta izvršene ostale revakcinacije i omogućeno da vakcinu prime i članovi diplomatskog kora koji iz određenih razloga nisu mogli da se vakcinišu.

DONIRANjE VAKCINA ZEMLjAMA U REGIONU

*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije  Zoranu Zaevu prvi kontingent  od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.

*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik V“ Crnoj Gori.

*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.

*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH, dok je 12. marta isporučeno još 5.000 doza vakcina „AstraZeneka“ iz Srbije.

*15. marta – u bolnici u Užicu vakcinisani svi zaposleni u Ustavnom sudu BiH, na zahtev tog suda, u saradnji sa Ustavnim sudom Srbije, Ministarstvom zdravlja, MSP i Ambasadom RS u Sarajevu.

*23. marta - u Zavodu za javno zdravlje u Vranju počela je vakcinacija 105 novinara iz Severne Makedonije. Vakcine „Astra Zeneka” za makedonske novinare obezbeđene su na zahtev Makedonske asocijacije novinara u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije, a uz podršku kabineta predsednika Srbije.

*23. marta - Predsednik Aleksandar Vučić uručio respiratore i drugu medicinsku opremu za Republiku Srpsku. Donaciju preuzeo predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

*24. marta - Privredna komora Srbije (PKS) objavila je da je u saradnji sa Vladom Srbije, obezbeđeno 10.000 vakcina za privrednike i njihove zaposlene iz regiona.

*29. mart - Predsednik PKS objavio da je tokom vikenda (27. i 28. marta) u Srbiji vakcinisano 8.500 privrednika iz regiona.

*Srbija je donirala Severnoj Makedoniji ukupno 40.000 doza vakcine „Sputnjik V“, prvi kontingent od 20.000 prve doze vakcine stigao je 1. aprila, a najavljeno je da će doze za revakcinaciju stići u narednom periodu.

Vakcinisano je 39.000 stranaca („AstraZeneka“ vakcinom), koji su došli ili na poziv Privredne komore Srbije ili su se sami prijavili preko portala eUprave. Premijerka Brnabić je izjavila da je ogroman uspeh vakcinacija ljudi iz regiona i ocenila da je to bio način podizanja zajedničke sigurnosti, jer bez bezbednih ljudi u regionu ni ljudi u Srbiji nisu bezbedni. Najviše državljana BiH, Severne Makedonije i Crne Gore.

*8. aprila - Premijerka izjavila da je Srbija trenutno fokusirana na vakcinaciju svojih građana, ali da ćemo nastojati da kroz donacije vakcina pomognemo prijateljima i komšijama u borbi protiv korone.

Za vakcinisanje u Srbiji se prijavilo i oko 53.000 stranaca koji nemaju prijavljeno boravište u Srbiji, a prijavili su se preko portala e-Uprave za dobijanje vakcine. Trenutno se strani državljani ne vakcinišu, već samo naši građani, a kada oni budu vakcinisani razmotriće se opcija vakcinisanja prijavljenih stranaca. Vakcinacija u Srbiji je besplatna, to važi i za strance koji kod nas prime vakcinu.

Na društvenim mrežama i internetu pojavili su se oglasi za vakcinaciju preko agencija, međutim nema mogućnosti da se preko bilo koje strane ili domaće turističke agencije zakaže vakcinacija u Srbiji i reč je o internet prevarama.

*8. aprila - Vlada je donela odluku da se Kantonu Sarajevo uputi donacija od 20.000 doza vakcina „AstraZeneka“ .

*9. aprila - U Novom Pazaru vakcinisano 29 novinara sa Kantonalne televizije Sarajevo

*10. aprila - Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da je sa predsednikom Srbije dogovorio da početkom naredne sedmice bude isporučeno oko 20.000 vakcina iz Srbije u Republiku Srpsku.

*15. aprila – Predsednik Vučić uručio Dodiku donaciju od 20.000 doza vakcina „Astra Zeneka" za Republiku Srpsku.

VAKCININACIJA MIGRANATA

*24. marta u ambulanti u okviru centra za migrante u Krnjači počelo vakcinisanje migranata. Prijavljeno oko 500 migranata.
Šefica Kancelarije UNHCR u Srbiji Franceska Boneli istakla  da je ta agencija UN duboko zahvalna vlastima Srbije na tome što su izbeglice uključene u plan vakcinacije.

21. april 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje, kao i da nadstavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravljanje krizom tokom pandemije.

„Srbija je ostvarila jedan od najboljih rezultata u prošloj godini uprkos izazovima pandemije“, izjavio je Martejn, posebno istakavši da je Srbija bila jedna od retkih zemalja kojoj MMF nije korigovao početnu projekciju stope rasta od 5% koju je dao prošle godine.

Predsednik Vučić je dodao da je Srbija već posle prvog kvartala 2021. godine na dobrom putu da ostvari planirani rast od 6% kako je i predviđeno, budući da je jedan od glavnih fokusa Vlade Srbije ulaganje u velike infrastrukturne projekte i intenziviranje rada na privlačenju direktnih stranih investicija.

„Srbija je 2020. godine bila u samom vrhu po privednom rastu u Evropi i uveren sam da i ove godine možemo da uđemo u prve tri ili četiri zemlje po rastu“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je zadovoljan time što Srbija i dalje, uprkos situaciji vezanoj za pandemiju, ima izuzetno jak priliv investicija.

Predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn razgovarali su i o novom aranžmanu savetodavnog karaktera, koji je od posebnog značaja u svetlu unapređenja opšte investicione klime u Srbiji, kao i u kontekstu još većeg poverenja investitora.

„Imajući u vidu ogroman napredak Srbije u proteklih osam godina, prioritetni cilj ovog aranžmana biće da očuva postignute rezultate, ali i da obezbedi podršku u daljem sprovođenju strukturnih reformi usmerenih na još brži, snažniji i održiviji rast“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio MMF-u i ličnom angažovanju Jana Kejsa Martejna na profesionalnoj i stručnoj podršci na koju Srbija umnogome računa.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija posebnu pažnju posvetiti reformama u javnim preduzećima, te da će prioriteti i dalje biti ulaganja u infrastrukturu, stvaranje još bolje klime za investicije, veća ulaganja u životnu sredinu, nauku i kapitalne projekte, što će dodatno i dugoročno doprineti stabilnom finansijskom rastu u narednim godinama.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

20. april 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansa Klugea, sa kojim je razgovarao o saradnji u borbi protiv pandemije Kovid-19, kao i o saradnji na unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlji i drugim zajedničkim aktivnostima.

Predsednik Vučić je zahvalio dr Klugeu na ličnom angažovanju i podršci tokom aktuelne pandemije, posebno na tehničkoj pomoći i ekspertizi. Ovom prilikom upoznao je zvaničnika SZO sa rezultatima imunizacije u Srbiji i planovima kako da se vakcina obezbedi svim građanima koji budu želeli da je prime.

Dr Kluge je čestitao predsedniku Vučiću na liderstvu i ličnom zalaganju da obezbedi vakcine. On je naglasio da se Srbija dobrom strategijom imunizacije svrstala među globalne lidere, postavši pritom i primer humanosti i solidarnosti omogućavanjem vakcinacije starijima u ruralnim sredinama, stranim državljanima i doniranjem vakcina drugim zemljama.

„Srbija je vakcinu prihvatila kao proizvod koji spasava život i nije na to gledala geopolitički”, rekao je dr Kluge.

Dvojica sagovornika su se saglasili da bi svet trebalo da poveća proizvodne kapacitete za vakcine, kao i da razvije nove adekvatne terapije za borbu protiv Kovid-19, i, s tim u vezi, radi na povećanju stepena poverenja građana u nauku.

Predsednik Vučić je upoznao dr Klugea sa planovima za unapređenje rada Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”.

„Hoćemo da od „Torlaka” napravimo jednu od najboljih fabrika vakcina u Evropi”, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

19. april 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji.

Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlju veoma značajna podrška ove organizacije.

Ona je obavestila direktora SZO za Evropu o toku imunizacije građana u Srbiji, izrazivši uverenje da ćemo, zahvaljujući velikom broju vakcinisanih, uspeti da stvorimo kolektivni imunitet i vratimo se u normalne tokove života.

Kluge je proces imunizacije u Srbiji ocenio kao impresivan, i dodao da je Srbija donela dobru odluku da građanima ponudi sve dostupne vakcine koje se koriste u borbi protiv virusa korona.

On je, izražavajući zabrinutost zbog pojave novih sojeva virusa, naglasio da je neophodno ubrzati proces imunizacije i pokazati međusobnu solidarnost.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu je pohvalio Srbiju na humanosti koju je pokazala donirajući vakcine zemljama regiona i omogućavajući vakcinaciju onima koji nemaju dovoljan broj cepiva za svoje građane.

Predsednica Vlade je poručila da će Srbija i dalje sarađivati sa zemljama regiona i pomagati u skladu sa svojim mogućnostima.

Kada je u pitanju projekat „Mapa puta za zdravlje na zapadnom Balkanu 2021–2025“, izneto je i da će, ukoliko to epidemiološki uslovi dozvole, krajem godine u Beogradu biti održan regionalni sastanak, značajan za buduće unapređenje saradnje država regiona u oblasti zdravstvenih izazova.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs

ažurirano 16. aprila 2021. godine)

Vakcinacija (imunizacija) u Srbiji počela 24. decembra (pre nego u većini evropskih zemalja). Prvu vakcinu primila je predsednica Vlade Ana Brnabić. Ona je i prvi premijer u Evropi koja je primila vakcinu.

Srbija je treća država u Evropi, posle Britanije i Švajcarske koja je počela vakcinaciju. Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara.

Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

U Srbiji građani iskazuju interesovanje za vakcinisanje protiv Kovida-19 putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.
Vlada Srbije saopštila je da je od 6. aprila moguća prijava za vakcinaciju protiv korona virusa i preko Vibera, i to je moguće preko zvaničnog info servisa Vlade Srbije na Viberu koji je pokrenut.
Od 9. aprila, sve lokalne samouprave počinju da organizuju slobodne punktove gde građani mogu da se vakcinišu bez prethodne prijavljive, a uporedo će se sprovoditi i imunizacija građana koji se prijave preko portala eUprave ili aplikacije na Viberu.
Preko portala e-Uprave ili kontakt centara prijavilo se više od 1.700.000 građana. Dnevno se preko portala eUprave prijavi između 10.000 i 15.000 građana za vakcinaciju.
Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

Srbija je jedna od retkih zemlja koja na raspolaganju ima četiri vakcine.

Prema podacima 70 odsto vakcinisanih primilo je „Sinofarm“ vakcinu (više od milion građana),  12 odsto „Fajzer“, a po devet odsto „Sputnjik V“ i „AstraZeneku“.

Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet građani stariji od 70 godina. Uporedo, pozivaju se građani svih starosnih dobi da se prijave i vakcinišu, obzirom da je počela imunizacija i onih koji nisu u prioritetnim grupama. Medicinski radnici vakcinišu i meštane manjih i seoskih sredina, koji nisu prijavljeni putem eUprave.

Permanentno se naglašava značaj vakcinacije, kao i da je to jedino rešenje u borbi protiv virusa Kovid-19.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato 3.020.401 doza vakcina, a od tog broja potpuno vakcinisanih građana (primljene obe doze) je 1.212.997 građana (što je trećina punoletnih građana Srbije).
Za 15-ak dana imaćemo 1.8 miliona revakcinisanih, odnosno oko 40 odsto punoletne populacije vakcinisane prvom vakcininom.

950.000 građana potpuno imunizovano - prošlo tri nedelje od druge doze odnosno 5 od prve AstraZeneke.

U starosnoj populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano je više od 51 odsto stanovništva, a u starosnoj grupi preko 75 godina imamo 42 odsto vakcinisanih.

*6. aprila se u Rudnoj Glavi vakcinisao predsedik Vučić koji je primio kinesku „Sinofarm“ vakcinu.

U četvrtak, 8. aprila, Srbija je oborila sopstveni rekord po broju vakcinisanih ljudi, kada je vakcinisano više od 75.000 ljudi. To je rezultat kojem, proporcionalno broju stanovnika, ne mogu da se pohvale ni najrazvijenije zemlje u Evropi i svetu.

Cilj da do kraja maja imamo više od 2.800.000 vakcinisanih, 2.200.000 revakcinisanih, a do kraja juna više od tri miliona vakcinisanih i revakcinisanih ljudi.

Beograd, Novi Sad, Niš, Užice i Sremska Mitrovica na vrhu liste sa oko 36 ili 37 odsto vakcinisanih punoletnih građana.

*Primer Beograda - Prvu dozu vakcine dobile 550.473 osobe, što iznosi 39,1 odsto punoletnog stanovništva, dok je drugu dozu primilo 376.904, odnosno 26,8 odsto. Kada su u pitanju stariji sugrađani, od 65 do 74 godina, vakcinisalo se više od 68 odsto te populacije. U gradskim opštinama ima dodatnih 18 punktova u kojima se može vakcinisati bez zakazivanja.

NABAVKA VAKCINA

*22. decembra u Srbiju su stigle prve količine „Fajzer-Biontek“ vakcine.
Srbija druga zemlja u Evropi, posle Velike Britanije, koja je dobila „Fajzer“ vakcinu.

*16. januara stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.

*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik V“.

*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik V“ iz Rusije.

*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne proizvodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“.
Predsednik Vučić najavio da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik V“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope.

*10. februara u Srbiju stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.

*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.

*21. februara u Srbiju je stiglo  150.000 vakcina „AstraZeneka“, koje su od 23. februara dostupne na svakom punktu za vakcinaciju. Srbija je prva zemlja na Balkanu koja u tom trenutku ima ovu vakcinu.

*22. februara  u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.

*22. februara dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik V“.

*28. februara stigao novi kontingent od  100.000 doza vakcine „Sputnjik V“ (reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), s obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.

*1. marta stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“.

*4. marta - prilikom zvanične posete Berlinu, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio da mu je šef nemačke diplomatije Hajko Mas preneo da će Srbija iz „Kovaks“ programa uskoro dobiti 300.000 vakcina (prve doze stigle 2. aprila).

*5. marta isporučeno još 500.000 vakcina „Sinofarm“.

*8. marta stiglo 28.080 doza vakcine kompanije „Fajzer-Biontek".

*11. marta – ministar Popović najavio da će proizvodnja ruske vakcine „Sputnjik V” na Institutu „Torlak“ početi u maju, a Srbija će time postati prva zemlja na teritoriji Evrope u kojoj će se proizvoditi ta vakcina.
Prva faza proizvodnje ruske vakcine u Srbiji podrazumeva transport supstance, punjenje bočica u skladu sa najvišim tehnološkim standardima, pakovanje i distribuciju vakcina u našoj zemlji i regionu, a nakon uspostavljanja prve faze proizvodnje, započinje se izrada studije izvodljivosti o proizvodnji u takozvanom punom ciklusu, koja podrazumeva proizvodnju supstance u Srbiji. To će zahtevati nabavku složene tehnološke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta „Torlaka“, ali procene su proizvodnja u punom ciklusu može da započne do kraja ove godine.

*11. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete UAE najavio da je dogovoreno da se, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom, u Srbiji proizvodi vakcina protiv korona virusa kineske kompanije „Sinofarm“. Predsednik Vučić je ukazao da je, pored napravljenog hodograma sa nadležnim ruskim ministrom, o proizvodnju ruske vakcine u okviru „Torlaka“, dogovoreno i da se fabrika za „Sinofarm“ vakcinu završi i krene u proizvodnju od 15.oktobra.

*15. marta - stigla isporuka od 16.380 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*18. marta - predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je putem video-linka sa rukovodstvom kompanije „Sinofarm" o procesu nabavke vakcina, izgradnji fabrike kineskih vakcina u Srbiji i izgradnji i opremanju srpskih bolnica. Na sastanku je potpisan ugovor o kupovini još dva miliona doza vakcina kompanije „Sinofarm“.

*18. marta - predsednik Vučić najavio da će Srbija imati dve fabrike vakcina i da će godišnje proizvoditi između 30 i 40 miliona doza. Predsednik je razgovarao sa predstavnicima „Sinofarma“, dok je ministar Nenad Popović razgovarao o proizvodnji „Sputnjik V“ vakcine.(Izjavio da očekuje da će za manje od godinu dana da se proizvodi i tečnost za vakcinu, a ne samo da se pakuje.)

*22. marta – dopremljeno 55.990 doza vakcine „Fajzer-Biontek".

*23. marta - u Srbiju stiglo 100.000 doza prve komponente vakcine „Sputnjik V“.

*25. marta - Ruski fond za direktna ulaganja i Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ objavili su da je postignut sporazum o proizvodnji vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji. Time će naša zemlja postati prva država u Južnoj Evropi koja će proizvoditi „Sputnjik V“, a vakcina bi mogla da se izvozi i u druge zemlje regiona u kasnijim fazama. Proizvodnja vakcine biće započeta do maja u „Torlaku”.

*29. marta – stiglo 23.570 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

Srbija je avansno uplatila u „Kovaks „sistem 4,8 miliona evra, a za razvoj vakcine smo donirali 2 miliona evra kroz Evropsku komisiju za razvoj vakcine. Obzirom da Srbiji nisu isporučivane vakcine iz programa „Kovaks“, Srbija ih je nabavljala bilateralno. 

* 2. aprila, preko „Kovaks“ mehanizma stigao prvi kontingent  od 57.600 vakcina  „AstraZeneka“.

*5. aprila stiglo pola miliona „Sinofarm“ vakcina.

Premijerka je izjavila da je samo iz Kine u Srbiju dopremljeno 2,5 miliona vakcina, a vakcina svih ostalih proizvođača nešto manje od milion.
*5. aprila - Institut Torlak potpisao je Sporazum o transferu tehnologija sa Ruskim fondom direktnih investicija i ruskom farmaceutskom kompanijom „Generijum“, kojim ruska strana prenosi srpskoj strani podatke o procedurama i tehnologijama neophodnim za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji.
Ministar Nenad Popović najavio da će tokom aprila biti proizvedene tri validacione serije vakcine “Sputnjik V”, a uzorci iz ovih validacionih serija biće poslati na kontrolu kvaliteta u Institut "Gamaleja" i nakon što institut potvrdi validnost uzoraka proizvedenih u "Torlaku" naš institut kreće sa proizvodnjom vakcine. Očekuje se to bude do 20. maja ove godine, i na taj način Srbija će postati prva zemlja u Evropi koja proizvodi vakcinu „Sputnjik V“.
*6. aprila isporučeno 106.420 vakcina proizvođača "Fajzer-Biontek".
Sa tom isporukom, Srbija je nabavila ukupno 3,5 miliona vakcina, sve vakcine platila, kao i sve koje smo dobili iz Kovaks sistema.

*12. april -  stiglo 106.470 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*14. april – Na Torlaku izvršeno punjenje prve serije kontrolnih doza vakcine „Sputnjik V''. Vakcine proizvedene na Torlaku biće puštene u upotrebu u junu ove godine.

*15. april – predsednik Vučić najavio da će u ponedeljak, 19. aprila,  stići još 211.000 vakcina „Fajzer“, kao i da je 14. aprila stiglo 50.000 druge komponente ruske vakcine, dok bi 16. aprila trebalo da stigne isto toliko, a u ponedeljak ili utorak još 100.000 prve komponente „Sputnjika V". Očekuju se i kineske „Sinofarm“ vakcine pre kraja ovog meseca.

VAKCINACIJA ČLANOVA DIPLOMATSKOG KORA U SRBIJI

Vlada Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji. Dostupne su sve četiri vakcine.

Prijavilo se i vakcinisano je blizu 1.300 članova diplomatskog kora, nosilaca posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr).

*13, 18. i 19. februara je vakcinisano je „Sinofarmom“. Time je završen prvi krug vakcinacije. Drugi krug, odnosno revakcinacija tom vakcinom, obavljena je 11. i 12. marta.

*23. februara započela je vakcinacija vakcinom „Fajzer“. Revakcinacija pomenutom vakcinom održana od 16. do 19. marta.

Takođe, pristupilo se vakcinaciji „Sputnjikom V“ i „AstraZenekom“.

*20. marta izvršene ostale revakcinacije i omogućeno da vakcinu prime i članovi diplomatskog kora koji iz određenih razloga nisu mogli da se vakcinišu.

DONIRANjE VAKCINA ZEMLjAMA U REGIONU

*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije  Zoranu Zaevu prvi kontingent  od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.

*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik V“ Crnoj Gori.

*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.

*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH, dok je 12. marta isporučeno još 5.000 doza vakcina „AstraZeneka“ iz Srbije.

*15. marta – u bolnici u Užicu vakcinisani svi zaposleni u Ustavnom sudu BiH, na zahtev tog suda, u saradnji sa Ustavnim sudom Srbije, Ministarstvom zdravlja, MSP i Ambasadom RS u Sarajevu.

*23. marta - u Zavodu za javno zdravlje u Vranju počela je vakcinacija 105 novinara iz Severne Makedonije. Vakcine „Astra Zeneka” za makedonske novinare obezbeđene su na zahtev Makedonske asocijacije novinara u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije, a uz podršku kabineta predsednika Srbije.

*23. marta - Predsednik Aleksandar Vučić uručio respiratore i drugu medicinsku opremu za Republiku Srpsku. Donaciju preuzeo predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

*24. marta - Privredna komora Srbije (PKS) objavila je da je u saradnji sa Vladom Srbije, obezbeđeno 10.000 vakcina za privrednike i njihove zaposlene iz regiona.

*29. mart - Predsednik PKS objavio da je tokom vikenda (27. i 28. marta) u Srbiji vakcinisano 8.500 privrednika iz regiona.

*Srbija je donirala Severnoj Makedoniji ukupno 40.000 doza vakcine „Sputnjik V“, prvi kontingent od 20.000 prve doze vakcine stigao je 1. aprila, a najavljeno je da će doze za revakcinaciju stići u narednom periodu.

Vakcinisano je 39.000 stranaca („AstraZeneka“ vakcinom), koji su došli ili na poziv Privredne komore Srbije ili su se sami prijavili preko portala eUprave. Premijerka Brnabić je izjavila da je ogroman uspeh vakcinacija ljudi iz regiona i ocenila da je to bio način podizanja zajedničke sigurnosti, jer bez bezbednih ljudi u regionu ni ljudi u Srbiji nisu bezbedni. Najviše državljana BiH, Severne Makedonije i Crne Gore.

*8. aprila - Premijerka izjavila da je Srbija trenutno fokusirana na vakcinaciju svojih građana, ali da ćemo nastojati da kroz donacije vakcina pomognemo prijateljima i komšijama u borbi protiv korone.

Za vakcinisanje u Srbiji se prijavilo i oko 53.000 stranaca koji nemaju prijavljeno boravište u Srbiji, a prijavili su se preko portala e-Uprave za dobijanje vakcine. Trenutno se strani državljani ne vakcinišu, već samo naši građani, a kada oni budu vakcinisani razmotriće se opcija vakcinisanja prijavljenih stranaca. Vakcinacija u Srbiji je besplatna, to važi i za strance koji kod nas prime vakcinu.

Na društvenim mrežama i internetu pojavili su se oglasi za vakcinaciju preko agencija, međutim nema mogućnosti da se preko bilo koje strane ili domaće turističke agencije zakaže vakcinacija u Srbiji i reč je o internet prevarama.

*8. aprila - Vlada je donela odluku da se Kantonu Sarajevo uputi donacija od 20.000 doza vakcina „AstraZeneka“ .

*9. aprila - U Novom Pazaru vakcinisano 29 novinara sa Kantonalne televizije Sarajevo

*10. aprila - Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da je sa predsednikom Srbije dogovorio da početkom naredne sedmice bude isporučeno oko 20.000 vakcina iz Srbije u Republiku Srpsku.

*15. aprila – Predsednik Vučić uručio Dodiku donaciju od 20.000 doza vakcina „Astra Zeneka" za Republiku Srpsku.

VAKCININACIJA MIGRANATA

*24. marta u ambulanti u okviru centra za migrante u Krnjači počelo vakcinisanje migranata. Prijavljeno oko 500 migranata.
Šefica Kancelarije UNHCR u Srbiji Franceska Boneli istakla  da je ta agencija UN duboko zahvalna vlastima Srbije na tome što su izbeglice uključene u plan vakcinacije.

13. april 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.

Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.

Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta.

Kako je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.

„Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama je jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu“, zaključio je Selaković.

Trajan mir i stabilnost, prema njegovim rečima, mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog.

Kako je istakao, srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.  

„Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane mini šengen“, istakao je ministar.

Ukazujući da je Srbija nebrojeno puta pokazala da je opredeljena za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, Selaković je istakao da su nedavni izbori u Pokrajini potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već da jača, što se moglo videti tokom nedavnog predizbornog procesa.

Ministar je ukazao da su politički pritisci na Srbe nastavljeni i nakon okončanja izbornog procesa, jer im je uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

„Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Podsećam vas da je južna srpska pokrajina i dalje oblast sa najmanjom stopom povratka raseljenih na svetu”, rekao je ministar i istakao da se samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti.

Posebno zabrinjavajuće za srpski narod na KiM, napomenuo je Selaković, jeste što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve.

„Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani“, istakao je ministar.

Takođe, šef srpske diplomatije zabrinjavajućim je ocenio i upad inspektora i policajaca u Dom zdravlja u Štrpcu januara ove godine i pretres s namerom da se pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije.

„Iako to smatramo upadom u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa KiM na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu“, naglasio je ministar.

Ministar Selaković poručio da Srbija visoko uvažava aktivnosti misije UNMIK na KiM i da se zalaže za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Selaković je naveo da međunarodne misije na KiM – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK pod okriljem UN i u skladu sa Rezolucijom 1244, imaju ključnu ulogu u očuvanju mira i zaštiti stanovništva.

„Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na KiM ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini“, naglasio je ministar.

To, kako je ukazao, potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Selaković je dodatno istakao važnost međunarodnih snaga Kfora i ukazao da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora - predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244.

Takođe, ministar je napomenuo da je neprihvatljivo donošenje jednostranih odluka o formiranju prištinskog „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u tzv. „Vojsku Kosova“.

Ministar Selaković je na početku obraćanja uložio protest zbog zloupotrebe video formata sednice od strane predstavnice Prištine, iza koje je bila istaknuta zastava samoproglašenog „Kosova“, što je učinio i predstavnik Rusije.

U nastavku, integralna verzija govora ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Na početku, želim da uložim protest zbog zloupotrebe video formata ove sednice od strane predstavnika Prištine za isticanje simbola tzv. državnosti Kosova. Uprkos tome što su predstavnici Prištine u više navrata bili upozoreni, na prethodnoj sednici i od strane predsednika Saveta bezbednosti, da su ovakve zloupotrebe sednica Saveta bezbednosti apsolutno neprihvatljive i da predstavljaju flagrantno kršenje pravila SB o učešću predstavnika PIS u Prištini, na osnovu člana 39 Pravila procedure SB UN, ponovo se suočavamo sa njihovim besprizornim nepoštovanjem pravila ovog uvaženog tela.  Dozvolite da ponovim naš poziv da se preduzmu neophodni koraci kako bi se sprečile ovakve zloupotrebe.

Izuzetno mi je zadovoljstvo što se obraćam ovom cenjenom telu na sednici posvećenoj radu Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji. Na početku želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u primenu mandata UNMIK, kao i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine predsedniče,

U proteklom periodu suočeni smo sa političkom nestabilnošću na Kosovu i Metohiji. Nedavno smo imali izbore u Pokrajini koji su nažalost potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već naprotiv, postaje sve jači. Bili smo svedoci takmičenja među albanskim političkim liderima u tome koji je bolji način da se isprovocira incident u srpskim sredinama, kako bi se dobili dodatni politički poeni albanskog biračkog tela. Pod izgovorom izmena biračkog spiska velikom broju Srba na Kosovu i Metohiji uskraćeno je jedno od osnovnih političkih prava - mogućnost da biraju svoje političke predstavnike. Od približno 140.000 građana Kosova i Metohije koji su izbrisani sa biračkog spiska tokom poslednjeg izbornog procesa, 85% njih su Srbi.

Uprkos brojnim izazovima i problemima, srpski narod na Kosovu i Metohiji je visokom izlaznošću i ubedljivom pobedom Srpske liste, koja je osvojila svih deset poslaničkih mesta opredeljenih za srpske predstavnike, pokazao da ga ništa ne može sprečiti da odlučno stane u odbranu svog položaja. Politički pritisci na Srbe nastavljeni su i nakon okončanja izbornog procesa, jer je Srbima uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

Poštovani članovi Saveta bezbednosti,

Nažalost, nismo samo tokom izbornih aktivnosti bili svedoci nerazumne antisrpske politike privremenih institucija u Prištini. Ona ide toliko daleko da su u januaru ove godine inspektori i policajaci iz Prištine upali u Dom zdravlja u Štrpcu, na jugu Kosova i Metohije i izvršili pretres s namerom da pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije, koje nisu pronašli. To je učinjeno uz demonstraciju sile, pretnje hapšenjem direktoru Doma zdravlja, medicinskom osoblju i lekarima. U trenutku kada se ceo svet bori protiv pandemije i kada su vakcine jedino sredstvo da se stane na put izazovu, a Srbija pokazuje podršku i solidarnost doniranjem vakcina i medicinske opreme svima u regionu kojima su one neophodne, Priština želi da uništi vakcine samo zato što su iz centralne Srbije. Dok se čitav svet zahvaljuje lekarima, koji su podneli velike i herojske žrtve u borbi protiv virusa, privremene institucije u Prištini napadaju srpske lekare zbog toga što rade svoj posao.

Iako smatramo da su upadi u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa Kosova i Metohije na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu. Srbija je i dalje spremna da pomogne svima kojima je pomoć neophodna i apelujemo na razum i odgovornost, posebno u ovako teškim vremenima.

Gospodine predsedniče,

Napadi usmereni na Srbe i njihovu imovinu su sve brojniji. Samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo se više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti. Prema podacima Misije OEBS na Kosovu i Metohiji u drugoj polovini prošle godine broj incidenata povećan je za više od 30% u odnosu na 2019. godinu. Zato se ne možemo složiti sa ocenom da je „bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, sa nekoliko incidenata čija su meta bile nevećinske zajednice“. Prošlog vikenda se, recimo, dogodio ničim izazvan fizički napad grupe Albanaca na dva srpska mladića u severnom delu Kosovske Mitrovice.        

Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Činjenica da je jedna povratnička porodica sedam puta bila meta napada, jasno pokazuje koliko su oni koji ne žele Srbe na Kosovu i Metohiji uporni u zastrašivanju i proterivanju ionako malog broja povratnika. U Prištini apsolutno ne postoji ni tračak političke volje da se 212.995 raseljenih Srba koji 22 godine žive van Kosova i Metohije vrate u svoje domove. Od 1999. godine stopa održivog povratka interno raseljenih lica na Kosovu i Metohiji je samo 1.9%, što prema podacima UN zvanično predstavlja najmanji procenat povratka prognanog stanovništva nakon nekog konflikta bilo gde u svetu.   

Istovremeno, dok hapse interno raseljena lica, prištinske vlasti vrše najsnažnije pritiske na Specijalizovana veća u Hagu. Cilj je potpuno onemogućavanje daljeg procesuiranja niza slučajeva protiv pripadnika terorističke OVK za teške zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, kako prema Srbima, tako i prema pripadnicima drugih nacionalnosti. Nedavno je i predsednica Specijalizovanih veća Trendafilova upozorila da će, ukoliko se pritisci nastave, to imati vrlo dramatične posledice po procese koji se vode. Predsednica Trendafilova kao veoma problematičnu pojavu izdvaja i zastrašivanje svedoka, koji su ključni za uspešno vođenje postupaka i donošenje odgovarajuće presude.

Iako se predugo čekalo sa podizanjem optužnica, smatramo pohvalnim to što su konačno preduzeti napori da se kazne brojni teški zločini počinjeni tokom ratnih sukoba pre nešto više od dve decenije, ali i po dolasku međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju. Do danas, recimo, niko nije odgovarao za ubistva i otmice 17 novinara, što je u ovom trenutku najveći broj nerešenih slučajeva ubijenih i kidnapovanih novinara u Evropi. Takođe, nisu se pred licem pravde našli počinioci nijednog od masovnih zločina počinjenih nad srpskim civilima posle 1999. godine. Podsetiću vas na samo nekoliko njih: u selu Staro Gracko ubijeno je 14 srpskih žetelaca, u napadu na autobus „Niš ekspresa“ u Livadicama kod Podujeva poginulo je 12 i ranjeno 43 raseljenih Srba, a u Goraždevcu kod Peći nepoznate osobe su iz automatskog oružja pucale na decu koja su se kupala u reci Bistrici. Tada je ubijeno dvoje srpske dece, a četvoro je teško ranjeno.         

Očekujemo nastavak podrške misije Euleks Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, kao i njeno dodatno angažovanje u oblasti vladavine prava. Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti svedoka, kao i utvrđivanju sudbine nestalih lica.

Međunarodne misije na Kosovu i Metohiji – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK, koje pod okriljem Ujedinjenih nacija i u skladu sa Rezolucijom 1244 (1999), čine sastavni deo međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva u našoj južnoj pokrajini imaju ključnu ulogu i izuzetan doprinos očuvanju mira i zaštiti stanovništva. Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini. To dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Želim dodatno da istaknem važnost međunarodnih snaga Kfor i ukažem da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244 i potencijalni je izvor nestabilnosti i tenzija. Podsetiću vas da Priština, protivno međunarodnom pravu, uz potpuno ignorisanje interesa i stavova srpske zajednice u Pokrajini, ne odustaje od planova da na prostoru Kosova i Metohije instalira novog bezbednosnog aktera. Neprihvatljivo je donošnje jednostranih odluka o formiranju „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ (KBS) u tzv. „Vojsku Kosova“. Želim ponovo da istaknem da ovakvi jednostrani potezi Prištine predstavljaju grubo kršenje Rezolucije SBUN 1244 i Vojno-tehničkog sporazuma, po kojima isključivo Međunarodne bezbednosne snage, odnosno Kfor, imaju mandat za sve vojne aspekte bezbednosti na prostoru Kosova i Metohije.        

U tom smislu dodatni razlog za zabrinutost izaziva i najava izgradnje najveće baze „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u južnom delu Kosovske Mitrovice, što Srbi na severu Kosova i Metohije doživljavaju kao najotvoreniju provokaciju i pretnju njihovoj fizičkoj bezbednosti.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

Za srpski narod na Kosovu i Metohiji je posebno zabrinjavajuće što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve. Samo u toku dve nedelje čak sedam pravoslavnih objekata u Pokrajini našlo se na meti vandala i to u trenutku kada se svi prisećamo martovskog pogroma iz 2004. godine nad Srbima i srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji. Ponižavajuće je stanje u kojem se nalazi srpska kulturna i duhovna baština na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i četiri spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska (Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i Pećka Patrijaršija). Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani.

Cenjene članice Saveta bezbednosti,     

Sasvim je jasna nervoza Prištine, jer projekat takozvane nezavisnosti danas ne priznaje više od polovine članica Ujedinjenih nacija, uključujući i pet članica Evropske unije. Međutim, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja. Upravo je nedostatak poverenja jedan od osnovnih problema u dijalogu Beograda i Prištine. Dogovor se ne postiže zapaljivom retorikom i provokacijama, kao što su najave o ujedinjenju i stvaranju velike Albanije ili o planovima izgradnje najveće baze tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga na severu Pokrajine.

Podsetiću da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini u prošlosti više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije. Član njegove stranke je prošlog vikenda javno poručio da će se samoproglašeno Kosovo i Albanija ujediniti, citiram, „puškom i barutom ili referendumskim kutijama“.

Ne moram da objašnjavam zašto ovakve opasne ideje predstavljaju direktnu pretnju miru i stabilnosti. Njima se krši Rezolucija 1244, kontinuirano destabilizuje ne samo naša južna pokrajina, već i čitav region, a ni u čemu ne doprinose procesu dijaloga, već ga iznova onemogućavaju.

Nebrojeno puta smo pokazali da smo opredeljeni za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji. I danas, nakon višegodišnjih pregovora, ali i neispunjavanja dogovorenog i stalnih jednostranih poteza i provokacija od strane privremenih institucija u Prištini, mi smo i dalje spremni da sednemo za sto i razgovaramo.

Spremni smo za dijalog, ali ne i za ucene i pretnje, a posebno ne za ultimatume koje je i nedavno izneo predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini. Podsetiću vas na njegove izjave da će dijalog biti nisko na listi prioriteta vlasti u Prištini. Zapanjujuće je kako Priština ultimatume, koji u potpunosti podrivaju svaku šansu za dijalog, na šta je ukazala i Evropska unija, naziva „principima“ i kako uporno insistira na tome da Beograd prizna jednostrano proglašenu nezavisnost „Kosova“, nakon čega bi, smatraju oni, sve ostalo bilo rešeno. U čemu je onda svrha dijaloga ako se samo očekuje da Beograd prizna tzv. Kosovo? Da li dijalog znači da jedna strana treba da odustane od svega, a druga da dobije sve? I da li dijalog, po mišljenju Prištine, pretpostavlja da se ne ispunjava ono što je dogovoreno?        

Podsetiću vas da Priština i dalje odbija da ispuni svoje obaveze iz do sada postignutih sporazuma i ne pristaje da se o njihovoj primeni razgovara u okviru dijaloga. A situacija je vrlo jednostavna - u aprilu 2013. godine potpisan je prvi sporazum u Briselu koji je predviđao četiri obaveze: jednu za Prištinu i tri za Beograd. Beograd je ispunio sve obaveze, dok je jedina obaveza koju su imale privremene institucije u Prištini - formiranje Zajednice srpskih opština - nije ispunjena već 2.917 dana. Zapravo, 19. aprila se navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a Priština odbija da ispuni obavezu formiranja Zajednice srpskih opština.

Poštovani gospodine predsedniče,

Bez obzira na obeshrabrujuće poruke iz Prištine i činjenicu da dijalog traje već dugi niz godina, Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Trajan mir i stabilnost mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog. Srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.  

Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane „mini šengen“.

Što se Srbije tiče, uvereni smo da je rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu. Žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci, ne zaslužuju ništa manje od toga.

Hvala na pažnji.

13. april 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid. 

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.

„Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.

Selaković je istakao da, naspram tvrdnji političara iz Prištine o 20.000 silovanih Albanki, stoje podaci Komisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja na Kosovu i Metohiji, koje imaju informacije o 912 silovanih osoba, među koje, međutim, nisu ubrojane Srpkinje žrtve nasilja.

„Dozvolite da istaknem da Srbija osuđuje svaki akt seksualnog nasilja u konfliktima i zalaže se za ostvarivanje pravde za sve žrtve. Broj žrtava svakako ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaku žrtvu pojedinačno, ali isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju procesa pomirenja“, kazao je Selaković.

Kada je reč o optužbama za genocid, ministar Selaković je konstatovao da one samo dokazuju da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje, propagandi i otvorenom neprijateljstvu prema srpskom narodu.

„Svakodnevnim izjavama žele da prikažu da je Srbija kriva za sve i da je nad Albancima izvršen genocid, a sve kako bi sakrili sopstvenu odgovornost za počinjene zločine“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kako je istakao, svako ko zna šta definicija genocida podrazumeva, shvatiće da nije Srbija nešto učinila, već da je upravo srpski narod žrtva „državotvornog“ projekta kosovskih Albanaca, zasnovanog na opasnoj ideji etnički čistih teritorija, o čemu svedoči i više od 200.000 proteranih Srba sa KiM.

„Uvereni smo da civilizovan svet neće biti spreman da saučestvuje u prikrivanju i zataškavanju njihovih zločina i da će im biti upućena jasna poruka da moraju preuzeti odgovornost za svoja dela“, kazao je Selaković.

On je podsetio da je u Prištini do 1999. godine živelo oko 40.000 Srba, a da ih je danas samo dvadesetak, da je u Peći živelo oko 17.000 Srba, a da su danas tamo samo srpske monahinje u Pećkoj Patrijaršiji, da je u Prizrenu pre rata živelo oko 12.000 Srba a danas samo 17 porodica, a da je u Uroševcu od 10.000 Srba koji su tamo živeli pre rata ostala samo porodica srpskog sveštenika.
 

(ažurirano 9. aprila 2021. godine)

Vakcinacija (imunizacija) u Srbiji počela 24. decembra (pre nego u većini evropskih zemalja). Prvu vakcinu primila je predsednica Vlade Ana Brnabić. Ona je i prvi premijer u Evropi koja je primila vakcinu.

Srbija je treća država u Evropi, posle Britanije i Švajcarske koja je počela vakcinaciju. Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara.

Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

U Srbiji građani iskazuju interesovanje za vakcinisanje protiv Kovida-19 putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.
Vlada Srbije saopštila je da je od 6. aprila moguća prijava za vakcinaciju protiv korona virusa i preko Vibera, i to je moguće preko zvaničnog info servisa Vlade Srbije na Viberu koji je pokrenut.
Od danas, 9. aprila, sve lokalne samouprave počinju da organizuju slobodne punktove gde građani mogu da se vakcinišu bez prethodne prijave, a uporedo će se sprovoditi i imunizacija građana koji se prijave preko portala eUprave ili aplikacije na Viberu.
Dnevno se preko portala eUprave prijavi između 10.000 i 20.000 građana za vakcinaciju.
Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

Srbija je jedna od retkih zemlja koja na raspolaganju ima četiri vakcine.

Prema podacima 70 odsto vakcinisanih primilo je „Sinofarm“ vakcinu (više od milion građana),  12 odsto „Fajzer“, a po devet odsto „Sputnjik V“ i „AstraZeneku“.

Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet građani stariji od 70 godina. Uporedo, pozivaju se građani svih starosnih dobi da se prijave i vakcinišu, obzirom da je počela imunizacija i onih koji nisu u prioritetnim grupama. Medicinski radnici vakcinišu i meštane manjih i seoskih sredina, koji nisu prijavljeni putem eUprave.

Permanentno se naglašava značaj vakcinacije, kao i da je to jedino rešenje u borbi protiv virusa Kovid-19.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato preko 2,65 miliona doza vakcina, a od tog broja potpuno vakcinisanih građana (primljene obe doze) je oko 1,2 milion građana (što je trećina punoletnih građana Srbije).  Prema procenama do kraja aprila imaćemo oko 40 odsto punoletne populacije vakcinisane prvom vakcininom.

810.000 građana potpuno imunizovano - prošlo tri nedelje od druge doze odnosno 5 od prve AstraZeneke.

U starosnoj populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano je više od 51 odsto stanovništva, a u starosnoj grupi preko 75 godina imamo 42 odsto vakcinisanih.

*U utorak, 6. aprila, u Rudnoj Glavi se vakcinisao predsednik Vučić, koji je primio kinesku „Sinofarm“ vakcinu.

U četvrtak, 8. maja, Srbija je oborila sopstveni dnevni rekord po broju vakcinisanih ljudi, kada je vakcinisano više od 75.000 ljudi. To je rezultat kojem, proporcionalno broju stanovnika, ne mogu da se pohvale ni najrazvijenije zemlje u Evropi i svetu.

Cilj da do kraja maja imamo više od 2.800.000 vakcinisanih, 2.200.000 revakcinisanih, a do kraja juna više od tri miliona vakcinisanih i revakcinisanih ljudi.

*Primer Beograda - vakcinisano 35,11 odsto punoletnih građana, u gradskim opštinama ima dodatnih 18 punktova u kojima se može vakcinisati bez zakazivanja. Kada su u pitanju stariji sugrađani, od 65 do 74 godina, vakcinisalo se više od 64,5 odsto te populacije, odnosno više od 200.000 starijih osoba.

NABAVKA VAKCINA

*22. decembra u Srbiju su stigle prve količine „Fajzer-Biontek“ vakcine.
Srbija druga zemlja u Evropi, posle Velike Britanije, koja je dobila „Fajzer“ vakcinu.

*16. januara stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.

*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik V“.

*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik V“ iz Rusije.

*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne proizvodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“.
Predsednik Vučić najavio da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik V“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope.

*10. februara u Srbiju stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.

*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.

*21. februara u Srbiju je stiglo  150.000 vakcina „AstraZeneka“, koje su od 23. februara dostupne na svakom punktu za vakcinaciju. Srbija je prva zemlja na Balkanu koja u tom trenutku ima ovu vakcinu.

*22. februara  u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.

*22. februara dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik V“.

*28. februara stigao novi kontingent od  100.000 doza vakcine „Sputnjik V“ (reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), s obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.

*1. marta stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“.

*4. marta - prilikom zvanične posete Berlinu, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio da mu je šef nemačke diplomatije Hajko Mas preneo da će Srbija iz „Kovaks“ programa uskoro dobiti 300.000 vakcina (prve doze stigle 2. aprila).

*5. marta isporučeno još 500.000 vakcina „Sinofarm“.

*8. marta stiglo 28.080 doza vakcine kompanije „Fajzer-Biontek".

*11. marta – ministar Popović najavio da će proizvodnja ruske vakcine „Sputnjik V” na Institutu „Torlak“ početi u maju, a Srbija će time postati prva zemlja na teritoriji Evrope u kojoj će se proizvoditi ta vakcina.
Prva faza proizvodnje ruske vakcine u Srbiji podrazumeva transport supstance, punjenje bočica u skladu sa najvišim tehnološkim standardima, pakovanje i distribuciju vakcina u našoj zemlji i regionu, a nakon uspostavljanja prve faze proizvodnje, započinje se izrada studije izvodljivosti o proizvodnji u takozvanom punom ciklusu, koja podrazumeva proizvodnju supstance u Srbiji. To će zahtevati nabavku složene tehnološke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta „Torlaka“, ali procene su proizvodnja u punom ciklusu može da započne do kraja ove godine.

*11. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete UAE najavio da je dogovoreno da se, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom, u Srbiji proizvodi vakcina protiv korona virusa kineske kompanije „Sinofarm“. Predsednik Vučić je ukazao da je, pored napravljenog hodograma sa nadležnim ruskim ministrom, o proizvodnju ruske vakcine u okviru „Torlaka“, dogovoreno i da se fabrika za „Sinofarm“ vakcinu završi i krene u proizvodnju od 15.oktobra.

*15. marta - stigla isporuka od 16.380 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*18. marta - predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je putem video-linka sa rukovodstvom kompanije „Sinofarm" o procesu nabavke vakcina, izgradnji fabrike kineskih vakcina u Srbiji i izgradnji i opremanju srpskih bolnica. Na sastanku je potpisan ugovor o kupovini još dva miliona doza vakcina kompanije „Sinofarm“.

*18. marta - predsednik Vučić najavio da će Srbija imati dve fabrike vakcina i da će godišnje proizvoditi između 30 i 40 miliona doza. Predsednik je razgovarao sa predstavnicima „Sinofarma“, dok je ministar Nenad Popović razgovarao o proizvodnji „Sputnjik V“ vakcine.(Izjavio da očekuje da će za manje od godinu dana da se proizvodi i tečnost za vakcinu, a ne samo da se pakuje.)

*22. marta – dopremljeno 55.990 doza vakcine „Fajzer-Biontek".

*23. marta - u Srbiju stiglo 100.000 doza prve komponente vakcine „Sputnjik V“.

*25. marta - Ruski fond za direktna ulaganja i Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ objavili su da je postignut sporazum o proizvodnji vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji. Time će naša zemlja postati prva država u Južnoj Evropi koja će proizvoditi „Sputnjik V“, a vakcina bi mogla da se izvozi i u druge zemlje regiona u kasnijim fazama. Proizvodnja vakcine biće započeta do maja u „Torlaku”.

*29. marta – stiglo 23.570 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

Srbija je avansno uplatila u „Kovaks „sistem 4,8 miliona evra, a za razvoj vakcine smo donirali 2 miliona evra kroz Evropsku komisiju za razvoj vakcine. Obzirom da Srbiji nisu isporučivane vakcine iz programa „Kovaks“, Srbija ih je nabavljala bilateralno. 

* 2. aprila, preko „Kovaks“ mehanizma stigao prvi kontingent  od 57.600 vakcina  „AstraZeneka“.

*5. aprila stiglo pola miliona „Sinofarm“ vakcina.

Premijerka je izjavila da je samo iz Kine u Srbiju dopremljeno 2,5 miliona vakcina, a vakcina svih ostalih proizvođača nešto manje od milion.

*5. aprila - Institut Torlak potpisao je Sporazum o transferu tehnologija sa Ruskim fondom direktnih investicija i ruskom farmaceutskom kompanijom „Generijum“, kojim ruska strana prenosi srpskoj strani podatke o procedurama i tehnologijama neophodnim za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji.
Ministar Nenad Popović najavio da će tokom aprila biti proizvedene tri validacione serije vakcine “Sputnjik V”, a uzorci iz ovih validacionih serija biće poslati na kontrolu kvaliteta u Institut „Gamaleja“ i nakon što institut potvrdi validnost uzoraka proizvedenih u „Torlaku“ naš institut kreće sa proizvodnjom vakcine. Očekuje se to bude do 20. maja ove godine, i na taj način Srbija će postati prva zemlja u Evropi koja proizvodi vakcinu „Sputnjik V“.
*6. aprila, isporučeno 106.420 vakcina proizvođača "Fajzer-Biontek". Tom isporukom, Srbija je nabavila ukupno 3,5 miliona vakcina, sve vakcine platila, kao i sve koje smo dobili iz Kovaks sistema.

VAKCINACIJA ČLANOVA DIPLOMATSKOG KORA U SRBIJI

Vlada Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji. Dostupne su sve četiri vakcine.

Prijavilo se i vakcinisano je blizu 1.300 članova diplomatskog kora, nosilaca posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr).

*13, 18. i 19. februara je vakcinisano je „Sinofarmom“. Time je završen prvi krug vakcinacije. Drugi krug, odnosno revakcinacija tom vakcinom, obavljena je 11. i 12. marta.

*23. februara započela je vakcinacija vakcinom „Fajzer“. Revakcinacija pomenutom vakcinom održana od 16. do 19. marta.

Takođe, pristupilo se vakcinaciji „Sputnjikom V“ i „AstraZenekom“.

*20. marta izvršene ostale revakcinacije i omogućeno da vakcinu prime i članovi diplomatskog kora koji iz određenih razloga nisu mogli da se vakcinišu.

DONIRANjE VAKCINA ZEMLjAMA U REGIONU

*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije  Zoranu Zaevu prvi kontingent  od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.

*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik V“ Crnoj Gori.

*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.

*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH, dok je 12. marta isporučeno još 5.000 doza vakcina „AstraZeneka“ iz Srbije.

*15. marta – u bolnici u Užicu vakcinisani svi zaposleni u Ustavnom sudu BiH, na zahtev tog suda, u saradnji sa Ustavnim sudom Srbije, Ministarstvom zdravlja, MSP i Ambasadom RS u Sarajevu.

*23. marta - u Zavodu za javno zdravlje u Vranju počela je vakcinacija 105 novinara iz Severne Makedonije. Vakcine „Astra Zeneka” za makedonske novinare obezbeđene su na zahtev Makedonske asocijacije novinara u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije, a uz podršku kabineta predsednika Srbije.

*23. marta - Predsednik Aleksandar Vučić uručio respiratore i drugu medicinsku opremu za Republiku Srpsku. Donaciju preuzeo predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

*24. marta - Privredna komora Srbije (PKS) objavila je da je u saradnji sa Vladom Srbije, obezbeđeno 10.000 vakcina za privrednike i njihove zaposlene iz regiona.

*29. mart - Predsednik PKS objavio da je tokom vikenda (27. i 28. marta) u Srbiji vakcinisano 8.500 privrednika iz regiona.

*Srbija je donirala Severnoj Makedoniji ukupno 40.000 doza vakcine „Sputnjik V“, prvi kontingent od 20.000 prve doze vakcine stigao je 1. aprila, a najavljeno je da će doze za revakcinaciju stići u narednom periodu.

*Vakcinisano je 39.000 stranaca („AstraZeneka“ vakcinom), koji su došli ili na poziv Privredne komore Srbije ili su se sami prijavili preko portala eUprave. Premijerka Brnabić je izjavila da je ogroman uspeh vakcinacija ljudi iz regiona i ocenila da je to bio način podizanja zajedničke sigurnosti, jer bez bezbednih ljudi u regionu ni ljudi u Srbiji nisu bezbedni. Najviše državljana BiH, Severne Makedonije i Crne Gore.

*8. aprila - Premijerka izjavila da je Srbija trenutno fokusirana na vakcinaciju svojih građana, ali da ćemo nastojati da kroz donacije vakcina pomognemo prijateljima i komšijama u borbi protiv korone.

*8. aprila Vlada je donela odluku da se Kantonu Sarajevo uputi donacija od 20.000 doza vakcina „AstraZeneka“ .

VAKCININACIJA MIGRANATA

*24. marta u ambulanti u okviru centra za migrante u Krnjači počelo vakcinisanje migranata. Prijavljeno oko 500 migranata.
Šefica Kancelarije UNHCR u Srbiji Franceska Boneli istakla  da je ta agencija UN duboko zahvalna vlastima Srbije na tome što su izbeglice uključene u plan vakcinacije.

Na današnji dan pre tačno pola veka, teroristi su pucali na ambasadora SFRJ Vladimira Rolovića, rekao je ministar Selaković i podsetio da je Rolović osam dana nakon atentata podlegao povredama.
„Danas kada obeležavamo 50 godina od tog tragičnog čina, ne zaboravljamo ga, sećamo se te žrtve, ali i podvlačimo još jednom antifašističku i slobodarsku tradiciju našega naroda, koji je opstao i ostao boreći se za prave vrednosti na pravoj strani istorije", naglasio je tom prilikom šef srpske diplomatije.
Dokle god smo takvi kao narod, dodao je ministar, treba da se sećamo onih koji su dali svoje živote u borbi za slobodu, za ideale, u borbi protiv najvećeg zla 20. veka - nacizma i fašizma.
„Naš ambasador Vladimir Rolović upravo je bio borac protiv toga zla, borac za prave vrednosti i zato mu danas odajemo poštu, kao malu vrstu našega duga koji treba da traje onoliko koliko traje i Srbija i njen narod", rekao je ministar.
Podsećajući da je Rolović dan nakon atentata dobio Orden narodnog heroja od tadašnjeg predsednika Jugoslavije, Selaković je ukazao da mu se odaje pošta i kao službeniku Ministarstva spoljnih poslova, koji je predstavljao našu zemlju ne samo u Švedskoj, već i u Norveškoj i u Japanu.
Rolović je, ističe šef srpske diplomatije, bio borac za slobodu, borac protiv nacizma i fašizma, a nažalost, stradao je od terorista koji su se rukovodili upravo principima borbe za onakav svet protiv koga se on borio.

(ažurirano 2. aprila 2021. godine)

Vakcinacija (imunizacija) u Srbiji počela 24. decembra (pre nego u većini evropskih zemalja). Prvu vakcinu primila je predsednica Vlade Ana Brnabić. Ona je i prvi premijer u Evropi koja je primila vakcinu.

Srbija je treća država u Evropi, posle Britanije i Švajcarske koja je počela vakcinaciju. Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara.

Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

U Srbiji građani iskazuju interesovanje za vakcinisanje protiv Kovida-19 putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.

Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

Srbija je jedna od retkih zemlja koja na raspolaganju ima četiri vakcine.

Na portalu eUprave prijavljeno preko 1.540.000 ljudi za vakcinaciju. Prema podacima 70 odsto vakcinisanih je primilo „Sinofarm“ vakcinu, 12 odsto Fajzerovu, a po devet odsto „Sputnjik V“ i „AstraZeneku“.

Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet građani stariji od 70 godina. Takođe, pozivaju se građani svih starosnih dobi da se prijave, jer će uskoro početi imunizacija onih koji nisu u prioritetnim grupama. Medicinski radnici vakcinišu i meštane manjih i seoskih sredina, koji nisu prijavljeni putem eUprave.

Permanentno se naglašava značaj vakcinacije, kao i da je to jedino rešenje u borbi protiv virusa Kovid-19.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato oko 2,5 miliona doza vakcina, a od tog broja potpuno vakcinisanih građana (primljene obe doze) je 1.039.000 (što je 18 odsto punoletnih građana Srbije).

U Srbiji je do sada makar prvu dozu vakcine primilo 1.454.000 punoletnih građana, što čini četvrtinu (25%) te populacije. Plan je da do kraja aprila prvu dozu vakcine primi 40 odsto punoletne populacije.

Potpuno zaštićenih, kojima je protekao odgovarajući period posle druge doze vakcine (ili pet nedelja posle prve doze „AstraZeneke“) je 702.000, što je 12 posto punoletnih građana Srbije.

NABAVKA VAKCINA

*22. decembra u Srbiju su stigle prve količine „Fajzer-Biontek“ vakcine.
Srbija druga zemlja u Evropi, posle Velike Britanije, koja je dobila „Fajzer“ vakcinu.

*16. januara stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.

*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik V“.

*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik V“ iz Rusije.

*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne proizvodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“.
Predsednik Vučić najavio da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik V“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope.

*10. februara u Srbiju stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.

*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.

*21. februara u Srbiju je stiglo  150.000 vakcina „AstraZeneka“, koje su od 23. februara dostupne na svakom punktu za vakcinaciju. Srbija je prva zemlja na Balkanu koja ima ovu vakcinu.

*22. februara  u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.

*22. februara dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik V“.

*28. februara stigao novi kontingent od  100.000 doza vakcine „Sputnjik V“ (reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), s obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.

*1. marta stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“ (do sada najveća pojedinačna isporuka tih vakcina).

*4. marta - prilikom zvanične posete Berlinu, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio da mu je šef nemačke diplomatije Hajko Mas preneo da će Srbija iz „Kovaks“ programa uskoro dobiti 300.000 vakcina (još uvek naša zemlja nije dobila nijednu vakcinu iz pomenutog programa).

*5. marta isporučeno još 500.000 vakcina „Sinofarm“.

*8. marta stiglo 28.080 doza vakcine kompanije „Fajzer-Biontek".

*11. marta – ministar Popović najavio da će proizvodnja ruske vakcine „Sputnjik V” na Institutu „Torlak“ početi u maju, a Srbija će time postati prva zemlja na teritoriji Evrope u kojoj će se proizvoditi ta vakcina.
Prva faza proizvodnje ruske vakcine u Srbiji podrazumeva transport supstance, punjenje bočica u skladu sa najvišim tehnološkim standardima, pakovanje i distribuciju vakcina u našoj zemlji i regionu, a nakon uspostavljanja prve faze proizvodnje, započinje se izrada studije izvodljivosti o proizvodnji u takozvanom punom ciklusu, koja podrazumeva proizvodnju supstance u Srbiji. To će zahtevati nabavku složene tehnološke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta „Torlaka“, ali procene su proizvodnja u punom ciklusu može da započne do kraja ove godine.

*11. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete UAE najavio da je dogovoreno da se, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom, u Srbiji proizvodi vakcina protiv korona virusa kineske kompanije „Sinofarm“. Predsednik Vučić je ukazao da je, pored napravljenog hodograma sa nadležnim ruskim ministrom, o proizvodnju ruske vakcine u okviru „Torlaka“, dogovoreno i da se fabrika za „Sinofarm“ vakcinu završi i krene u proizvodnju od 15.oktobra.

*15. marta - stigla isporuka od 16.380 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*18. marta - predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je putem video-linka sa rukovodstvom kompanije „Sinofarm" o procesu nabavke vakcina, izgradnji fabrike kineskih vakcina u Srbiji i izgradnji i opremanju srpskih bolnica. Na sastanku je potpisan ugovor o kupovini još dva miliona doza vakcina kompanije „Sinofarm“.

*18. marta - predsednik Vučić najavio da će Srbija imati dve fabrike vakcina i da će godišnje proizvoditi između 30 i 40 miliona doza. Predsednik je razgovarao sa predstavnicima „Sinofarma“, dok je ministar Nenad Popović razgovarao o proizvodnji „Sputnjik V“ vakcine.
(Izjavio da očekuje da će za manje od godinu dana da se prozvodi i tečnost za vakcinu, a ne samo da se pakuje.)

*22. marta – dopremljeno 55.990 doza vakcine „Fajzer-Biontek".

*23. marta - u Srbiju stiglo 100.000 doza prve komponente vakcine „Sputnjik V“.

*25. marta - Ruski fond za direktna ulaganja i Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ objavili su da je postignut sporazum o proizvodnji vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji. Time će naša zemlja postati prva država u Južnoj Evropi koja će proizvoditi „Sputnjik V“, a vakcina bi mogla da se izvozi i u druge zemlje regiona u kasnijim fazama. Proizvodnja vakcine biće započeta do maja u „Torlaku”.

*29. marta – stiglo 23.570 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

Srbija je avansno uplatila u „Kovaks „sistem 4,8 miliona evra, a za razvoj vakcine smo donirali 2 miliona evra kroz Evropsku komisiju za razvoj vakcine.
Obzirom da Srbiji nisu isporučivane vakcine iz programa „Kovaks“, Srbija ih je nabavljala bilateralno. 
Do sada Srbija uspela da nabavi oko 2,5 miliona vakcina kroz bilateralnu saradnju.

*Danas, 2. aprila, preko „Kovaks“ mehanizma stiže prvi kontingent  od 57.600 vakcina  „AstraZeneka“.

Premijerka Brnabić najavila je danas da u ponedeljak, 5. aprila, stiže 106.470 „Fajzer-Biontek“, a najkasnije do utorka, 6. aprila, pola miliona „Sinofarm“ vakcina.

VAKCINACIJA ČLANOVA DIPLOMATSKOG KORA U SRBIJI

Vlada Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji. Dostupne su sve četiri vakcine.

Prijavilo se i vakcinisano je blizu 1.300 članova diplomatskog kora, nosilaca posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr).

*13, 18. i 19. februara je vakcinisano je „Sinofarmom“. Time je završen prvi krug vakcinacije. Drugi krug, odnosno revakcinacija tom vakcinom, obavljena je 11. i 12. marta.

*23. februara započela je vakcinacija vakcinom „Fajzer“. Revakcinacija pomenutom vakcinom održana od 16. do 19. marta.

Takođe, pristupilo se vakcinaciji „Sputnjikom V“ i „AstraZenekom“.

*20. marta izvršene ostale revakcinacije i omogućeno da vakcinu prime i članovi diplomatskog kora koji iz određenih razloga nisu mogli da se vakcinišu.

DONIRANjE VAKCINA ZEMLjAMA U REGIONU

*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije  Zoranu Zaevu prvi kontingent  od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.

*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik V“ Crnoj Gori.

*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.

*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH, dok je 12. marta isporučeno još 5.000 doza vakcina „AstraZeneka“ iz Srbije.

*15. marta – u bolnici u Užicu vakcinisani svi zaposleni u Ustavnom sudu BiH, na zahtev tog suda, u saradnji sa Ustavnim sudom Srbije, Ministarstvom zdravlja, MSP i Ambasadom RS u Sarajevu.

*23. marta - u Zavodu za javno zdravlje u Vranju počela je vakcinacija 105 novinara iz Severne Makedonije. Vakcine „Astra Zeneka” za makedonske novinare obezbeđene su na zahtev Makedonske asocijacije novinara u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije, a uz podršku kabineta predsednika Srbije.

*23. marta - Predsednik Aleksandar Vučić uručio respiratore i drugu medicinsku opremu za Republiku Srpsku. Donaciju preuzeo predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

*24. marta - Privredna komora Srbije (PKS) objavila je da je u saradnji sa Vladom Srbije, obezbeđeno 10.000 vakcina za privrednike i njihove zaposlene iz regiona.

*29. mart - Predsednik PKS objavio da je tokom vikenda u Srbiji vakcinisano 8.500 privrednika iz regiona, a da će se danas i sutra vakcinisati još privrednika iz regiona.

*Srbija je donirala S. Makedoniji ukupno 40.000 doza vakcine „Sputnjik V“, prvi kontingent od 20.000 prve doze vakcine stigao je juče, 1. aprila, a najavljeno je da će doze za revakcinaciju stići u narednom periodu.

Prethodnog vikenda 26-28. marta, vakcinisano je („AstraZeneka“ vakcinom) više od 22.000 stranaca, koji su došli ili na poziv Privredne komore Srbije ili su se sami prijavili preko portala eUprave.

Premijerka Brnabić je izjavila da je ogroman uspeh vakcinacija ljudi iz regiona i ocenila da je to bio način podizanja zajedničke sigurnosti, jer bez bezbednih ljudi u regionu ni ljudi u Srbiji nisu bezbedni.

VAKCININACIJA MIGRANATA

*24. marta u ambulanti u okviru centra za migrante u Krnjači počelo vakcinisanje migranata. Prijavljeno oko 500 migranata.
Šefica Kancelarije UNHCR u Srbiji Franceska Boneli istakla  da je ta agencija UN duboko zahvalna vlastima Srbije na tome što su izbeglice uključene u plan vakcinacije.

(ažurirano 26. marta 2021. godine)

Vakcinacija (imunizacija) u Srbiji počela 24. decembra (pre nego u većini evropskih zemalja). Prvu vakcinu primila je predsednica Vlade Ana Brnabić. Ona je i prvi premijer u Evropi koja je primila vakcinu.

Srbija je treća država u Evropi, posle Britanije i Švajcarske koja je počela vakcinaciju. Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara.

Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

U Srbiji građani iskazuju interesovanje za vakcinisanje protiv Kovida-19 putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.

Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

Srbija je jedna od retkih zemlja koja na raspolaganju ima četiri vakcine.

Na portalu eUprave prijavljeno je 1.500.000 ljudi za vakcinaciju. Prema podacima 70 odsto vakcinisanih je primilo „Sinofarm“ vakcinu, 12 odsto Fajzerovu, a po devet odsto „Sputnjik V“ i „AstraZeneku“.

Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet građani stariji od 70 godina. Takođe, pozivaju se građani svih starosnih dobi da se prijave, jer će uskoro početi imunizacija onih koji nisu u prioritetnim grupama. Medicinski radnici vakcinišu i meštane manjih i seoskih sredina, koji nisu prijavljeni putem eUprave.

Permanentno se naglašava značaj vakcinacije, kao i da je to jedino rešenje u borbi protiv virusa Kovid-19.

U Srbiji je dato 2.269.000 doza vakcina protiv korona virusa. Jednom dozom vakcinisano 1.356.000 građana, a 913.000 osoba primilo i drugu dozu vakcine.

Po broju vakcinisanih i revakcinisanih građana Srbija jedna je od vodećih u Evropi i svetu.

Predsednik Vučić je najavio da će 29. marta biti milion revakcinisanih, a da će 20. aprila moći da se kaže da u Srbiji ima 900.000 gotovo potpuno imunizovanih ljudi.

NABAVKA VAKCINA

*22. decembra u Srbiju su stigle prve količine „Fajzer-Biontek“ vakcine.
Srbija druga zemlja u Evropi, posle Velike Britanije, koja je dobila „Fajzer“ vakcinu.

*16. januara stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.

*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik V“.

*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik V“ iz Rusije.

*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne proizvodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“.
Predsednik Vučić najavio da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik V“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope.

*10. februara u Srbiju stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.

*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.

*21. februara u Srbiju je stiglo  150.000 vakcina „AstraZeneka“, koje su od 23. februara dostupne na svakom punktu za vakcinaciju. Srbija je prva zemlja na Balkanu koja ima ovu vakcinu.

*22. februara  u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.

*22. februara dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik V“.

*28. februara stigao novi kontingent od  100.000 doza vakcine „Sputnjik V“ (reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), s obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.

*1. marta stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“ (do sada najveća pojedinačna isporuka tih vakcina).

*4. marta - prilikom zvanične posete Berlinu, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio da mu je šef nemačke diplomatije Hajko Mas preneo da će Srbija iz „Kovaks“ programa uskoro dobiti 300.000 vakcina (još uvek naša zemlja nije dobila nijednu vakcinu iz pomenutog programa).

*5. marta isporučeno još 500.000 vakcina „Sinofarm“.

*8. marta stiglo 28.080 doza vakcine kompanije „Fajzer-Biontek".

*11. marta – ministar Popović najavio da će proizvodnja ruske vakcine „Sputnjik V” na Institutu „Torlak“ početi u maju, a Srbija će time postati prva zemlja na teritoriji Evrope u kojoj će se proizvoditi ta vakcina.
Prva faza proizvodnje ruske vakcine u Srbiji podrazumeva transport supstance, punjenje bočica u skladu sa najvišim tehnološkim standardima, pakovanje i distribuciju vakcina u našoj zemlji i regionu, a nakon uspostavljanja prve faze proizvodnje, započinje se izrada studije izvodljivosti o proizvodnji u takozvanom punom ciklusu, koja podrazumeva proizvodnju supstance u Srbiji. To će zahtevati nabavku složene tehnološke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta „Torlaka“, ali procene su proizvodnja u punom ciklusu može da započne do kraja ove godine.

*11. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete UAE najavio da je dogovoreno da se, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom, u Srbiji proizvodi vakcina protiv korona virusa kineske kompanije „Sinofarm“. Predsednik Vučić je ukazao da je, pored napravljenog hodograma sa nadležnim ruskim ministrom, o proizvodnju ruske vakcine u okviru „Torlaka“, dogovoreno i da se fabrika za „Sinofarm“ vakcinu završi i krene u proizvodnju od 15.oktobra.

*15. marta - stigla isporuka od 16.380 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*18. marta - predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je putem video-linka sa rukovodstvom kompanije „Sinofarm" o procesu nabavke vakcina, izgradnji fabrike kineskih vakcina u Srbiji i izgradnji i opremanju srpskih bolnica. Na sastanku je potpisan ugovor o kupovini još dva miliona doza vakcina kompanije „Sinofarm“.

*18. marta - predsednik Vučić najavio da će Srbija imati dve fabrike vakcina i da će godišnje proizvoditi između 30 i 40 miliona doza. Predsednik je razgovarao sa predstavnicima „Sinofarma“, dok je ministar Nenad Popović razgovarao o proizvodnji „Sputnjik V“ vakcine.
(Izjavio da očekuje da će za manje od godinu dana da se prozvodi i tečnost za vakcinu, a ne samo da se pakuje.)

*22. marta – dopremljeno 55.990 doza vakcine „Fajzer-Biontek".

*23. marta - u Srbiju stiglo 100.000 doza prve komponente vakcine „Sputnjik V“.
Predsednik Vučić najavio je da se očekuje isporuka milion doza vakcina „Sinofarm“ između 5. i 10. aprila.

*25. marta - Ruski fond za direktna ulaganja i Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ objavili su da je postignut sporazum o proizvodnji vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji. Time će naša zemlja postati prva država u Južnoj Evropi koja će proizvoditi „Sputnjik V“, a vakcina bi mogla da se izvozi i u druge zemlje regiona u kasnijim fazama. Proizvodnja vakcine biće započeta do maja u „Torlaku”.

Srbija je naručila više od 14 miliona vakcina, a isporučeno je  2.850.000.

Iz „Kovaks‟ programa Srbija još nije dobila nijednu vakcinu, iako je prva zemlja iz regiona koja je uplatila novac taj program, kao i novac za razvoj vakcine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da se Srbija uzda u sebe u vezi nabavke vakcina protiv korona virusa i da samo snažna i suverena zemlja može imati prijatelje u svetu.

VAKCINACIJA ČLANOVA DIPLOMATSKOG KORA U SRBIJI

Vlada Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji. Dostupne su sve četiri vakcine.

Prijavilo se i vakcinisano je blizu 1.300 članova diplomatskog kora, nosilaca posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr).

*13, 18. i 19. februara je vakcinisano je „Sinofarmom“. Time je završen prvi krug vakcinacije. Drugi krug, odnosno revakcinacija tom vakcinom, obavljena je 11. i 12. marta.

*23. februara započela je vakcinacija vakcinom „Fajzer“. Revakcinacija pomenutom vakcinom održana od 16. do 19. marta.

Takođe, pristupilo se vakcinaciji „Sputnjikom V“ i „AstraZenekom“.

*20. marta izvršene ostale revakcinacije i omogućeno da vakcinu prime i članovi diplomatskog kora koji iz određenih razloga nisu mogli da se vakcinišu.

DONIRANjE VAKCINA ZEMLjAMA U REGIONU

*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije  Zoranu Zaevu prvi kontingent  od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.

*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik V“ Crnoj Gori.

*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.

*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH, dok je 12. marta isporučeno još 5.000 doza vakcina „AstraZeneka“ iz Srbije.

*15. marta – u bolnici u Užicu vakcinisani svi zaposleni u Ustavnom sudu BiH, na zahtev tog suda, u saradnji sa Ustavnim sudom Srbije, Ministarstvom zdravlja, MSP i Ambasadom RS u Sarajevu.

*23. marta - u Zavodu za javno zdravlje u Vranju počela je vakcinacija 105 novinara iz Severne Makedonije. Vakcine „Astra Zeneka” za makedonske novinare obezbeđene su na zahtev Makedonske asocijacije novinara u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije, a uz podršku kabineta predsednika Srbije.

*23. marta - Predsednik Aleksandar Vučić uručio respiratore i drugu medicinsku opremu za Republiku Srpsku. Donaciju preuzeo predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

*24. marta - Privredna komora Srbije (PKS) objavila je da je u saradnji sa Vladom Srbije, obezbeđeno 10.000 vakcina za privrednike i njihove zaposlene iz regiona.
Predsednik PKS Marko Čadež najavio da će za vikend u Beogradu biti vakcinacija privrednika i njihovih zaposlenih iz BiH, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije i s Kosova koji žele da se zaštite od korona virusa.
„Mi smo jedan region, naše ekonomije su tesno povezane i samo zajedno možemo da pobedimo ovu pošast“, rekao je Čadež.
Procedura imunizacije privrednika iz regiona je sledeća: potrebno je da se kompanije iz regiona jave svojim privrednim komorama koje će u koordinaciji sa PKS organizovati vakcinaciju u Beogradu.

VAKCININACIJA MIGRANATA

*24. marta u ambulanti u okviru centra za migrante u Krnjači počelo vakcinisanje migranata. Prijavljeno oko 500 migranata.
Šefica Kancelarije UNHCR u Srbiji Franceska Boneli istakla  da je ta agencija UN duboko zahvalna vlastima Srbije na tome što su izbeglice uključene u plan vakcinacije.
 

Ambasada R. Srbije u Stokholmu neće raditi sa strankama u petak, 2. aprila i u ponedeljak, 5. aprila 2021. godine zbog uskršnjih praznika. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.

Povodom obeležavanja „Meseca Frankofonije“ u Stokholmu, 24.marta je u digitalnom formatu održana Konferencija „Zajedno prevazići krizu – Održivi razvoj za dobrobit biznisa i društva: Pogledi iz Švedske, Švajcarske, Kanade, Belgije i Srbije“, u organizaciji „Stokholmske škole ekonomije“ i ambasada pomenutih država u Švedskoj.
Na Konferenciji je izlaganje iz Srbije imao Nikola Krstić, osnivač i izvršni direktor startapa „Anoris tehnologije“, koji je, tom prilikom, predstavio ključne aspekte poslovanja kompanije, sa akcentom na proizvodnji „pametne rukavice Anora“, namenjene slepim osobama, kao i načinu na koji je pomenuta kompanija uspešno prevazišla teškoće u poslovanju, uzrokovane pandemijom Covid-19.
Organizatori skupa su njegovo izlaganje ocenili izuzetno korisnim, uz mogućnost da se ovaj poslovni projekat realizuje i u drugim članicama Frankofonije, kao i ostalim zainteresovanim državama. 

Konferencija se može pogledati OVDE:

24. mart 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.

Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav  greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.

Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.

Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena.

Miljana Milić, petnaest godina,
Vladimir Milić, dvanaest godina,
Miomir Mladenović, četrnaest godina,
Dragan Dimić, tri godine,
Julijana Brudar, deset godina,
Olivera Maksimović, dvanaest godina,
Miroslav Knežević, trinaest godina,
Dajana Pavlović, pet godina,
Stevan Pavlović, osam godina,
Marko Simić, dve godine,
Milica Rakić, tri godine,
Ivan Ivančić, sedam godina,
Marko Ivanović, tri godine...

I tako, osamdeset devet imena, i to ne samo srpskih.

Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren.

To je, u jednom naslovu, na Zapadu, jednostavno objašnjeno kao "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, našu Sanju Milenković... nije mogla da računa, niti da dobije čak i takvo objašnjenje.

Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. To je bio samo izgovor, bedni izgovor.

Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom.

I zato danas nećemo da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo. Jer dogodio se zločin, težak i strašan. I dogodila se agresija, ne ni bombardovanje, ni intervencija, ni kampanja, ni operacija. Dogodila se agresija. Napad na suverenu zemlju, bez odluke Ujedinjenih nacija, bez onog dovoljnog razloga koji bi predstavljao napad tadašnje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu.

Nikoga Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija tada nije napala. Napali su nas, sa jednim ciljem. Da nas poraze, da nas ubijaju, i na kraju da nam oduzmu deo teritorije.

I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, našem tadašnjem rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napali su Srbiju i Crnu Goru. I čak i kad ne govore danas, u jednoj od dve nezavisne zemlje o tome, to su činjenice. A ta mala zemlja, i taj mali narod, svima njima, njih devetnaest velikih i moćnih, održala je čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da ima.

Da, pravdu, pravdu da ne zaboravimo. Svih tih devetnaest velikih i danas će nemušto govoriti o svom vojničkom uspehu, izbegavati odgovore na pitanja, a zamislite, jedan mali, samo brojčano mali srpski narod, taj mali ali veličanstveni narod, sa tugom, suzom u oku ponosno se priseća svog otpora i borbe protiv devetnaest okrutnih i bahatih.

Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, supružnike, decu, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

Izgubili smo decu, izgubili smo ljude, izgubili smo kontrolu nad velikim delom teritorije, izgubili smo milijarde zbog uništene infrastrukture i privrede.

I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo.

Zemlje, koja ni deset godina posle agresije nije imala snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvinjava, za sve, čak i za svoje mrtve, čak i za svoju ubijenu decu.

Danas, to više nije ta propala, izmučena, razorena, izmrcvarena Srbija.

Danas, to je Srbija, koja je ponovo pronašla i svoju snagu i svoj ponos.

Srbija koja stvari naziva pravim imenom.

Srbija koja je okrenula leđa ratu i porazima, i krenula da radi.

Srbija koja je ustala, stala na svoje noge i dobila svoj glas.

Srbija koju, čak i kad joj ne veruju, slušaju. Koja je sposobna, koja raste, i više nije deo problema. Srbija koja jeste i biće, bar ćemo mi dati sve od sebe, baš ono rešenje koje omogućava čitavom regionu život u miru i razumevanju.

I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalje mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalje, ne bombe, već baš te vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za samo nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već i za druge, za ceo Balkan.

Spremni smo, i hoćemo da pomognemo.

Nismo spremni, i nećemo da ćutimo, niti da budemo, ponovo poniženi.

Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo samo druge i tražimo grešku i krivicu samo u njima, a ne ponekad i u sebi.

Pogledali smo se i priznali. I svaki gubitak, i svaki poraz, i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio, svaki promašaj i svaku pogrešnu politiku.

I ne radimo više ništa što bi bilo koga moglo da ugrozi.

Radimo, radimo, radimo sve više i rastemo, jačamo sa samo jednim ciljem da budemo najbolji u ekonomiji i obrazovanju, zdravstvu, u kulturi, nauci, sportu...

I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Hoćemo da nam vojska bude mnogo jača nego što je bila te devedeset devete.  Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlju, ili naš narod proteruje.

Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa.

A ništa je danas, i to ću da ponavljam koliko god bude potrebno, ideja, nekih velikih, moćnih, ali i onih koji im služe, ideja da nas „Kosovo“ prizna, ne bismo li mi priznali „Kosovo“.

Nije nam potrebno to priznanje. I nećete od Srbije dobiti gaženje ni po našim žrtvama, gaženje po našoj istoriji, gaženje po našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budućnosti. Dobićete odgovor razumnih, i dobrih i odgovornih ljudi. Potreban nam je kompromis. Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo preuzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili.

I nije to naš kapric. Nije to ni fantazmagorija o nekom srpskom svetu koji hoćemo da stvorimo.

I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na Kosovu i Metohiji, ali da svim tim velikim, moćnim jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom, Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu koja bi da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete. Molim, molim ih, da nam ne prete. Da ne misle da je Srbija slomljena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. I molimo sve druge, koji su svoju okrutnost prema Srbiji pokazali, da vam u tome ne pomažu. Samo to molimo i ništa više.

A odgovaraćemo pozivima na mir, pozivima na kompromis, i uvek dobrom voljom, jer ne želimo da imamo ponovo decu ubijanu. I ne želimo da tuđa deca ponovo stradaju. Ali ne potcenjujte Srbiju, i ne gledajte Srbiju onakvim očima kao što ste to činili 99. godine.

Srbija danas je mnogo snažnija, mnogo jača. Srbija danas je jedinstvena i ujedinjena, a ne podeljena. Srbija danas ima sve neuporedivo snažnije i bolje nego 99. od ekonomije do naše vojske. I nikada nikome nećemo da pretimo, već samo vas molimo i tražimo da nas poštujete i ništa više.

Mi danas gradimo puteve, koji će da nas povežu, i sa sobom, i sa regionom i sa svetom. I do kraja godine radićemo na osam auto-puteva, na osam vena čitavog Balkana, ne samo Srbije, osam puteva mira i saradnje.

Samo lud čovek bi to menjao za rat, za mrtvu decu, za rušenje i novi gubitak. I da, hoćemo da imamo najbliže odnose sa svima koji su u agresiji na lepu Srbiju učestvovali, oprostili smo odavno, ali ne, i baš nikada nećemo zaboraviti. I ne tražite to od nas. Tog jednog dana, svake godine, podsećaćemo i sebe i vas. Vas devetnaest najmoćnijih, najsnažnijih, najvećih po sili i snazi, ne baš po časti i moralu. Podsećaćemo i vas i nas, baš zato da se nikada ne bi ponovilo. Ne nama, već ni jednom drugom slobodoljubivom narodu na svetu.

I ako imamo neku ponudu, ona danas glasi: spremni smo da od celog Balkana napravimo pobednika, da svako na njemu dobije, sve dok niko ne pokušava da samo Srbi budu gubitnici.

I uopšte nije težak put do toga.

Potrebno je samo da se poštujemo, razumemo i ne pokušavamo jedni druge da ponizimo.

Da ne diramo u ono što je svako najteže i najkrvavije platio. Slobodu. A mi, Srbi, znamo kolika je cena slobode.

U pravo da je imamo, da je čuvamo i da se setimo svih žrtava koje su u nju ugrađene.

A u našu su ugrađena i naši porazi, naši životi i naša deca. I životi naših herojskih pilota, i naših divova sa Košara i Paštrika, i naše dece, nevine, potpuno nevine, a krive samo zato što su živela u Srbiji.

Prevelika je to cena da bismo o njoj ćutali.

Zato što bi to značilo da smo spremni na još jedan poraz, na još jedno poniženje.

A nismo.

I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavljamo.

Jedno dete dnevno, i malo više od toga. Toliko ste nam ubijali. Tokom agresije koju ni sami niste razumeli zašto ste je provodili.

I ponavljaćemo to, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo.

Sa posebnim pijetetom ispunjavamo našu obavezu da odamo počast svim nevinim srpskim žrtvama koje su položile svoj život na oltar otadžbine, kako civilima, tako i našim junačnim vojnicima  i policajcima, herojima Košara, Prizrena, Mitrovice.

Danas za nas Srbe, život na Kosovu i Metohiji liči na Put suza (Via Dolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri, i „na strašnom mestu postojati“.

I danas, i večeras mogu da zaključim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada, postoji nesalomiva, nepokolobljiva, nepokoriva i nikada pokorena Srbija.

Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije i svi zajedno uskliknimo živela slobodna i ponosna Srbija“, rekao je predsednik Vučić. 

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

(ažurirano 19. marta 2021. godine)
Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara.

Građani se prijavljuju putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.

Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

Srbija uz Ujedinjene Arapske Emirate je treća zemlja koja na raspolaganju četiri vakcine.

Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet građani stariji od 70 godina. Takođe, pozivaju se građani svih starosnih dobi da se prijave, jer će uskoro početi imunizacija onih koji nisu u prioritetnim grupama.

U Srbiji je dato 2.112.074 doza vakcina protiv korona virusa, a 826.851 osoba je primilo i drugu dozu vakcine.

Srbija je po broju revakcinacija na milion stanovnika prva u regionu i Evropi, a prva je u regionu i po ukupnom broju revakcinacija.

Po broju datih drugih doza na milion stanovnika Srbija je sedma na svetu, posle Izraela, Sejšela, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Monaka, Čilea i Bahreina.

Po broju vakcinacija na milion stanovnika Srbija je prva u regionu, a druga u Evropi, posle Velike Britanije.
Iza Srbije u regionu su Mađarska, Slovenija, Rumunija, Hrvatska, Bugarska, Albanija i Crna Gora.

Predsednik Vučić je najavio da će 29. marta biti milion revakcinisanih, a da će 20. aprila moći da se kaže da u Srbiji ima 900.000 gotovo potpuno imunizovanih ljudi.

NABAVKA VAKCINA

Prve količine „Fajzer“ vakcine u Srbiju stigle 22. decembra.

*16. januara – stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.

*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik Ve“.

*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik Ve“ iz Rusije.

*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne prozivodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik Ve“.

Predsednik Vučić najavio da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik Ve“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope

*10. februara, je u Srbiju stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.

*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.

*21. februara u Srbiju je stiglo  150.000 vakcina „AstraZeneka“, koje su od 23. februara dostupne na svakom punktu za vakcinaciju. (Srbija je prva zemlja na Balkanu koja ima ovu vakcinu).

*22. februara – u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.

*22. februara - dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik Ve“.

*28. februara – stigao novi kontingent od  100.000 doza vakcine „Sputnjik Ve“ ( reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.

*1. marta – stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“ (to je do sada najveća pojedinačna isporuka tih vakcina do sada).

*4. marta - prilikom zvanične posete Berlinu, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio da mu je šef nemačke diplomatije Hajko Mas preneo da će Srbija uskoro dobiti 300.000 vakcina.

*5. marta – isporučeno još 500.000 vakcina „Sinofarm“.

*8. marta stiglo 28.080 doza vakcine kompanije "Fajzer-Biontek".

*11. marta – ministar Popović najavio da će proizvodnja ruske vakcine „Sputnjik Ve” na Institutu „Torlak“ početi do 20. maja ove godine, a Srbija će time postati prva zemlja na teritoriji Evrope u kojoj će se proizvoditi ta vakcina.
Prva faza proizvodnje ruske vakcine u Srbiji podrazumeva transport supstance, punjenje bočica u skladu sa najvišim tehnološkim standardima, pakovanje i distribuciju vakcina u našoj zemlji i regionu, a nakon uspostavljanja prve faze proizvodnje, započinje se izrada studije izvodljivosti o proizvodnji u takozvanom punom ciklusu, koja podrazumeva proizvodnju supstance u Srbiji. To će zahtevati nabavku složene tehnološke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta „Torlaka“, ali procene su proizvodnja u punom ciklusu može da započne do kraja ove godine.

*11. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete UAE najavio da je dogovoreno da se, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom, u Srbiji proizvodi vakcina protiv korona virusa kineske kompanije „Sinofarm“. Predsednik Vučić je ukazao da je, pored napravljenog hodograma sa nadležnim ruskim ministrom, o proizvodnju ruske vakcine u okviru Torlaka, dogovoreno da se fabrika za Sinofarm vakcinu završi i krene u proizvodnju od 15.oktobra.

*15. marta - stigla isporuka od 16.380 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*18. marta - predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je putem video-linka sa rukovodstvom kompanije „Sinofarm" o procesu nabavke vakcina, izgradnji fabrike kineskih vakcina u Srbiji i izgradnji i opremanju srpskih bolnica. Na sastanku je potpisan ugovor o kupovini još dva miliona doza vakcina kompanije „Sinofarm“.

*18. marta - predsednik najavio da će Srbija imati dve fabrike vakcina i da će godišnje proizvoditi između 30 i 40 miliona doza. Predsednik je razgovarao sa predstavnicima „Sinofarma“, dok je ministar Nenad Popović razgovarao o proizvodnji „Sputnjik Ve“ vakcine.
(Izjavio da očekuje da će za manje od godinu dana da se prozvodi i tečnost za vakcinu, a ne samo da se pakuje.)

Srbija je naručila ukupno 14. 832.200 vakcina, do početka marta (7. marta) nabavljeno je 2,62 miliona vakcina.

*4. marta - vakcinisan milioniti građanin (prvom dozom vakcine).*

VAKCINACIJA ČLANOVA DIPLOMATSKOG KORA U SRBIJI

Vlada Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji. Dostupne su sve četiri vakcine.

Prijavilo se i vakcinisano je blizu 1.300 članova diplomatskog kora, nosilaca posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr).

*13, 18. i 19. februara je vakcinisano je „Sinofarmom“. Time je završen prvi krug vakcinacije. Drugi krug, odnosno revakcinacija tom vakcinom, obavljena je 11. i 12. marta.

*23. februara započela je vakcinacija vakcinom „Fajzer“. Revakcinacija pomenutom vakcinom biće održana od 16. do 19. marta.

Takođe, pristupilo se vakcinaciji „Sputnjikom“ i „AstraZenekom“.
*20. marta biće izvršene ostale revakcinacije i biće omogućeno da vakcinu prime i članovi diplomatskog kora koji iz određenih razloga nisu mogli da se vakcinišu.

DONIRANjE VAKCINA ZEMLjAMA U REGIONU

*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije  Zoranu Zaevu prvi kontingent  od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.

*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik Ve“ Crnoj Gori.

*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.

*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH, dok je 12. marta isporučeno još 5.000 doza vakcina „AstraZeneka“ iz Srbije.
 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.
 
„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.

„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.

„Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“ zaključio je predsednik Vučić.

Foto: Dimitrije Gol

Republika Srbija, kao pridružena članica Frankofonije zajedno sa celom frankofonskom zajednicom u svetu obeležava „Mesec Frankofonije“. Za sve ljubitelje srpske kulture i francuskog jezika Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je priredilo bogat program, a Ambasada Republike Srbije u Stokholmu vas poziva da otkrijete raznolikost i bogatstvo srpske kulture na francuskom jeziku. Kliknite na sliku ispod: 

(ažurirano 12. marta 2021. godine)

Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara.

Građani se prijavljuju putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.

Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

Srbija uz Ujedinjene Arapske Emirate je treća zemlja koja na raspolaganju četiri vakcine.

Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet građani stariji od 70 godina. Takođe, pozivaju se građani svih starosnih dobi da se prijave, jer će uskoro početi imunizacija onih koji nisu u prioritetnim grupama.

U Srbiji je dato 1.918.443 doze vakcina protiv korona virusa, a 667.138 osoba je primilo i drugu dozu vakcine.

Srbija je ubedljivo prva u regionu po broju vakcinacija na milion stanovnika, a slede Mađarska, Slovenija, Rumunija, Hrvatska, Bugarska, Albanija i Crna Gora.

Srbija je ubedljivo prva u regionu i po broju datih drugih doza na milion stanovnika, a slede Rumunija, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Bugarska i Albanija.

Srbija je sada na prvom mestu u regionu i po ukupnom broju revakcinacija, a prema ukupnom broju vakcinacija, Srbija je druga u regionu, posle Rumunije.

Po broju onih koji su dobili drugu dozu vakcine na milion stanovnika, Srbija je prva u Evropi, a kada je reč o broju revakcinacija na milion stanovnika u svetu, Srbija je na šestom mestu, posle Izraela, Sejšela, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina i SAD.

Kada je reč o broju vakcinacija na milion stanovnika Srbija je druga u Evropi, posle Velike Britanije.

NABAVKA VAKCINA

Prve količine „Fajzer“ vakcine u Srbiju stigle 22. decembra.

*16. januara – stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.

*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik Ve“.

*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik Ve“ iz Rusije.

*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne prozivodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik Ve“.

Predsednik Vučić najavio da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik Ve“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope

*10. februara, je u Srbiju stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.

*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.

*21. februara u Srbiju je stiglo  150.000 vakcina „AstraZeneka“, koje su od 23. februara dostupne na svakom punktu za vakcinaciju. (Srbija je prva zemlja na Balkanu koja ima ovu vakcinu).

*22. februara – u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.

*22. februara - dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik Ve“.

*28. februara – stigao novi kontingent od  100.000 doza vakcine „Sputnjik Ve“ ( reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.

*1. marta – stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“ (to je do sada najveća pojedinačna isporuka tih vakcina do sada).

*4. marta - prilikom zvanične posete Berlinu, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio da mu je šef nemačke diplomatije Hajko Mas preneo da će Srbija uskoro dobiti 300.000 vakcina.

*5. marta – isporučeno još 500.000 vakcina „Sinofarm“.

*8. marta stiglo 28.080 doza vakcine kompanije "Fajzer-Biontek".

*11. marta – ministar Popović najavio da će proizvodnja ruske vakcine „Sputnjik Ve” na Institutu „Torlak“ početi do 20. maja ove godine, a Srbija će time postati prva zemlja na teritoriji Evrope u kojoj će se proizvoditi ta vakcina.
Prva faza proizvodnje ruske vakcine u Srbiji podrazumeva transport supstance, punjenje bočica u skladu sa najvišim tehnološkim standardima, pakovanje i distribuciju vakcina u našoj zemlji i regionu, a nakon uspostavljanja prve faze proizvodnje, započinje se izrada studije izvodljivosti o proizvodnji u takozvanom punom ciklusu, koja podrazumeva proizvodnju supstance u Srbiji. To će zahtevati nabavku složene tehnološke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta „Torlaka“, ali procene su proizvodnja u punom ciklusu može da započne do kraja ove godine.

*11. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete UAE najavio da je dogovoreno da se, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom, u Srbiji proizvodi vakcina protiv korona virusa kineske kompanije „Sinofarm“. Predsednik Vučić je ukazao da je, pored napravljenog hodograma sa nadležnim ruskim ministrom, o proizvodnju ruske vakcine u okviru Torlaka, dogovoreno da se fabrika za Sinofarm vakcinu završi i krene u proizvodnju od 15.oktobra.

Srbija je naručila ukupno 14. 832.200 vakcina, do 7. marta nabavljeno 2,62 miliona vakcina.

*4. marta - vakcinisan milioniti građanin (prvom dozom vakcine).*

VAKCINACIJA ČLANOVA DIPLOMATSKOG KORA U SRBIJI

Vlada Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji. Dostupne su sve četiri vakcine.

Prijavilo se i vakcinisano je blizu 1.300 članova diplomatskog kora, nosilaca posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr).

*13, 18. i 19. februara je vakcinisano je „Sinofarmom“. Time je završen prvi krug vakcinacije. Drugi krug, odnosno revakcinacija, održana je 11. i 12. marta.

*23. februara započela je vakcinacija vakcinom „Fajzer“. Revakcinacija pomenutom vakcinom biće održana od 16. do 19. marta.

Nakon ovoga, pristupilo se vakcinaciji „Sputnjikom“, kao i „AstraZenekom“.
20. marta biće izvršene ostale revakcinacije i biće omogućeno da vakcinu prime i članovi diplomatskog kora koji iz određenih razloga nisu mogli da se vakcinišu.

DONIRANjE VAKCINA ZEMLjAMA U REGIONU

*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije  Zoranu Zaevu prvi kontingent  od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.

*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik Ve“ Crnoj Gori.

*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.

*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH, dok će danas, 12. marta, biti isporučeno još 5.000 doza vakcina „AstraZeneka“ iz Srbije.

(ažurirano 5. marta 2021. godine)

Srbija tačno mesec i po dana vakciniše svoje stanovništvo u borbi protiv Kovida-19.  Masovna vakcinacija počela je 19. januara.

Građani se prijavljuju putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.

Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

*21. februara u Srbiju je stiglo  150.000 vakcina „AstraZeneka“, koje su od 23. februara dostupne na svakom punktu za vakcinaciju. (Srbija je prva zemlja na Balkanu koja ima ovu vakcinu).

Srbija uz Ujedinjene Arapske Emirate je treća zemlja koja na raspolaganju ima više od tri vakcine.

Srbija je ubedljivo prva u regionu po broju vakcinisanih na milion stanovnika, a slede Mađarska, Slovenija, Rumunija, Hrvatska, Bugarska, Albanija i Crna Gora.

Srbija je ubedljivo prva u regionu i po broju revakcinisanih na milion stanovnika, a slede Rumunija, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Bugarska i Albanija.

Prema ukupnom broju vakcinacija, Srbija je druga u regionu, posle Rumunije.

Kada je reč o broju vakcinacija na milion stanovnika, Srbija je na sedmom mestu u svetu - posle Izraela, Sejšela, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Velike Britanije, SAD i Maldiva.

Prema broju vakcinacija na milion stanovnika Srbija je druga u Evropi, posle Velike Britanije.

Po broju onih koji su dobili drugu dozu vakcine na milion stanovnika, Srbija je prva u Evropi, a kada je reč o broju revakcinisanih u svetu, pretekla je SAD i sada je četvrta, posle Izraela, Sejšela i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

*22. decembra stigle prve količine „Fajzer“ vakcine u Srbiju.

*16. januara stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.

*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik Ve“.
Tokom februara i marta očekuje se da će biti isporučene i ostale količine, od ukupno dva miliona doza ruske vakcine.

*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik Ve“ iz Rusije.

*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne prozivodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik Ve“.
Predsednik Vučić nedavno je istakao da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik Ve“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope.

*10. februara, je u Srbiju stiglo još 500.000 kineskih vakcina „Sinofarm“.

*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.

*22. februara – u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.

*22. februara - dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik Ve“.

*28. februara – stigao novi kontingent od  100.000 doza vakcine „Sputnjik Ve“ (reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), s obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.
*1. marta – stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“ (to je do sada najveća pojedinačna isporuka tih vakcina do sada).

*Dogovorena isporuka još 500.000 vakcina „Sinofarm“ čija isporuka se očekuje danas, 5. marta.

Zaključno sa 28. februarom, Srbija je obezbedila nešto više od 2.620.000 vakcina, dovoljnih za vakcinaciju oko 1,4 miliona građana.
*Srbija potpisala ugovore za nabavku 12.332.200 vakcina*

*4. marta, prilikom zvanične posete Berlinu, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio da mu je šef nemačke diplomatije Hajko Mas preneo da će Srbija uskoro dobiti 300.000 vakcina iz Kovaks programa.

U Srbiji je izvršeno 1.576.983 vakcinacija protiv korona virusa, a 563.922 ljudi je dobilo drugu dozu.

Premijerka Ana Brnabić objavila da je 4. marta vakcinisan milioniti građanin (prvom dozom vakcine).

Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet stariji od 70 godina.Takođe, pozivaju se i građani svih starosnih doba da se prijave, jer će se sada početi vakcinacija onih koji nisu u prioritetnim grupama.

Vakcinacija članova diplomatskog kora

Vlade Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora.

U organizaciji Batuta i MSP u prostorijama Batuta 13, 18. i 19. februara je vakcinom „Sinofarm“ vakcinisano 114 članova diplomatskog kora (pojedinci iz ambasada BiH, Turske, Palestine, Crne Gore, Angole i dr, kao i nekoliko međunarodnih organizacija), od blizu 1.200 koliko ih se do sada prijavilo, a nosioci su posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr). Time je završen prvi krug vakcinacije „Sinofarmom“, drugi krug je planiran za 11. i 12. mart.

23. februara započela je vakcinacija vakcinom „Fajzer“, po dinamici od 100 osoba dnevno, što će trajati narednih 10 radnih dana (prijavljeno blizu 1.000 osoba). U ovoj grupi je većina članova osoblja i njihovih porodica iz ambasada evropskih zemalja, SAD, Kanade, Indije, Brazila, Australije i dr, kao i kancelarija međunarodnih organizacija iz sistema UN, zatim OEBS, NATO, MKCK i dr.

Nakon završetka ove faze, u dogovoru sa Batutom bi se pristupilo vakcinaciji „Sputnjikom“, kao i „AstraZenekom“.

Doniranje vakcina zemljama u regionu

*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije  Zoranu Zaevu prvi kontingent  od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.

*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik Ve“ Crnoj Gori.

*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.

*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH.

18. februar 2021. godine

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije izabran za Patrijarha srpskog

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.

Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski.

Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski gospodin Porfirije (Perić) rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju od oca Radivoja i majke Radojke. Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine.

Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona.

Na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana.

Za njim u manastir dolazi mnoštvo mladih monaha i iskušenika. To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda. Od tada se iguman Porfirije, posebno angažuje i na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti. U tom cilju on 2005. godine formira terapijsku zajednicu „Zemlja živih“, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.

Na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu 14. maja 1999. godine izabran je za Episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke.

Na temu Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju svetog Jovana Zlatoustog, doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.

Čuvenog psihijatra, akademika dr Vladetu Jerotića, na Bogoslovskom fakultetu je nasledio na katedri Pastirske psihologije. Njegova predavanja, posećena su ne samo od studenata matičnog, nego i drugih fakulteta u Beogradu.

Zajedno sa grupom stručnjaka: psihologa, lekara, kriminologa, sociologa, vladika Porfirije osniva građansko udruženje koje se bavi resocijalizacijom žrtava destruktivnih verskih sekti i kultova.

Episkop Porfirije je, već deceniju, ne samo predsednik Upravnog odbora, nego i pravi spiritus movens Humanitarnog fonda „Privrednik“, koji obezbeđuje stipendije za veliki broj nadarenih, a siromašnih učenika i studenata, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.

Republička Skupština ga je, kao predstavnika svih Crkava i verskih zajednica, 2005. godine, izabrala za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, a za svog predsednika Savet ga je izabrao 2008. godine. Kao predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije, episkop Porfirije je zastupao dugoročne interese društva i građana, nezavisno od političkih uticaja. 

U radiodifuznom spektru Srbije od tada se čuju i crkvene radio stanice. Dao je ključni doprinos pokretanju niza radijskih i televizijskih emisija koje se bave religijskim temama.

Sveti Arhijerejski Sabor mu 2010. godine, poverava da utemelji svešteničku službu u Vojsci Srbije. Plodovi njegovog rada na tom polju, nisu samo odgovarajući zakonski propisi, već i odabir vojnih kapelana, organizacija i opremanje hramova u kasarnama i vršenje prvih bogosluženja.

Svoje stručne bogoslovske radove Episkop Porfirije je objavljivao u časopisima kod nas i u svetu. Učestvovao je u velikom broju naučnih konferencija i simposiona širom sveta.

Vladika Porfirije, kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u Otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica.

Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom, a njegov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima.

U tron Mitropolita zagrebačko-ljubljanskih ustoličen je 13. jula 2014. godine u Sabornoj crkvi Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu. Svečanu arhijerejsku Liturgiju služio je Patrijarh srpski Irinej uz sasluženje velikog broja arhijereja Srpske Crkve i drugih sestrinskih Crkava, kao i sveštenstva i monaštva, i blagočestivog naroda.

Izvor: SPC

Vlada Srbije je u februaru 2021. usvojila novi, treći paket ekonomskih mera pomoći vredan 249 milijardi dinara. Ukupna vrednost sva tri paketa je 953 milijarde dinara, odnosno približno osam milijardi evra.

Ovim paketom mera, za razliku od prva dva, uključena su i velika preduzeća koja takođe trpe posledice pandemije.

Kako je navela predsednica Vlade RS A. Brnabić, on će pomoći da se smanje negativne posledice virusa korona, da ljudi sačuvaju radna mesta, da privreda ne izgubi „kiseonik“, ali i da građani prežive ova teška vremena.

Naša zemlja je za dosadašnje ekonomske mere za ublažavanje posledica COVID-19 dobila pohvale od MMF-a, Svetske banke i drugih institucija. Srbija time pokazuje da je jaka i stabilna država i da građani i privreda mogu da računaju na nju u najtežim trenucima.

Predsednica Vlade A. Brnabić i ministar finansija Siniša Mali su na predstavljanju ovih mera istakli da se država borila na dva fronta – zdravstvenom i privrednom i da je na oba postigla fenomenalne rezultate.

Srbija je u 2020. godini imala pad BDP-a od samo jedan odsto, što je bio najbolji ekonomski rezultat u Evropi.

Plate i penzije, kao i zaposlenost, nastavili su da rastu. Prosečna plata u novembru iznosila je 518 evra, dok je inflacija ostala stabilna i iznosila 1,6 odsto.

Prošle godine registrovano je za 50.500 više zaposlenih, dok se stopa javnog duga najmanje uvećala u odnosu na gotovo sve evropske zemlje. Kod nas je on i dalje ispod 60 odsto, to jest 56,8 odsto BDP-a.

Kada je u pitanju budžet za 2021. godinu, brojke iz januara su mnogo bolje nego što se očekivalo, jer je umesto planiranog deficita u budžetu od 13,4 milijarde dinara, ostvaren suficit od 13,3 milijarde dinara.

Tokom 2020. godine, kada je čitava svetska privreda trpela, naša industrijska proizvodnja je bila za 0,4 odsto veća nego u 2019. godini. Porastao je i izvoz, koji je iznosio 17,5 milijardi evra, dok je u 2019. godini bio 17,1 milijardu evra.

Trećim paketom pomoći obuhvaćeno je dodatnih 300.000 zaposlenih u velikim preduzećima, što uz 1.050.000 preduzetnika i zaposlenih u mikro, malim i srednjim preduzećima, znači da pomoć može da koristi ukupno 1,4 miliona zaposlenih u privatnom sektoru.

Direktnu podršku države u visini od jednog i po minimalca dobiće ukupno 1.505.093 preduzetnika i zaposlenih u mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima u našoj zemlji, a paket uključuje i novčanu pomoć građanima. Mera koja se tiče isplate minimalca stupa na snagu od 1. marta, prva isplata biće u aprilu, druga u maju i treća u junu. Ona ne uključuje banke i finansijske institucije.

Pored jednog i po minimalca, podršku u visini od još jednog punog minimalca dobiće ugostitelji, turističke agencije, licencirani turistički vodiči i pratioci, hoteli, odmarališta i rent-a-kar agencije.

Gradski hoteli dobiće još jednu vrstu direktne podrške države u visini od 350 evra po individualnom ležaju i 150 evra po smeštajnoj jedinici. Tu vrstu pomoći gradski hoteli su imali i krajem prošle godine.

Direktnu podršku dobiće i sektor prevoznika putnika i drumskog saobraćaja i autobuskih stanica, a koja podrazumeva 600 evra po autobusu u periodu od šest meseci.

Kako bi se očuvala likvidnost privatnog sektora, država je odlučila da produži postojeću garantnu šemu, a biće uspostavljena i nova garantna šema za podršku najugroženijim preduzećima.

Januarske penzije su uvećane za 5,9 odsto, po švajcarskoj formuli, a 1,7 miliona penzionera dobiće i jednokratnu pomoć od 50 evra i još 60 evra, kao i ostali punoletni građani.

Ukupno će pomoć od 60 evra dobiti 6.118.911 punoletnih građana, a ta mera će se sprovesti kroz dve uplate, u maju i novembru.
 

Srbija već više od mesec dana vakciniše svoje stanovništvo u borbi protiv Kovida-19. Masovna vakcinacija počela je 19. januara.

Građani se prijavljuju putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.

U Srbiji, građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a u dostupne
su tri vakcine – „Fajzer“, kineska „Sinofarm“ i ruska „Sputnjik Ve“.

Srbija je i dalje na drugom mestu u Evropi po stopi vakcinisanih na milion stanovnika i po broju vakcinisanih na 100 stanovnika. Ispred Srbije je samo Velika Britanija.

Srbija je na 5. mestu u svetu po broju ukupno vakcinisanih, a na šestom mestu u svetu smo po broju izdatih vakcina na 100 stanovnika u proteklih sedam dana.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je da je dobio potvrdu da će Srbija pre početka marta obezbediti još milion vakcina protiv virusa korona.

Prve količine „Fajzerove“ vakcine u Srbiju su stigle 22. decembra.

Srbija je od Kine dobila milion doza „Sinofarm“ vakcina koje su stigle 16. januara.

U Srbiju je 29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik Ve“. Tokom februara i marta očekuje se da će biti isporučene i ostale količine, od ukupno dva miliona doza ruske vakcine.

9. februara u Srbiju je stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik Ve“ iz Rusije.

Takođe, juče su u Srbiju stigli i ruski eksperti, koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne proizvodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili su Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik Ve“.

Predsednik Vučić nedavno je istakao da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik Ve“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope.

Dana 10. februara u Srbiju je stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić  izjavio je da je obezbeđeno da 15. i 22. februara  stigne još 88.000 doza „Fajzer“.

Do kraja februara u Srbiju stiže i 120.000 do 150.000 „AstraZeneka“, za šta je potpisan ugovor i čeka se zvanična potvrda proizvođača.

Do kraja februara Srbija će imati dva miliona vakcina, kojima će biti vakcinisano milion građana.
 

Ambasada Republike Srbije neće raditi sa strankama u ponedeljak, 15. februara i u utorak, 16. februara 2021. godine zbog obeležavanja Dana državnosti. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i francuski humanitarac Arno Gujon čestitali su dan Svetog Save, ističući da je svetosavlje filozofija života i sistem vrednosti oko kojeg se okuplja čitav srpski narod, kao i da nam je Sveti Sava ostavio nauk da se država i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti.

U video snimku na Tviter profilu Ministarstva spoljnih poslova, Selaković je rekao da učenje i zaveštanje Svetog Save, svetosavlje, nije samo verski, politički ili nacionalni koncept već filozofija života.

Naveo je da je Sveti Sava, pored svega što je bio, bio i prvi veliki srpski diplomata zaslužan ne samo za učvršćivanje srpske pravoslavne duhovnosti već i za političku konsolidaciju srednjovekovne Srbije u 13. veku.

Zato je Sveti Sava, ističe Selaković, ostao nedostižni uzor svima koji žele da se bave javnim poslom na korist srpske države i naroda.

„Bio je najveći srpski duhovnik i veliki političar, a nauk koji nam je ostavio glasi da se država, kao i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti“, rekao je Selaković.

Istakao je da su to principi kojih i danas, posle više od osam vekova, treba da se pridržava svaki pripadnik našeg naroda.

„Draga braćo i sestre, draga deco, čuvajte srpsko ime, kulturu, tradiciju. Čuvajte naš prelepi srpski jezik i ćirilicu. Srećan nam Savindan", dodao je Selaković.

Francuski humanitarac Arno Gujon, vršilac dužnosti direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu kaže da je svetosavlje sistem vrednosti oko kojeg se, kao oko duhovne vertikale, okuplja čitav srpski narod.

„Svetog Savu proslavljaju Srbi u matici, ali i svuda širom sveta, svuda gde je srpski identitet potrebno čuvati i pothranjivati“, rekao je on.

Istakao je da je važno da imamo svest o tome da je srpski narod jedinstven i nedeljiv i poručio da je važno da čuvamo i negujemo srpski identitet, jezik i kulturu, posebno tamo gde Srbi žive daleko od svoje otadžbine gde zbog gubitka fizičkih, a ponekad i duhovnih veza sa maticom postoji veći rizik od utapanja u tamošnja društva.

„Neka dan Svetog Save, koji je praznik svih nas, bude i nadalje ono što spaja i vezuje celokupno srpstvo“, rekao je Gujon.

Video čestitku možete videti ako pritisnete OVDE:

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, raspisuje Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. Godini.
Informacije, uslovi i način realizacije Konkursa, mogu se naći na sledećem linku:

http://www.kultura.gov.rs

Pravo učešća na konkursu imaju ustanove, umetnička i druga udruženja i organizacije/pravna lica, a koja su registrovana u R. Srbiji i izvan teritorije Republike Srbije, odnosno profesionalni strani izdavači registrovani isključivo ili pretežno za izdavačku delatnost, van teritorije R. Srbije.
Konkurs je otvoren do 09. marta 2021. godine.
Dodatne informacije o konkursu se mogu dobiti u Ministarstvu kulture i informisanja svakog radnog dana od 13,00 do 15,30 časova na telefon br. +381 11 3398-026, putem elektronske pošte mladen.veskovic@kultura.gov.rs – projekat prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti na strane jezike.
Prijava se vrši direktno, na adresu Ministarstva kulture i informisanja, Vlajkovićeva 3, Beograd.
 

Ambasada R. Srbije neće raditi u sredu, 6. januara i četvrtak, 7. januara 2021. godine zbog proslave božićnih praznika. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas prvu vakcinu protiv koronavirusa kompanije „Fajzer“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

Brnabić, koja je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu, istakla je da je danas možda prvi dan od 6. marta da imamo razlog za osmeh jer se obeležava početak kraja pandemije u Srbiji, ali i u Evropi i svetu.
Kao premijerka i neko ko vodi Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, osećala sam obavezu da prva primim vakcinu kako bih pokazala da verujemo u nju, ali i u naše institucije – Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije i stručna lica koja su danonoćno radila na proveri vakcine, rekla je ona.
Predsednica Vlade je, ističući da joj je čast da uradi ovako nešto za zemlju i bude prva koja će otvoriti put za sve građane, prenela da je sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem postigla dogovor o tome da njih dvoje prime različite vakcine, te će on najverovatnije primiti sledeću koja bude stigla, najverovatnije kinesku.
Prema njenim rečima, u ovom trenutku imamo vakcinu konzorcijuma "Fajzer-Biontek", a u najskorije vreme se očekuju i one od kineskog "Sinofarma", kao i određene količine ruske "Sputnjik V".
Ona je izrazila uverenje da ćemo krajem prvog kvartala ili početkom drugog imati i vakcinu kompanije "Astra-Zeneka", a nakon toga i "Moderninu".
Kao što smo i obećali, građani će imati na raspolaganju sve vakcine koje imaju dozvole u svojim zemljama i odobrenja relevantnih međunarodnih agencija, a naravno proći će i sve naše agencije i institute, ukazala je premijerka.
Prema njenim rečima, pred početak vakcinacije zdravstvenih radnika vakcinu će primiti i ministar zdravlja Zlatibor Lončar jer se trudimo da budemo primer i pokažemo da smo sigurni u vakcine i institucije.
Brnabić je istakla da je Srbija, ne računajući Veliku Britaniju, prva zemlja u Evropi koja je dobila vakcinu "Fajzer–Biontek", a treća koja je počela masovnu imunizaciju i kampanju za davanje vakcine – posle Velike Britanije i Švajcarske.
Uradili smo veliku stvar i ni u jednom trenutku se nećemo zaustavljati dok se ne završi imunizacija stanovništva, poručila je predsednica Vlade.
Ona je precizirala da će naša zemlja u januaru dobiti još 16.000 doza vakcine konzorcijuma „Fajzer-Biontek“, kao i da ćemo zajedno sa drugim vakcinama imati u januaru ukupno milion doza, a tokom prvog kvartala ukupno približno dva miliona doza.
Imamo dinamiku isporuka „Fajzerovih“ vakcina i kako varira njihova prozvodnja, tako varira i isporuka ne samo Srbiji, već i svim zemljama sveta. Očekivali smo 10.000 doza od „Fajzer–Bionteka“ u decembru, a stiglo je 4.870 doza, objasnila je premijerka.
Srbija je pokazala da može da se bori i da uspe u tome ako svi rade timski, poručila je Brnabić i ipak apelovala na sve da početak vakcinacije ne shvataju kao da je borba odmah i gotova, već da nastave da poštuju sve mere.
Da budemo sigurni i pomognemo zdravstvenim radnicima, pa ćemo 2021. godine polako skidati maske kada se stekne imunitet, a do tada ovo da gledamo ne kao pobedu, već kao početak kraja, zaključila je predsednica Vlade.
Nakon premijerke, vakcinu je primila i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i članica Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 Darija Kisić Tepavčević, kao i član Kriznog štaba Predrag Kon.
Vakcinu su primili i epidemiolog i načelnica Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija VMA prof. dr Vesna Šuljagić, kao i akademik Predrag Peško, profesor univerziteta u Beogradu i Hajdelbergu i redovni član SANU.
Prve količine vakcine stigle su u Srbiju 22. decembra, a danas će ih primiti korisnici domova za stare u Beogradu i Novom Sadu.
Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina „Fajzer-Biontek“.
Pored nabavke vakcine među prvim državama u svetu, čak pre zemalja EU, Srbija je jedna od retkih država koje su u rekordnom roku napravile i otvorile dve Kovid bolnice. Bolnice kapaciteta 930 mesta u Batajnici, odnosno 500 mesta u Kruševcu, umnogome doprinose povećanju kapaciteta i jačanju zdravstvenog sistema u borbi protiv virusa korona i praktično, prema rečima predsednika Vučića, predstavljaju spomenik budućnosti i govore o delima koja je država preduzela za kratko vreme.
Takođe, podsećanja radi, u Srbiji su ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu bila velika, te je od 2016. godine obnovljeno 80 domova zdravlja i ambulanti, a u toku su radovi na šest velikih domova zdravlja. Tako, više od 200 miliona evra uloženo je u obnovu, izgradnju i opremanje bolnica i više od 300 miliona u obnovu klinika i specijalizovanih bolnica, a na mnogima su radovi već završeni, poput Univerzitetske dečje klinike Tiršova, KBC Zemun, KBC „Dragiša Mišović“.
Apsolutni prioritet Vlade Srbije jeste uspešan završetak započetih projekata zdravstvene infrastrukture, ali se ogromna pažnja posvećuje i zdravstvenim radnicima, kojima su do 2020. godine povećane plate i to za 56,8% lekarima specijalistima, 66,9% medicinskim sestrama, a značajna sredstva ulažu se i u edukaciju zdravstvenih kadrova, kao i u opremu i uslove u kojima rade.
Poput drugih zemalja, i Srbija se ove godine suočila sa velikim izazovima, pre svega zdravstvenim, a svi činioci u državi bili su fokusirani na sprečavanje širenja virusa i očuvanja života i zdravlja građana. Sa tim izazovima, Srbija se bolje suočila, nego mnoge bogatije i razvijenije države Evrope i sveta.
Beograd,
24. decembar 2020. godine

Ambasada R. Srbije neće raditi u četvrtak, 31. decembra 2020. godine i u petak, 1. januara 2021. godine zbog proslave novogodišnjih praznika. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.

Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.

Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu. 

U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.

Beograd,
23. decembar 2020.

Ambasada R. Srbije neće raditi sa strankama u četvrtak, 24. decembra i petak, 25. decembra 2020. godine. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.

Da bi pogledali Uredbu o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, molimo pritisnite OVDE:

Da bi pogledali rtežim ulaska u Republiku Srbiju, molimo pritisnite OVDE:

Sve informacije možete naći na linku OVDE:

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović održala je danas video sastanak sa državnim ministrom za evropske poslove u Ministarstvu inostranih poslova Nemačke Mihaelom Rotom, sa kojim je razgovarala o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji u dve zemlje i EU, kao i procesu evrointegracija Srbije.  

Joksimović i Rot su razgovarali o pitanjima koja se tiču unutrašnjih prilika EU, posebno novom sedmogodišnjem budžetu, o mestu i budućnosti politike proširenja i Zapadnog Balkana, posebno o svim aspektima pristupnog procesa Srbije i izazovima i očekivanjima od nove metodologije, koja bi trebalo da donese brži, snažnije politički vođen i usmeravan i nadgledan proces pregovora.  

Joksimović je posebno informisala Rota o tome da je Vlada Srbije pripremila konkretan implementacioni plan za prvi pregovarački klaster vladavine prava, koji obuhvata pet već otvorenih poglavlja iz oblasti vladavine prava, a čija je realizacija već otpočela.  

„Ozbiljan implementacioni plan podrazumeva ponovo poslatu inicijativu Skupštini za usvajanje ustavnih amandmana, usvajanje Akcionog plana za primenu medijske strategije, kao i Radnu grupu za praćenje primene Akcionog plana, i Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara", rekla je Joksimović, a saopštilo Ministarstvo za evropske integracije  

Takođe, naglasila je da su tzv. Greko preporuke za borbu protiv korupcije na transparentan način objavljene i da će se nastaviti postupanje u skladu sa njima.    Dodatno je predstavila i sve druge značajne segmente reformske politike Srbije u svih šest klastera poglavlja, od Zelene agende, digitalizacije, ekonomsko investicionog plana za ZB, stabilnih i dobrih makroekonomskih pokazatelja, čime je Srbija nesporno i tokom ove godine pokazala da duboko i suštinski učestvuje u najvažnijim politikama EU, i da je zemlja koja je kredibilno evropska zemlja.  

Joksimović je naglasila da Srbija razume da će EK i zemljama trebati još neko vreme da uobliče primenu nove metodologije na pregovarački proces Srbije, i da je otuda važno da imamo stalan otvoren dijalog kako bismo usmeravali proces u skladu sa novom metodologijom.  

Ona je izrazila žaljenje što ove godine nisu usvojeni zaključci o proširenju, i da samim tim nije održana politička međuvladina konferencija sa Srbijom tokom nemačkog predsedavanja.  

Izrazila je uverenje da će na predstojećem Savetu za stabilizaciju i pridruživanje biti prilike da se o svim političkim i ekonomskim aspektima našeg procesa prodiskutuje na najvišem nivou.  

Rot se zahvalio ministarki Joksimović na iznetim informacijama i pitanjima, i proaktivnom pristupu Srbije u pogledu reformi i aktivnog prihvatanja nove metodologije.  

On je podvukao da Nemačka podržava Srbiju i politiku proširenja, i posebno pozdravio sve značajne već preduzete korake nove Vlade Srbije posebno u oblasti klastera 1 - vladavine prava, za koje je istakao da su veoma važan pozitivan signal na evropskom putu Srbije.  

Složio se sa ministarkom Joksimović oko neophodnosti da se što pre uobliči način primene nove metodologije na zemlje koje su već u pristupnom procesu, gde klasteri evropskih politika i učešće Srbije u njima postaju instrument merenja napretka u pristupnom procesu.  

Preneo je da će Nemačka biti zagovornik održavanja političke međuvladine konferencije sa Srbijom već tokom prve polovine iduće godine.    

Posebno je bilo reči o Ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan, o kojem su se sagovornici saglasili da predstavlja još jednu potvrdu da Evropska unija pridaje strateški značaj stabilnom i održivom razvoju regiona, posebno u teškim okolnostima borbe sa posledicama pandemije Kovid-19.  

Joksimović je ministru Rotu zahvalila na dugoročnoj i konkretnoj pomoći Nemačke evropskim integracijama Srbije - kako na političkom nivou, tako i putem razvojne pomoći za finansiranje reformskih projekata, kao i strateškim uspešnim investicijama koje su donele značajan broj radnih mesta.  

Takođe, sagovornici su se saglasili da je od velike važnosti činjenica da je Srbija pristupom Kovaks mehanizmu obezbedila da ima pristup vakcinama koje bude nabavila EU u gotovo isto vreme kada i ostale EU zemlje.

Izvor: Tanjug
 

U pogledu brojnih upita državljana R. Srbije koji borave i rade u Švedskoj, Ambasada R. Srbije u Stokholmu prenosi informaciju Ministarstva finansija R. Srbije povodom medijskih najava o mogućem plaćanju dodatnog poreza na dohodak u R. Srbiji:

„U skladu sa Ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koji se primenjuje između Švedske i Republike Srbije, državljani Republike Srbije na privremenom radu u Švedskoj, po osnovu zarade ostvarene iz radnog odnosa u Švedskoj nemaju obavezu plaćanja poreza na zaradu u Republici Srbiji. Naime, prema navedenom ugovoru, ukoliko su naši državljani na privremenom radu u Švedskoj poreski rezidenti Republike Srbije, prihodi koje ostvaruju po osnovu radnog odnosa u Švedskoj su izuzeti od oporezivanja u Republici Srbiji.  Ukoliko su pomenuta lica poreski rezidenti Švedske, isključivo pravo na oporezivanje ima Švedska.

U pogledu obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, naši državljani na privremenom radu u Švedskoj, na zaradu koju ostvare po osnovu radnog odnosa u Švedskoj, nemaju obavezu plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u Republici Srbiji“.

Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izražava još jednom privrženost tekovinama i vrednostima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je usvojena na današnji dan 1948. godine.

Načela iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima predstavljala su temelj za izgradnju međunarodnog prava u ovoj oblasti, kao i međunarodnog sistema promocije i zaštite ljudskih prava, kao jedinstvene civilizacijske tekovine savremenog doba. Naša obaveza danas jeste očuvanje i jačanje međunarodnog sistema za poštovanje ljudskih prava, razvoj standarda ljudskih prava, kontrola nad ispunjavanjem preuzetih obaveza, kao i nastavak saradnje sa međunarodnim i regionalnim institucijama na zaštiti ljudskih prava.

Srbija je u punoj meri posvećena univerzalnim vrednostima ljudskih prava i sprovođenju u praksi međunarodnih pravnih instrumenata o ljudskim pravima. Naša kontinuirana saradnja sa instrumentima Saveta za ljudska prava u okviru Ujedinjenih nacija, kao i sa Savetom Evrope i mehanizmima ljudske dimenzije OEBS-a, predstavlja važan deo aktivnosti svih državnih organa i ilustruje našu doslednu opredeljenost za ispunjavanje međunarodnih standarda ljudskih prava.                      

Međunarodni dan ljudskih prava je povod da se još jednom ukaže na obespravljenost srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i ponovi poziv međunarodnoj zajednici da omogući poštovanje garantovanih međunarodnih normi ljudskih prava i doprinese stvaranju uslova za povratak interno raseljenih lica, kao i vraćanje njihove uzurpirane imovine.
 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Palati Srbija sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije Evropske unije Semom Fabricijem, sa kojima je razgovarao o temama poput dinamike pristupnih pregovora između Srbije i EU, stabilnosti u regionu, regionalnim projektima, kao i o Evropskom investicionom planu koji je Evropska komisija predstavila zajedno sa Paketom o proširenju.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija u tom smislu iskreno posvećena daljim i dubljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.

„Srbija će nastaviti da se predano zalaže za mir i stabilnost u regionu kroz unapređenje bilateralnih odnosa sa susedima, kao i kroz jačanje regionalne saradnje uz poštovanje svih zaključenih sporazuma“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je evropska budućnost Zapadnog Balkana od izuzetnog značaja, kako za stabilnost celog regiona, tako i za bezbednost i dalji prosperitet EU.

Ambasadori su istakli da su deklaracije o zajedničkom regionalnom tržištu i zelenoj agendi Zapadnog Balkana, koje su potpisale Srbija i svi lideri regiona, toplo pozdravljene u Briselu i u zemljama EU, te da dobra i čvrsta povezanost i integracija regiona umnogome olakšava saradnju same Unije sa Zapadnim Balkanom u svim oblastima od zajedničkog interesa.

„Čak 70 odsto stranih investicija dolazi iz zemalja čiji predstavnici danas sede ovde“, rekao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici i dodao da Srbija može da bude sigurna da će EU nastaviti da pomaže, podržava i ulaže u srpsku ekonomiju. „Iako je Kovid-19 izložio sve ekonomije velikom opterećenju, srpska ekonomija odoleva i dokazala je svoju otpornost. Sa Ekonomsko-investicionim planom za Zapadni Balkan, EU će ostati najsnažniji partner Srbije za privredni oporavak, koji će podržati infrastrukturu, i zelenu i digitalnu tranziciju. Raduju nas najavljene reforme u oblasti vladavine prava, uključujući reforme pravosuđa i slobode medija. Upravo to predstavlja osnovu za ubrzanje procesa pridruživanja i mi ohrabrujemo novu Vladu da nastavi sa radom i realizacijom u ovom pravcu", istakao je Fabrici.

Predsednik Vučić je naglasio da Srbija visoko ceni to što je, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočava, EU uspela da održi pitanje proširenja na svojoj agendi, pogotovo kroz nedavno usvajanje nove, izmenjene metodologije pregovaračkog procesa.

„U tom smislu, očekujemo od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore“, rekao je predsednik Vučić istakavši da je Srbija spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da Srbija pozdravlja Ekonomski i investicioni plan koji je EK predstavila zajedno sa Paketom o proširenju i izrazio spremnost naše zemlje da sa partnerima u regionu nastavi da radi na primeni ovog Plana kako bi se unapredio ekonomski potencijal regiona i postigla bolja infrastrukturna povezanost, što bi dovelo do približavanja jedinstvenom evropskom tržištu.

„U tom kontekstu, nadamo se i skorom usvajanju Višegodišnjeg finansijskog okvira 2021-2027. godine, jer to znači i mogućnost korišćenja finansijskih sredstava namenjenih sprovođenju reformi, kako u Srbiji, tako i u regionu“, rekao je predsednik Vučić i još jednom istakao da Srbija ostaje na evropskom putu iskreno verujući u saradnju sa evropskim partnerima.

„2020. je bila izuzetno teška godina za sve, posebno zbog posledica Kovida 19. Kada pogledam posvećenost nove Vlade da sprovodi reforme, Ekonomsko-investicioni plan EU, novu metodologiju i povećanu saradnju u borbi protiv Kovida 19, vidim 2021. godinu sa mnogo povoljnijim izgledima za napredak u proširenju“, zaključio je Fabrici.

Predsednik Vučić je, takođe, naglasio da je Srbija spremna da intenzivno radi sa zemljama članicama EU na iznalaženju adekvatnih odgovora za nove izazove, kao što je pandemija Kovid 19.

Beograd,
08. decembar 2020. godine
 

Ambasada Republike Srbije neće raditi u sredu, 11. novembra 2020. godine zbog obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu. 

Na sednici švedske Vlade, 17. jula o.g. doneta je privremena mera na osnovu koje se, zbog pandemije Covid-19, zabranjuje ulazak državljanima Republike Srbije i Republike Crne Gore u Kraljevinu Švedsku. Odluka je stupila na snagu 19. jula o.g. i primenjuje se do 22. decembra 2020. godine, nakon čega se otvara mogućnost za njeno preispitivanje.

NA OSNOVU ODLUKE MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA, UPRAVA ZA SARADNJU SA DIJASPOROM I SRBIMA U REGIONU OBJAVLJENI SU REZULTATI KONKURSA ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA KOJI SVOJIM KVALITETOM DOPRINOSE OČUVANJU I JAČANJU VEZA MATIČNE DRŽAVE I DIJASPORE I MATIČNE DRŽAVE I SRBA U REGIONU.

Rezultate konkursa možete videti  ovde:

Ambasada Republike Srbije neće raditi u petak, 19. juna 2020. godine zbog proslave letnje dugodnevice. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije (21.05.2020. godine) donela Odluku o prestanku važenja Odluke o zatvaranju svih graničnih prelaza za ulazak u Republiku Srbiju, kao i Odluku o izmenama i dopunama Odluke o proglašenju bolesti COVID – 19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću.
Pomenutim odlukama, koje su na snagu stupile danas (22.05.2020. godine), otvoreni su svi granični prelazi Republike Srbije i funkcionišu u običajenom režimu za sve kategorije domaćih i stranih državljana.
Takođe, ukinute su epidemiološke mere za sve kategorije domaćih i stranih državljana. Umesto ranijih mera (kućna izolacija i obaveza posedovanja negativnog PCR testa), putnicima će prilikom pasoške kontrole biti uručeno pismeno obaveštenje – zdravstveno upozorenje o merama kojih se treba pridržavati radi sprečavanja daljeg širenja zarazne bolesti COVID-19.

PONOVLJENI KONKURSI MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA, UPRAVE ZA SARADNJU SA DIJASPOROM I SRBIMA U REGIONU ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA KOJI SVOJIM KVALITETOM DOPRINOSE OČUVANJU I JAČANJU VEZA MATIČNE DRŽAVE I DIJASPORE I MATIČNE DRŽAVE I SRBA U REGIONU

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisala je konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu, koji su otvoreni od 18. maja 2020. godine do 1. juna 2020. godine.    
Sve informacije o konkursima i proceduri prijavljivanja možete pronaći klikom OVDE:

Za aktuelni režim ulaska domaćih i stranih državljana u R. Srbiju, molimo pritisnite OVDE:

Ambasada Republike Srbije neće raditi u četvrtak, 21. maja 2020. godine zbog obeležavanja Spasovdana. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.

PONUDA AIR SERBIA ZA REPATRIACIONE LETOVE DO BEOGRADA IZ NEKIH EVROPSKIH GRADOVA UZ PLAĆANJE NADOKNADE

Informaciju AIR SERBIA možete preuzeti ovde

Samostalni put:

Zahtev za dobijanje dozvole MUP za prelazak granice i ulazak u Srbiju posnosi se preko Ambasade. Potrebno je da dostavite sledece podatke:
- Ime i prezime,
- Broj pasosa
- JMBG
- Adresa na kojoj cete se nalaziti u Srbiji u vreme samoizolacije, kao i adresa prebivalista ukoliko se te adrese razlikuju,
- Razlog – prioritet.
- Destinaciju, Termin i broj leta za koji imate rezervisanu kartu,
- Kopneni granicni prelaz sa Srbijom.

Procedura dobijanja dozvola traje par dana, a MUP odlucuje u skladu sa prioritetima i za grupe gradjana.

Lica kojima se odobri ulaz u R. Srbiju su u obavezi da snose sama sve troskove puta – aviokarte do destinacije,
- Prevoz od aerodroma do granice sa Srbijom
- Sama organizuju prevoz od granice do svojih prebivalista.
Ukazujemo da je neophodno postovanje propisa svih drzava kroz koje lica prolaze, posebno ona koja se ticu zabrane kretanja u odredjeno vreme.

Transfer od aerodrome do granice realizuje se u pratnji Ambasade I policije.
Na granicnom prelazu prilikom ulasta u Srbiju sva lica podlezu sanitarno-zdravstvenoj kontroli i dobijaju resenje o daljem postupku.

Ambasada Republike Srbije neće raditi od petka, 17. aprila do ponedeljka, 20. aprila 2020. godine zbog uskršnjih praznika, kao i u petak, 1. maja zbog proslave Dana rada.

Da bi videli Uputstvo švedskog migracionog ureda u slučajevima prekoračenja dozvoljenog boravka u Švedskoj, molimo pritisnite OVDE

Ambasada Republike Srbije neće raditi sa strankama  petak 10. april i ponedeljak 13. april 2020. godine zbog uskršnjih praznika.

Za digitalne sadržaje ustanova kulture na stranim jezicima - 2020, pritisnite OVDE

Globalna pretnja izazvana pandemijom virusa COVID-19 pokazala je neophodnost solidarnosti i zajedničke borbe u cilju sprečavanja i kontrole daljeg širenja virusa.

Imajući u vidu navedeno, obaveštavamo sve zainteresovane fondacije, pravna i fizička lica da, ukoliko žele, mogu izvršiti transfer finansijskih sredstava preko centralnog namenskog računa za prikupljanje donacija u cilju suzbijanja posledica epidemije u Republici Srbiji.

Donacije se mogu izvršiti u evrima, dolarima i švajcarskim francima.

Svrha donacija je pomoć u borbi protiv epidemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2.

Račun u valuti EUR:

Frankfurter Sparkasse

IBAN: DE 93500502010200721925

SWIFT/BIC: HELADEF1822

Račun u valuti USD:

Frankfurter Sparkasse

IBAN: DE 44500502010254022561

SWIFT/BIC: HELADEF1822

Račun u valuti CHF:

Frankfurter Sparkasse

IBAN: DE 92500502010254022570

SWIFT/BIC: HELADEF1822

Unapred se zahvaljujemo svim dobročiniteljima koji i u ovim teškim vremenima pokazuju saosećanje i solidarnost sa svojim sunarodnicima.

Za pristupanje Portalu za razmenu digitalnih međunarodnih projekata u oblasti kulture ide se na link: 

Za prijavljivanje na sajt koristi se mejl: digitalnopredstavljanje@kultura.gov.rs

a šifra je: Kulturarazmena2020 

Dragi sunarodnici

Uz zahvalnost što poštujete neophodne mere za prevenciju širenja virusa COVID-19, želimo da sa Vama podelimo virtuelni kulturni sadržaj koji je pripremilo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i koji je dostupan na sledećim linkovima:

http://www.kultura.gov.rs/cyr/aktuelnosti/virtuelne-ture-kroz-kulturne-sadrzaje-

https://www.digitalnasolidarnost.gov.rs/#digitalnasolidarnost

https://kultura.rs/

Sa nadom da će Vam digitalna kulturna ponuda olakšati boravak kod kuće za vreme krize, želimo Vama i Vašim porodicama odlično zdravlje i svako dobro!

U skladu sa članom 5. Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja koju je 17.03.2020. godine usvojila Vlada Republike Srbije prekidaju se sve izborne radnje u sprovođenju izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 26. april 2020. godine.

Republička izborna komisija, kao organ koji sprovodi postupak izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, donela je rešenje o prekidu izbornih radnji za vreme dok traje vanredno stanje, s tim da će se izborni proces, uključujući i rokove za vršenje izbornih radnji, nastaviti u skladu sa odlukom o prestanku vanrednog stanja.

U Cilju suzbijanja širenja zarazne bolesti izazvane virusom COVID-19, Konzularno odeljenje Ambasade Republike Srbije u Stokholmu, obaveštava sve državljane Republike Srbije koji borave na jurisdikcionom području ovog diplomatsko-konzularnog predstavništva, da će se, počev od 17.03.2020. године, rad sa strankama ograničiti, do daljeg, samo na hitne i neodložne slučajeve,.
Rad na poslovima biometrijske akvizicije – podnošenje zahteva za novi pasoš i uručivanje izrađenih putnih isprava, takođe se ograničava na hitne i neodložne slučajeve.

Ova mera biće na snazi sve dok traje opasnost od zaraze, a o njenom stavljanju van snage naknadno ćemo obavestiti građane putem internet stranice Ambasade Republike Srbije u Stokholmu.
Mole se građani da nas u hitnim slučajevima, pre dolaska u Ambasadu – Konzularno odeljenje, prethodno kontaktiraju putem e-maila konzul.rs@telia.com ili na broj telefona Ambasade.

U skladu sa preporukama Vlade Republike Srbije mole se građani koji žive i rade u Švedskoj ili Letoniji da sva putovanja u Republiku Srbiju, koja nisu neophodna, odlože do daljeg. Napominjemo da će svim državljanima Republike Srbije koji dolaze iz inostranstva, na graničnom prelazu biti uručeno rešenje o obaveznoj samoizolaciji (14 ili 28 dana). Dvojni državljani mogu ući u Republiku Srbiju samo uz važeći pasoš Republike Srbije ili putni list Republike Srbije.

O merama koje je Republika Srbija preduzela sa ciljem sprečavanja širenja zaraze izazvane virusom COVID-19 možete se informisati na sajtu Vlade Republike Srbije i Ministarstva zdravlja Republike Srbije.

Hvala na razumevanju.

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije na sednici održanoj 15.03.2020. g, donela Odluku o izmeni Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću, kojom se tačka 4 Odluke menja i glasi:

„ 4. Radi zaštite o unošenja zaraznih bolesti na teritoriju Republike Srbije, stranim državljanima nadležni organi privremeno će zabraniti ulazak u Republiku Srbiju.
Mera iz stava 1 ove tačke ne primenjuje se na:

1) posade teretnih motornih vozila prilikom obavljanja međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju. U slučaju međunarodnog tranzitnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju, isti se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;

2) posade teretnih brodova koji prevoze robu u jednu od domaćih luka. U slučaju tranzitne plovidbe na međunarodnom vodnom putu na teritoriji Republike Srbije, isti se ograničava na period ne duži od 90 časova za brodske sastave i 60 časova za samohodne plovidbe od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju uzvodne plovidbe, odnosno na period ne duži od 72 časa za brodske sastave i 54 časa za samohodne plovidbe od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju nizvodne plovidbe; 

3) vozopratno osoblje železničkih vozila koja ulaze u zonu graničnih stanica utvrđenih međudržavnim sporazumima;

4) posade i kabinsko osoblje vazduhoplova čije je krajnje odredište Republika Srbija ili su u tranzitu preko međunarodnih aerodroma Republike Srbije;

5) lica koja su dobila saglasnost za ulazak u R. Srbiju i boravak ili tranzit kroz Republiku Srbiju od Radnog tela Vlade koji čine predstavnici Ministarstva zdravlja, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Radno telo Vlade odrediće uslove i ograničenja tranzita, odnosno boravka lica kojima je data dozvola za ulazak u Republiku Srbiju;

6) humanitarne konvoje pod obaveznom pratnjom ugovorenom diplomatskim putem; 

7) akreditovane članove osoblja stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava i kancelarija međunarodnih organizacija, kao i članovi njihovih porodica koji su nosioci posebnih ličnih karata, odnosno identifikacionih dokumenata izdatih od strane Ministarstva spoljnih poslova i Generalnog sekretarijata Vlade;

8) strani državljani koji imaju odobren boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji.“

Tačka 4a menja se i glasi:

„4a: Državljani Republike Srbije  i lica iz tačke 4. stav 2. podtač. 8) ove odluke, koji dolaze iz država, odnosno područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID-19, odnosno žarišta epidemije, i to iz Švajcarske Konfederacije, Republike Italije, Islamske Republike Iran, Rumunije, Kraljevine Španije, Savezne Republike Nemačke, Francuske Republike, Republike Austrije, Republike Slovenije i Republike Grčke, upućuju se u izolaciju u trajanju od 28 dana, a domaćim državljanima i licima iz tačke 4. stav podtačka 7) ove odluke koji dolaze iz drugih država, određuje se mera stavljanja pod zdravstveni nadzor na akutno respiratorno oboljenje izazvano novim Korona virusom SARS-CoV-2  u trajanju od 14 dana (izolacija u kućnim uslovima).“

Odluka je stupila na snagu 15. marta 2020. godine i ostaje na snazi do daljeg.

Dvojnim državljanima se skreće posebna pažnja da u R. Srbiju mogu da uđu samo ukoliko prezentuju pasoš R. Srbije, a ne strani pasoš.
 

Privremeno su zatvorena 44 granična prelaza Republike Srbije za drumski, železnički i rečni saobraćaj prema Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

Spisak privremeno zatvorenih graničnih prelaza objavljen je na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova:

http://www.mup.gov.rs/wps/wcm/connect/043d0ab9-03df-4f61-b6d4-069fd4e3d675/SPISAK+PRIVREMENO+ZATVORENIH+GRANICNIH+PRELAZA.pdf?MOD=AJPERES&CVID=n3eXNZH

Da bi videli kompletnu informaciju u vezi korona virusa i izmenama Odluke Vlade Republike Srbije, molimo pritisnite ovde.

U skladu sa merama Vlade Republike Srbije za sprečavanje širenja i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, Ministarstvo spoljnih poslova preporučuje državljanima Republike Srbije koji borave u inostranstvu da sva putovanja u Republiku Srbiju koja nisu neophodna odlože do daljeg, naročito ukoliko planiraju dolazak iz zemalja, odnosno područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID-19. 

Da bi pogledali nove mere Vlade u cilju suzbijanja korona virusa, pritisnite ovde.

Ambasada Republike Srbije u Stokholmu

12. mart 2020. godine

Redovni parlamentarni izbori biće održani 26. aprila 2020. godine.
OBAVEŠTENJE ZA BIRAČE SA BORAVIŠTEM U INOSTRANSTVU O OSTVARIVANJU BIRAČKOG PRAVA NA IZBORIMA ZA NARODNE POSLANIKE NARODNE SKUPŠTINE

http://www.mfa.rs/sr/index.php/teme/-2020?lang=cyr

http://mduls.gov.rs/obavestenja/obavestenje-za-birace-sa-boravistem-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-izborima-za-narodne-poslnike-narodne-skupstine/

Ukazujemo da biračko pravo imaju državljani Republike Srbije sa prebivalištem u Republici Srbiji, što je regulisano članom 10 Zakona o izboru narodnih poslanika. Navedeni član glasi: „Pravo da bira poslanika i da bude biran za poslanika ima punoletan poslovno sposoban državljanin Republike Srbije sa prebivalištem u Republici Srbiji“.
Pravo da glasaju u inostranstvu imaju punoletni državljani Republike Srbije koji žive u inostranstvu, a imaju prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji, kao i državljani Republike Srbije koji na dan glasanja borave u inostranstvu. Molimo da pre prijave obavezno proverite da li ste upisani u jedinstveni birački spisak. To možete učiniti na osnovu jedinstvenog matičnog broja (JMBG).
Proveru da li ste upisani u birački spisak možete izvršiti ovde:

http://https://upit.birackispisak.gov.rs/

Ukoliko želite da se prijavite za glasanje u inostranstvu, u Ambasadi Republike Srbije u Stokholmu, a ispunjavate zakonske uslove, potrebno je da dostavite čitko popunjeni Zahtev za upis u birački spisak podataka da će birač glasati u inostranstvu i kopiju važećeg pasoša ili lične karte Republike Srbije na adresu Ambasade Republike Srbije u Stokholmu. Dokumenta možete dostaviti elektronskom poštom konzul.rs@telia.com (subject: prezime i ime – prijava za glasanje), faksom na broj: Fax  08/218 495, ili poštom na adresu: Embassy of the Republic of Serbia, Stockholm, Valhallavägen 70, 100 41, box 26209.

Zahtev za glasanje u inostranstvu mozete preuzeti ovde.

Ukoliko utvrdite da niste uvedeni u Jedinstveni birački spisak, a ispunjavate zakonske uslove,  potrebno je da dostavite čitko popunjeni Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak i kopiju pasoša ili lične karte Republike Srbije, kao i popunjeni Zahtev za glasanje u inostranstvu, na adresu Ambasade Republike Srbije u Stokholmu. Dokumenta možete dostaviti elektronskom poštom konzul.rs@telia.com (subject: prezime i ime – prijava za uvođenje u JBS), faksom na broj: Fax  08/218 495, ili poštom na adresu: Embassy of the Republic of Serbia, Stockholm, Valhallavägen 70, 100 41, box 26209.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak možete preuzeti  оvdе.

Zahtev za glasanje u inostranstvu može se podneti preko diplomatsko-konzularnog predstavništva, počev od 05.03.2020. godine a najkasnije pet dana pre zaključenja jedinstvenog biračkog spiska, odnosno do ponoći 04.04.2020. godine.

Ambasada Republike Srbije u Kraljevini Švedskoj je organizovala prijem povodom obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije, 18.februara u „Evropskoj kući“ - sedištu Delegacije EU u Stokholmu. Događaju se odazvalo 207 gostiju, uključujući predstavnike švedskih institucija, na čelu sa prvom zamenicom predsednika Riksdaga Osom Lindestam i generalnom direktorkom za EU u švedskom Ministarstvu inostranih poslova Helen Edvards, diplomatskog kora, SPC i srpske dijaspore (članovi udruženja i klubova iz Stokholma i Geteborga, privrednici i kulturni stvaraoci).
Nakon izvođenja švedske i srpske himne, skup je pozdravnim govorom otvorio ambasador Momčilović. Ambasador je, tokom izlaganja, ukratko podsetio na istorijat srpsko-švedskih diplomatskih odnosa koji ove godine beleže 103. godišnjicu od uspostavljanja, uz osvrt na situaciju u regionu Zapadnog Balkana i aktuelnu bilateralnu saradnju, realizovane posete srpskih zvaničnika Stokholmu tokom protekle godine i očekivanje nastavka uspešne saradnje i kroz organizaciju poseta visokih švedskih funkcionera Beogradu u predstojećem periodu.
Kao i prethodnih godina, ovogodišnji prijem povodom Dana državnosti je predstavljao dobru priliku za okupljanje i razmenu mišljenja predstavnika srpske dijaspore iz različitih delova Švedske.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, raspisuje godišnji
3.  Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2020. godini.
4. Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2020. godini
Informacije, uslovi i način realizacije Konkursa, mogu se naći na sledećem linku:

http://www.kultura.gov.rs

Pravo učešća na konkursu imaju ustanove, umetnička i druga udruženja i organizacije/pravna lica, a koja su registrovana u R. Srbiji izvan teritorije Republike Srbije, odnosno profesionalni strani izdavači registrovani isključivo ili pretežno za izdavačku delatnost, van teritorije R. Srbije.
Konkursi su otvoreni do 16. marta 2020. godine.
Prijava se vrši direktno, na adresu Ministarstva kulture i informisanja, Vlajkovićeva 3, Beograd.

Za dodatne informacije o konkursu zainteresovani mogu da kontaktiraju Mladena Veskovića u Ministarstvu kulture i informisanja, putem elektronske pošte  mladen.veskovic@kultura.gov.rs ili na telefon br. +381 11 3398-026. 
 

Gradska uprava Grada Beograda - Sekretarijat za kulturu i Dečji kulturni centar Beograd organizuju 22. međunarodni likovni konkurs „Radost Evrope“. 
Na konkursu mogu učestvovati pojedinci, predškolske ustanove, škole, dečiji likovni ateljei, dečji kulturni centri i slične dečje ustanove i asocijacije. Pravo učešća imaju sva deca sveta od 4 do 18 godina, a izbor teme je slobodan. Radovi moraju biti originalni i rađeni samostalno, nastali u 2019. ili 2020. godini i ne smeju biti ranije izlagani na drugim međunarodnim konkursima i izložbama. Prispeli radovi se neće vraćati. Rok za prispeće radova je 1. jul 2020. godine.

Radove slati na adresu: 
Dečji kulturni centar Beograd,
Takovska 8,
11 000 Beograd, Srbija

Formular i širu informaciju možete naći na:

https://www.dkcb.rs/radost-evrope/radost-evrope-likovni-konkurs/

Festival Novog Filma sa Balkana, zajedno s Švedskim filmskim institutom, gradom Stokholmom, ABF Stokholm, i Švedskim institutom poziva vas na deveti Festival novog balkanskog filma 2020 u ZITI najstarijem bioskopu u Stokholmu između 14-16. februara 2020.
Za ovih devet godina prikazali smo preko 100 dugometražnih igranih filmova, preko 200 kratkih i dokumentarnih. Ugostili smo preko stotinu gostiju, filmskih stvaraoca s Balkana. Priređivali panele, razgovore, redionice i diskusije na temu filma. Podelili smo preko 60 nagrada za najbolje filmove, najlepše žensko stvaralaštvo na filmu, nagrade publike i specijalne nagrade. Ćiri su nam bili najveća imena iz sveta filma u Švedskoj Lena Endre, Tobijas Jelm, Osa Kalmer, Stig Larson, Siril Helman, Ivica Zubaka. Mnogo pokretnih slika je prošlo severom Everope zahvaljujući BaNeFFu.
Ne bi da se havlimo ali smo najveći filmski festival koji prikazuje filmove s Balkana i regiona u svetu, van poluostrva, mesta preseka istoka i zapada, vrata Evrope. Ovogodišnju slekeciju čine filmovi iz Srbije Delirijum Tremens reditelja Gorana Markovića, pobednika Festivala 2018. s filmom Slepi putnik na brodu ludaka, Kralj Petar Prvi reditelja Danila Ristovskog, Zasšavanaka za vojnike reditelja Predraga Gage Antonijevića, kao i filmovi iz regiona Severne Makedonije Bog postoji i njegovo ime je Petrunja, rediteljke Teone Miteske, Hrvatske Dnevnik Dijane Budisavljević u režiji Dane Budisavljević, film iz Crne Gore GRUDI rediteljke Marije Perović, kao i koprodukcija Amerike, Bosne i Hercegovine i Srbije Šavovi, film reditelja Miroslava Terzića. Iz Rusije nam stiže film Balkanska međa reditelja Andreja Volgina, a iz Bugarske Slika s Juki reditelja Lahezara Avramova. 
Devet filmova ocenjivaće profesionalni žiri uglednih filmskih radnika u Švedskoj: glumac Jimi Lindstrom, Albert Avramović – producent, Mario Adamson  - producent i šef presa  Šedskoj filmskog instituta Jan Јорансон.  Nagarade će biti dodelljivane u iste četiri glavne kategorije: Najbolji film, Najbolji ženski filmski rukopis, Nagrada publike i Specijalne nagrade.
Specijalna gošća ovogodišnjeg Festivala je Nataša Drakulić scenaristkinja i pisac za decu i odrasle, urednica na RTS dečijeg programa i ko-scenrista filma Zaspavanak za vojnike. Ona će se predstaviti svojim filmom ali govoriće i o zanimljivim serijama koje radi i planovima za budućnost.
U toku Festivala biće predstavljene turističke lepote Balkana kroz priz,u filma preko Etos Travel-a, a biće održana radionica i panel na temu žensko filmsko stvaralaštvo na Balkanu!
Sigurno je da ne možemo da prebrojimo sve aktivnosti za vreme Festivala kao naprimer završnu žurku u O-barenu u Sturehofu u centru grada, kada ćemo Stokholm pretovriti u muzičku bombu dobre zabave i druženja s Balkana.
Karte se kupuju na bilatarnici bioskopa ZITA
Birger Jarlsgatan 37, ili kao FESTVALSKA propusnica za sve projkecije zajedno.
BaNeFF 2020 turneja nastavlja posle prema gradovima: Norkoping, Geteborg, Malme, Vesteros, Umeo, Norvešku - Oslo, Bergen i za Finsku. Više detalja na  www.baneff.com
Kontakt s glavnim organizatorom Balkan New Film Festival  - BaNeFF 2020, www.baneff.com, mail: info@baneff.com, tel. 08 221190

DOBRODOŠLI!!! na jedno uzbudljivo filmsko putovanje koje kaže više nego obični bioskop
 

Ambasada Republike Srbije neće raditi u ponedeljak, 17. februara 2020. godine zbog obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve. 

U prepunoj sali Švedske kraljevske akademije, 3.februara o.g, održano je predavanje, sa pratećim koncertom, posvećeno jednom od najčuvenijih švedskih kompozitora Karlu Mikaelu Belmanu. Radi se o istaknutom švedskom umetniku iz osamnaestog veka koji je, pored komponovanja dela klasične muzike, i sam bio  njihov izvođač na lauti.
U umetničkom delu programa, kada su se izvodile Belmanove kompozicije, nastupio je diplomatski trio, koji su predstavljali Kristijan Šonenberger, klavir (švajcarski ambasador), Dragan Momčilović, klasična gitara (ambasador Srbije) i Bernard Graf, violina (suprug austrijske ambasadorke). Dilpmatski trio je pratila Šarlota Hult, poznata švedska operska pevačica. Oni su izveli pet Belmanovih kompozicija, koje je švedska publika srdačno pozdravila.
Inače, u sali Švedske kraljevske akademije, pre više od dva veka, nastupao je i sam Belman, a ovo prestižno mesto predstavlja, svake godine, i centar okupljanja Nobelovih laureata, koji tu drže svoje pristupne govore.

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, raspisala je godišnji Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu  u 2020. godini. Konkurs je otvoren od 20. januara  do 10. februara 2020. godine.
Informacije, uslovi i način realizacije Konkursa, mogu se naći na sledećem linku: 

http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Pravo učešća na konkursu imaju organizacije dijaspore i organizacije čije je sedište u Republici Srbiji. Na konkursu nemaju pravo učešća direktni ili indirektni korisnici budžetskih sredstava, pojedinci ili privredni subjekti. Realizacija projekata predviđena je do 28. februara 2021. godine.
Zainteresovani su dužni da projekte dostave najkasnije do 10. februara 2020. godine, u zatvorenoj koverti sa naznakom ,,Za konkurs za dijasporu”, uz navođenje oblasti konkursa, u skladu sa obrascem za prijavu i pisanje projekta, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Kneza Miloša 24-26, 11000 Beograd, lično ili poštom preporučeno. Neblagovremene prijave i nepotpuna dokumentacija neće biti uzeti u razmatranje.

Za više detalja molimo da kliknete OVDE: https://www.nbs.rs/internet/latinica/20/plp/finansijski_vodic_za_povratnike.pdf

Ambasada neće raditi u sredu, 1. januara i četvrtak, 2. januara 2020. godine zbog proslave novogodišnjih praznika. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.

Ambasada neće raditi u utorak, 24. decembra, sredu, 25. decembra i četvrtak, 26. decembra 2019. godine, kao i u utorak, 7. januara 2020. godine zbog proslave Božića. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.

Ministar za zaštitu životne sredine Republike Srbije Goran Trivan je boravio u poseti Kraljevini Švedskoj, 25-26.novembra 2019, tokom koje se sastao sa švedskom ministarkom za životnu sredinu i klimu i zamenicom premijera Izabelom Levin, generalnim direktorom Švedske agencije za zaštitu životne sredine Bjornom Risingerom i generalnim direktorom Švedske agencije za hemikalije Perom Engkvistom. Takođe, delegacija Ministarstva zaštite životne sredine R.Srbije je imala susret i sa zamenicom direktora za Evropu i Latinsku Ameriku u Švedskoj agenciji za međunarodnu razvojnu saradnju Kristinom Hartler.
U svim razgovorima su potvrđeni dobri bilateralni odnosi i posvećenost dve zemlje razvijanju čvršće saradnje o pitanjima zaštite životne sredine. Ministar Goran Trivan je na sastanku sa ministarkom Levin predstavio aktivnosti i rezultate rada Ministarstva u kontekstu priprema za otvaranje poglavlja 27 (životna sredina) u okviru procesa pristupanja Srbije članstvu u EU. Švedska ministarka Izabela Levin je pozitivno ocenila dosadašnje rezultate Srbije na unapređenju stanja životne sredine, izražavajući podršku daljim naporima u ovoj oblasti i ostvarenju evropske perspektive Srbije. Na sastancima sa predstavnicima nadležnih švedskih agencija ocenjeno je da mogućnosti za jačanje saradnje Srbije i Švedske u zaštiti životne sredine postoje u okviru sprovođenja postojećih projekata u Srbiji, pre svega za  prečišćavanje otpadnih voda i upravljanje komunalnim otpadom, kao i novih projekata na regionalnom, nacionalnom i lokalnom planu.

Udruženje novinara Srbije (UNS), uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Srbije, organizuje „Devetu konferenciju novinara i medija dijaspore i Srba u Regionu“. Konferencija će se održati 26. decembra 2019. godine u Pres centru Udruženja novinara Srbije, Beograd, Knez Mihajlova 6.

Deveta konferencija biće posvećena umrežavanju medija matične države koji prate dijasporu i Srbe u regionu sa srpskim medijima, organizacijama i udruženjima iz inostranstva. Na konferenciji će biti predstavljene specijalizovane redakcije i programski sadržaji JMU RTS i JMU RTV, ali i mreže saradnika iz inostranstva, sa ciljem međusobnog povezivanja i razmene materijala koji doprinose podizanju vidljivosti aktivnosti dijaspore i Srba u regionu, prevashodno na planu očuvanja nacionalnog kulturnog identiteta.

Konferencija nije samo namenjena profesionalcima iz medijske sfere, već treba da doprinese i unapređenju medijske i digitalne pismenosti pripadnika dijaspore i Srba iz regiona koji rade na portalima udruženja i organizacija.

Zainteresovani predstavnici medija iz inostranstva, koji kreiraju sadržaje na srpskom jeziku, mogu da dostave prijave za učešće na Konferenciji na adresu:  pc@uns.org.rs.
 

U pozorištu „Pygméteatern“ u Stokholmu je 4.novembra o.g. održano književno veče posvećeno Peteru Handkeu, dobitniku Nobelove nagrade za književnost za 2019. godinu, u organizaciji Jelene Mile, osnivača stokholmskog „Novog balkanskog filmskog festivala - BaNeFF“. Ambasada Republike Srbije u Švedskoj je, takođe, podržala i sarađivala na ovom projektu.
Tokom skupa pod nazivom „Pesma za trajanje“, Jelena Mila, koja je i dramski umetnik, čitala je odlomke iz Handkeovih dela na srpskom i švedskom jeziku, uz muzičku pratnju koncertne solistkinje Ljubice Sekulić (Bahova dela za violu).
Nakon književne večeri, kojoj su prisustvovali većinom predstavnici srpske dijaspore u Švedskoj, kao i predstavnici Ambasade Republike Srbije u Stokholmu, upriličena je i projekcija filma režisera Vima Vendersa iz 1987.godine „Nebo nad Berlinom“, za koji je scenario delom pisao i Peter Handke.

Ambasada Republike Srbije neće raditi u ponedeljak, 11. novembra 2019. godine zbog obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 24. oktobra 2019. godine, donela je Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Jermenije, nosioce običnih pasoša. Državljani Republike Jermenije mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji Republike Srbije najduže do devedeset (90) dana od datuma ulaska u Republiku Srbiju, u periodu od sto osamdeset (180) dana, ukoliko ne postoje smetnje iz čl. 15. Zakona o strancima. Odluka je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“ br. 76/2019 od 25. oktobra 2019. godine i stupa na snagu 02. novembra 2019. godine.

Švedsko “Kraljevsko dramsko pozorište - Dramaten” iz Stokholma 2. novembra 2019. gostuje sa predstavom „Jedna švedska letnja noć“ u Narodnom pozorištu u Beogradu. Više informacija mogu se naći na sajtu Narodnog pozorišta u Beogradu - 

https://www.narodnopozoriste.rs/kraljevsko-dramsko-pozoriste-dramaten-iz-stokholma-2-novembra-gostuje-sa-predstavom-jedna-svedska-letnja-noc