| |     ћирилица | english  
Naslovna
Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionlnih priznanja za izuzetn doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova N. Selaković, doneoodluku broj 334/30-2021/01, dana 2. avgusta o.g. kojom se raspisuje javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu

Predlog za dodelu nacionalnog priznanja može podneti:
- organizacija dijaspore i organizacija Srba u regionu;
- udruženja čije su delatnosti ili deo delatnosti, usmerene na oblast za koju se predlaže dodela nacionalnih priznanja;
- diplomatsko – konzularna predstavništva Republike Srbije;
- crkve i verske zajednice;
- predlog za dodelu nacionalnog priznanja „Majka Srbija“ mogu podneti i jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji;

Uvid u raspisani javni poziv možete izvršiti na sledećim linkovima:
Link 1:
Link 2:



Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova N. Selaković, 19. juna o.g. doneo odluke o  raspisivanju konkursa za sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima OVDE:

i OVDE:
 



Predsednik Vučić: Odlučili smo - naš cilj je EU, ali je Kina važan partner

22. jul 2021. godine

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Kina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU

„Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri“, objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Kine 3.000 puta veća nego Srbije i Kine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Kinom prikazuju kao problem.

Na konstataciju da nemačka kancelarka Angela Merkel nije čestitala stotu godišnjicu KP Kine, a da je on to učinio, odgovorio je da Srbija nije Nemačka, već mala zemlja. Na dodatno insistiranje šta će uraditi Srbija ako mora da bira između EU i Kine podvukao je da se Srbija već odlučila, da joj je bio i ostao cilj članstvo u EU.

„Naši najveći investitori su iz EU. Na EU otpada 67 odsto naše trgovine. Plus 17 odsto sa zemljama regiona koje se sve nalaze na putu ka EU. Bez EU ne možemo preživeti“, dodao je on.

„Ali možemo li mnogo toga dobrog sprovesti sa Kinom - naravno. I to činimo, kao i Nemačka“, istakao je Vučić, a na primedbu da se kritikuje kvalitet projekata Puta svile, pre svega zbog kineskih radnika, odgovorio da je kvalitet puteva ili mostova, koju Srbija gradi sa Kinom, odličan.

„Dajemo posao onima koji nam podnesu najbolju ponudu. Zbog toga kažem Evropljanima koji kritikuju kineske projekte u našoj zemlji - ponudite nam projekat za jedan evro više i dobićete ga“, naglasio je on.

S tim u vezi je ukazao da Srbija sa 600 miliona evra pomoći EU gradi železničku prugu ka Severnoj Makedoniji, navodeći da je ponuda bila bolja od kineske.

„Često se govori o pruzi prema Budimpešti sa 180 kilometara kroz teritoriju Srbije koju finansira Kina. Ali pruga koja se gradi uz pomoć EU od Beograda do severnomakedonske granice je duplo duža i niko ne govori o tome. Sve je suviše politički“, konstatovao je on.

Upitan da li pozdravlja planove EU i SAD o alternativnoj inicijativi Putu svile, Vučić je rekao da podržava sve što donosi prednosti našem regionu.

„Kinezi žele da prošire svuda svoje prisustvo, ali mnogi procesi na Zapadu, iskreno rečeno, su efikasniji i bez problema. Moramo još mnogo da učimo od Zapada, ali pristižemo“, kazao je Vučić.

On je ukazao da je Kina važan partner Srbiji i dodao da kada je počela konsolidacija državnih finansija 2014. naša država je dobila dobre uslove od Kine za razvojne projekte.

On je naveo i da je na istoku Srbije, na molbu EU raspisan konkurs za rudnik bakra, da šest meseci nijedno evropsko preduzeće nije dalo ponudu, te da su ga preuzeli Kinezi.

„Naš posao je da brinemo o ljudima“, poručio je on.

Podsetio je da je srpska privreda u osam i po godina porasla za 52 odsto, što za EU znači da bi Srbija mogla biti snažna članica i motor za ceo region.

Objašnjavajući kako se Srbija tako dobro ekonomski razvija on je ukazao da Srbija ima odličnu radnu snagu, koja govori engleski, da su društvo i administracija digitalizovani, i da ima i najfleksibilniji zakon o radu u Evropi, kao i konsolidovane javne finansije.

Podsetio je da je ranije javni dug bio na 78 odsto BDP, a danas je smanjen, zahvaljujući snažnim rastom privrede, na 52 odsto.

„Možemo sebi priuštiti da investitorima damo podsticaj za dolazak“, dodao je on i istakao da Srbija nudi pomoć investicijama, ali da na primer za dolazak Centra za razvoj „Kontinental“ motiv nisu bile subvencije.

Ukazao je da je samo Srbija u ovom regionu pre pet, šest godina pokrenula dualni obrazovni sistem, koji imaju Nemačka, Švajcarska i Austrija, da je na desetine hiljada ljudi u dualnom obrazovanju, a da to cene strani investitori, koji, uz to, mogu tesno sarađivati i sa univerzitetima.

Nemačka, naveo je, je najvažniji trgovinski partner i najveći investitor.

Počeli smo dolaskom malih tekstilnih preduzeća iz Turske, a sada dolaze pre svega velike nemačke firme. Danas u nemačkim kompanijama u Srbiji radi 71.000 ljudi“, objasnio je on.

Vučić je kazao da je veoma važna evropska perspektiva za investitore, navodeći da „Nikek“, „Toji Tajers“ ili „Micubiši“ dolaze iz Japana u Srbiju jer je naša država na stabilnom evropskom putu.

Upitan da li veruje da će Srbija u dogledno vreme postati članica EU, kazao je da se on ne žali.

„Sigurno je da smo dobili 45 milijardi evra pomoći EU, da bismo ekonomski bili mnogo dalje. Umesto toga smo dobili od EU 1,6 milijardi evra. Navikli smo da naše uspehe sami ostvarujemo“, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je podsetio da su u Hrvatskoj ranije plate bile 2,2 puta veće nego u Srbiji, a danas su veće za svega 1,7 puta.

„Zatvaramo rupu sopstvenim snagama. Ako bi postali članica EU onda zasigurno ne bi tražili najveće subvencije“, uverava on.

Rekao je da srpski put sledi nemački put ka Evropi, i da Srbija želi fer šansu.

„Verujem rečima Merkelove. Ona je na kraju svog mandata i ne bi morao više da je hvalim. Ali ona nam je dala stabilnost, slobodu putovanja u EU, pomogla u migrantskoj krizi 2015. godine i ministra privrede Altmajera i druge zamolila da tesno sarađuju sa nama“, podsetio je on.

Na pitanje da li ima naznake da će i nova nemačka vlada podržavati tako Srbiju, Vučić je izrazio uverenje da će tako biti.

„Poznajem Armina Lašeta, razgovarao sam sa njim kao premijerom Severne Rajne Vestfalije. Veoma je pametan i razume situaciju na Balkanu, i zasigurno će kao novi kancelar nastaviti politiku Merkelove prema našem regionu“, dodao je on.

Vučić je, takođe, izrazio uverenje da Rusija, ako bi se konkretizovalo pristupanje Srbije EU, ne bi slično reagovala kao u slučaju Ukrajine i da je tu reč o suverenoj odluci Srbije.

Na dodatno pitanje s tim u vezi Vučić je ukazao da je uvek kada bi se sastajao sa Vladimirom Putinom, a bilo je 18 ili 19 sastanaka, govorio da je zahvalan za tradicionalno tesno prijateljstvo sa Rusijom, ali i da se Srbija nalazi na jasnom EU kursu.

„Upitao je da li je to naš izbor i ja sam odgovorio „da, članstvo u EU je naš cilj“, dodao je on.

Kada je reč o „Kosovu“ Vučić je naglasio da je potreban kompromis u vezi ovog pitanja.

„Samo tako može biti održivog mira. Srbija, a i ja želimo mir. Prestanimo sa ludostima prošlosti. Tada ceo region može postati motor novog rasta za Evropu“, rekao je Vučić.

Izvor: Tanjug


 



Srbija ostvarila veliki uspeh u oblasti digitalizacije

20. jul 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.

Ona je navela da je, kada je stupila na dužnost premijera, znala šta su joj prioriteti i da najpre treba da se digitalizacija podigne na viši nivo, da počne reforma obrazovanja i da se radi na jačanju ekonomije. 

Verovala sam u zemlju koja veruje u narod, jer je srpski narod kreativan. Od 1. juna 2017. godine počeli smo da radimo kao e-Vlada, odnosno da razmenu podataka vršimo elektronskim putem, navela je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, naši građani nisu više morali da idu, recimo, u Poresku upravu, a od tada je javna administracija razmenila 50 miliona dokumenata, što znači da građani nisu morali da idu od kancelarije do kancelarije po 50 miliona papira.

Brnabić je istakla da je ponosna i na ono što je urađeno na polju obrazovanja otkako je na čelu Vlade, preciziravši da je u septembru 2017. godine uvedeno programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama.

Niko nije verovao da to možemo da uradimo, ali smo sarađivali sa privatnim sektorom i nekim društvenim organizacijama i uspeli smo u tome. Trenutno smo mnogo ispred brojnih zemalja u Evropi i svetu, rekla je premijerka.

Predsednica Vlade je ukazala na to da je ipak najponosnija bila kada je postavljen kamen temeljac za naučno-tehnološki park u južnoj Srbiji, napomenuvši da do sada naša zemlja ima četiri naučno-tehnološka parka.

Ona je istakla da je Srbija od tada postala jedna od najuspešnijih zemalja u svetu na tehnološkom polju, pri čemu je po nekim parametrima među deset država u svetu, a u nekim među pet, ocenivši da je to dokaz da se zemlja može brzo menjati.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje o vakcinaciji, naglasila da naša država nikad to nije gledala kao geopolitičko pitanje, već kao zdravstveno.

Prema njenim rečima, Srbija je razgovarala sa proizvođačima i sa Istoka i Zapada i bila je među prvim evropskim zemljama koje su potpisale ugovore i sa kompanijom „Fajzer/Biontek“ i sa „Sinofarmom“.

Nažalost, mnoge zemlje su gledale na ovo pitanje kao geopolitičko. Nama to nije bilo bitno, dokle god su vakcine bezbedne, naglasila je predsednica Vlade i dodala da tu nije bio kraj uspehu Srbije, jer je potrebna i dobra organizacija.

Brnabić je objasnila da je organizacija druga važna stvar u vakcinaciji, jer je to logistički veoma težak proces, dodavši da je, uz pomoć digitalizacije, ostvaren uspeh i da se isplatilo sve što smo radili prethodnih godina.

Ona je navela da je Srbija brzo uspostavila sistem preko kojeg građani mogu da iskažu interesovanje za vakcinaciju protiv korona virusa i da izaberu koju vakcinu žele da prime, kao i da budu obavešteni porukom kada da se jave na vakcinaciju.

Sada mogu da se ulogujem na telefon, da vidim koliko je ljudi primilo vakcinu, koliko se još prijavilo, tako da se vide efekti digitalizacije. Sve smo napravili vrlo efikasnim i lakim za naše građane, objasnila je premijerka.

Brnabić je, odgovarajući na pitanje šta ostalim zemljama sveta može da poruči kako da brže napreduju, rekla da je važno da se što više ulaže u digitalizaciju i edukaciju.

Morate da naučite decu kako da razmišljaju, a ne šta da misle. Neće sva deca postati IT stručnjaci, ali ono što mogu da nauče jeste algoritamski način razmišljanja i kako da donose odluke, poručila je ona.

Premijerka je kao važnu stvar za napredak navela ulaganje u brz internet i obezbeđivanje infrastrukture za startap kompanije jer sve više i više ekonomija će biti zasnovano na startapovima i inovacijama, naglasivši da treba pomoći ljudima da pokrenu firme i sprovedu svoje ideje.

Ona je, govoreći o društvenim mrežama, ukazala na to da su lažne vesti postale najveći izazov ovih mreža i ostaće još neko vreme.

To je najveći izazov sa kojim se, kao premijer, susrećem, posebno tokom pandemije korona virusa, rekla je ona i dodala da su društvene mreže i velika prilika za političare da komuniciraju sa građanima.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs



Ekonomski parametri


Predsednik Republike Aleksandar Vučić predstavio niz ekonomskih parametara koji ukazuju na veoma dobre ekonomske rezultate Srbije, te stvaraju uslove za optimistične projekcije:
- BDP će na kraju 2021. godine biti vredan 50,5 ili čak 51 milijardu evra; ako i sledeće godine rast BDP-a bude sedam odsto, to nas dovodi da BDP bude blizu 54 milijarde evra.
- U prvom polugodištu nivo direktnih stranih investicija uvećan je za 18,9 odsto, odnosno dostigao je 1.732 milijarde evra. Nadamo se da možemo da izguramo da dođemo do tri milijarde evra ove godine. Ipak je i ovo godina korone, pa se ne odlučuju ljudi na investiranje.
- U Srbiji postoji priliv stranih investicija na nivou od 60 ili 61 posto za ceo region. Mi smo na nivou 60 - 61%, ostali region 39 %. Ceo region ima značajno manje stranih investicija nego centralna Srbija.
- U drugom kvartalu imaćemo privredni rast od 15 odsto, što je apsolutni rekord za Srbiju u bilo kom kvartalu. Očekujemo da u ovoj godini budemo prvi u Evropi po rastu sa plus sedam odsto.
- U četvrtom kvartalu prošle godine, u odnosu na isti period 2016. godine,  Srbija je duplirala broj zaposlenih u IT sektoru, dok je njihova prosečna plata   podignuta sa 127.000 na 183.000 dinara.
- Očekuje se značajno povećanje plata, prosečna plata u januaru 2022. u Srbiji biće oko 612 evra. Prosečna plata u Beogradu je sada 705 evra, a u januaru bi trebalo da bude 770 evra.
- Plan da minimalna zarada ne bude ispod 300 evra, što će biti realizovano do kraja ove godine. Prvi put u istoriji Srbije onaj ko ima minimalac ne bi imao manje od 300 evra, što će biti pre kraja godine. To je značajno pomeranje standarda, jer smo posebno brinuli o siromašnim ljudima, koji su imali 15.000 pre par godina i doći će do 35.000 dinara.



SVI INCIDENTI NA KIM 2021

1) 07.01. obijena kuća porodice Vučković, Babin most
2) 13.01. direktoru Kancelarije za KiM Petru Petkoviću zabranjen ulaz na KiM
3) 16. 01. na „Jarinju“ zabranjen prelaz autobusu sa 40 putnika koji su nosili paketiće deci

4) 20.01. inspekcija upala u Dom Zdravlja u Štrpcu zbog vakcina
5) 28.01. pomoćniku direktora Kancelarije za KiM Igoru Popoviću zabranjen ulaz na KiM
6) 02.02. upucan Srbin Boban Ristić u Lapljem selu
7) 03.02. grafit UČK ispisan na kući Krstovića u Goraždevcu
8) 03.02. polomljena zastava i jarbol kod spomenika srpskim žrtvama u Goraždevcu kod Peći
9) 04.02. izvršena je krađa arheoloških ostataka u Isposnici Sv. Petra Koriškog kod Prizrena

10) 05.02. obijena kuća porodice Jovanović u Mogili
11) 10.02. bilbord UČK postavljen u Čaglavici
12) 10.02. obijena kuća porodice Vučković, selo Berkovo
13) 13.02. zabranjen ulaz ekipi TV Pink i RTV Kraljevo
14) 15.02. zabranjen ulaz ekipi RTS, koja snima serija Pravo na sutra
15) 26.02. izboden srpski mladić M. M. od strane Albanca u Kosovskoj Mitrovici
16) 28.02. Zabranjen ulaz na KiM ekipi Rukometnog kluba Arilje
17) 03.03. U Gračanici obijen prozor na kući Srbina, ukradeni novac i lična dokumenta

18) 04.03. Dvojica Goranaca ranjena su u Globočici od trane dvojice Albanaca
19) 05.03. pregažen srpski dečak L. P. u Gračanici od strane Albanca koji je pobegao s mesta nesreće
20) 06.03. u selu Klokot, opština Kosovska Vitina, izvršeno je obijanje pravoslavne crkve „Sveti Petar“ i ukraden novac (na praznik Zadušnice)

21) 06.03. u selu Parteš, opština Gnjilane, obijena je pravoslavna prkva „Svete Trojice“, ukraden novac, ručno rađena plaštanica i ikona (na praznik Zadušnice)

22) 07.03. ukradena nadgrobna ploča na groblju Binač
23) 07.03. u selu Šilovo, opštini Gnjilane, u nogu je od strane Albanca upucan Srbin, vlasnik restorana

24) 12.03. Iz parohijskog doma u izgradnji, pored Hrama Svetog Apostola Luke, u selu Vitomirici, opština Peć, ukraden građevinski materijal
25) 12.03. pripadnici Rosu izvršili su pretres prostorija opštine Klokot, pretres porodične kuće predsednika opštine Klokot koji je uhapšen.

26) 13.03. u mestu Drajkovce, opština Štrpce, obijena je crkva „40 Sevastijskih mučenika“ i ukraden novac

27) 13. marta, u mestu Donja Bitinja, opština Štrpce, obijena je crkva „Sveti Dimitrije“.

28) 15.03. u selu Gornja Gušterica, opština Gračanica, obijena je i demolirana opljačkana crkva „Svete Nedelje“ iz koje je ukraden novac

29) 16.03. na administrativnom prelazu Jarinje zabranjen ulazak na KiM pomoćnici direktora Kancelarije za KiM Svetlani Miladinov

30) 28.03. U selu Šilovo, opština Gnjilane, obijena je crkva „Sv. Marka“ i  ukraden novac i ozvučenje

31) 25.03. grafit UČK ispisan na zidu Zdravstvene ambulante u Suvom dolu
32) 27.03. na administrativnom prelazu „Tabalije“ pripadnici kosovske policije nisu dozvolili ulaz na područje KiM 17. fudbalera FK „Šumadija Topaonica“

33) 30.03. uhapšena povratnica na KiM Mila Anđelković kojoj su Albanci uzurpirali porodičnu kuću
34) 10.04. napad flašama na srpske mladiće Marka Nikolića i Miloša Rošića u kafiću na severu Kosovske Mitrovice
35) 12.04. Obijena zdravstvena ambulanta u selu Gojbulja
36) 13.04. Napad na mladića Luku Dimitrijevića u Gračanici
37) 15.04. mahanje albanskim zastavama i pokušaj upada u KBC na severu Kosovske Mitrovice
38) 16.04. direktoru kancelarije za KiM Petru Petkoviću zabranjen ulazak na KiM
39) 18.04. Uhapšena novinarka RTS Tamara Grujić u  Vučitrnu
40) 18.04. Demolirana ulazna vrata Osnovne škole u Obiliću
41) 26.04. Od strane Albanaca napadnut Lazar Đorđević sa porodicom na svom imanju u selu Gojbulja
42) 03.05. Kamenovana kuća Jaćovića u Kosovskoj Vitini
43) 03.05. Razbijeno staklo na automobilu đakonu iz Orahovca
44) 05.05. Miroslava Lukića iz Velike Foče fizičku napala trojica Albanaca. Pretrpeo je prelom nosa.
45) 06.05. Na Đurđevdan je grupa izgrednika pokušala da skine srpsku zastavu sa zvonare crkve Svetih Apostola Petra i Pavla u Klokotu.
46) 06.05. Kamenovana je crkva Svetog Jovana Krstitelja u centru grada Peći, poznatija kao Mitropolija. Na crkvi je razbijen prozor.
47) 09.05. Kamenovana je crkva Svete Petke u Kosovskoj Vitini.
48) 09.05. u mestu Suvi Do, opština Kosovska Mitrovica, iz vozila u pokretu ispaljena su tri hica u vazduh

49) 10.05. Kamenovana je crkva Presvete Bogorodice u Lipljanu
50) 11.05. Napadnuta kuća povratnika Radoja i Miloja Pumpalovića u selu Dubrava, opština Istok. To je peti napad za godinu dana
51) 20.05. Ponovo napadnuta kuća porodice Jaćović u Kosovskoj Vitini
52) 24.05. u selu Donja Šipašnica, opština Kosovska Kamenica, obijena su ulazna vrata crkve „Sveta Petka“, izvršena premetačina i otuđeni su svete relikvije

53) 26.05. Obijena kuća povratnika Sretena Stojiljkovića kod Novog Brda. Ukradena su mi drva i alat
54) 26.05. Božidaru Zdravkoviću iz istog sela (zaseok Ćeranovica, povratničko selo Klobukar, Novo Brdo) je obijen pomoćni objekat na kući i ukraden šporet.
55) 30.05. Polomljena tabla sa putokazom za manastir Draganac u opštini Novo Brdo.
56) 03.06. Ispisan grafit Velika Albanija na kući raseljenog Srbina u opštini Orahovac
57) 10.06. Upad Kosovske policije na crkveni posed Hrama Hrista Spasa u Prištini, nakon liturgije na Spasovdan koja je u ovoj crkvi održana nakon 23 godine.
58) 10.06. Zabranjen je ulaz Dariji Kisić Tepavčević da u svojstvu profesora dođe na KiM
59) 11.06. Humanitarnoj organizaciji Stub Kralja Stefana iz Novog Sada da uđe na prostor KiM
60) 11.06. Ispisani grafiti na hramu Hrista Spasa u Prištini na engleskom „Isus mrzi Srbe“. Nakon što su oni izbrisani, napisani su istog dana novi „Simbol šovinizma“ i sve to naočigled policije. Protesti albanaca ispred hrama zbog postojanja takvog objekta na navodno zemlji Univerziteta i navodne provokacije zbog liturgije.
61) 12.06. Policija na prelazu Jarinje nije dozvolila ulazak na pokrajinu za dva autobusa u kojima su bili uglavnom putnici iz Beograda i Novog Sada a koji su krenuli u obilazak svetinja na KiM.
62) 14.06. Oskrnavljeno groblje porodice Stojanović i Šarić u Orahovcu.
63) 19.06. Vraćen autobus sa 50 vernika iz centralne Srbije koji su krenuli na zadušnice na KiM.
64) 20.06. Ukradena strujna instalacija u crkvi Svetog Uroša u Uroševcu
65) 21/22.06. Zabranjen ulaz na KiM Vanji Udovičiću.
66) 21.06. Razvaljena vrata crkve Svetih apostola Petra i Pavla u selu Talinovac u Uroševcu. Skinute električne instalacije i razbacane ikone.
67) 24.06. Obijena i opljačkana porodična kuća Staniše Stanojevića u srpskom selu Babin Most, u opštini Obilić. Izvršena je premetačina i ukraden novac.
68) 26.06. Grupi planinara zabranjeno da iz Štrpca i Ski centra Brezovica obiđu vrh Šar planine
69) 27.06. Napadi na Dragicu Gašić, prvu srpsku povratnicu u Đakovicu. Kamenovanje stana, lepljenje slika mrtvih ljudi, najavljeni protesti NVO sa zahtevima za iseljenje.
70) 28.06. Zaustavljanje automobila sa srpskim tablicama na putu za Gazimestan, pretresanje, oduzimanje srpskih simbola, pretresanje monahinje i hapšenje crnogorskog državljanina. Dva dana kasnije određen mu je pritvor od 30 dana.
Istog dana uhapšeno je nekoliko srpskih državljana samo zato što su pevali Đurđevdan i kačili snimke na društvene mreže.
71) 29/30.06. Ukradena trobojka Srpske pravoslavne crkve i polomljen jarbol na porti manastira Gračanica. Fotografije oskrnavljene crkvene zastave osvanule su na društvenim mrežama na kojima se vidi kako Albanac maskiran u crno i sa zastavom „velike Albanije“ gazi trobojku. Nekoliko sati kasnije na društvenim mrežama osvanuo je snimak gde isti maskirani Albanac pali zastavu.
72) 30.06. Dragici Gašić zabranjeno da ugradi blindirana vrata na svom stanu. Vrata su i zaplenjena.
73) 30.06. 4 lica iz Čačka kojima je zbog majice 'Nema predaje' otvoren proces privođenja i saslušanja pred tužiocem 28 juna na Gazimestanu. Majice im kako oni kažu nađene u gepeku auta sa Čačak tablicama. Saslušani pred tužiocem bez prevoda jer im rečeno da u suprotnom moraju da čekaju do sutra. Dobili kaznu od 400 evra koju nisu platili odmah te im zadržane LK od strane KS sistema.
74) 30.06. Grupa Albanaca sprečila je nekoliko mladića i devojaka srpske nacionalnosti iz Lipljana da postave koš u lokalnom parku.
75) 01.07. Osvanuo grafit „ALBANIJA UČK“ na bilbordu sa slikom manastira Gračanica na putu Gračanica – Laplje selo
76) 01.07. Grupa Albanaca pretukla 13-godišnjeg dečaka, Nikolu P. Dobio je modrice i podlive a pokidali su mu i krstić koji je nosio oko vrata.



Predsednik Vučić učestvovao na konferenciji „Mini Šengen“

29. jun 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas putem video-linka na konferenciji „Mini Šengen“ sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Zoranom Zaevim. Zvaničnici su razgovarali o daljim koracima u regionalnoj saradnji, kao procesu od vitalnog značaja za napredak Zapadnog Balkana i evropskog puta u celini.

Sagovornici su se saglasili da je zemljama Zapadnog Balkana potrebno članstvo u Evropskoj uniji, ali i da je isto toliko Evropskoj uniji potreban Zapadni Balkan, budući da je region i okružen granicama EU, a zemlje koje streme članstvu dele zajedničke evropske vrednosti.

Predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije izrazili su želju da četiri evropske slobode – kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, počnu da se primenjuju što pre širom regiona, te da će u tom kontekstu pružiti punu podršku regionalnom zajedničkom tržištu na Samitu Berlinskog procesa, 5. jula.

„Svesni smo toga da samo zajedničkim radom i prihvatanjem regionalne saradnje u okviru različitih regionalnih inicijativa kao što su zajedničko tržište, regionalni Šengen, zeleni koridori ili Berlinski proces, možemo da približimo naše ekonomije, uvećamo blagostanje naših ljudi i dovedemo velike investicije, koje inače ne bi bile moguće ni za jednog od nas pojedinačno“, jedan je od zajedničkih zaključaka ove video-konferencije.

Sagovornici su se saglasili da se 29. jula sastanu u Skoplju, kako bi napravili pregled napretka u primeni dosadašnjih inicijativa i projekata i potpisali dodatne sporazume između tri zemlje vezane za sprovođenje obaveza iz Berlinskog procesa, kao i o saradnji i pomoći u slučaju prirodnih katastrofa i olakšicama za trgovinu, izvoz i uvoz.

„Pozivamo i podstičemo naše kolege iz regiona da potpišu i primenjuju slične sporazume, kako bi vizija zajedničkog političkog i ekonomskog prostora širom Zapadnog Balkana uskoro, kroz jedinstveno tržište, postala važan deo svakodnevice naših građana“, poručili su predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije.

Sagovornici su posebno naglasili da će i pored kašnjenja u procesu proširenja i dalje nastojati da prepoznaju nove načine, oblasti politika i finansijske instrumente, kako bi sve tri zemlje uvećale doprinos Evropi, ojačale veze sa Evropskom unijom i postepeno integrisale region u jedinstveno evropsko tržište.

Govoreći o Zelenoj agendi, sagovornici su uputili zajednički poziv Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama da se pridruže zemljama širom regiona u cilju podrške u razvoju projekata u koje bi moglo da se investira što pre, kako bi se unapredila zaštita životne sredine i povećala široka upotreba obnovljivih izvora, u sklopu primene Ekonomskog i investicionog plana EU i Zelene agende za Zapadni Balkan.

„Naše zemlje imaju ogroman potencijal za održivi rast i razvoj ovog sektora. Zamolićemo za praktičnu podršku kako bismo otkrili koji projekti mogu da unaprede naš region u pogledu izvora obnovljive energije za naše građane i za zelenu energetsku budućnost EU“, istakli su sagovornici tokom video-konferencije „Mini Šengen“ i zaključili da samo regionalno povezivanje, uz podršku Evropske unije, može da doprinese opštoj stabilnosti i napretku celog regiona i Evrope.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs



Vakcinacija protiv korona virusa u Republici Srbiji – 25. jun

U Srbiji dato 5,2 miliona doza vakcina protiv korona virusa.

Dato 2,7 miliona prve doze i 2,5 miliona druge doze vakcine.

48 odsto građana kompletno imunizovano.

Prosečna starost osoba koje su primile jednu dozu je 57 godina, a onih koji su primili obe doze je 58 godina.

Blizu 20 gradova prešlo cifru od 50 odsto vakcinisanih, pri čemu se na vrhu liste nalaze Priboj i Niš, koji su dostigli 60 odsto.

Gradovi koji imaju više od 50 odsto vakcinisanih su: Beograd, Priboj, Niš, Užice, Mali Zvornik, Bosilegrad, Kikinda, Novi Sad, Sremska Mitrovica, Kladovo, Kuršumlija, Medveđa, Zrenjanin, Svrljig, Zaječar, Šabac i Sombor.

Preko portala eUprave izdato je više od 400.000 digitalnih zelenih sertifikata.

Državljani naše zemlje, koji su prvu dozu primili u inostranstvu, mogu da prime drugu dozu u Srbiji, ali da će im u pomenuti sertifikat biti upisana samo ona vakcina koju su primili u Srbiji.


Isporuka vakcina
21. jun – Na institut „Torlak“, u okviru redovne isporuke, dopremljeno je 83.070 doza vakcine „Fajzer-Biontek“, kao i još 1.170 doza po sporazumu sa Austrijom.



Vakcinacija u Republici Srbiji

U Srbiji je prema najnovijim podacima dato ukupno 5.070.754 doza vakcina protiv korona virusa.

Broj građana koji su primili prvu je 2.681.511 (48 odsto), dok je obe doze dobilo 2.389.243 ljudi (40 odsto).

Cilj je 50 odsto vakcinisanih do kraja juna.

Naredni cilj je da do jeseni bude 60-70 odsto vakcinisanih.

U Beogradu je prvom dozom vakcinisano 52,3 odsto punoletnih građana, a drugu dozu primilo je 48 odsto.

Vakcinacija bez prijave sprovodi se na 225 punktova u Srbiji.

Takođe, u Srbiji je moguća i besplatna vakcinacija državljana BiH i Severne Makedonije.

Gradovima koji imaju više od 50 vakcinisanih su: Beograd, Priboj, Niš, Užice, Mali Zvornik, Bosilegrad, Kikinda, Novi Sad, Sremska Mitrovica, Kladovo, Kuršumlija, Medveđa, Zrenjanin, Svrljig, Zaječar, Šabac i Sombor.


* Kada su u pitanju isporuke vakcina, 14. juna, stiglo je još 85.410 doza vakcina kompanije "Fajzer"

*11. juna - Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda odredila je lokaciju za fabriku kineskih vakcina ''Sinofarm'' u okviru privredne zone ''Autoput'', u blizini Zemun Polja.

Fabrika, u kojoj će se prvo pakovati ''Sinofarm'' vakcina, a kasnije i proizvoditi, biće zajedničko ulaganje Srbije, Kine i Ujedinjenih arapskih emirata. Predviđen je i pogon za proizvodnju PCR testova.

Za fabriku će srpska strana obezbediti zemljište i infrastrukturu.

Planirana mesečna proizvodnja je dva miliona doza vakcine.



Neradni dan u Ambasadi

Ambasada R. Srbije neće raditi u petak, 25. juna 2021. godine zbog proslave letnje dugodnevice. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.



Vakcinacija u Republici Srbiji

Prema poslednjim podacima u Srbiji je dato 4.911.000 vakcina, od čega je prvih doza 2.643.000 (što je 48 odsto punoletnog stanovništva), drugih doza 2.268.000 (37 odsto).

Realno je očekivati da se ostvari planirani cilj - 50 odsto vakcinisanih do kraja juna.

Naredni cilj je da do jeseni bude 60-70 odsto vakcinisanih.


Od pošiljki vakcina poslednja isporuka bila je 9. juna kada je u Srbiju stiglo 83.070 doza vakcine "Fajzer".


U Beogradu je zaključno sa 10. junom, vakcinisano više od 722.000 ljudi, što iznosi 51.9 odsto građana, dok je revakcinisano skoro 648.000 stanovnika prestonice, što iznosi 46.5 odsto. U populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano je skoro 81 odsto ljudi.


Gradovima koji imaju više od 50 odsto vakcinisanih su, pored Beograda i Priboj, Niš, Užice, Mali Zvornik, Bosilegrad, Kikinda, Novi Sad, Sremska Mitrovica, Kladovo, Kuršumlija, Medveđa, Zrenjanin, Svrljig, Zaječar, Šabac i Sombor.
 



Obraćanje predsednika Republike Srbije na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija

09. jun 2021. godine

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.

Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele ljudima na prostoru bivše Jugoslavije.

Republika Srbija je više puta pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane MKSJ i Mehanizma u Republici Srbiji. I pored napora da se ovo pitanje pokrene sa „mrtve tačke“, nije dobijen nijedan odgovor Saveta bezbednosti. Najveći broj osoba koje se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne su državljani Republike Srbije i prirodno je da Republika Srbija bude zainteresovana da obezbedi izdržavanje kazne zatvora u Republici Srbiji.

MKSJ i Mehanizam upućuju na Savet bezbednosti kao nadležnu instituciju da se pozabavi ovim pitanjem.

Spreman sam ovde da ponovim spremnost Republike Srbije za preuzimanje obaveze i odgovornosti za izvršenje zatvorskih kazni koje je MKSJ ili Mehanizam izrekao državljanima Republike Srbije pod nadzorom Mehanizma i puno poštovanje autoriteta Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu.

Gospodine predsedniče,

Poseban problem sa kojim se suočavamo je uznemiravanje koje vrše pravosudne institucije formirane na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u sastavu Srbije, a koja se nalazi pod privremenom upravom UN. Svedoci smo pokušaja da se opet sudi dvojici državljana koji se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne za dela za koja im je već suđeno pred MKSJ. Konkretno, u proteklom periodu učinjen je pokušaj da se izvrši saslušanje Nebojše Pavkovića i izdejstvuje izručenje Vlastimira Đorđevića.

Apelujem na Mehanizam i Savet bezbednosti da spreče pokušaje kršenja načela ne bis in idem, civilizacijskog načela koje je potvrđeno i u Članu 7. (1) Statuta Mehanizma i da se onemoguće ponovna suđenja osobama koje je MKSJ već osudio, posebno da se postara da se to ne čini na teritoriji koja je pod privremenom upravom UN.

Gospodine predsedniče,

Predsednik Mehanizma (g. Karmel Ađijus), pored redovnog Izveštaja, dostavio je 11. maja 2021. godine i pismo predsedniku Saveta bezbednosti čiji je predmet navodni propust Srbije da uhapsi i preda Mehanizmu Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje suda, tvrdeći da na taj način Republika Srbija postupa suprotno svojim obavezama prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1966 (2010) i zatražio od Saveta bezbednosti da preduzme mere kako bi se obezbedilo da Srbija ispuni navodne obaveze prema Statutu Mehanizma i Rezoluciji 1966.

Suština argumentacije predsednika Mehanizma svodi se na to da Republika Srbija ima obavezu da liši slobode i isporuči Mehanizmu svoje državljane optužene za nepoštovanje suda, bez obzira na prirodu optužbi, okolnosti pod kojima je takva naredba doneta i posledica koje mogu da uslede njenim sprovođenjem.

Ovde je reč o optužbama koje se ne tiču teških povreda međunarodnog humanitarnog prava i koje se vezuju za predmet pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je okončan 2018. (slučaj Vojislav Šešelj) i to u prvom stepenu oslobađanjem optuženog od optužbi, a po žalbi tužioca na presudu kojom se okrivljeni oglašava krivim i izriče mu se kazna u trajanju od 10 godina, kojom je pokriveno vreme koje je proveo u Pritvorskoj jedinici UN.

Sudija Ađijus iznosi da Srbija ignoriše svoje obaveze prema Rezoluciji 1966 (2010). Naprotiv, Republika Srbija ozbiljno shvata svoje obaveze saradnje sa Mehanizmom. Nakon što je donet nalog za hapšenje i predaju Mehanizmu dvoje optuženih za nepoštovanje suda, Viši sud u Beogradu je ustanovio da nisu ispunjene pretpostavke za njihovo hapšenje i isporučivanje Mehanizmu. Odluka se temelji na pravilima međunarodnog prava i unutrašnjeg prava Republike Srbije i obavezujuća je za nosioce izvršne vlasti u Republici Srbiji.

Ovde bih podsetio da je prva odluka sudije pojedinca (Ajdin Sefa Akaja od 12. juna 2018. godine) koji je postupao u ovom predmetu, bila da se krivično gonjenje V. Radete i P. Jojića zbog navodnog nepoštovanja suda prosledi pravosudnim organima Republike Srbije. U narednim postupcima, prvi put je iznet argument navodne nevoljnosti svedoka da sarađuju sa pravosudnim organima Republike Srbije, koji nije potkrepljen bilo kakvom argumentacijom i na kome se temelji odluka o uskraćivanju prenošenja predmeta u nadležnost pravosudnih organa Republike Srbije.

Republika Srbija je u više navrata izrazila spremnost da preuzme vođenje sudskog postupka protiv Petra Jojića i Vjerice Radete i pružila odgovarajuće garancije. Republika Srbija, takođe, u potpunosti priznaje i prihvata obavezu Mehanizma da nadzire suđenja koja su ustupljena nacionalnim sudovima uz pomoć međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i da preduzima mere predviđene čl. 6 Statuta Mehanizma.

Na ovom mestu bih podsetio da je Republika Srbija predala tribunalu sva lica koje je optužilo Tužilaštvo, među njima najviše političke, vojne i policijske zvaničnike, obezbedila prisustvo ogromnog broja svedoka, predala ogromnu dokumentaciju. Obaveza je Mehanizma, prema Rezoluciji ovog Saveta bezbednosti, da preduzima mere koje omogućavaju da se predmeti ustupe nacionalnom pravosuđu. U ranijoj praksi, 13 slučajeva je prosleđeno Bosni i Hercegovini, 2 Hrvatskoj i samo 1 Srbiji.

Na kraju, što ne znači i da je najmanje važno, podsetio bih vas sve ovde na činjenicu da je Francuska – razume se, kao suverena i nezavisna država – na zahtev za hapšenje i izručenje Florens Artman zbog objavljivanja dokumenata i nepoštovanje suda, odbila zahtev za izručenje, uz obrazloženje da ona ne izručuje svoje državljane. Za manji prekršaj, vi od nas tražite da izručimo svoje državljane Jojića i Radetu, pokazujući nepoverenje i prema srpskom pravosuđu i sudovima i prema državi Srbiji, kao i činjenicu da pravilo iz starog Rima i dalje važi – quod licet Iovi non licet bovi – što priliči bogu, ne priliči volu.

Nije zgoreg napomenuti da za zločine nad Srbima nije suđeno oficirima i političarima višeg ranga i da su zločini izvršeni nad Srbima ostali nekažnjeni pred MKSJ i Mehanizmom. Podsetimo, primera radi, da je slučaj Ademi i Norac za stravične zločine prema srpskom civilnom stanovništvu u Medačkom džepu prepušten hrvatskim pravosudnim institucijama. Osvedočeni zločini nad Srbima, poput zločina Ramuša Haradinaja, Nasera Orića, zatim Ante Gotovine i drugih optuženih za vojnu operaciju „Oluja“ koja je dovela do potpunog etničkog čišćenja srpskog stanovništva sa velikog dela današnje Hrvatske, pred MKSJ rezultirali su oslobađajućim presudama. Mnogi stravični zločini nad civilnim stanovništvom srpske narodnosti koji su izvršeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Autonomne pokrajine KiM, a koji su rezultirali etničkim čišćenjem srpskog stanovništva, jednostavno nisu bili predmet interesovanja tužilaštva MKSJ.

Ono što je veoma važno i da ništa ne ostavimo nerazjašnjeno, jeste to da je Srbija zemlja koja osuđuje svaki zločin i sve zločince koji su ih počinili na teritoriji bivše Jugoslavije. Međutim, zanimljivo je da je, uprkos kritikama, Srbija jedina koja otvoreno govori i osuđuje zločine počinjene od strane pripadnika srpske nacionalnosti, dok druge zemlje regiona uopšte ne govore o zločinima koje su predstavnici tih naroda počinili nad srpskim narodom. I, želim da još jednom ovde naglasim pred vama, da Srbija osuđuje strašan zločin u Srebrenici i izražava svoje najdublje saučešće porodicama stradalih u tom masakru. I sa ovim u vezi nema nikakvog „ali“.

Ipak, ovde smo da analiziramo rezultate i kaznenu politiku MKSJ i Mehanizma, a ona je bila takva da nikada nije zadobila poverenje kod srpskog naroda, ma gde on živeo. I ne zbog toga što mi Srbi ne priznajemo zločine koje su počinili neki od naših sunarodnika, već zato što je Haški tribunal, uz izuzetke, sudio samo Srbima na sve tri teritorije bivše Jugoslavije: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, koju neke od država članica Saveta bezbednosti vide i nazivaju, naravno suprotno pravu, pravnim normama i rezolucijama Ujedinjenih nacija, kao nezavisnu državu. Pokušaću plastično da vam dokažem kako je haška pravda krojena, čak iako znam da to neće naići na razumevanje mnogih od vas, ali za mene je to važno zbog istorije, činjenica i udžbenika koji će se pisati na osnovu činjenica.

Naime, Srbi su osuđeni na ukupno 1138 godina zatvora, i na 8 doživotnih kazni zatvora. Istovremeno, Haški tribunal nije osudio nijednog Hrvata za zločine nad Srbima, ni u akcijama Medački džep, ni u „Bljesku“ niti u „Oluji“, kako je to politički lukavo urađeno u Tribunalu, a sve zavijeno u formu prava i pravde. Tužioci Haškog tribunala su namerno izabrali trojicu političkih i vojnih lidera Hrvata, bosanskih muslimana i Albanaca na sve tri pomenute teritorije, koji su činili zločine protiv Srba – Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Zanimljivo je da je, prateći isti šablon, dakle isti šablon, ova nepravda podeljena. Naime, svi oni su bili osuđeni u prvostepenom postupku, sa izuzetkom Ramuša Haradinaja, jer nijedan svedok nije preživeo. Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora u prvostepenom postupku, dok je volšebnom odlukom drugostepenog veća i odnosom sudija 3:2, presuda promenjena u oslobađajuću. Naser Orić, za zločine protiv Srba, takođe je bio osuđen prvostepenom presudom, ali, volšebnom odlukom drugostepenog suda i ponovo odnosom sudija 3:2, odluka je bila oslobađajuća presuda i on je bio oslobođen svake odgovornosti. Dozvolite mi da ponovim, svi svedoci u postupku protiv Ramuša Haradinaja su ili izvršili samoubistvo ili su bili ubijeni pod veoma, veoma čudnim okolnostima.

Dozvolite mi da zaključim: ja ne želim da verujem da neko hoće da kaže da nije bilo zločina nad Srbima, ali, sudeći po presudama Haškog tribunala, niko – apsolutno niko - nije odgovoran za te zločine.

Ipak, mi u Srbiji ćemo pokazati odgovornost i borićemo se za mir, stabilnost i pomirenje u regionu.

Tražimo od država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da nam pomognu racionalnim i pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava, a ne pokušajima daljeg ponižavanja Srbije. Srbija je mala zemlja, sa ponosnim i hrabrim narodom, koji je podneo najveće žrtve tokom Prvog i Drugog svetskog rata, narodom koji želi da živi u miru sa svojim komšijama. I kada vam ovo tražim, ne mislim da tražim previše.

Na samom kraju, Srbija je zemlja sa najvećim rastom u regionu Zapadnog Balkana i ne možemo da napredujemo ako odnosi sa našim komšijama, prijateljima i drugim zemljama nisu dobri, stabilni i bolji. Zbog toga, uprkos selektivnoj pravdi koja je primenjena u Haškom tribunalu, bićemo otvoreni za svaki dijalog, svaku vrstu saradnje i mi gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti.

I imam samo jednu poruku za građane Srbije i građane srpske nacionalnosti u celom regionu – glavu gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni za šta i na nama je da radimo još marljivije, da otvaramo fabrike i borimo se za našu decu i našu budućnost.

Živela Srbija!


 



Glasanje za srpsku naučnicu Gordanu Vunjak-Novaković, finalistkinju prestižne evropske nagrade za pronalazače

Obaveštavamo da svi građani Srbije, kao i dijaspora, mogu od danas glasati za srpsku naučnicu Gordanu Vunjak-Novaković, koja je u finalu prestižne Evropske nagrade za pronalazače nominovana u kategoriji Životno delo za inovativni doprinos u biomedicini. Pobednike u 5 kategorija bira nezavisni međunarodni žiri, a javnost odlučuje ko će dobiti Nagradu publike. Glasanje je jednostavno i otvoreno za sve građane i dijasporu do 17. juna na stranici u nastavku teksta.
Profesorka Vunjak-Novaković se dve decenije bavi istraživanjima i primenom bioreaktora koji omogućavaju da se humana tkiva gaje u laboratoriji. Sa svojim timom naučnika napravila je srčani mišić od matičnih ćelija koji radi kao srčani mišić odraslog čoveka, što predstavlja pravu revoluciju u medicini kakvu poznajemo. Trenutno istražuje i da li bi njihova tehnologija mogla da pomogne i oporavku pluća oštećenih usled zarazne bolesti COVID-19.

Gordana Vunjak-Novaković je profesorka Univerziteta Kolumbija u Njujorku, članica SANU i prva Srpkinja i žena koja je postala član Nacionalne akademije inženjerstva SAD. Ugledna naučnica je i kreativni ambasador Srbije u okviru Saveta za kreativne industrije pri Kabinetu predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je profesorku Vunjak-Novaković 2020. godine odlikovao Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena za naročite zasluge u predstavljanju Republike Srbije i njenih građana i postignute izuzetne rezultate u oblasti medicinskih nauka i biomedicinskog inženjerstva kao jednog od najperspektivnijih načina za produženje ljudskog veka i poboljšanje kvaliteta života.
 

Za sve ostale podatke oko glasanja, molimo pritisnite OVDE:



Glasanje za srpsku naučnicu Gordanu Vunjak-Novaković, finalistkinju prestižne evropske nagrade za pronalazače

Obaveštavamo da svi građani Srbije, kao i dijaspora, mogu od danas glasati za srpsku naučnicu Gordanu Vunjak-Novaković, koja je u finalu prestižne Evropske nagrade za pronalazače nominovana u kategoriji Životno delo za inovativni doprinos u biomedicini. Pobednike u 5 kategorija bira nezavisni međunarodni žiri, a javnost odlučuje ko će dobiti Nagradu publike. Glasanje je jednostavno i otvoreno za sve građane i dijasporu do 17. juna na stranici u nastavku teksta.
Profesorka Vunjak-Novaković se dve decenije bavi istraživanjima i primenom bioreaktora koji omogućavaju da se humana tkiva gaje u laboratoriji. Sa svojim timom naučnika napravila je srčani mišić od matičnih ćelija koji radi kao srčani mišić odraslog čoveka, što predstavlja pravu revoluciju u medicini kakvu poznajemo. Trenutno istražuje i da li bi njihova tehnologija mogla da pomogne i oporavku pluća oštećenih usled zarazne bolesti COVID-19.

Gordana Vunjak-Novaković je profesorka Univerziteta Kolumbija u Njujorku, članica SANU i prva Srpkinja i žena koja je postala član Nacionalne akademije inženjerstva SAD. Ugledna naučnica je i kreativni ambasador Srbije u okviru Saveta za kreativne industrije pri Kabinetu predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je profesorku Vunjak-Novaković 2020. godine odlikovao Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena za naročite zasluge u predstavljanju Republike Srbije i njenih građana i postignute izuzetne rezultate u oblasti medicinskih nauka i biomedicinskog inženjerstva kao jednog od najperspektivnijih načina za produženje ljudskog veka i poboljšanje kvaliteta života.
 

Za sve ostale podatke oko glasanja, molimo pritisnite OVDE:



INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI

(ažurirano 28. maja 2021. godine)

Vakcinacija (imunizacija) u Srbiji počela 24. decembra (pre nego u većini evropskih zemalja). Prvu vakcinu primila je predsednica Vlade Ana Brnabić. Ona je i prvi premijer u Evropi koja je primila vakcinu.

Srbija je treća država u Evropi, posle Britanije i Švajcarske koja je počela vakcinaciju. Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara.

Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

U Srbiji građani iskazuju interesovanje za vakcinisanje protiv Kovida-19 putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.
Vlada Srbije saopštila je da je od 6. aprila moguća prijava za vakcinaciju protiv korona virusa i preko Vibera, i to je moguće preko zvaničnog info servisa Vlade Srbije na Viberu koji je pokrenut.
Od 9. aprila, sve lokalne samouprave počele da organizuju slobodne punktove gde građani mogu da se vakcinišu bez prethodne prijave (preko 220 punktova), a uporedo  se sprovodi i imunizacija građana koji se prijave preko portala eUprave ili aplikacije na Viberu.
Dnevno se preko portala eUprave prijavi između 10.000 i 15.000 građana za vakcinaciju.
Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

Srbija je jedna od retkih zemlja koja na raspolaganju ima četiri vakcine.

Najveći broj građana vakcinisan je kineskom vakcinom „Sinofarm“, potom „Fajzerom“, „Sputnjikom V“ i „AstraZenekom“.
Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet građani stariji od 70 godina. Uporedo, pozivaju se građani svih starosnih dobi da se prijave i vakcinišu, obzirom da je počela imunizacija i onih koji nisu u prioritetnim grupama. Medicinski radnici vakcinišu i meštane manjih i seoskih sredina, koji nisu prijavljeni putem eUprave.

Permanentno se naglašava značaj vakcinacije, kao i da je to jedino rešenje u borbi protiv virusa Kovid-19.

* Od 26. aprila na svim vakcinalnim punktovima širom Srbije omogućeno vakcinisanje bez zakazivanja sa tri vakcine – "Fajzer", "sputnjik V" i "Sinofarm" vakcinom.

*6. maja - Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o podsticajnim merama za imunizaciju i sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti Kovid 19, kako bi se dodatno motivisali građani za vakcinaciju i na taj način brže postigao kolektivni imunitet, koji za cilj ima suzbijanje epidemije, vraćanje osnovnih funkcija zdravstvenom sistemu i otvaranje ekonomije.
Dodatna novčana podrška u iznosu od po 3.000 dinara predviđena je za sve građane Srbije koji su do sada vakcinisani i sve one koji će do 31. maja primiti bar prvu dozu vakcine.
*Od 12. maja svi građani Srbije mogu preuzeti Digitalni zeleni sertifikat, odnosno potvrdu o izvršenoj vakcinaciji protiv Kovida-19 i rezultatima različitih testiranja na ovu zaraznu bolest.
Digitalni zeleni sertifikat, pored ličnih podataka – imena, prezimena, JMBG-a, pola i broja pasoša, sadrži i podatke o tome da li je lice vakcinisano, broj primljenih doza, kao i datum primanja prve i druge doze. Takođe, ovaj sertifikat sadrži i rezultate PCR, antigenskog i serološkog testa, a za dobijanje tog sertifikata potrebno da građani budu registrovani na portalu eUprava.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato 4.428.187doza vakcina, prvu dozu primilo je 2.464.701, dok je obe doze primilo 1.963.486.
U procentima jednu dozu je primilo 45.6 odsto punoletnog stanovništa, dok je revakcinisano oko 33 odsto.


U narednih sedam dana broj revakcinisanih biće blizu dva miliona punoletnih građana, što je oko 35 odsto stanovništva.

Očekuje se da će do kraja juna biti revakcinisano 50 odsto stanovništva, odnosno, oko 2.800.000 punoletnih građana Srbije.

U ovom trenutku u Srbiji imamo dovoljno vakcina da vakcinišemo 3.115.000 građana i da time praktično budemo bezbedni.

Dnevno se u Srbiji vakciniše 25.000 građana.

Beograd, Niš, Užice na vrhu liste, po broju vakcinisanih punoletnih građana.

*Primer Beograda –  Zaključno sa 28. majem, vakcinisano je 690.157 lica što iznosi 49.6 odsto punoletne populacije, revakcinisano 580.892 osoba što iznosi 41.7 odsto punoletne populacije. U populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano je 79 odsto ljudi. Ukupno u Beogradu je dato 1.271.049  doza vakcina, potrebno da se vakciniše još 5.565 osoba kako bi tačno polovina stanovnika glavnog grada bila zaštićena (što će se desiti za vikend).


*6. aprila se u Rudnoj Glavi vakcinisao predsednik Vučić koji je primio kinesku „Sinofarm“ vakcinu, dok se 27. aprila revakcinisao u mestu Pukovac.


NABAVKA VAKCINA

*22. decembra u Srbiju su stigle prve količine „Fajzer-Biontek“ vakcine.
Srbija druga zemlja u Evropi, posle Velike Britanije, koja je dobila „Fajzer“ vakcinu.

*16. januara stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.

*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik V“.

*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik V“ iz Rusije.

*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne proizvodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“.
Predsednik Vučić najavio da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik V“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope.

*10. februara u Srbiju stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.

*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.

*21. februara u Srbiju je stiglo  150.000 vakcina „AstraZeneka“, koje su od 23. februara dostupne na svakom punktu za vakcinaciju. Srbija je prva zemlja na Balkanu koja u tom trenutku ima ovu vakcinu.

*22. februara  u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.

*22. februara dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik V“.

*28. februara stigao novi kontingent od  100.000 doza vakcine „Sputnjik V“ (reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), s obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.

*1. marta stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“.

*5. marta isporučeno još 500.000 vakcina „Sinofarm“.

*8. marta stiglo 28.080 doza vakcine kompanije „Fajzer-Biontek".

*11. marta – ministar Popović najavio da će proizvodnja ruske vakcine „Sputnjik V” na Institutu „Torlak“ početi u maju, a Srbija će time postati prva zemlja na teritoriji Evrope u kojoj će se proizvoditi ta vakcina.
Prva faza proizvodnje ruske vakcine u Srbiji podrazumeva transport supstance, punjenje bočica u skladu sa najvišim tehnološkim standardima, pakovanje i distribuciju vakcina u našoj zemlji i regionu, a nakon uspostavljanja prve faze proizvodnje, započinje se izrada studije izvodljivosti o proizvodnji u takozvanom punom ciklusu, koja podrazumeva proizvodnju supstance u Srbiji. To će zahtevati nabavku složene tehnološke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta „Torlaka“, ali procene su proizvodnja u punom ciklusu može da započne do kraja ove godine.

*11. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete UAE najavio da je dogovoreno da se, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom, u Srbiji proizvodi vakcina protiv korona virusa kineske kompanije „Sinofarm“. Predsednik Vučić je ukazao da je, pored napravljenog hodograma sa nadležnim ruskim ministrom, o proizvodnju ruske vakcine u okviru „Torlaka“, dogovoreno i da se fabrika za „Sinofarm“ vakcinu završi i krene u proizvodnju od 15.oktobra.

*15. marta - stigla isporuka od 16.380 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*18. marta - predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je putem video-linka sa rukovodstvom kompanije „Sinofarm" o procesu nabavke vakcina, izgradnji fabrike kineskih vakcina u Srbiji i izgradnji i opremanju srpskih bolnica. Na sastanku je potpisan ugovor o kupovini još dva miliona doza vakcina kompanije „Sinofarm“.

*18. marta - predsednik Vučić najavio da će Srbija imati dve fabrike vakcina i da će godišnje proizvoditi između 30 i 40 miliona doza. Predsednik je razgovarao sa predstavnicima „Sinofarma“, dok je ministar Nenad Popović razgovarao o proizvodnji „Sputnjik V“ vakcine.(Izjavio da očekuje da će za manje od godinu dana da se proizvodi i tečnost za vakcinu, a ne samo da se pakuje.)

*22. marta – dopremljeno 55.990 doza vakcine „Fajzer-Biontek".

*23. marta - u Srbiju stiglo 100.000 doza prve komponente vakcine „Sputnjik V“.

*25. marta - Ruski fond za direktna ulaganja i Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ objavili su da je postignut sporazum o proizvodnji vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji. Time će naša zemlja postati prva država u Južnoj Evropi koja će proizvoditi „Sputnjik V“, a vakcina bi mogla da se izvozi i u druge zemlje regiona u kasnijim fazama. Proizvodnja vakcine biće započeta do maja u „Torlaku”.

*29. marta – stiglo 23.570 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*2. aprila, preko „Kovaks“ mehanizma stigao prvi kontingent  od 57.600 vakcina  „AstraZeneka“.
Srbija je avansno uplatila u „Kovaks „sistem 4,8 miliona evra, a za razvoj vakcine smo donirali 2 miliona evra kroz Evropsku komisiju za razvoj vakcine. Obzirom da Srbiji nisu isporučivane vakcine iz programa „Kovaks“, Srbija ih je nabavljala bilateralno. 

*5. aprila stiglo pola miliona „Sinofarm“ vakcina.
*5. aprila - Institut Torlak potpisao je Sporazum o transferu tehnologija sa Ruskim fondom direktnih investicija i ruskom farmaceutskom kompanijom „Generijum“, kojim ruska strana prenosi srpskoj strani podatke o procedurama i tehnologijama neophodnim za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji.
Ministar Nenad Popović najavio da će tokom aprila biti proizvedene tri validacione serije vakcine “Sputnjik V”, a uzorci iz ovih validacionih serija biće poslati na kontrolu kvaliteta u Institut "Gamaleja" i nakon što institut potvrdi validnost uzoraka proizvedenih u "Torlaku" naš institut kreće sa proizvodnjom vakcine. Očekuje se to bude do 20. maja ove godine, i na taj način Srbija će postati prva zemlja u Evropi koja proizvodi vakcinu „Sputnjik V“.
*6. aprila isporučeno 106.420 vakcina proizvođača "Fajzer-Biontek".

*12. april -  stiglo 106.470 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*14. april – Na Torlaku izvršeno punjenje prve serije kontrolnih doza vakcine „Sputnjik V''. Vakcine proizvedene na Torlaku biće puštene u upotrebu u junu ove godine.

* 14. aprila stiglo 50.000 druge komponente ruske vakcine

*19. april – U Srbiju stiglo 211.000 doz vakcine „Fajzer“ i to je najveća pojedinačna isporuka te vakcine našoj zemlji do sada.

*23. aprila – Predsednik Vučić rekao da imamo dovoljno vakcina i da je važna vakcinacija u regionu. Rekao je da je Srbija najviše vakcina protiv korona virusa dobila od kineske kompanije Sinofarm a zatim od kompanije Fajzer-Biontek, da očekuje 36.000 vakcina od EU i naglasio da je za Srbiju važno da se vakcinišu i građani u regionu.
„Mi smo dobili od Kovaksa do sada bilo je planirano 96.000 vakcina, a dobili smo 57.000. Od EU od ukupne kvote od 630.000 doza koje treba da dođu do kraja juna, Srbija bi trebalo proporcionalno broju stanovnika da dobije oko 270.000 ili 260.000, a mi ćemo dobiti samo 36.000 vakcina“, naveo je Vučić.
Dodaje da se Srbija sa tim saglasila zato što su te vakcine važnije drugim delovima našeg regiona.
„Smatramo da su koliko su te vakcine važne za nas važne i za naše komšije. Besmisleno je sve što radimo ako oni ne mogu da dobiju vakcinu. Ljudi koji dolaze u Beograd i imaju sportske, poslovne i druge kontakte za nas je važno da oni ne mogu da prenose zarazu“, poručio je Vučić.
Zahvalio je EU i Kovaksu, ali je napomenuo da je Srbija najviše vakcina dobili od Sinoframa, a potom od Fajzer-Bionteka.
Kako je rekao, Srbija je značajno veći broj vakcina dobila od američko - nemačke kompanije, za čak 250.000 doza više nego ruske vakcine.
Srbija je, istakao je, jedina zemlja van EU koja je počela vakcinaciju Fajzerovom vakcinom istovremeno kada i EU i da, kada se radi o isporuci vakcina, tačno na vreme stižu vakcine kompanija „Sinofarm“ i „Fajzer-Biontek“, a da kasne isporuke nekih drugih proizvođača.
Vučić je dodao da će Srbija nastaviti vakcinaciju, kao i da je teškim radom uspela da obezbedi vakcine.

*26. aprila – Novi kontingent od 500.000 kineskih „Sinofarm“ vakcina protiv virusa korona stigao u Srbiju.

*5. maja – Dopremljeno 104.130 vakcina kompanije „Fajzer-Biontek”.

*10. maja – Stiglo 104.130 doza „Fajzer-Biontek“ vakcina

*10. maja – 20.000 doza vakcina „Sputnjik V“
*12. maja -  iz Kovaks programa stiglo 120.000 doza vakcina „AstraZeneka“
*17. maja  - Stiglo 104.130 doza „Fajzer-Biontek“ vakcina
*19. maja - Dopremljeno 440.000 doza vakcina “Sinofarm"
*19. maja - Ruski nacionalni institut za epidemiologiju i mikrobiologiju Gamaleja potvrdio  kvalitet vakcine proizvedene na Torlaku i odobrio da se u budućnosti u ovom institutu proizvodi vakcina "Sputnjik V".
*22. maja – Dopremljeno 266.000 doza „Sinofarm“
*24. maja - Stiglo 104.130 doza „Fajzer-Biontek“ vakcina
*27. maja -  Dopremljeno 500.000 vakcina „Sinofarm“
Ukupno isporučeno 4,2 miliona doza vakcine „Sinofarm“, i jučerašnja isporuka je poslednja isporuka „Sinofarma“ po ugovoru.
Četiri miliona doza vakcina koje su kupljene od Kine i dopremljene u osam letova od januara, a Vojska Kine donirala je još 200.000 doza te vakcine.
Od početka pandemije u Srbiju stiglo 58 aviona kojima je stigla medicinska oprema donirana od strane Kine i tamošnjih kompanija, pri čemu su, pored toga, još tri teretna voza dopremila sve što je Srbija od te zemlje kupili za vreme pandemije.

DONIRANjE VAKCINA ZEMLjAMA U REGIONU I VAKCINACIJA STRANACA

*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije  Zoranu Zaevu prvi kontingent  od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.

*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik V“ Crnoj Gori.

*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.

*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH, dok je 12. marta isporučeno još 5.000 doza vakcina „AstraZeneka“ iz Srbije.

*15. marta – u bolnici u Užicu vakcinisani svi zaposleni u Ustavnom sudu BiH, na zahtev tog suda, u saradnji sa Ustavnim sudom Srbije, Ministarstvom zdravlja, MSP i Ambasadom RS u Sarajevu.

*23. marta - u Zavodu za javno zdravlje u Vranju počela je vakcinacija 105 novinara iz Severne Makedonije. Vakcine „Astra Zeneka” za makedonske novinare obezbeđene su na zahtev Makedonske asocijacije novinara u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije, a uz podršku kabineta predsednika Srbije.

*23. marta - Predsednik Aleksandar Vučić uručio respiratore i drugu medicinsku opremu za Republiku Srpsku. Donaciju preuzeo predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

*24. marta - Privredna komora Srbije (PKS) objavila je da je u saradnji sa Vladom Srbije, obezbeđeno 10.000 vakcina za privrednike i njihove zaposlene iz regiona.

*29. mart - Predsednik PKS objavio da je tokom vikenda (27. i 28. marta) u Srbiji vakcinisano 8.500 privrednika iz regiona.

*Srbija je donirala Severnoj Makedoniji ukupno 40.000 doza vakcine „Sputnjik V“, prvi kontingent od 20.000 prve doze vakcine stigao je 1. aprila, a najavljeno je da će doze za revakcinaciju stići u narednom periodu.

Vakcinisano je 39.000 stranaca („AstraZeneka“ vakcinom), koji su došli ili na poziv Privredne komore Srbije ili su se sami prijavili preko portala eUprave. Premijerka Brnabić je izjavila da je ogroman uspeh vakcinacija ljudi iz regiona i ocenila da je to bio način podizanja zajedničke sigurnosti, jer bez bezbednih ljudi u regionu ni ljudi u Srbiji nisu bezbedni. Najviše državljana BiH, Severne Makedonije i Crne Gore.

*8. aprila - Premijerka izjavila da je Srbija trenutno fokusirana na vakcinaciju svojih građana, ali da ćemo nastojati da kroz donacije vakcina pomognemo prijateljima i komšijama u borbi protiv korone.

Za vakcinisanje u Srbiji se prijavilo i oko 53.000 stranaca koji nemaju prijavljeno boravište u Srbiji, a prijavili su se preko portala e-Uprave za dobijanje vakcine. Trenutno se strani državljani ne vakcinišu, već samo naši građani, a kada oni budu vakcinisani razmotriće se opcija vakcinisanja prijavljenih stranaca. Vakcinacija u Srbiji je besplatna, to važi i za strance koji kod nas prime vakcinu.

Na društvenim mrežama i internetu pojavili su se oglasi za vakcinaciju preko agencija, međutim nema mogućnosti da se preko bilo koje strane ili domaće turističke agencije zakaže vakcinacija u Srbiji i reč je o internet prevarama.

*8. aprila - Vlada je donela odluku da se Kantonu Sarajevo uputi donacija od 20.000 doza vakcina „AstraZeneka“ .

*9. aprila - U Novom Pazaru vakcinisano 29 novinara Kantonalne televizije Sarajevo.

*15. aprila – Predsednik Vučić uručio Dodiku donaciju od 20.000 doza vakcina „Astra Zeneka" za Republiku Srpsku.

*23. aprila –  predsednik Vučić rekao da je Srbija u region do sada poslala 120.000 vakcina, kao i da je u Srbiji vakcinisano oko 65.000 građana zemalja iz regiona, što je ukupno oko 200.000 vakcina za ljude u regionu.

*30. april - Program za povezivanje za srpskom dijasporom „Tačka povratka", uz podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije, obezbedio je poseban termin za vakcinaciju srpskih državljana iz dijaspore.
Državljani Srbije koji žive u inostranstvu imali su mogućnost da se vakcinišu 15. maja u Beogradu, a prijave za imunizaciju dostupne su na sajtu udruženja Tačka povratka https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore.  Prijave su bile otvorene do petka, 30. aprila u 23.59 časova i svako ko se prijavi dobiće potvrdu o terminu vakcinacije kao i o tačnom vremenu kada treba da se pojavi na Beogradskom sajmu.
Državljani Srbije iz dijaspore moći će da biraju između vakcina „Fajzer”, „Sinofarm” i „Sputnjik Ve”, dok će drugu dozu primiti na Beogradskom sajmu 5. juna. Poziv se odnosio isključivo na državljane Srbije koji žive u inostranstvu.
* 17. maja - Prilikom posete Sarajevu premijerka Brnabić rekla da je tog dana u Sarajevo stigla donacija Srbije od 10.000 doza vakcine „Astra Zeneka“, i najavila da će Kantonu Sarajevo i Republici Srpskoj stići još po 10.000 doza te vakcine.
*20. maja Vlada Srbije donela je odluku da se Češkoj Republici donira 100.000 vakcina „Fajzer-Biontek“ kao znak solidarnosti prema građanima te zemlje u borbi protiv epidemije koronavirusa.

 

NAPOMENA:

Usled primetnog pojačanog interesovanja i velikog broja upita našim DKP za vakcinisanje stranih državljana u Srbiji (bez prijavljenog boravišta u našoj zemlji), ali i samoinicijativnog dolaska stranaca na vakcinisanje u Srbiju, važno je u takvim situacijama u zemljama prijema nedvosmisleno, putem medija i u direktnom kontaktu sa zainteresovanim stranama, komunicirati sledeće:

„Ogroman je uspeh Srbije vakcinacija stranaca, pre svega iz regiona. To je način podizanja zajedničke sigurnosti, jer bez bezbednih ljudi u regionu ni ljudi u Srbiji nisu bezbedni. Od stranih državljana najviše je u Srbiji vakcinisano iz BiH, Severne Makedonije i Crne Gore.

Poslednjih dana, usled velikog publiciteta u medijima širom sveta i odlično organizovanog procesa nabavke vakcina i imunizacije u Srbiji, primetno je veliko interesovanje za vakcinaciju u našoj zemlji, ne samo iz regiona, već i iz velikog dela Zapadne i Centralne Evrope. Evidentiran je i veliki broj upita čak i za „vakcinalni“ turizam, kako građana iz tih delova Evrope, tako i tur-operatora, turističkih agencija i avio-kompanija.

Srbija je trenutno fokusirana na vakcinaciju svojih građana, ali ćemo nastojati da kroz donacije vakcina i u narednom periodu pomognemo prijateljima i komšijama u borbi protiv korone.

Poslednjih dana pojačano je i interesovanje domaćeg stanovništva za vakcinisanjem, Srbija beleži dnevne rekorde u vakcinisanju sopstvenog stanovništva.

Ukoliko se u narednom periodu ukaže mogućnost za vakcinisanjem i zainteresovanih stranih državljana (bez prijavljenog boravišta u Srbiji), Srbija će se, sa velikim zadovoljstvom i u skladu s kapacitetima, potruditi da izađe u susret i takvim zahtevima. U tom slučaju ćemo blagovremeno obavestiti javnost. Ali moramo da napomenemo da to u ovom trenutku nije moguće.

Strani državljani mogu da iskažu zainteresovanost za vakcinisanje u Srbiji putem portala eUprava, ali je važno napomenuti da to nije dovoljno i da je neophodno da dobiju povratnu potvrdu i poziv sa terminom i lokacijom za vakcinisanje. Zato nije preporučljivo da strani državljani, samo sa iskazanim interesovanjem putem portala eUprave ili čak i bez toga (pošto ima i takvih primera na punktovima za vakcinaciju), samoinicijativno dolaze u Srbiju  na vakcinaciju i tako sebe izlažu neprijatnim situacijama i troškovima.“

VAKCINACIJA ČLANOVA DIPLOMATSKOG KORA U SRBIJI

Vlada Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji. Dostupne su sve četiri vakcine.

Prijavilo se i vakcinisano je blizu 1.300 članova diplomatskog kora, nosilaca posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr).

*13, 18. i 19. februara je vakcinisano je „Sinofarmom“. Time je završen prvi krug vakcinacije. Drugi krug, odnosno revakcinacija tom vakcinom, obavljena je 11. i 12. marta.

*23. februara započela je vakcinacija vakcinom „Fajzer“. Revakcinacija pomenutom vakcinom održana od 16. do 19. marta.

Takođe, pristupilo se vakcinaciji „Sputnjikom V“ i „AstraZenekom“.

*20. marta izvršene ostale revakcinacije i omogućeno da vakcinu prime i članovi diplomatskog kora koji iz određenih razloga nisu mogli da se vakcinišu.

VAKCININACIJA MIGRANATA

*24. marta u ambulanti u okviru centra za migrante u Krnjači započela vakcinacija migranata.
Šefica Kancelarije UNHCR u Srbiji Franceska Boneli istakla  da je ta agencija UN duboko zahvalna vlastima Srbije na tome što su izbeglice uključene u plan vakcinacije.

 



Podrška prioritetima švedskog predsedavanja OEBS-u

25. maj 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Vlade Ana Brnabić sastali su se danas u odvojenim susretima sa predsedavajućom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i ministarkom spoljnih poslova Kraljevine Švedske An Linde na kojima je razgovarano o prioritetima u saradnji sa OEBS-om, evropskom putu Srbije, reformama u oblasti vladavine prava, medijskim slobodama, borbi protiv organizovanog kriminala i jačanju bilateralne i ekonomske saradnje sa Švedskom.

Predsednik Vučić je istakao izuzetnu saradnju Srbije sa OEBS-om i dodao da naša zemlja posebno ceni podršku Misije u sveobuhvatnom reformskom procesu u Srbiji, uključujući ekspertizu u programskim oblastima poput demokratizacije i medija, vladavine prava, jačanja ljudskih i manjinskih prava, promocije tolerancije i nediskriminacije.

Sagovornici su se saglasili da je uloga OEBS-a veoma značajna za regionalnu bezbednost i da je Srbija, u skladu sa načelima ove organizacije, opredeljena da daje pun doprinos regionalnoj stabilnosti.

„Za Srbiju je od ključnog interesa očuvanje stabilnosti u regionu i orijentacija ka što intenzivnijoj saradnji u svim oblastima“, istakao je Vučić i dodao da rad na daljem unapređenju regionalnog povezivanja predstavlja temeljno polazište spoljne politike Srbije.

Govoreći o evropskom putu Srbije, predsednik Vučić je izrazio zahvalnost zbog podrške koju Švedska pruža našoj zemlji uz poseban akcenat na spremnosti da prenese svoja iskustva u procesu pristupanja EU. Predsednik je podvukao da je Srbija spremna na ubrzanje pristupnog procesa i da je upravo zbog toga prihvatila i novu metodologiju pregovaranja.

Srbija je u prethodnom periodu ostvarila i zapažene rezultate u oblasti vladavine prava, posebno u borbi protiv korupcije i nezavisnosti rada pravosudnih organa, ali i po pitanju rodne ravnopravnosti, slobode medija, nasilja u porodici i svim vrstama diskriminacije.

Predsednik Vučić i ministarka Linde su posebno istakli potencijale u oblasti intenziviranja ekonomskih odnosa, što uključuje i dodatno povećanje trgovinske razmene, kao i veći priliv švedskih investicija u našu zemlju.

Premijerka Brnabić je istakla podršku prioritetima švedskog predsedavanja OEBS-u. Govoreći o reformskim procesima, ona je prenela ličnu posvećenost radu na polju slobode medija i bezbednosti novinara i naglasila da je građenje međusobnog poverenja cilj koji je moguće dostići.

Govoreći o ustavnim promenama, Brnabić je sagovornici prenela da su ustavni amandmani u skupštinskoj proceduri, a da se završetak čitavog procesa, koji je podrazumevao i široku javnu raspravu, uz prethodno uvažene primedbe Venecijanske komisije, očekuje do kraja godine.

Kada je reč o evropskim integracijama, premijerka je zamolila za podršku Švedske za otvaranje klastera u pregovaračkom procesu i istakla da bi to bio dobar signal za građane Srbije kada je reč o pristupanju Evropskoj uniji.

Linde je istakla da je Srbija postigla napredak u reformama, ali da je neophodno raditi na njihovoj daljoj implementaciji. Na tom putu, Srbija ima apsolutnu podršku organizacije kojom predsedava.

Linde je ukazala na to da je Srbija dobro odreagovala na izazove tokom pandemije virusa korona i pohvalila donaciju vakcina zemljama u regionu.

Kada je reč o ekonomiji, sagovornica premijerke Brnabić je dodala da je Švedska investitor koji u Srbiji sve više ulaže, da su bilateralni odnosi dobri i da, takođe, podržava dijalog Beograda sa Prištinom uz posredstvo EU.

Izvor: www.predsednik.rs / www.srbija.gov.rs
Foto: www.predsednik.rs / www.srbija.gov.rs
 



Selaković i Linde: Snažno partnerstvo Srbije i OEBS-a

24. maj 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas sa predsedavajućom OEBS-u i ministarkom inostranih poslova Kraljevine Švedske An Linde.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare Selaković je rekao da je za Srbiju OEBS jedna od najvažnijih bezbednosnih međunarodnih organizacija i dodao da je naša zemlja oduvek bila i jeste posvećena jačanju kapaciteta OEBS-a.

S tim u vezi, precizirao je da trenutno u okviru misija OEBS-a službuje 46 naših građana.

„Sa velikom pažnjom pratimo aktivnosti švedskog predsedavanja OEBS-u i podržavamo prioritete koji su postavljeni od strane švedskog predsedavanja, a koje je danas ministarka Linde imala priliku da iznese na sastanku. Takođe, podržavamo i napore OEBS-a da u narednom periodu uspe da pronađe put za stvaranje konsenzusa po pitanju usvajanja budžeta OEBS-a za 2021. godinu“, rekao je Selaković.

Istakao je da je OEBS za Srbiju od naročite važnosti imajući u vidu da se na teritoriji naše zemlje nalaze dve misije OEBS-a, u Beogradu i Prištini.

„Sa misijom OEBS-a u Beogradu imamo izuzetnu saradnju. Pomoć i podršku na putu Srbije ka reformisanju našeg društva u prethodnih više od 20 godina dala je Misija OEBS-a i uvereni smo da ćemo u periodu koji je pred nama biti u prilici da nastavimo tu dobru saradnju“, rekao je Selaković.

On je naveo da je za Beograd izuzetno važan statusno neutralan pristup kada je u pitanju KiM i dodao da OEBS-ova misija na KiM predstavlja najvidiljiviju statusno neutralnu misiju u čitavom OEBS-u, a i na samom terenu, kada je u pitanju naša južna pokrajina.

„Dobili smo uveravanja da će do sada dobro upražnjavana praksa poštovanja upravo ove statusne neutralnosti OEBS-a biti nastavljena i u toku švedskog predsedavanja, kako po pitanju delovanja na terenu, tako i prilikom poseta KiM i učešća predstavnika privremenih institucija samouprave na sastancima sa misijom OEBS-a na KiM“, rekao je Selaković.

Naveo je da je na sastanku bilo reči i o reformama koje se sprovode u srpskom društvu.

„Dotakli smo se pitanja očuvanja i zaštite ljudskih prava, medijskih sloboda, a naročito rodne ravnopravnosti, veće zastupljenosti žena u funkcionisanju našeg političkog sistema i javnih institucija“, rekao je Selaković.

Na sastanku je, kaže, bilo reči i o dijalogu Beograda i Prištine kao nečemu što je, ističe, od suštinske važnosti za dalje funkcionisanje čitavog regiona, a ne samo zaštite naših državnih i nacionalnih interesa.

Predsedvajuća OEBS-u istakla je snažno partnerstvo OEBS-a i Srbije u strateškim prioritetima, te naglasila da je Srbija postigla opšti napredak, dodajući da fokus sada treba da bude na nezavisnosti sudstva, unapređenju slobodnih i nezavisnih medija i borbi protiv organizovanog kriminala.

OEBS je, kako je istakla, spreman da nastavi da podržava taj put Srbije.

Linde je naglasila ulogu koju Srbija ima u podržavanju regionalne bezbednosti i dodala da je za svaku pohvalu što je Srbija ponudila vakcinaciju zemljama u regionu.

Poručila je da će Švedska nastaviti da pruža snažnu podršku evropskim integracijama Srbije i dodala da se raduje daljem osnaživanju saradnje između OEBS-a i Srbije, kao i između Švedske i Srbije.

Izvor: Tanjug
 



INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI

(ažurirano 21. maja 2021. godine)

Vakcinacija (imunizacija) u Srbiji počela 24. decembra (pre nego u većini evropskih zemalja). Prvu vakcinu primila je predsednica Vlade Ana Brnabić. Ona je i prvi premijer u Evropi koja je primila vakcinu.

Srbija je treća država u Evropi, posle Britanije i Švajcarske koja je počela vakcinaciju. Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara.

Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

U Srbiji građani iskazuju interesovanje za vakcinisanje protiv Kovida-19 putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.
Vlada Srbije saopštila je da je od 6. aprila moguća prijava za vakcinaciju protiv korona virusa i preko Vibera, i to je moguće preko zvaničnog info servisa Vlade Srbije na Viberu koji je pokrenut.
Od 9. aprila, sve lokalne samouprave počele da organizuju slobodne punktove gde građani mogu da se vakcinišu bez prethodne prijave (preko 220 punktova), a uporedo  se sprovodi i imunizacija građana koji se prijave preko portala eUprave ili aplikacije na Viberu.
Dnevno se preko portala eUprave prijavi između 10.000 i 15.000 građana za vakcinaciju.
Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

Srbija je jedna od retkih zemlja koja na raspolaganju ima četiri vakcine.

Najveći broj građana vakcinisan je kineskom vakcinom „Sinofarm“, potom „Fajzerom“, „Sputnjikom V“ i „AstraZenekom“.
Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet građani stariji od 70 godina. Uporedo, pozivaju se građani svih starosnih dobi da se prijave i vakcinišu, obzirom da je počela imunizacija i onih koji nisu u prioritetnim grupama. Medicinski radnici vakcinišu i meštane manjih i seoskih sredina, koji nisu prijavljeni putem eUprave.

Permanentno se naglašava značaj vakcinacije, kao i da je to jedino rešenje u borbi protiv virusa Kovid-19.

* Od 26. aprila na svim vakcinalnim punktovima širom Srbije omogućeno vakcinisanje bez zakazivanja sa tri vakcine – "Fajzer", "sputnjik V" i "Sinofarm" vakcinom.

*6. maja - Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o podsticajnim merama za imunizaciju i sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti Kovid 19, kako bi se dodatno motivisali građani za vakcinaciju i na taj način brže postigao kolektivni imunitet, koji za cilj ima suzbijanje epidemije, vraćanje osnovnih funkcija zdravstvenom sistemu i otvaranje ekonomije.

Dodatna novčana podrška u iznosu od po 3.000 dinara predviđena je za sve građane Srbije koji su do sada vakcinisani i sve one koji će do 31. maja primiti bar prvu dozu vakcine.

*Od 12. maja svi građani Srbije mogu preuzeti Digitalni zeleni sertifikat, odnosno potvrdu o izvršenoj vakcinaciji protiv Kovida-19 i rezultatima različitih testiranja na ovu zaraznu bolest.

Digitalni zeleni sertifikat, pored ličnih podataka – imena, prezimena, JMBG-a, pola i broja pasoša, sadrži i podatke o tome da li je lice vakcinisano, broj primljenih doza, kao i datum primanja prve i druge doze. Takođe, ovaj sertifikat sadrži i rezultate PCR, antigenskog i serološkog testa, a za dobijanje tog sertifikata potrebno da građani budu registrovani na portalu eUprava.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato 4.180.000 doza vakcina, prvu dozu primilo je 2.338.000, dok je obe doze primilo 1.842.000.

Dnevno se u Srbiji vakciniše 25.000 građana.

U narednih sedam dana broj revakcinisanih biće blizu dva miliona punoletnih građana, što je oko 35 odsto stanovništva.

Očekuje se da će do kraja juna biti revakcinisano 50 odsto stanovništva, odnosno, oko 2.800.000 punoletnih građana Srbije.

Beograd, Niš, Užice na vrhu liste, po broju vakcinisanih punoletnih građana.

*Primer Beograda –  Zaključno sa 20. majem, vakcinisano je 659.942 lica što iznosi 47,4 odsto punoletne populacije, revakcinisano 538.917 osoba što iznosi 38,7 odsto punoletne populacije. U populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano je 77 odsto ljudi. Ukupno u Beogradu je dato 1.198.859 doza vakcina, potrebno da se vakciniše još 36.208 osoba kako bi tačno polovina stanovnika glavnog grada bila zaštićena.

*6. aprila se u Rudnoj Glavi vakcinisao predsednik Vučić koji je primio kinesku „Sinofarm“ vakcinu, dok se 27. aprila revakcinisao u mestu Pukovac.


NABAVKA VAKCINA

*22. decembra u Srbiju su stigle prve količine „Fajzer-Biontek“ vakcine.
Srbija druga zemlja u Evropi, posle Velike Britanije, koja je dobila „Fajzer“ vakcinu.

*16. januara stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.

*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik V“.

*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik V“ iz Rusije.

*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne proizvodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“.
Predsednik Vučić najavio da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik V“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope.

*10. februara u Srbiju stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.

*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.

*21. februara u Srbiju je stiglo  150.000 vakcina „AstraZeneka“, koje su od 23. februara dostupne na svakom punktu za vakcinaciju. Srbija je prva zemlja na Balkanu koja u tom trenutku ima ovu vakcinu.

*22. februara  u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.

*22. februara dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik V“.

*28. februara stigao novi kontingent od  100.000 doza vakcine „Sputnjik V“ (reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), s obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.

*1. marta stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“.

*5. marta isporučeno još 500.000 vakcina „Sinofarm“.

*8. marta stiglo 28.080 doza vakcine kompanije „Fajzer-Biontek".

*11. marta – ministar Popović najavio da će proizvodnja ruske vakcine „Sputnjik V” na Institutu „Torlak“ početi u maju, a Srbija će time postati prva zemlja na teritoriji Evrope u kojoj će se proizvoditi ta vakcina.
Prva faza proizvodnje ruske vakcine u Srbiji podrazumeva transport supstance, punjenje bočica u skladu sa najvišim tehnološkim standardima, pakovanje i distribuciju vakcina u našoj zemlji i regionu, a nakon uspostavljanja prve faze proizvodnje, započinje se izrada studije izvodljivosti o proizvodnji u takozvanom punom ciklusu, koja podrazumeva proizvodnju supstance u Srbiji. To će zahtevati nabavku složene tehnološke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta „Torlaka“, ali procene su proizvodnja u punom ciklusu može da započne do kraja ove godine.

*11. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete UAE najavio da je dogovoreno da se, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom, u Srbiji proizvodi vakcina protiv korona virusa kineske kompanije „Sinofarm“. Predsednik Vučić je ukazao da je, pored napravljenog hodograma sa nadležnim ruskim ministrom, o proizvodnju ruske vakcine u okviru „Torlaka“, dogovoreno i da se fabrika za „Sinofarm“ vakcinu završi i krene u proizvodnju od 15.oktobra.

*15. marta - stigla isporuka od 16.380 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*18. marta - predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je putem video-linka sa rukovodstvom kompanije „Sinofarm" o procesu nabavke vakcina, izgradnji fabrike kineskih vakcina u Srbiji i izgradnji i opremanju srpskih bolnica. Na sastanku je potpisan ugovor o kupovini još dva miliona doza vakcina kompanije „Sinofarm“.

*18. marta - predsednik Vučić najavio da će Srbija imati dve fabrike vakcina i da će godišnje proizvoditi između 30 i 40 miliona doza. Predsednik je razgovarao sa predstavnicima „Sinofarma“, dok je ministar Nenad Popović razgovarao o proizvodnji „Sputnjik V“ vakcine.(Izjavio da očekuje da će za manje od godinu dana da se proizvodi i tečnost za vakcinu, a ne samo da se pakuje.)

*22. marta – dopremljeno 55.990 doza vakcine „Fajzer-Biontek".

*23. marta - u Srbiju stiglo 100.000 doza prve komponente vakcine „Sputnjik V“.

*25. marta - Ruski fond za direktna ulaganja i Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ objavili su da je postignut sporazum o proizvodnji vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji. Time će naša zemlja postati prva država u Južnoj Evropi koja će proizvoditi „Sputnjik V“, a vakcina bi mogla da se izvozi i u druge zemlje regiona u kasnijim fazama. Proizvodnja vakcine biće započeta do maja u „Torlaku”.

*29. marta – stiglo 23.570 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*2. aprila, preko „Kovaks“ mehanizma stigao prvi kontingent  od 57.600 vakcina  „AstraZeneka“.
Srbija je avansno uplatila u „Kovaks „sistem 4,8 miliona evra, a za razvoj vakcine smo donirali 2 miliona evra kroz Evropsku komisiju za razvoj vakcine. Obzirom da Srbiji nisu isporučivane vakcine iz programa „Kovaks“, Srbija ih je nabavljala bilateralno. 

*5. aprila stiglo pola miliona „Sinofarm“ vakcina.

*5. aprila - Institut Torlak potpisao je Sporazum o transferu tehnologija sa Ruskim fondom direktnih investicija i ruskom farmaceutskom kompanijom „Generijum“, kojim ruska strana prenosi srpskoj strani podatke o procedurama i tehnologijama neophodnim za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji.
Ministar Nenad Popović najavio da će tokom aprila biti proizvedene tri validacione serije vakcine “Sputnjik V”, a uzorci iz ovih validacionih serija biće poslati na kontrolu kvaliteta u Institut "Gamaleja" i nakon što institut potvrdi validnost uzoraka proizvedenih u "Torlaku" naš institut kreće sa proizvodnjom vakcine. Očekuje se to bude do 20. maja ove godine, i na taj način Srbija će postati prva zemlja u Evropi koja proizvodi vakcinu „Sputnjik V“.

*6. aprila isporučeno 106.420 vakcina proizvođača "Fajzer-Biontek".

*12. april -  stiglo 106.470 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*14. april – Na Torlaku izvršeno punjenje prve serije kontrolnih doza vakcine „Sputnjik V''. Vakcine proizvedene na Torlaku biće puštene u upotrebu u junu ove godine.

* 14. aprila stiglo 50.000 druge komponente ruske vakcine.

*19. april – U Srbiju stiglo 211.000 doz vakcine „Fajzer“ i to je najveća pojedinačna isporuka te vakcine našoj zemlji do sada.

*23. aprila – Predsednik Vučić rekao da imamo dovoljno vakcina i da je važna vakcinacija u regionu. Rekao je da je Srbija najviše vakcina protiv korona virusa dobila od kineske kompanije Sinofarm a zatim od kompanije Fajzer-Biontek, da očekuje 36.000 vakcina od EU i naglasio da je za Srbiju važno da se vakcinišu i građani u regionu.
„Mi smo dobili od Kovaksa do sada bilo je planirano 96.000 vakcina, a dobili smo 57.000. Od EU od ukupne kvote od 630.000 doza koje treba da dođu do kraja juna, Srbija bi trebalo proporcionalno broju stanovnika da dobije oko 270.000 ili 260.000, a mi ćemo dobiti samo 36.000 vakcina“, naveo je Vučić.
Dodaje da se Srbija sa tim saglasila zato što su te vakcine važnije drugim delovima našeg regiona.
„Smatramo da su koliko su te vakcine važne za nas važne i za naše komšije. Besmisleno je sve što radimo ako oni ne mogu da dobiju vakcinu. Ljudi koji dolaze u Beograd i imaju sportske, poslovne i druge kontakte za nas je važno da oni ne mogu da prenose zarazu“, poručio je Vučić.
Zahvalio je EU i Kovaksu, ali je napomenuo da je Srbija najviše vakcina dobili od Sinoframa, a potom od Fajzer-Bionteka.
Kako je rekao, Srbija je značajno veći broj vakcina dobila od američko - nemačke kompanije, za čak 250.000 doza više nego ruske vakcine.
Srbija je, istakao je, jedina zemlja van EU koja je počela vakcinaciju Fajzerovom vakcinom istovremeno kada i EU i da, kada se radi o isporuci vakcina, tačno na vreme stižu vakcine kompanija „Sinofarm“ i „Fajzer-Biontek“, a da kasne isporuke nekih drugih proizvođača.
Vučić je dodao da će Srbija nastaviti vakcinaciju, kao i da je teškim radom uspela da obezbedi vakcine.

*26. aprila – Novi kontingent od 500.000 kineskih „Sinofarm“ vakcina protiv virusa korona stigao u Srbiju.

*5. maja – Dopremljeno 104.130 vakcina kompanije „Fajzer-Biontek”.

*10. maja – Stiglo 104.130 doza „Fajzer-Biontek“ vakcina

*10. maja – 20.000 doza vakcina „Sputnjik V“

*12. maja -  iz Kovaks programa stiglo 120.000 doza vakcina „AstraZeneka“

*17. maja  - Stiglo 104.130 doza „Fajzer-Biontek“ vakcina

*19. maja - Dopremljeno 440.000 doza vakcina „Sinofarm“

*19. maja - Ruski nacionalni institut za epidemiologiju i mikrobiologiju Gamaleja potvrdio  kvalitet vakcine proizvedene na Torlaku i odobrio da se u budućnosti u ovom institutu proizvodi vakcina „Sputnjik V“. Srbija prva u Evropi započinje proizvodnju vakcine „Sputnjik V“. Prve doze izlaze između 5. i 10. juna.


DONIRANjE VAKCINA ZEMLjAMA U REGIONU I VAKCINACIJA STRANACA

*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije  Zoranu Zaevu prvi kontingent  od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.

*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik V“ Crnoj Gori.

*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.

*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH, dok je 12. marta isporučeno još 5.000 doza vakcina „AstraZeneka“ iz Srbije.

*15. marta – u bolnici u Užicu vakcinisani svi zaposleni u Ustavnom sudu BiH, na zahtev tog suda, u saradnji sa Ustavnim sudom Srbije, Ministarstvom zdravlja, MSP i Ambasadom RS u Sarajevu.

*23. marta - u Zavodu za javno zdravlje u Vranju počela je vakcinacija 105 novinara iz Severne Makedonije. Vakcine „Astra Zeneka” za makedonske novinare obezbeđene su na zahtev Makedonske asocijacije novinara u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije, a uz podršku kabineta predsednika Srbije.

*23. marta - Predsednik Aleksandar Vučić uručio respiratore i drugu medicinsku opremu za Republiku Srpsku. Donaciju preuzeo predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

*24. marta - Privredna komora Srbije (PKS) objavila je da je u saradnji sa Vladom Srbije, obezbeđeno 10.000 vakcina za privrednike i njihove zaposlene iz regiona.

*29. mart - Predsednik PKS objavio da je tokom vikenda (27. i 28. marta) u Srbiji vakcinisano 8.500 privrednika iz regiona.

*Srbija je donirala Severnoj Makedoniji ukupno 40.000 doza vakcine „Sputnjik V“, prvi kontingent od 20.000 prve doze vakcine stigao je 1. aprila, a najavljeno je da će doze za revakcinaciju stići u narednom periodu.

Vakcinisano je 39.000 stranaca („AstraZeneka“ vakcinom), koji su došli ili na poziv Privredne komore Srbije ili su se sami prijavili preko portala eUprave. Premijerka Brnabić je izjavila da je ogroman uspeh vakcinacija ljudi iz regiona i ocenila da je to bio način podizanja zajedničke sigurnosti, jer bez bezbednih ljudi u regionu ni ljudi u Srbiji nisu bezbedni. Najviše državljana BiH, Severne Makedonije i Crne Gore.

*8. aprila - Premijerka izjavila da je Srbija trenutno fokusirana na vakcinaciju svojih građana, ali da ćemo nastojati da kroz donacije vakcina pomognemo prijateljima i komšijama u borbi protiv korone.

Za vakcinisanje u Srbiji se prijavilo i oko 53.000 stranaca koji nemaju prijavljeno boravište u Srbiji, a prijavili su se preko portala e-Uprave za dobijanje vakcine. Trenutno se strani državljani ne vakcinišu, već samo naši građani, a kada oni budu vakcinisani razmotriće se opcija vakcinisanja prijavljenih stranaca. Vakcinacija u Srbiji je besplatna, to važi i za strance koji kod nas prime vakcinu.

Na društvenim mrežama i internetu pojavili su se oglasi za vakcinaciju preko agencija, međutim nema mogućnosti da se preko bilo koje strane ili domaće turističke agencije zakaže vakcinacija u Srbiji i reč je o internet prevarama.

*8. aprila - Vlada je donela odluku da se Kantonu Sarajevo uputi donacija od 20.000 doza vakcina „AstraZeneka“ .

*9. aprila - U Novom Pazaru vakcinisano 29 novinara Kantonalne televizije Sarajevo.

*15. aprila – Predsednik Vučić uručio Dodiku donaciju od 20.000 doza vakcina „Astra Zeneka" za Republiku Srpsku.

*23. aprila –  predsednik Vučić rekao da je Srbija u region do sada poslala 120.000 vakcina, kao i da je u Srbiji vakcinisano oko 65.000 građana zemalja iz regiona, što je ukupno oko 200.000 vakcina za ljude u regionu.

*30. april - Program za povezivanje za srpskom dijasporom „Tačka povratka", uz podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije, obezbedio je poseban termin za vakcinaciju srpskih državljana iz dijaspore.
Državljani Srbije koji žive u inostranstvu imali su mogućnost da se vakcinišu 15. maja u Beogradu, a prijave za imunizaciju dostupne su na sajtu udruženja Tačka povratka https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore.  Prijave su bile otvorene do petka, 30. aprila u 23.59 časova i svako ko se prijavi dobiće potvrdu o terminu vakcinacije kao i o tačnom vremenu kada treba da se pojavi na Beogradskom sajmu.
Državljani Srbije iz dijaspore moći će da biraju između vakcina „Fajzer”, „Sinofarm” i „Sputnjik Ve”, dok će drugu dozu primiti na Beogradskom sajmu 5. juna. Poziv se odnosio isključivo na državljane Srbije koji žive u inostranstvu.

* 17. maja - Prilikom posete Sarajevu premijerka Brnabić rekla da je tog dana u Sarajevo stigla donacija Srbije od 10.000 doza vakcine „Astra Zeneka“, i najavila da će Kantonu Sarajevo i Republici Srpskoj stići još po 10.000 doza te vakcine.

*20. maja Vlada Srbije donela je odluku da se Češkoj Republici donira 100.000 vakcina „Fajzer-Biontek“ kao znak solidarnosti prema građanima te zemlje u borbi protiv epidemije koronavirusa.


NAPOMENA:

Usled primetnog pojačanog interesovanja i velikog broja upita našim DKP za vakcinisanje stranih državljana u Srbiji (bez prijavljenog boravišta u našoj zemlji), ali i samoinicijativnog dolaska stranaca na vakcinisanje u Srbiju, važno je u takvim situacijama u zemljama prijema nedvosmisleno, putem medija i u direktnom kontaktu sa zainteresovanim stranama, komunicirati sledeće:

„Ogroman je uspeh Srbije vakcinacija stranaca, pre svega iz regiona. To je način podizanja zajedničke sigurnosti, jer bez bezbednih ljudi u regionu ni ljudi u Srbiji nisu bezbedni. Od stranih državljana najviše je u Srbiji vakcinisano iz BiH, Severne Makedonije i Crne Gore.

Poslednjih dana, usled velikog publiciteta u medijima širom sveta i odlično organizovanog procesa nabavke vakcina i imunizacije u Srbiji, primetno je veliko interesovanje za vakcinaciju u našoj zemlji, ne samo iz regiona, već i iz velikog dela Zapadne i Centralne Evrope. Evidentiran je i veliki broj upita čak i za „vakcinalni“ turizam, kako građana iz tih delova Evrope, tako i tur-operatora, turističkih agencija i avio-kompanija.

Srbija je trenutno fokusirana na vakcinaciju svojih građana, ali ćemo nastojati da kroz donacije vakcina i u narednom periodu pomognemo prijateljima i komšijama u borbi protiv korone.

Poslednjih dana pojačano je i interesovanje domaćeg stanovništva za vakcinisanjem, Srbija beleži dnevne rekorde u vakcinisanju sopstvenog stanovništva.

Ukoliko se u narednom periodu ukaže mogućnost za vakcinisanjem i zainteresovanih stranih državljana (bez prijavljenog boravišta u Srbiji), Srbija će se, sa velikim zadovoljstvom i u skladu s kapacitetima, potruditi da izađe u susret i takvim zahtevima. U tom slučaju ćemo blagovremeno obavestiti javnost. Ali moramo da napomenemo da to u ovom trenutku nije moguće.

Strani državljani mogu da iskažu zainteresovanost za vakcinisanje u Srbiji putem portala eUprava, ali je važno napomenuti da to nije dovoljno i da je neophodno da dobiju povratnu potvrdu i poziv sa terminom i lokacijom za vakcinisanje. Zato nije preporučljivo da strani državljani, samo sa iskazanim interesovanjem putem portala eUprave ili čak i bez toga (pošto ima i takvih primera na punktovima za vakcinaciju), samoinicijativno dolaze u Srbiju  na vakcinaciju i tako sebe izlažu neprijatnim situacijama i troškovima.“


VAKCINACIJA ČLANOVA DIPLOMATSKOG KORA U SRBIJI

Vlada Srbije među prvima u svetu u februaru i martu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji. Dostupne su sve četiri vakcine. Prijavilo se i vakcinisano je blizu 1.300 članova diplomatskog kora, nosilaca posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr). Omogućeno je vakcinisanje svim dostupnim vakcinama – „Sinofarm“, „Fajzer“, „Sputnjik V“ i „AstraZeneka“.

VAKCININACIJA MIGRANATA

*24. marta u ambulanti u okviru centra za migrante u Krnjači započela vakcinacija migranata.
Šefica Kancelarije UNHCR u Srbiji Franceska Boneli istakla  da je ta agencija UN duboko zahvalna vlastima Srbije na tome što su izbeglice uključene u plan vakcinacije.

 



Ministar Selaković predstavio novu uslugu „e-Konzulat“

20. maj 2021. godine

U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.

Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Konzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države.

Ministar je podsetio da, kada je predsednik Republike posećivao gradilište Moravskog koridora, rečeno mu je da se sa nekim radovima kasni u izvođenju zato što firmi Behtel na vreme nisu izdate radne vize.

„Istog momenta kada smo to pratili i čuli predsednika, ja sam alarmirao službe u okviru Ministarstva. Čudili smo se, znamo da izdavanje viza u Turskoj ide dobrom dinamikom, a onda smo utvrdili da su to u stvari bili radnici iz Bangladeša koji su vizu tražili preko naše ambasade u Indiji, a u kojoj imamo problem manjka zaposlenih”, objasnio je ministar.

Kako je dodao, reč je o izuzetnom i velikom poslu, svaki naš službenik morao je da primi dokumentaciju na papiru, da je proveri, da onda zahteva dopunu, pa tek tada da prosleđuje.

„Danas je to fantastično usavršeno i tom našem konzularnom radniku, sva ta dokumentacija dolazi u elektronskom obliku. Ranije smo imali dva filtera za proveru dokumentacije, sada ih faktički imamo tri. A posao je značajno efikasniji”, ukazao je Selaković.

Kako je istakao, to je usluga za koju je obećano da će biti završena pre manje od četiri meseca i da je ona od ponedeljka dostupna u 95 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, odnosno u svim našim ambasadama i generalnim konzulatima.

Najveći rezultat tog poduhvata, istakao je ministar, osim prednosti koju će doneti u budućem funkcionisanju, jeste činjenica da to nije projekat jednog državnog organa, već zajednički poduhvat Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za IT i eUpravu, Generalnog sekretarijata Vlade, MUP-a, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje.

„U rekordnom roku uradili smo izuzetno dobar posao. Ovo je na ponos našeg ministarstva, na ponos čitave države. Uveren sam da ćemo u periodu pred nama osavremenjivati dodatno ono što jesu naši poslovi i učiniti Srbiju jednom od retkih država koja poseduje ovakve mehanizme i ovakve najsavremenije načine obavljanja naših konzularnih poslova”, rekao je Selaković.

Govoreći o samom portalu „e-Konzulat”, ministar je objasnio da postoji karikatura na kojoj je predstavljen Nikola Tesla i zgrada stare železničke stanice sa jednim kranom, koja u stvari simbolizuje istorijsku činjenicu – kada je Tesla boravio u Beogradu u godini kada je ona izgrađena.

„Danas je to mesto iza koga nastaje Beograd budućnosti, a ovo što smo uspeli zajedničkim snagama da uradimo jeste pokazatelj nečega što je budućnost Srbije, razvoj veštačke inteligencije, IT i stvaranje uslova da u Srbiji u budućnosti sve više ljudi živi i dolazi da bi ovde dobro živeli i radili”, zaključio je ministar.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović rekao je da je ovo prvi put da su e-usluge okrenute ka stranim državljanima, i da je do sada to bio slučaj sa našim državljanima.

U periodu od 1. januara 2019. do 17. maja ove godine, najviše zahteva za srpsku vizu podneto je u ambasadi u Pekingu i to 6.766 zahteva, zatim u Nju Delhiju – 2.973, Šangaju 2.115, Tokiju 1.798, Kairu 1.756.

U Alžiru je u tom periodu podneto 1.270 zahteva, u Džakarti 1.095, a u Bejrutu 1.077.

Sa aspekta državljanstva, srpsku vizu D za zapošljavanje traže najviše državljani Kine – 9.516 zahteva, zatim Indije 1.955, te Ukrajine – 673.



Vučić: Evropu smatramo našom kućom

08. maj 2021. godine

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je večeras da je vizionarska ideja Roberta Šumana donela istinsku pobedu novog poverenja nakon Drugog svetskog rata i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti, uz poruku da tu veru ima i Srbija, kao i nadu da će postati zemlja koja će biti rado viđena u evropskoj porodici naroda.

Vučić je, čestitajući svima u Srbiji i EU Dan Evrope, podsetio da je 9. maj dan kada se slavi i velika pobeda slobode, izvojevana uz ogromne žrtve.

„Dok su užasi rata tinjali, a Evropa lečila rane iz Drugog svetskog rata, ona je imala i ljude poput Roberta Šumana, koji su shvatali da se samo na pomirenju naroda i njihovom zajedništvu može stvarati budućnost”, rekao je Vučić na prijemu povodom Dana Evrope.

Ukazao je da su evropski narodi imali hrabrosti da u nedavnim protivnicima vidi buduće saveznike.

„Šumanova vizionarska ideja da će mir biti sačuvan, ako stvaralačke snage budu srazmerne opasnostima koje prete, da će Evropa izroniti iz konkretnih dostignuća, donela je istinsku pobedu novopronađenog poverenja i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti”, rekao je Vučić.

On je poručio da tu veru, iako ne izgleda uvek tako, ima i Srbija, kao i nadu da će naša konkretna dostignuća, na dugom i ne lakom putu do članstva u EU biti adekvatno vrednovana.

„I da će Srbija uz vašu pomoć, podršku i kritiku postati zemlja koju ćete rado videti u evropskoj zajednici nacija. Verujem da bismo i mi našom podrškom, pomoći i kritikom doprineli da EU postane još bolje mesto za život”, rekao je Vučić.

Punopravno članstvo u EU, uz kompromisno rešenje za pitanje Kosova i Metohije, način je da ostvarimo cilj i Srbiju učinimo uređenom i uspešnom što bi značilo da jesmo na dobrom, evropskom putu, poručio je predsednik Srbije.

Vučić je rekao da moramo još mnogo napora da uložimo u reforme, ne što to neko traži od nas, već zato što znamo da to nama i zemlji donosi boljitak.

Istakao je i da su posebno važne važne reforme u vladavini prava kojima se, kaže, sada pristupa sa mnogo više odgovornosti.

„Kod nas postoji neka trka u tome ko će da kaže da je više za Evropu, a ko ispod žita kaže da je manje za Evropu. Evropa ne pripada samo onima koji bi da iskoriste evropski novac, ne pripada onima u vladi koji kažu da su na evropskom putu jer smatraju da time sprečavaju opoziciju da dođe na vlast, ni onima koji smatraju da je to jedini put da se vlasti dočepaju. Svima nama pripada, ali ne možemo da uzmemo iz Evrope samo ono što nam se sviđa, a da ne prihvatamo ono što nam se ne sviđa“, objasnio je on.

Znam, dodao je, koliko nama u Srbiji nije lako kada čujemo kritike u vezi „Kosova“, kao i iz oblasti vladavine prava.

„Sam sam se uverio da smo mi ti koji nismo pridali dovoljno pažnje i posvećen pristup gorućim problemima iz te oblasti. Verujem da ćemo većim elanom uspeti da promenimo odnos građana Srbije i dobijemo veće poštovanje EU na tome što radimo“, istakao je on.

Vučić je istakao i da je EU nesumnjivo najveći donator, investitor, i daleko najvažniji trgovinski partner Srbije i podsetio da se oko dve trećine svih trgovinskih poslova i još više uslužnih delatnosti vezuje za EU, te da su to činjenice, sviđalo se nekome ili ne.

Ukazao je da je pre sedam godina kada je postao predsednik vlade u firmama koje su dolazile iz zemalja EU bilo zaposleno tri puta manje ljudi nego danas.

„To pokazuje koliko smo uprkos svim problemima uspeli da uradimo mnogo toga zajedničkog i napravimo dobre rezultate, da ljudima obezbedimo život, sigurnost na poslu, da pokažemo da možemo da brinemo više o njima“, rekao je Vučić podsećajući i na veliku pomoć EU u oblasti obrazovanja.

Rekao je da je prilikom nedavne posete EU, koju je ocenio najboljom do sada, Srbija dobila dodatnu podršku infrastrukturnim projektima pre svega za modernizaciju, odnosno gotovo izgradnju nove pruge Beograd-Niš-Preševo.

To je, kaže, potvrđeno u pismu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, ističući da je to najlepše pismo koje je dobio do sada iz Brisela.

„Zahvalan sam Fon der Lajen što je istakla da je to prekretnica u našim odnosima. Jeste prekretnica, jer ta podrška prevazilazi sve što smo zajedno uradili i kada pogledate razmere i snagu značaj tog projekta“, kazao je on.

Rekao je da Srbija i njeni građani smatraju Evropu svojom kućom i da zato želimo da damo koliko možemo svoj doprinos miru, kroz regionalno povezivanje, Berlinsku konferenciju i mini Šengen.

„Ohrabren porukom evropskih zvaničnika nadam se da ću moći uskoro da ih ugostim, kako bi razgovarali o daljem ubrzanju našeg evropskog puta“, zaključio je Vučić.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici priredio je večeras prijem povodom obeležavanja 9.maja, Dana Evrope. Prijemu u Skupštini grada Beograda, pored predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prisustvovali su i predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, premijerka Srbije Ana Brnabić, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović, predstavnici diplomatskog kora, javnog života.

Dan Evrope, ustanovljen je u znak sećanja na početak stvaranja Evropske unije (EU) i Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Prijem se održava u sećanje na 9. maj 1950. godine, kada je potpisana Šumanova deklaracija, koja je postavila temelje Evropske unije, projekta koji je doneo najduži period bez rata na Starom kontinentu.


Izvor: Tanjug
Foto: Tanjug
 



Selaković čestitao Dan Evrope Žozepu Borelu

08. maj 2021.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković uputio je čestitku povodom, 9. maja, Dana Evrope visokom predstavniku EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepu Borelu u kojoj je izrazio uverenje da će ideja ujedinjenja različitosti u miru i solidarnosti i dalje biti ideja vodilja Evropske unije.

„Duboko verujem da Republika Srbija, politikom mira i dobrosusedske saradnje, može doprineti da Evropska unija postane još bolje mesto za život, uz iskreno uverenje da će naša dostignuća na putu ka članstvu u evropskoj porodici naroda biti adekvatno vrednovana”, navodi se u čestitki ministra Selakovića i dodaje da evropska perspektiva našoj zemlji predstavlja snažan podstrek za sveobuhvatno sprovođenje političkih, ekonomskih i društvenih reformi sa ciljem da u dogledno vreme postane punopravna članica Evropske unije.

Šef srpske diplomatije podvukao je da Srbija istorijski, kulturno i vrednosno pripada krugu zemalja ujedinjenih pod zastavom Evropske unije i izrazio nadu da će naša zemlja i naši susedi na zapadnom Balkanu, biti u prilici da u bliskoj budućnosti postanu deo nesumnjivo najuspešnijeg mirovnog, demokratskog i ekonomskog projekta u istoriji našeg zajedničkog kontinenta.

Selaković je, takođe, ovom prilikom u ime Srbije uputio zahvalnost Evropskoj uniji na pruženoj pomoći u borbi protiv zarazne bolesti Kovid-19, naglasio da naša zemlja visoko ceni iskazanu solidarnost i podršku u teškim trenucima suzbijanja pandemije, i izrazio uverenje da ćemo u narednom periodu zajedničkim snagama doprineti pronalaženju rešenja za prevazilaženje ekonomskih posledica pandemije virusa korona. 


 



Neradni dan u Ambasadi

Ambasada R. Srbije neće raditi sa strankama u četvrtak, 13. maja 2021. godine zbog obeležavanja Spasovdana. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.



INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI

(ažurirano 26. aprila 2021. godine)

Vakcinacija (imunizacija) u Srbiji počela 24. decembra (pre nego u većini evropskih zemalja). Prvu vakcinu primila je predsednica Vlade Ana Brnabić. Ona je i prvi premijer u Evropi koja je primila vakcinu.

Srbija je treća država u Evropi, posle Britanije i Švajcarske koja je počela vakcinaciju. Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara.

Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

U Srbiji građani iskazuju interesovanje za vakcinisanje protiv Kovida-19 putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.
Vlada Srbije saopštila je da je od 6. aprila moguća prijava za vakcinaciju protiv korona virusa i preko Vibera, i to je moguće preko zvaničnog info servisa Vlade Srbije na Viberu koji je pokrenut.
Od 9. aprila, sve lokalne samouprave počinju da organizuju slobodne punktove gde građani mogu da se vakcinišu bez prethodne prijavljive, a uporedo će se sprovoditi i imunizacija građana koji se prijave preko portala eUprave ili aplikacije na Viberu.
Preko portala e-Uprave ili kontakt centara prijavilo se više od 1.700.000 građana. Dnevno se preko portala eUprave prijavi između 10.000 i 15.000 građana za vakcinaciju.
Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

Srbija je jedna od retkih zemlja koja na raspolaganju ima četiri vakcine.

Prema podacima 70 odsto vakcinisanih primilo je „Sinofarm“ vakcinu (više od milion građana),  12 odsto „Fajzer“, a po devet odsto „Sputnjik V“ i „AstraZeneku“.

Među imunizovanima je 52 odsto žena, a najviše građana je primilo "Sinofarm" vakcinu.

Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet građani stariji od 70 godina. Uporedo, pozivaju se građani svih starosnih dobi da se prijave i vakcinišu, obzirom da je počela imunizacija i onih koji nisu u prioritetnim grupama. Medicinski radnici vakcinišu i meštane manjih i seoskih sredina, koji nisu prijavljeni putem eUprave.

Permanentno se naglašava značaj vakcinacije, kao i da je to jedino rešenje u borbi protiv virusa Kovid-19.

* 26. april - Direktor Kancelarije za e-Upravu Mihailo Jovanović rekao je da će od sutra na svim vakcinalnim punktovima širom Srbije biti omogućeno vakcinisanje bez zakazivanja sa tri vakcine – "Fajzer", "sputnjik V" i "Sinofarm" vakcinom.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato 3.255.000 doza vakcina, a od tog broja potpuno vakcinisanih građana (primljene obe doze) je 1.310.000 građana (što je trećina punoletnih građana Srbije).
Za 10-ak dana imaćemo 1,8 miliona revakcinisanih, odnosno oko 40 odsto punoletne populacije vakcinisane prvom vakcininom.

1.200.000 građana potpuno imunizovano - prošlo tri nedelje od druge doze odnosno 5 od prve AstraZeneke.

U starosnoj populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano je više od 51 odsto stanovništva, a u starosnoj grupi preko 75 godina imamo 42 odsto vakcinisanih.

*6. aprila se u Rudnoj Glavi vakcinisao predsednik Vučić koji je primio kinesku „Sinofarm“ vakcinu.

U četvrtak, 8. aprila, Srbija je oborila sopstveni rekord po broju vakcinisanih ljudi, kada je vakcinisano više od 75.000 ljudi. To je rezultat kojem, proporcionalno broju stanovnika, ne mogu da se pohvale ni najrazvijenije zemlje u Evropi i svetu.

Cilj da do kraja maja imamo više od 2.800.000 vakcinisanih, 2.200.000 revakcinisanih, a do kraja juna više od tri miliona vakcinisanih i revakcinisanih ljudi.

Beograd, Novi Sad, Niš, Užice i Sremska Mitrovica na vrhu liste sa oko 36 ili 37 odsto vakcinisanih punoletnih građana.

*Primer Beograda –
* 26. aprila – U glavnom gradu Srbije data je milionita doza vakcine protiv virusa korona.
Prvu dozu vakcine dobile 585.659 osobe, što iznosi 42,1 odsto punoletnog stanovništva, dok je drugu dozu primilo 413.112, odnosno 29,7 odsto. Kada su u pitanju stariji sugrađani, od 65 do 74 godina, vakcinisalo se više od 68 odsto te populacije. U gradskim opštinama ima dodatnih 18 punktova u kojima se može vakcinisati bez zakazivanja.


NABAVKA VAKCINA

*22. decembra u Srbiju su stigle prve količine „Fajzer-Biontek“ vakcine.
Srbija druga zemlja u Evropi, posle Velike Britanije, koja je dobila „Fajzer“ vakcinu.

*16. januara stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.

*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik V“.

*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik V“ iz Rusije.

*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne proizvodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“.
Predsednik Vučić najavio da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik V“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope.

*10. februara u Srbiju stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.

*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.

*21. februara u Srbiju je stiglo  150.000 vakcina „AstraZeneka“, koje su od 23. februara dostupne na svakom punktu za vakcinaciju. Srbija je prva zemlja na Balkanu koja u tom trenutku ima ovu vakcinu.

*22. februara  u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.

*22. februara dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik V“.

*28. februara stigao novi kontingent od  100.000 doza vakcine „Sputnjik V“ (reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), s obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.

*1. marta stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“.

*4. marta - prilikom zvanične posete Berlinu, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio da mu je šef nemačke diplomatije Hajko Mas preneo da će Srbija iz „Kovaks“ programa uskoro dobiti 300.000 vakcina (prve doze stigle 2. aprila).

*5. marta isporučeno još 500.000 vakcina „Sinofarm“.

*8. marta stiglo 28.080 doza vakcine kompanije „Fajzer-Biontek".

*11. marta – ministar Popović najavio da će proizvodnja ruske vakcine „Sputnjik V” na Institutu „Torlak“ početi u maju, a Srbija će time postati prva zemlja na teritoriji Evrope u kojoj će se proizvoditi ta vakcina.
Prva faza proizvodnje ruske vakcine u Srbiji podrazumeva transport supstance, punjenje bočica u skladu sa najvišim tehnološkim standardima, pakovanje i distribuciju vakcina u našoj zemlji i regionu, a nakon uspostavljanja prve faze proizvodnje, započinje se izrada studije izvodljivosti o proizvodnji u takozvanom punom ciklusu, koja podrazumeva proizvodnju supstance u Srbiji. To će zahtevati nabavku složene tehnološke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta „Torlaka“, ali procene su proizvodnja u punom ciklusu može da započne do kraja ove godine.

*11. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete UAE najavio da je dogovoreno da se, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom, u Srbiji proizvodi vakcina protiv korona virusa kineske kompanije „Sinofarm“. Predsednik Vučić je ukazao da je, pored napravljenog hodograma sa nadležnim ruskim ministrom, o proizvodnju ruske vakcine u okviru „Torlaka“, dogovoreno i da se fabrika za „Sinofarm“ vakcinu završi i krene u proizvodnju od 15.oktobra.

*15. marta - stigla isporuka od 16.380 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*18. marta - predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je putem video-linka sa rukovodstvom kompanije „Sinofarm" o procesu nabavke vakcina, izgradnji fabrike kineskih vakcina u Srbiji i izgradnji i opremanju srpskih bolnica. Na sastanku je potpisan ugovor o kupovini još dva miliona doza vakcina kompanije „Sinofarm“.

*18. marta - predsednik Vučić najavio da će Srbija imati dve fabrike vakcina i da će godišnje proizvoditi između 30 i 40 miliona doza. Predsednik je razgovarao sa predstavnicima „Sinofarma“, dok je ministar Nenad Popović razgovarao o proizvodnji „Sputnjik V“ vakcine.(Izjavio da očekuje da će za manje od godinu dana da se proizvodi i tečnost za vakcinu, a ne samo da se pakuje.)

*22. marta – dopremljeno 55.990 doza vakcine „Fajzer-Biontek".

*23. marta - u Srbiju stiglo 100.000 doza prve komponente vakcine „Sputnjik V“.

*25. marta - Ruski fond za direktna ulaganja i Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ objavili su da je postignut sporazum o proizvodnji vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji. Time će naša zemlja postati prva država u Južnoj Evropi koja će proizvoditi „Sputnjik V“, a vakcina bi mogla da se izvozi i u druge zemlje regiona u kasnijim fazama. Proizvodnja vakcine biće započeta do maja u „Torlaku”.

*29. marta – stiglo 23.570 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

Srbija je avansno uplatila u „Kovaks „sistem 4,8 miliona evra, a za razvoj vakcine smo donirali 2 miliona evra kroz Evropsku komisiju za razvoj vakcine. Obzirom da Srbiji nisu isporučivane vakcine iz programa „Kovaks“, Srbija ih je nabavljala bilateralno. 
*2. aprila, preko „Kovaks“ mehanizma stigao prvi kontingent  od 57.600 vakcina  „AstraZeneka“.

*5. aprila stiglo pola miliona „Sinofarm“ vakcina.

Premijerka je izjavila da je samo iz Kine u Srbiju dopremljeno 2,5 miliona vakcina, a vakcina svih ostalih proizvođača nešto manje od milion.
*5. aprila - Institut Torlak potpisao je Sporazum o transferu tehnologija sa Ruskim fondom direktnih investicija i ruskom farmaceutskom kompanijom „Generijum“, kojim ruska strana prenosi srpskoj strani podatke o procedurama i tehnologijama neophodnim za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji.
Ministar Nenad Popović najavio da će tokom aprila biti proizvedene tri validacione serije vakcine “Sputnjik V”, a uzorci iz ovih validacionih serija biće poslati na kontrolu kvaliteta u Institut "Gamaleja" i nakon što institut potvrdi validnost uzoraka proizvedenih u "Torlaku" naš institut kreće sa proizvodnjom vakcine. Očekuje se to bude do 20. maja ove godine, i na taj način Srbija će postati prva zemlja u Evropi koja proizvodi vakcinu „Sputnjik V“.
*6. aprila isporučeno 106.420 vakcina proizvođača "Fajzer-Biontek".
Sa tom isporukom, Srbija je nabavila ukupno 3,5 miliona vakcina, sve vakcine platila, kao i sve koje smo dobili iz Kovaks sistema.

*12. april -  stiglo 106.470 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*14. april – Na Torlaku izvršeno punjenje prve serije kontrolnih doza vakcine „Sputnjik V''. Vakcine proizvedene na Torlaku biće puštene u upotrebu u junu ove godine.

*15. april – predsednik Vučić najavio da će u ponedeljak, 19. aprila,  stići još 211.000 vakcina „Fajzer“, kao i da je 14. aprila stiglo 50.000 druge komponente ruske vakcine, dok bi 16. aprila trebalo da stigne isto toliko, a u ponedeljak ili utorak još 100.000 prve komponente „Sputnjika V". Očekuju se i kineske „Sinofarm“ vakcine pre kraja ovog meseca.

*19. april – U Srbiju stiglo 211.000 doz vakcine „Fajzer“ i to je najveća pojedinačna isporuka te vakcine našoj zemlji do sada.

*23. aprila – Predsednik Vučić rekao da imamo dovoljno vakcina i da je važna vakcinacija u regionu. Rekao je da je Srbija najviše vakcina protiv korona virusa dobila od kineske kompanije Sinofarm a zatim od kompanije Fajzer-Biontek, da očekuje 36.000 vakcina od EU i naglasio da je za Srbiju važno da se vakcinišu i građani u regionu.
„Mi smo dobili od Kovaksa do sada bilo je planirano 96.000 vakcina, a dobili smo 57.000. Od EU od ukupne kvote od 630.000 doza koje treba da dođu do kraja juna, Srbija bi trebalo proporcionalno broju stanovnika da dobije oko 270.000 ili 260.000, a mi ćemo dobiti samo 36.000 vakcina“, naveo je Vučić.
Dodaje da se Srbija sa tim saglasila zato što su te vakcine važnije drugim delovima našeg regiona.
„Smatramo da su koliko su te vakcine važne za nas važne i za naše komšije. Besmisleno je sve što radimo ako oni ne mogu da dobiju vakcinu. Ljudi koji dolaze u Beograd i imaju sportske, poslovne i druge kontakte za nas je važno da oni ne mogu da prenose zarazu“, poručio je Vučić.
Zahvalio je EU i Kovaksu, ali je napomenuo da je Srbija najviše vakcina dobili od Sinoframa, a potom od Fajzer-Bionteka.
Kako je rekao, Srbija je značajno veći broj vakcina dobila od američko - nemačke kompanije, za čak 250.000 doza više nego ruske vakcine.
Srbija je, istakao je, jedina zemlja van EU koja je počela vakcinaciju Fajzerovom vakcinom istovremeno kada i EU i da, kada se radi o isporuci vakcina, tačno na vreme stižu vakcine kompanija Sinofarm i Fajzer-Biontek, a da kasne isporuke nekih drugih proizvođača.
Vučić je dodao da će Srbija nastaviti vakcinaciju, kao i da je teškim radom uspela da obezbedi vakcine.

*26. aprila – Novi kontigent od 500.000 kineskih „Sinofarm“ vakcina protiv virusa korona stigao u Srbiju.


DONIRANjE VAKCINA ZEMLjAMA U REGIONU I VAKCINACIJA STRANACA

*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije  Zoranu Zaevu prvi kontingent  od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.

*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik V“ Crnoj Gori.

*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.

*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH, dok je 12. marta isporučeno još 5.000 doza vakcina „AstraZeneka“ iz Srbije.

*15. marta – u bolnici u Užicu vakcinisani svi zaposleni u Ustavnom sudu BiH, na zahtev tog suda, u saradnji sa Ustavnim sudom Srbije, Ministarstvom zdravlja, MSP i Ambasadom RS u Sarajevu.

*23. marta - u Zavodu za javno zdravlje u Vranju počela je vakcinacija 105 novinara iz Severne Makedonije. Vakcine „Astra Zeneka” za makedonske novinare obezbeđene su na zahtev Makedonske asocijacije novinara u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije, a uz podršku kabineta predsednika Srbije.

*23. marta - Predsednik Aleksandar Vučić uručio respiratore i drugu medicinsku opremu za Republiku Srpsku. Donaciju preuzeo predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

*24. marta - Privredna komora Srbije (PKS) objavila je da je u saradnji sa Vladom Srbije, obezbeđeno 10.000 vakcina za privrednike i njihove zaposlene iz regiona.

*29. mart - Predsednik PKS objavio da je tokom vikenda (27. i 28. marta) u Srbiji vakcinisano 8.500 privrednika iz regiona.

*Srbija je donirala Severnoj Makedoniji ukupno 40.000 doza vakcine „Sputnjik V“, prvi kontingent od 20.000 prve doze vakcine stigao je 1. aprila, a najavljeno je da će doze za revakcinaciju stići u narednom periodu.

Vakcinisano je 39.000 stranaca („AstraZeneka“ vakcinom), koji su došli ili na poziv Privredne komore Srbije ili su se sami prijavili preko portala eUprave. Premijerka Brnabić je izjavila da je ogroman uspeh vakcinacija ljudi iz regiona i ocenila da je to bio način podizanja zajedničke sigurnosti, jer bez bezbednih ljudi u regionu ni ljudi u Srbiji nisu bezbedni. Najviše državljana BiH, Severne Makedonije i Crne Gore.

*8. aprila - Premijerka izjavila da je Srbija trenutno fokusirana na vakcinaciju svojih građana, ali da ćemo nastojati da kroz donacije vakcina pomognemo prijateljima i komšijama u borbi protiv korone.

Za vakcinisanje u Srbiji se prijavilo i oko 53.000 stranaca koji nemaju prijavljeno boravište u Srbiji, a prijavili su se preko portala e-Uprave za dobijanje vakcine. Trenutno se strani državljani ne vakcinišu, već samo naši građani, a kada oni budu vakcinisani razmotriće se opcija vakcinisanja prijavljenih stranaca. Vakcinacija u Srbiji je besplatna, to važi i za strance koji kod nas prime vakcinu.

Na društvenim mrežama i internetu pojavili su se oglasi za vakcinaciju preko agencija, međutim nema mogućnosti da se preko bilo koje strane ili domaće turističke agencije zakaže vakcinacija u Srbiji i reč je o internet prevarama.

*8. aprila - Vlada je donela odluku da se Kantonu Sarajevo uputi donacija od 20.000 doza vakcina „AstraZeneka“ .

*9. aprila - U Novom Pazaru vakcinisano 29 novinara sa Kantonalne televizije Sarajevo

*10. aprila - Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da je sa predsednikom Srbije dogovorio da početkom naredne sedmice bude isporučeno oko 20.000 vakcina iz Srbije u Republiku Srpsku.

*15. aprila – Predsednik Vučić uručio Dodiku donaciju od 20.000 doza vakcina „Astra Zeneka" za Republiku Srpsku.

*23. aprila –  predsednik Vučić rekao da je Srbija u region do sada poslala 120.000 vakcina, kao i da je u Srbiji vakcinisano oko 65.000 građana zemalja iz regiona, što je ukupno oko 200.000 vakcina za ljude u regionu.


NAPOMENA:

Usled primetnog pojačanog interesovanja i velikog broja upita našim DKP za vakcinisanje stranih državljana u Srbiji (bez prijavljenog boravišta u našoj zemlji), ali i samoinicijativnog dolaska stranaca na vakcinisanje u Srbiju, važno je u takvim situacijama u zemljama prijema nedvosmisleno, putem medija i u direktnom kontaktu sa zainteresovanim stranama, komunicirati sledeće:

„Ogroman je uspeh Srbije vakcinacija stranaca, pre svega iz regiona. To je način podizanja zajedničke sigurnosti, jer bez bezbednih ljudi u regionu ni ljudi u Srbiji nisu bezbedni. Od stranih državljana najviše je u Srbiji vakcinisano iz BiH, Severne Makedonije i Crne Gore.

Poslednjih dana, usled velikog publiciteta u medijima širom sveta i odlično organizovanog procesa nabavke vakcina i imunizacije u Srbiji, primetno je veliko interesovanje za vakcinaciju u našoj zemlji, ne samo iz regiona, već i iz velikog dela Zapadne i Centralne Evrope. Evidentiran je i veliki broj upita čak i za „vakcinalni“ turizam, kako građana iz tih delova Evrope, tako i tur-operatora, turističkih agencija i avio-kompanija.

Srbija je trenutno fokusirana na vakcinaciju svojih građana, ali ćemo nastojati da kroz donacije vakcina i u narednom periodu pomognemo prijateljima i komšijama u borbi protiv korone.

Poslednjih dana pojačano je i interesovanje domaćeg stanovništva za vakcinisanjem, Srbija beleži dnevne rekorde u vakcinisanju sopstvenog stanovništva.

Ukoliko se u narednom periodu ukaže mogućnost za vakcinisanjem i zainteresovanih stranih državljana (bez prijavljenog boravišta u Srbiji), Srbija će se, sa velikim zadovoljstvom i u skladu s kapacitetima, potruditi da izađe u susret i takvim zahtevima. U tom slučaju ćemo blagovremeno obavestiti javnost. Ali moramo da napomenemo da to u ovom trenutku nije moguće.

Strani državljani mogu da iskažu zainteresovanost za vakcinisanje u Srbiji putem portala eUprava, ali je važno napomenuti da to nije dovoljno i da je neophodno da dobiju povratnu potvrdu i poziv sa terminom i lokacijom za vakcinisanje. Zato nije preporučljivo da strani državljani, samo sa iskazanim interesovanjem putem portala eUprave ili čak i bez toga (pošto ima i takvih primera na punktovima za vakcinaciju), samoinicijativno dolaze u Srbiju  na vakcinaciju i tako sebe izlažu neprijatnim situacijama i troškovima.“

 

VAKCINACIJA ČLANOVA DIPLOMATSKOG KORA U SRBIJI

Vlada Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji. Dostupne su sve četiri vakcine.

Prijavilo se i vakcinisano je blizu 1.300 članova diplomatskog kora, nosilaca posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr).

*13, 18. i 19. februara je vakcinisano je „Sinofarmom“. Time je završen prvi krug vakcinacije. Drugi krug, odnosno revakcinacija tom vakcinom, obavljena je 11. i 12. marta.

*23. februara započela je vakcinacija vakcinom „Fajzer“. Revakcinacija pomenutom vakcinom održana od 16. do 19. marta.

Takođe, pristupilo se vakcinaciji „Sputnjikom V“ i „AstraZenekom“.

*20. marta izvršene ostale revakcinacije i omogućeno da vakcinu prime i članovi diplomatskog kora koji iz određenih razloga nisu mogli da se vakcinišu.

VAKCININACIJA MIGRANATA

*24. marta u ambulanti u okviru centra za migrante u Krnjači počelo vakcinisanje migranata. Prijavljeno oko 500 migranata.
Šefica Kancelarije UNHCR u Srbiji Franceska Boneli istakla  da je ta agencija UN duboko zahvalna vlastima Srbije na tome što su izbeglice uključene u plan vakcinacije.

 



NERADNI DANI U AMBASADI

Ambasada R. Srbije neće raditi sa strankama u petak, 30. aprila, ponedeljak, 3. maja i u utorak, 4. maja 2021. godine zbog uskršnjih praznika i proslave Dana rada. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.



INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI

 (ažurirano 23. aprila 2021. godine)
I

Vakcinacija (imunizacija) u Srbiji počela 24. decembra (pre nego u većini evropskih zemalja). Prvu vakcinu primila je predsednica Vlade Ana Brnabić. Ona je i prvi premijer u Evropi koja je primila vakcinu.

Srbija je treća država u Evropi, posle Britanije i Švajcarske koja je počela vakcinaciju. Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara.

Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

U Srbiji građani iskazuju interesovanje za vakcinisanje protiv Kovida-19 putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.
Vlada Srbije saopštila je da je od 6. aprila moguća prijava za vakcinaciju protiv korona virusa i preko Vibera, i to je moguće preko zvaničnog info servisa Vlade Srbije na Viberu koji je pokrenut.
Od 9. aprila, sve lokalne samouprave počinju da organizuju slobodne punktove gde građani mogu da se vakcinišu bez prethodne prijavljive, a uporedo će se sprovoditi i imunizacija građana koji se prijave preko portala eUprave ili aplikacije na Viberu.
Preko portala e-Uprave ili kontakt centara prijavilo se više od 1.700.000 građana. Dnevno se preko portala eUprave prijavi između 10.000 i 15.000 građana za vakcinaciju.
Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

Srbija je jedna od retkih zemlja koja na raspolaganju ima četiri vakcine.

Prema podacima 70 odsto vakcinisanih primilo je „Sinofarm“ vakcinu (više od milion građana),  12 odsto „Fajzer“, a po devet odsto „Sputnjik V“ i „AstraZeneku“.

Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet građani stariji od 70 godina. Uporedo, pozivaju se građani svih starosnih dobi da se prijave i vakcinišu, obzirom da je počela imunizacija i onih koji nisu u prioritetnim grupama. Medicinski radnici vakcinišu i meštane manjih i seoskih sredina, koji nisu prijavljeni putem eUprave.

Permanentno se naglašava značaj vakcinacije, kao i da je to jedino rešenje u borbi protiv virusa Kovid-19.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato 3.163.499 doza vakcina, a od tog broja potpuno vakcinisanih građana (primljene obe doze) je 1.282.971 građana (što je trećina punoletnih građana Srbije).
Za 15-ak dana imaćemo 1.8 miliona revakcinisanih, odnosno oko 40 odsto punoletne populacije vakcinisane prvom vakcininom.

950.000 građana potpuno imunizovano - prošlo tri nedelje od druge doze odnosno 5 od prve AstraZeneke.

U starosnoj populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano je više od 51 odsto stanovništva, a u starosnoj grupi preko 75 godina imamo 42 odsto vakcinisanih.

*6. aprila se u Rudnoj Glavi vakcinisao predsedik Vučić koji je primio kinesku „Sinofarm“ vakcinu.

U četvrtak, 8. aprila, Srbija je oborila sopstveni rekord po broju vakcinisanih ljudi, kada je vakcinisano više od 75.000 ljudi. To je rezultat kojem, proporcionalno broju stanovnika, ne mogu da se pohvale ni najrazvijenije zemlje u Evropi i svetu.

Cilj da do kraja maja imamo više od 2.800.000 vakcinisanih, 2.200.000 revakcinisanih, a do kraja juna više od tri miliona vakcinisanih i revakcinisanih ljudi.

Beograd, Novi Sad, Niš, Užice i Sremska Mitrovica na vrhu liste sa oko 36 ili 37 odsto vakcinisanih punoletnih građana.

*Primer Beograda - Prvu dozu vakcine dobile 574.729 osobe, što iznosi 40,8 odsto punoletnog stanovništva, dok je drugu dozu primilo 402.416, odnosno 28,6 odsto. Kada su u pitanju stariji sugrađani, od 65 do 74 godina, vakcinisalo se više od 70,2 odsto te populacije. U gradskim opštinama ima dodatnih 18 punktova u kojima se može vakcinisati bez zakazivanja.

NABAVKA VAKCINA

*22. decembra u Srbiju su stigle prve količine „Fajzer-Biontek“ vakcine.
Srbija druga zemlja u Evropi, posle Velike Britanije, koja je dobila „Fajzer“ vakcinu.

*16. januara stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.

*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik V“.

*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik V“ iz Rusije.

*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne proizvodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“.
Predsednik Vučić najavio da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik V“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope.

*10. februara u Srbiju stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.

*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.

*21. februara u Srbiju je stiglo  150.000 vakcina „AstraZeneka“, koje su od 23. februara dostupne na svakom punktu za vakcinaciju. Srbija je prva zemlja na Balkanu koja u tom trenutku ima ovu vakcinu.

*22. februara  u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.

*22. februara dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik V“.

*28. februara stigao novi kontingent od  100.000 doza vakcine „Sputnjik V“ (reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), s obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.

*1. marta stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“.

*4. marta - prilikom zvanične posete Berlinu, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio da mu je šef nemačke diplomatije Hajko Mas preneo da će Srbija iz „Kovaks“ programa uskoro dobiti 300.000 vakcina (prve doze stigle 2. aprila).

*5. marta isporučeno još 500.000 vakcina „Sinofarm“.

*8. marta stiglo 28.080 doza vakcine kompanije „Fajzer-Biontek".

*11. marta – ministar Popović najavio da će proizvodnja ruske vakcine „Sputnjik V” na Institutu „Torlak“ početi u maju, a Srbija će time postati prva zemlja na teritoriji Evrope u kojoj će se proizvoditi ta vakcina.
Prva faza proizvodnje ruske vakcine u Srbiji podrazumeva transport supstance, punjenje bočica u skladu sa najvišim tehnološkim standardima, pakovanje i distribuciju vakcina u našoj zemlji i regionu, a nakon uspostavljanja prve faze proizvodnje, započinje se izrada studije izvodljivosti o proizvodnji u takozvanom punom ciklusu, koja podrazumeva proizvodnju supstance u Srbiji. To će zahtevati nabavku složene tehnološke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta „Torlaka“, ali procene su proizvodnja u punom ciklusu može da započne do kraja ove godine.

*11. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete UAE najavio da je dogovoreno da se, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom, u Srbiji proizvodi vakcina protiv korona virusa kineske kompanije „Sinofarm“. Predsednik Vučić je ukazao da je, pored napravljenog hodograma sa nadležnim ruskim ministrom, o proizvodnju ruske vakcine u okviru „Torlaka“, dogovoreno i da se fabrika za „Sinofarm“ vakcinu završi i krene u proizvodnju od 15.oktobra.

*15. marta - stigla isporuka od 16.380 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*18. marta - predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je putem video-linka sa rukovodstvom kompanije „Sinofarm" o procesu nabavke vakcina, izgradnji fabrike kineskih vakcina u Srbiji i izgradnji i opremanju srpskih bolnica. Na sastanku je potpisan ugovor o kupovini još dva miliona doza vakcina kompanije „Sinofarm“.

*18. marta - predsednik Vučić najavio da će Srbija imati dve fabrike vakcina i da će godišnje proizvoditi između 30 i 40 miliona doza. Predsednik je razgovarao sa predstavnicima „Sinofarma“, dok je ministar Nenad Popović razgovarao o proizvodnji „Sputnjik V“ vakcine.(Izjavio da očekuje da će za manje od godinu dana da se proizvodi i tečnost za vakcinu, a ne samo da se pakuje.)

*22. marta – dopremljeno 55.990 doza vakcine „Fajzer-Biontek".

*23. marta - u Srbiju stiglo 100.000 doza prve komponente vakcine „Sputnjik V“.

*25. marta - Ruski fond za direktna ulaganja i Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ objavili su da je postignut sporazum o proizvodnji vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji. Time će naša zemlja postati prva država u Južnoj Evropi koja će proizvoditi „Sputnjik V“, a vakcina bi mogla da se izvozi i u druge zemlje regiona u kasnijim fazama. Proizvodnja vakcine biće započeta do maja u „Torlaku”.

*29. marta – stiglo 23.570 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

Srbija je avansno uplatila u „Kovaks „sistem 4,8 miliona evra, a za razvoj vakcine smo donirali 2 miliona evra kroz Evropsku komisiju za razvoj vakcine. Obzirom da Srbiji nisu isporučivane vakcine iz programa „Kovaks“, Srbija ih je nabavljala bilateralno. 

* 2. aprila, preko „Kovaks“ mehanizma stigao prvi kontingent  od 57.600 vakcina  „AstraZeneka“.

*5. aprila stiglo pola miliona „Sinofarm“ vakcina.

Premijerka je izjavila da je samo iz Kine u Srbiju dopremljeno 2,5 miliona vakcina, a vakcina svih ostalih proizvođača nešto manje od milion.
*5. aprila - Institut Torlak potpisao je Sporazum o transferu tehnologija sa Ruskim fondom direktnih investicija i ruskom farmaceutskom kompanijom „Generijum“, kojim ruska strana prenosi srpskoj strani podatke o procedurama i tehnologijama neophodnim za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji.
Ministar Nenad Popović najavio da će tokom aprila biti proizvedene tri validacione serije vakcine “Sputnjik V”, a uzorci iz ovih validacionih serija biće poslati na kontrolu kvaliteta u Institut "Gamaleja" i nakon što institut potvrdi validnost uzoraka proizvedenih u "Torlaku" naš institut kreće sa proizvodnjom vakcine. Očekuje se to bude do 20. maja ove godine, i na taj način Srbija će postati prva zemlja u Evropi koja proizvodi vakcinu „Sputnjik V“.
*6. aprila isporučeno 106.420 vakcina proizvođača "Fajzer-Biontek".
Sa tom isporukom, Srbija je nabavila ukupno 3,5 miliona vakcina, sve vakcine platila, kao i sve koje smo dobili iz Kovaks sistema.

*12. april -  stiglo 106.470 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*14. april – Na Torlaku izvršeno punjenje prve serije kontrolnih doza vakcine „Sputnjik V''. Vakcine proizvedene na Torlaku biće puštene u upotrebu u junu ove godine.

*15. april – predsednik Vučić najavio da će u ponedeljak, 19. aprila,  stići još 211.000 vakcina „Fajzer“, kao i da je 14. aprila stiglo 50.000 druge komponente ruske vakcine, dok bi 16. aprila trebalo da stigne isto toliko, a u ponedeljak ili utorak još 100.000 prve komponente „Sputnjika V". Očekuju se i kineske „Sinofarm“ vakcine pre kraja ovog meseca.
*19. april – U Srbiju stiglo 211.000 doza vakcine „Fajzer“ i to je najveća pojedinačna isporuka te vakcine našoj zemlji do sada.


VAKCINACIJA ČLANOVA DIPLOMATSKOG KORA U SRBIJI

Vlada Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji. Dostupne su sve četiri vakcine.

Prijavilo se i vakcinisano je blizu 1.300 članova diplomatskog kora, nosilaca posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr).

*13, 18. i 19. februara je vakcinisano je „Sinofarmom“. Time je završen prvi krug vakcinacije. Drugi krug, odnosno revakcinacija tom vakcinom, obavljena je 11. i 12. marta.

*23. februara započela je vakcinacija vakcinom „Fajzer“. Revakcinacija pomenutom vakcinom održana od 16. do 19. marta.

Takođe, pristupilo se vakcinaciji „Sputnjikom V“ i „AstraZenekom“.

*20. marta izvršene ostale revakcinacije i omogućeno da vakcinu prime i članovi diplomatskog kora koji iz određenih razloga nisu mogli da se vakcinišu.


DONIRANjE VAKCINA ZEMLjAMA U REGIONU

*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije  Zoranu Zaevu prvi kontingent  od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.

*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik V“ Crnoj Gori.

*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.

*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH, dok je 12. marta isporučeno još 5.000 doza vakcina „AstraZeneka“ iz Srbije.

*15. marta – u bolnici u Užicu vakcinisani svi zaposleni u Ustavnom sudu BiH, na zahtev tog suda, u saradnji sa Ustavnim sudom Srbije, Ministarstvom zdravlja, MSP i Ambasadom RS u Sarajevu.

*23. marta - u Zavodu za javno zdravlje u Vranju počela je vakcinacija 105 novinara iz Severne Makedonije. Vakcine „Astra Zeneka” za makedonske novinare obezbeđene su na zahtev Makedonske asocijacije novinara u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije, a uz podršku kabineta predsednika Srbije.

*23. marta - Predsednik Aleksandar Vučić uručio respiratore i drugu medicinsku opremu za Republiku Srpsku. Donaciju preuzeo predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

*24. marta - Privredna komora Srbije (PKS) objavila je da je u saradnji sa Vladom Srbije, obezbeđeno 10.000 vakcina za privrednike i njihove zaposlene iz regiona.

*29. mart - Predsednik PKS objavio da je tokom vikenda (27. i 28. marta) u Srbiji vakcinisano 8.500 privrednika iz regiona.

*Srbija je donirala Severnoj Makedoniji ukupno 40.000 doza vakcine „Sputnjik V“, prvi kontingent od 20.000 prve doze vakcine stigao je 1. aprila, a najavljeno je da će doze za revakcinaciju stići u narednom periodu.

Vakcinisano je 39.000 stranaca („AstraZeneka“ vakcinom), koji su došli ili na poziv Privredne komore Srbije ili su se sami prijavili preko portala eUprave. Premijerka Brnabić je izjavila da je ogroman uspeh vakcinacija ljudi iz regiona i ocenila da je to bio način podizanja zajedničke sigurnosti, jer bez bezbednih ljudi u regionu ni ljudi u Srbiji nisu bezbedni. Najviše državljana BiH, Severne Makedonije i Crne Gore.

*8. aprila - Premijerka izjavila da je Srbija trenutno fokusirana na vakcinaciju svojih građana, ali da ćemo nastojati da kroz donacije vakcina pomognemo prijateljima i komšijama u borbi protiv korone.

Za vakcinisanje u Srbiji se prijavilo i oko 53.000 stranaca koji nemaju prijavljeno boravište u Srbiji, a prijavili su se preko portala e-Uprave za dobijanje vakcine. Trenutno se strani državljani ne vakcinišu, već samo naši građani, a kada oni budu vakcinisani razmotriće se opcija vakcinisanja prijavljenih stranaca. Vakcinacija u Srbiji je besplatna, to važi i za strance koji kod nas prime vakcinu.

Na društvenim mrežama i internetu pojavili su se oglasi za vakcinaciju preko agencija, međutim nema mogućnosti da se preko bilo koje strane ili domaće turističke agencije zakaže vakcinacija u Srbiji i reč je o internet prevarama.

*8. aprila - Vlada je donela odluku da se Kantonu Sarajevo uputi donacija od 20.000 doza vakcina „AstraZeneka“ .

*9. aprila - U Novom Pazaru vakcinisano 29 novinara sa Kantonalne televizije Sarajevo

*10. aprila - Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da je sa predsednikom Srbije dogovorio da početkom naredne sedmice bude isporučeno oko 20.000 vakcina iz Srbije u Republiku Srpsku.

*15. aprila – Predsednik Vučić uručio Dodiku donaciju od 20.000 doza vakcina „Astra Zeneka" za Republiku Srpsku.


VAKCININACIJA MIGRANATA

*24. marta u ambulanti u okviru centra za migrante u Krnjači počelo vakcinisanje migranata. Prijavljeno oko 500 migranata.
Šefica Kancelarije UNHCR u Srbiji Franceska Boneli istakla  da je ta agencija UN duboko zahvalna vlastima Srbije na tome što su izbeglice uključene u plan vakcinacije.



Predsednik Vučić se sastao putem video linka sa predstavnicima delegacije MMF

21. april 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje, kao i da nadstavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravljanje krizom tokom pandemije.

„Srbija je ostvarila jedan od najboljih rezultata u prošloj godini uprkos izazovima pandemije“, izjavio je Martejn, posebno istakavši da je Srbija bila jedna od retkih zemalja kojoj MMF nije korigovao početnu projekciju stope rasta od 5% koju je dao prošle godine.

Predsednik Vučić je dodao da je Srbija već posle prvog kvartala 2021. godine na dobrom putu da ostvari planirani rast od 6% kako je i predviđeno, budući da je jedan od glavnih fokusa Vlade Srbije ulaganje u velike infrastrukturne projekte i intenziviranje rada na privlačenju direktnih stranih investicija.

„Srbija je 2020. godine bila u samom vrhu po privednom rastu u Evropi i uveren sam da i ove godine možemo da uđemo u prve tri ili četiri zemlje po rastu“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je zadovoljan time što Srbija i dalje, uprkos situaciji vezanoj za pandemiju, ima izuzetno jak priliv investicija.

Predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn razgovarali su i o novom aranžmanu savetodavnog karaktera, koji je od posebnog značaja u svetlu unapređenja opšte investicione klime u Srbiji, kao i u kontekstu još većeg poverenja investitora.

„Imajući u vidu ogroman napredak Srbije u proteklih osam godina, prioritetni cilj ovog aranžmana biće da očuva postignute rezultate, ali i da obezbedi podršku u daljem sprovođenju strukturnih reformi usmerenih na još brži, snažniji i održiviji rast“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio MMF-u i ličnom angažovanju Jana Kejsa Martejna na profesionalnoj i stručnoj podršci na koju Srbija umnogome računa.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija posebnu pažnju posvetiti reformama u javnim preduzećima, te da će prioriteti i dalje biti ulaganja u infrastrukturu, stvaranje još bolje klime za investicije, veća ulaganja u životnu sredinu, nauku i kapitalne projekte, što će dodatno i dugoročno doprineti stabilnom finansijskom rastu u narednim godinama.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs


 



Sastanak sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu

20. april 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansa Klugea, sa kojim je razgovarao o saradnji u borbi protiv pandemije Kovid-19, kao i o saradnji na unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlji i drugim zajedničkim aktivnostima.

Predsednik Vučić je zahvalio dr Klugeu na ličnom angažovanju i podršci tokom aktuelne pandemije, posebno na tehničkoj pomoći i ekspertizi. Ovom prilikom upoznao je zvaničnika SZO sa rezultatima imunizacije u Srbiji i planovima kako da se vakcina obezbedi svim građanima koji budu želeli da je prime.

Dr Kluge je čestitao predsedniku Vučiću na liderstvu i ličnom zalaganju da obezbedi vakcine. On je naglasio da se Srbija dobrom strategijom imunizacije svrstala među globalne lidere, postavši pritom i primer humanosti i solidarnosti omogućavanjem vakcinacije starijima u ruralnim sredinama, stranim državljanima i doniranjem vakcina drugim zemljama.

„Srbija je vakcinu prihvatila kao proizvod koji spasava život i nije na to gledala geopolitički”, rekao je dr Kluge.

Dvojica sagovornika su se saglasili da bi svet trebalo da poveća proizvodne kapacitete za vakcine, kao i da razvije nove adekvatne terapije za borbu protiv Kovid-19, i, s tim u vezi, radi na povećanju stepena poverenja građana u nauku.

Predsednik Vučić je upoznao dr Klugea sa planovima za unapređenje rada Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”.

„Hoćemo da od „Torlaka” napravimo jednu od najboljih fabrika vakcina u Evropi”, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs



SZO ocenila impresivnim proces imunizacije u Srbiji

19. april 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji.

Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlju veoma značajna podrška ove organizacije.

Ona je obavestila direktora SZO za Evropu o toku imunizacije građana u Srbiji, izrazivši uverenje da ćemo, zahvaljujući velikom broju vakcinisanih, uspeti da stvorimo kolektivni imunitet i vratimo se u normalne tokove života.

Kluge je proces imunizacije u Srbiji ocenio kao impresivan, i dodao da je Srbija donela dobru odluku da građanima ponudi sve dostupne vakcine koje se koriste u borbi protiv virusa korona.

On je, izražavajući zabrinutost zbog pojave novih sojeva virusa, naglasio da je neophodno ubrzati proces imunizacije i pokazati međusobnu solidarnost.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu je pohvalio Srbiju na humanosti koju je pokazala donirajući vakcine zemljama regiona i omogućavajući vakcinaciju onima koji nemaju dovoljan broj cepiva za svoje građane.

Predsednica Vlade je poručila da će Srbija i dalje sarađivati sa zemljama regiona i pomagati u skladu sa svojim mogućnostima.

Kada je u pitanju projekat „Mapa puta za zdravlje na zapadnom Balkanu 2021–2025“, izneto je i da će, ukoliko to epidemiološki uslovi dozvole, krajem godine u Beogradu biti održan regionalni sastanak, značajan za buduće unapređenje saradnje država regiona u oblasti zdravstvenih izazova.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs



INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI

ažurirano 16. aprila 2021. godine)


Vakcinacija (imunizacija) u Srbiji počela 24. decembra (pre nego u većini evropskih zemalja). Prvu vakcinu primila je predsednica Vlade Ana Brnabić. Ona je i prvi premijer u Evropi koja je primila vakcinu.

Srbija je treća država u Evropi, posle Britanije i Švajcarske koja je počela vakcinaciju. Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara.

Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

U Srbiji građani iskazuju interesovanje za vakcinisanje protiv Kovida-19 putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.
Vlada Srbije saopštila je da je od 6. aprila moguća prijava za vakcinaciju protiv korona virusa i preko Vibera, i to je moguće preko zvaničnog info servisa Vlade Srbije na Viberu koji je pokrenut.
Od 9. aprila, sve lokalne samouprave počinju da organizuju slobodne punktove gde građani mogu da se vakcinišu bez prethodne prijavljive, a uporedo će se sprovoditi i imunizacija građana koji se prijave preko portala eUprave ili aplikacije na Viberu.
Preko portala e-Uprave ili kontakt centara prijavilo se više od 1.700.000 građana. Dnevno se preko portala eUprave prijavi između 10.000 i 15.000 građana za vakcinaciju.
Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

Srbija je jedna od retkih zemlja koja na raspolaganju ima četiri vakcine.

Prema podacima 70 odsto vakcinisanih primilo je „Sinofarm“ vakcinu (više od milion građana),  12 odsto „Fajzer“, a po devet odsto „Sputnjik V“ i „AstraZeneku“.

Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet građani stariji od 70 godina. Uporedo, pozivaju se građani svih starosnih dobi da se prijave i vakcinišu, obzirom da je počela imunizacija i onih koji nisu u prioritetnim grupama. Medicinski radnici vakcinišu i meštane manjih i seoskih sredina, koji nisu prijavljeni putem eUprave.

Permanentno se naglašava značaj vakcinacije, kao i da je to jedino rešenje u borbi protiv virusa Kovid-19.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato 3.020.401 doza vakcina, a od tog broja potpuno vakcinisanih građana (primljene obe doze) je 1.212.997 građana (što je trećina punoletnih građana Srbije).
Za 15-ak dana imaćemo 1.8 miliona revakcinisanih, odnosno oko 40 odsto punoletne populacije vakcinisane prvom vakcininom.

950.000 građana potpuno imunizovano - prošlo tri nedelje od druge doze odnosno 5 od prve AstraZeneke.

U starosnoj populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano je više od 51 odsto stanovništva, a u starosnoj grupi preko 75 godina imamo 42 odsto vakcinisanih.

*6. aprila se u Rudnoj Glavi vakcinisao predsedik Vučić koji je primio kinesku „Sinofarm“ vakcinu.

U četvrtak, 8. aprila, Srbija je oborila sopstveni rekord po broju vakcinisanih ljudi, kada je vakcinisano više od 75.000 ljudi. To je rezultat kojem, proporcionalno broju stanovnika, ne mogu da se pohvale ni najrazvijenije zemlje u Evropi i svetu.

Cilj da do kraja maja imamo više od 2.800.000 vakcinisanih, 2.200.000 revakcinisanih, a do kraja juna više od tri miliona vakcinisanih i revakcinisanih ljudi.

Beograd, Novi Sad, Niš, Užice i Sremska Mitrovica na vrhu liste sa oko 36 ili 37 odsto vakcinisanih punoletnih građana.

*Primer Beograda - Prvu dozu vakcine dobile 550.473 osobe, što iznosi 39,1 odsto punoletnog stanovništva, dok je drugu dozu primilo 376.904, odnosno 26,8 odsto. Kada su u pitanju stariji sugrađani, od 65 do 74 godina, vakcinisalo se više od 68 odsto te populacije. U gradskim opštinama ima dodatnih 18 punktova u kojima se može vakcinisati bez zakazivanja.

NABAVKA VAKCINA

*22. decembra u Srbiju su stigle prve količine „Fajzer-Biontek“ vakcine.
Srbija druga zemlja u Evropi, posle Velike Britanije, koja je dobila „Fajzer“ vakcinu.

*16. januara stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.

*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik V“.

*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik V“ iz Rusije.

*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne proizvodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“.
Predsednik Vučić najavio da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik V“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope.

*10. februara u Srbiju stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.

*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.

*21. februara u Srbiju je stiglo  150.000 vakcina „AstraZeneka“, koje su od 23. februara dostupne na svakom punktu za vakcinaciju. Srbija je prva zemlja na Balkanu koja u tom trenutku ima ovu vakcinu.

*22. februara  u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.

*22. februara dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik V“.

*28. februara stigao novi kontingent od  100.000 doza vakcine „Sputnjik V“ (reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), s obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.

*1. marta stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“.

*4. marta - prilikom zvanične posete Berlinu, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio da mu je šef nemačke diplomatije Hajko Mas preneo da će Srbija iz „Kovaks“ programa uskoro dobiti 300.000 vakcina (prve doze stigle 2. aprila).

*5. marta isporučeno još 500.000 vakcina „Sinofarm“.

*8. marta stiglo 28.080 doza vakcine kompanije „Fajzer-Biontek".

*11. marta – ministar Popović najavio da će proizvodnja ruske vakcine „Sputnjik V” na Institutu „Torlak“ početi u maju, a Srbija će time postati prva zemlja na teritoriji Evrope u kojoj će se proizvoditi ta vakcina.
Prva faza proizvodnje ruske vakcine u Srbiji podrazumeva transport supstance, punjenje bočica u skladu sa najvišim tehnološkim standardima, pakovanje i distribuciju vakcina u našoj zemlji i regionu, a nakon uspostavljanja prve faze proizvodnje, započinje se izrada studije izvodljivosti o proizvodnji u takozvanom punom ciklusu, koja podrazumeva proizvodnju supstance u Srbiji. To će zahtevati nabavku složene tehnološke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta „Torlaka“, ali procene su proizvodnja u punom ciklusu može da započne do kraja ove godine.

*11. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete UAE najavio da je dogovoreno da se, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom, u Srbiji proizvodi vakcina protiv korona virusa kineske kompanije „Sinofarm“. Predsednik Vučić je ukazao da je, pored napravljenog hodograma sa nadležnim ruskim ministrom, o proizvodnju ruske vakcine u okviru „Torlaka“, dogovoreno i da se fabrika za „Sinofarm“ vakcinu završi i krene u proizvodnju od 15.oktobra.

*15. marta - stigla isporuka od 16.380 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*18. marta - predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je putem video-linka sa rukovodstvom kompanije „Sinofarm" o procesu nabavke vakcina, izgradnji fabrike kineskih vakcina u Srbiji i izgradnji i opremanju srpskih bolnica. Na sastanku je potpisan ugovor o kupovini još dva miliona doza vakcina kompanije „Sinofarm“.

*18. marta - predsednik Vučić najavio da će Srbija imati dve fabrike vakcina i da će godišnje proizvoditi između 30 i 40 miliona doza. Predsednik je razgovarao sa predstavnicima „Sinofarma“, dok je ministar Nenad Popović razgovarao o proizvodnji „Sputnjik V“ vakcine.(Izjavio da očekuje da će za manje od godinu dana da se proizvodi i tečnost za vakcinu, a ne samo da se pakuje.)

*22. marta – dopremljeno 55.990 doza vakcine „Fajzer-Biontek".

*23. marta - u Srbiju stiglo 100.000 doza prve komponente vakcine „Sputnjik V“.

*25. marta - Ruski fond za direktna ulaganja i Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ objavili su da je postignut sporazum o proizvodnji vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji. Time će naša zemlja postati prva država u Južnoj Evropi koja će proizvoditi „Sputnjik V“, a vakcina bi mogla da se izvozi i u druge zemlje regiona u kasnijim fazama. Proizvodnja vakcine biće započeta do maja u „Torlaku”.

*29. marta – stiglo 23.570 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

Srbija je avansno uplatila u „Kovaks „sistem 4,8 miliona evra, a za razvoj vakcine smo donirali 2 miliona evra kroz Evropsku komisiju za razvoj vakcine. Obzirom da Srbiji nisu isporučivane vakcine iz programa „Kovaks“, Srbija ih je nabavljala bilateralno. 

* 2. aprila, preko „Kovaks“ mehanizma stigao prvi kontingent  od 57.600 vakcina  „AstraZeneka“.

*5. aprila stiglo pola miliona „Sinofarm“ vakcina.

Premijerka je izjavila da je samo iz Kine u Srbiju dopremljeno 2,5 miliona vakcina, a vakcina svih ostalih proizvođača nešto manje od milion.
*5. aprila - Institut Torlak potpisao je Sporazum o transferu tehnologija sa Ruskim fondom direktnih investicija i ruskom farmaceutskom kompanijom „Generijum“, kojim ruska strana prenosi srpskoj strani podatke o procedurama i tehnologijama neophodnim za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji.
Ministar Nenad Popović najavio da će tokom aprila biti proizvedene tri validacione serije vakcine “Sputnjik V”, a uzorci iz ovih validacionih serija biće poslati na kontrolu kvaliteta u Institut "Gamaleja" i nakon što institut potvrdi validnost uzoraka proizvedenih u "Torlaku" naš institut kreće sa proizvodnjom vakcine. Očekuje se to bude do 20. maja ove godine, i na taj način Srbija će postati prva zemlja u Evropi koja proizvodi vakcinu „Sputnjik V“.
*6. aprila isporučeno 106.420 vakcina proizvođača "Fajzer-Biontek".
Sa tom isporukom, Srbija je nabavila ukupno 3,5 miliona vakcina, sve vakcine platila, kao i sve koje smo dobili iz Kovaks sistema.

*12. april -  stiglo 106.470 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*14. april – Na Torlaku izvršeno punjenje prve serije kontrolnih doza vakcine „Sputnjik V''. Vakcine proizvedene na Torlaku biće puštene u upotrebu u junu ove godine.

*15. april – predsednik Vučić najavio da će u ponedeljak, 19. aprila,  stići još 211.000 vakcina „Fajzer“, kao i da je 14. aprila stiglo 50.000 druge komponente ruske vakcine, dok bi 16. aprila trebalo da stigne isto toliko, a u ponedeljak ili utorak još 100.000 prve komponente „Sputnjika V". Očekuju se i kineske „Sinofarm“ vakcine pre kraja ovog meseca.


VAKCINACIJA ČLANOVA DIPLOMATSKOG KORA U SRBIJI

Vlada Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji. Dostupne su sve četiri vakcine.

Prijavilo se i vakcinisano je blizu 1.300 članova diplomatskog kora, nosilaca posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr).

*13, 18. i 19. februara je vakcinisano je „Sinofarmom“. Time je završen prvi krug vakcinacije. Drugi krug, odnosno revakcinacija tom vakcinom, obavljena je 11. i 12. marta.

*23. februara započela je vakcinacija vakcinom „Fajzer“. Revakcinacija pomenutom vakcinom održana od 16. do 19. marta.

Takođe, pristupilo se vakcinaciji „Sputnjikom V“ i „AstraZenekom“.

*20. marta izvršene ostale revakcinacije i omogućeno da vakcinu prime i članovi diplomatskog kora koji iz određenih razloga nisu mogli da se vakcinišu.


DONIRANjE VAKCINA ZEMLjAMA U REGIONU

*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije  Zoranu Zaevu prvi kontingent  od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.

*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik V“ Crnoj Gori.

*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.

*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH, dok je 12. marta isporučeno još 5.000 doza vakcina „AstraZeneka“ iz Srbije.

*15. marta – u bolnici u Užicu vakcinisani svi zaposleni u Ustavnom sudu BiH, na zahtev tog suda, u saradnji sa Ustavnim sudom Srbije, Ministarstvom zdravlja, MSP i Ambasadom RS u Sarajevu.

*23. marta - u Zavodu za javno zdravlje u Vranju počela je vakcinacija 105 novinara iz Severne Makedonije. Vakcine „Astra Zeneka” za makedonske novinare obezbeđene su na zahtev Makedonske asocijacije novinara u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije, a uz podršku kabineta predsednika Srbije.

*23. marta - Predsednik Aleksandar Vučić uručio respiratore i drugu medicinsku opremu za Republiku Srpsku. Donaciju preuzeo predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

*24. marta - Privredna komora Srbije (PKS) objavila je da je u saradnji sa Vladom Srbije, obezbeđeno 10.000 vakcina za privrednike i njihove zaposlene iz regiona.

*29. mart - Predsednik PKS objavio da je tokom vikenda (27. i 28. marta) u Srbiji vakcinisano 8.500 privrednika iz regiona.

*Srbija je donirala Severnoj Makedoniji ukupno 40.000 doza vakcine „Sputnjik V“, prvi kontingent od 20.000 prve doze vakcine stigao je 1. aprila, a najavljeno je da će doze za revakcinaciju stići u narednom periodu.

Vakcinisano je 39.000 stranaca („AstraZeneka“ vakcinom), koji su došli ili na poziv Privredne komore Srbije ili su se sami prijavili preko portala eUprave. Premijerka Brnabić je izjavila da je ogroman uspeh vakcinacija ljudi iz regiona i ocenila da je to bio način podizanja zajedničke sigurnosti, jer bez bezbednih ljudi u regionu ni ljudi u Srbiji nisu bezbedni. Najviše državljana BiH, Severne Makedonije i Crne Gore.

*8. aprila - Premijerka izjavila da je Srbija trenutno fokusirana na vakcinaciju svojih građana, ali da ćemo nastojati da kroz donacije vakcina pomognemo prijateljima i komšijama u borbi protiv korone.

Za vakcinisanje u Srbiji se prijavilo i oko 53.000 stranaca koji nemaju prijavljeno boravište u Srbiji, a prijavili su se preko portala e-Uprave za dobijanje vakcine. Trenutno se strani državljani ne vakcinišu, već samo naši građani, a kada oni budu vakcinisani razmotriće se opcija vakcinisanja prijavljenih stranaca. Vakcinacija u Srbiji je besplatna, to važi i za strance koji kod nas prime vakcinu.

Na društvenim mrežama i internetu pojavili su se oglasi za vakcinaciju preko agencija, međutim nema mogućnosti da se preko bilo koje strane ili domaće turističke agencije zakaže vakcinacija u Srbiji i reč je o internet prevarama.

*8. aprila - Vlada je donela odluku da se Kantonu Sarajevo uputi donacija od 20.000 doza vakcina „AstraZeneka“ .

*9. aprila - U Novom Pazaru vakcinisano 29 novinara sa Kantonalne televizije Sarajevo

*10. aprila - Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da je sa predsednikom Srbije dogovorio da početkom naredne sedmice bude isporučeno oko 20.000 vakcina iz Srbije u Republiku Srpsku.

*15. aprila – Predsednik Vučić uručio Dodiku donaciju od 20.000 doza vakcina „Astra Zeneka" za Republiku Srpsku.


VAKCININACIJA MIGRANATA

*24. marta u ambulanti u okviru centra za migrante u Krnjači počelo vakcinisanje migranata. Prijavljeno oko 500 migranata.
Šefica Kancelarije UNHCR u Srbiji Franceska Boneli istakla  da je ta agencija UN duboko zahvalna vlastima Srbije na tome što su izbeglice uključene u plan vakcinacije.



Selaković: Politički ekstremizam Albanaca na KiM sve jači

13. april 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.

Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.

Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta.

Kako je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.

„Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama je jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu“, zaključio je Selaković.

Trajan mir i stabilnost, prema njegovim rečima, mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog.

Kako je istakao, srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.  

„Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane mini šengen“, istakao je ministar.

Ukazujući da je Srbija nebrojeno puta pokazala da je opredeljena za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, Selaković je istakao da su nedavni izbori u Pokrajini potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već da jača, što se moglo videti tokom nedavnog predizbornog procesa.

Ministar je ukazao da su politički pritisci na Srbe nastavljeni i nakon okončanja izbornog procesa, jer im je uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

„Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Podsećam vas da je južna srpska pokrajina i dalje oblast sa najmanjom stopom povratka raseljenih na svetu”, rekao je ministar i istakao da se samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti.

Posebno zabrinjavajuće za srpski narod na KiM, napomenuo je Selaković, jeste što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve.

„Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani“, istakao je ministar.

Takođe, šef srpske diplomatije zabrinjavajućim je ocenio i upad inspektora i policajaca u Dom zdravlja u Štrpcu januara ove godine i pretres s namerom da se pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije.

„Iako to smatramo upadom u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa KiM na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu“, naglasio je ministar.

Ministar Selaković poručio da Srbija visoko uvažava aktivnosti misije UNMIK na KiM i da se zalaže za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Selaković je naveo da međunarodne misije na KiM – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK pod okriljem UN i u skladu sa Rezolucijom 1244, imaju ključnu ulogu u očuvanju mira i zaštiti stanovništva.

„Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na KiM ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini“, naglasio je ministar.

To, kako je ukazao, potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Selaković je dodatno istakao važnost međunarodnih snaga Kfora i ukazao da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora - predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244.

Takođe, ministar je napomenuo da je neprihvatljivo donošenje jednostranih odluka o formiranju prištinskog „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u tzv. „Vojsku Kosova“.

Ministar Selaković je na početku obraćanja uložio protest zbog zloupotrebe video formata sednice od strane predstavnice Prištine, iza koje je bila istaknuta zastava samoproglašenog „Kosova“, što je učinio i predstavnik Rusije.


U nastavku, integralna verzija govora ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića:


Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Na početku, želim da uložim protest zbog zloupotrebe video formata ove sednice od strane predstavnika Prištine za isticanje simbola tzv. državnosti Kosova. Uprkos tome što su predstavnici Prištine u više navrata bili upozoreni, na prethodnoj sednici i od strane predsednika Saveta bezbednosti, da su ovakve zloupotrebe sednica Saveta bezbednosti apsolutno neprihvatljive i da predstavljaju flagrantno kršenje pravila SB o učešću predstavnika PIS u Prištini, na osnovu člana 39 Pravila procedure SB UN, ponovo se suočavamo sa njihovim besprizornim nepoštovanjem pravila ovog uvaženog tela.  Dozvolite da ponovim naš poziv da se preduzmu neophodni koraci kako bi se sprečile ovakve zloupotrebe.

Izuzetno mi je zadovoljstvo što se obraćam ovom cenjenom telu na sednici posvećenoj radu Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji. Na početku želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u primenu mandata UNMIK, kao i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine predsedniče,

U proteklom periodu suočeni smo sa političkom nestabilnošću na Kosovu i Metohiji. Nedavno smo imali izbore u Pokrajini koji su nažalost potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već naprotiv, postaje sve jači. Bili smo svedoci takmičenja među albanskim političkim liderima u tome koji je bolji način da se isprovocira incident u srpskim sredinama, kako bi se dobili dodatni politički poeni albanskog biračkog tela. Pod izgovorom izmena biračkog spiska velikom broju Srba na Kosovu i Metohiji uskraćeno je jedno od osnovnih političkih prava - mogućnost da biraju svoje političke predstavnike. Od približno 140.000 građana Kosova i Metohije koji su izbrisani sa biračkog spiska tokom poslednjeg izbornog procesa, 85% njih su Srbi.

Uprkos brojnim izazovima i problemima, srpski narod na Kosovu i Metohiji je visokom izlaznošću i ubedljivom pobedom Srpske liste, koja je osvojila svih deset poslaničkih mesta opredeljenih za srpske predstavnike, pokazao da ga ništa ne može sprečiti da odlučno stane u odbranu svog položaja. Politički pritisci na Srbe nastavljeni su i nakon okončanja izbornog procesa, jer je Srbima uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

Poštovani članovi Saveta bezbednosti,

Nažalost, nismo samo tokom izbornih aktivnosti bili svedoci nerazumne antisrpske politike privremenih institucija u Prištini. Ona ide toliko daleko da su u januaru ove godine inspektori i policajaci iz Prištine upali u Dom zdravlja u Štrpcu, na jugu Kosova i Metohije i izvršili pretres s namerom da pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije, koje nisu pronašli. To je učinjeno uz demonstraciju sile, pretnje hapšenjem direktoru Doma zdravlja, medicinskom osoblju i lekarima. U trenutku kada se ceo svet bori protiv pandemije i kada su vakcine jedino sredstvo da se stane na put izazovu, a Srbija pokazuje podršku i solidarnost doniranjem vakcina i medicinske opreme svima u regionu kojima su one neophodne, Priština želi da uništi vakcine samo zato što su iz centralne Srbije. Dok se čitav svet zahvaljuje lekarima, koji su podneli velike i herojske žrtve u borbi protiv virusa, privremene institucije u Prištini napadaju srpske lekare zbog toga što rade svoj posao.

Iako smatramo da su upadi u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa Kosova i Metohije na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu. Srbija je i dalje spremna da pomogne svima kojima je pomoć neophodna i apelujemo na razum i odgovornost, posebno u ovako teškim vremenima.

Gospodine predsedniče,

Napadi usmereni na Srbe i njihovu imovinu su sve brojniji. Samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo se više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti. Prema podacima Misije OEBS na Kosovu i Metohiji u drugoj polovini prošle godine broj incidenata povećan je za više od 30% u odnosu na 2019. godinu. Zato se ne možemo složiti sa ocenom da je „bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, sa nekoliko incidenata čija su meta bile nevećinske zajednice“. Prošlog vikenda se, recimo, dogodio ničim izazvan fizički napad grupe Albanaca na dva srpska mladića u severnom delu Kosovske Mitrovice.        

Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Činjenica da je jedna povratnička porodica sedam puta bila meta napada, jasno pokazuje koliko su oni koji ne žele Srbe na Kosovu i Metohiji uporni u zastrašivanju i proterivanju ionako malog broja povratnika. U Prištini apsolutno ne postoji ni tračak političke volje da se 212.995 raseljenih Srba koji 22 godine žive van Kosova i Metohije vrate u svoje domove. Od 1999. godine stopa održivog povratka interno raseljenih lica na Kosovu i Metohiji je samo 1.9%, što prema podacima UN zvanično predstavlja najmanji procenat povratka prognanog stanovništva nakon nekog konflikta bilo gde u svetu.   

Istovremeno, dok hapse interno raseljena lica, prištinske vlasti vrše najsnažnije pritiske na Specijalizovana veća u Hagu. Cilj je potpuno onemogućavanje daljeg procesuiranja niza slučajeva protiv pripadnika terorističke OVK za teške zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, kako prema Srbima, tako i prema pripadnicima drugih nacionalnosti. Nedavno je i predsednica Specijalizovanih veća Trendafilova upozorila da će, ukoliko se pritisci nastave, to imati vrlo dramatične posledice po procese koji se vode. Predsednica Trendafilova kao veoma problematičnu pojavu izdvaja i zastrašivanje svedoka, koji su ključni za uspešno vođenje postupaka i donošenje odgovarajuće presude.

Iako se predugo čekalo sa podizanjem optužnica, smatramo pohvalnim to što su konačno preduzeti napori da se kazne brojni teški zločini počinjeni tokom ratnih sukoba pre nešto više od dve decenije, ali i po dolasku međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju. Do danas, recimo, niko nije odgovarao za ubistva i otmice 17 novinara, što je u ovom trenutku najveći broj nerešenih slučajeva ubijenih i kidnapovanih novinara u Evropi. Takođe, nisu se pred licem pravde našli počinioci nijednog od masovnih zločina počinjenih nad srpskim civilima posle 1999. godine. Podsetiću vas na samo nekoliko njih: u selu Staro Gracko ubijeno je 14 srpskih žetelaca, u napadu na autobus „Niš ekspresa“ u Livadicama kod Podujeva poginulo je 12 i ranjeno 43 raseljenih Srba, a u Goraždevcu kod Peći nepoznate osobe su iz automatskog oružja pucale na decu koja su se kupala u reci Bistrici. Tada je ubijeno dvoje srpske dece, a četvoro je teško ranjeno.         

Očekujemo nastavak podrške misije Euleks Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, kao i njeno dodatno angažovanje u oblasti vladavine prava. Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti svedoka, kao i utvrđivanju sudbine nestalih lica.

Međunarodne misije na Kosovu i Metohiji – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK, koje pod okriljem Ujedinjenih nacija i u skladu sa Rezolucijom 1244 (1999), čine sastavni deo međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva u našoj južnoj pokrajini imaju ključnu ulogu i izuzetan doprinos očuvanju mira i zaštiti stanovništva. Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini. To dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Želim dodatno da istaknem važnost međunarodnih snaga Kfor i ukažem da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244 i potencijalni je izvor nestabilnosti i tenzija. Podsetiću vas da Priština, protivno međunarodnom pravu, uz potpuno ignorisanje interesa i stavova srpske zajednice u Pokrajini, ne odustaje od planova da na prostoru Kosova i Metohije instalira novog bezbednosnog aktera. Neprihvatljivo je donošnje jednostranih odluka o formiranju „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ (KBS) u tzv. „Vojsku Kosova“. Želim ponovo da istaknem da ovakvi jednostrani potezi Prištine predstavljaju grubo kršenje Rezolucije SBUN 1244 i Vojno-tehničkog sporazuma, po kojima isključivo Međunarodne bezbednosne snage, odnosno Kfor, imaju mandat za sve vojne aspekte bezbednosti na prostoru Kosova i Metohije.        

U tom smislu dodatni razlog za zabrinutost izaziva i najava izgradnje najveće baze „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u južnom delu Kosovske Mitrovice, što Srbi na severu Kosova i Metohije doživljavaju kao najotvoreniju provokaciju i pretnju njihovoj fizičkoj bezbednosti.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

Za srpski narod na Kosovu i Metohiji je posebno zabrinjavajuće što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve. Samo u toku dve nedelje čak sedam pravoslavnih objekata u Pokrajini našlo se na meti vandala i to u trenutku kada se svi prisećamo martovskog pogroma iz 2004. godine nad Srbima i srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji. Ponižavajuće je stanje u kojem se nalazi srpska kulturna i duhovna baština na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i četiri spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska (Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i Pećka Patrijaršija). Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani.

Cenjene članice Saveta bezbednosti,     

Sasvim je jasna nervoza Prištine, jer projekat takozvane nezavisnosti danas ne priznaje više od polovine članica Ujedinjenih nacija, uključujući i pet članica Evropske unije. Međutim, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja. Upravo je nedostatak poverenja jedan od osnovnih problema u dijalogu Beograda i Prištine. Dogovor se ne postiže zapaljivom retorikom i provokacijama, kao što su najave o ujedinjenju i stvaranju velike Albanije ili o planovima izgradnje najveće baze tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga na severu Pokrajine.

Podsetiću da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini u prošlosti više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije. Član njegove stranke je prošlog vikenda javno poručio da će se samoproglašeno Kosovo i Albanija ujediniti, citiram, „puškom i barutom ili referendumskim kutijama“.

Ne moram da objašnjavam zašto ovakve opasne ideje predstavljaju direktnu pretnju miru i stabilnosti. Njima se krši Rezolucija 1244, kontinuirano destabilizuje ne samo naša južna pokrajina, već i čitav region, a ni u čemu ne doprinose procesu dijaloga, već ga iznova onemogućavaju.

Nebrojeno puta smo pokazali da smo opredeljeni za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji. I danas, nakon višegodišnjih pregovora, ali i neispunjavanja dogovorenog i stalnih jednostranih poteza i provokacija od strane privremenih institucija u Prištini, mi smo i dalje spremni da sednemo za sto i razgovaramo.

Spremni smo za dijalog, ali ne i za ucene i pretnje, a posebno ne za ultimatume koje je i nedavno izneo predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini. Podsetiću vas na njegove izjave da će dijalog biti nisko na listi prioriteta vlasti u Prištini. Zapanjujuće je kako Priština ultimatume, koji u potpunosti podrivaju svaku šansu za dijalog, na šta je ukazala i Evropska unija, naziva „principima“ i kako uporno insistira na tome da Beograd prizna jednostrano proglašenu nezavisnost „Kosova“, nakon čega bi, smatraju oni, sve ostalo bilo rešeno. U čemu je onda svrha dijaloga ako se samo očekuje da Beograd prizna tzv. Kosovo? Da li dijalog znači da jedna strana treba da odustane od svega, a druga da dobije sve? I da li dijalog, po mišljenju Prištine, pretpostavlja da se ne ispunjava ono što je dogovoreno?        

Podsetiću vas da Priština i dalje odbija da ispuni svoje obaveze iz do sada postignutih sporazuma i ne pristaje da se o njihovoj primeni razgovara u okviru dijaloga. A situacija je vrlo jednostavna - u aprilu 2013. godine potpisan je prvi sporazum u Briselu koji je predviđao četiri obaveze: jednu za Prištinu i tri za Beograd. Beograd je ispunio sve obaveze, dok je jedina obaveza koju su imale privremene institucije u Prištini - formiranje Zajednice srpskih opština - nije ispunjena već 2.917 dana. Zapravo, 19. aprila se navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a Priština odbija da ispuni obavezu formiranja Zajednice srpskih opština.

Poštovani gospodine predsedniče,

Bez obzira na obeshrabrujuće poruke iz Prištine i činjenicu da dijalog traje već dugi niz godina, Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Trajan mir i stabilnost mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog. Srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.  

Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane „mini šengen“.

Što se Srbije tiče, uvereni smo da je rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu. Žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci, ne zaslužuju ništa manje od toga.

Hvala na pažnji.




Selaković: Priština istrajava u kampanji mržnje prema srpskom narodu

13. april 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid. 

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.

„Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.

Selaković je istakao da, naspram tvrdnji političara iz Prištine o 20.000 silovanih Albanki, stoje podaci Komisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja na Kosovu i Metohiji, koje imaju informacije o 912 silovanih osoba, među koje, međutim, nisu ubrojane Srpkinje žrtve nasilja.

„Dozvolite da istaknem da Srbija osuđuje svaki akt seksualnog nasilja u konfliktima i zalaže se za ostvarivanje pravde za sve žrtve. Broj žrtava svakako ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaku žrtvu pojedinačno, ali isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju procesa pomirenja“, kazao je Selaković.

Kada je reč o optužbama za genocid, ministar Selaković je konstatovao da one samo dokazuju da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje, propagandi i otvorenom neprijateljstvu prema srpskom narodu.

„Svakodnevnim izjavama žele da prikažu da je Srbija kriva za sve i da je nad Albancima izvršen genocid, a sve kako bi sakrili sopstvenu odgovornost za počinjene zločine“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kako je istakao, svako ko zna šta definicija genocida podrazumeva, shvatiće da nije Srbija nešto učinila, već da je upravo srpski narod žrtva „državotvornog“ projekta kosovskih Albanaca, zasnovanog na opasnoj ideji etnički čistih teritorija, o čemu svedoči i više od 200.000 proteranih Srba sa KiM.

„Uvereni smo da civilizovan svet neće biti spreman da saučestvuje u prikrivanju i zataškavanju njihovih zločina i da će im biti upućena jasna poruka da moraju preuzeti odgovornost za svoja dela“, kazao je Selaković.

On je podsetio da je u Prištini do 1999. godine živelo oko 40.000 Srba, a da ih je danas samo dvadesetak, da je u Peći živelo oko 17.000 Srba, a da su danas tamo samo srpske monahinje u Pećkoj Patrijaršiji, da je u Prizrenu pre rata živelo oko 12.000 Srba a danas samo 17 porodica, a da je u Uroševcu od 10.000 Srba koji su tamo živeli pre rata ostala samo porodica srpskog sveštenika.
 



INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI

(ažurirano 9. aprila 2021. godine)

Vakcinacija (imunizacija) u Srbiji počela 24. decembra (pre nego u većini evropskih zemalja). Prvu vakcinu primila je predsednica Vlade Ana Brnabić. Ona je i prvi premijer u Evropi koja je primila vakcinu.

Srbija je treća država u Evropi, posle Britanije i Švajcarske koja je počela vakcinaciju. Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara.

Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

U Srbiji građani iskazuju interesovanje za vakcinisanje protiv Kovida-19 putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.
Vlada Srbije saopštila je da je od 6. aprila moguća prijava za vakcinaciju protiv korona virusa i preko Vibera, i to je moguće preko zvaničnog info servisa Vlade Srbije na Viberu koji je pokrenut.
Od danas, 9. aprila, sve lokalne samouprave počinju da organizuju slobodne punktove gde građani mogu da se vakcinišu bez prethodne prijave, a uporedo će se sprovoditi i imunizacija građana koji se prijave preko portala eUprave ili aplikacije na Viberu.
Dnevno se preko portala eUprave prijavi između 10.000 i 20.000 građana za vakcinaciju.
Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

Srbija je jedna od retkih zemlja koja na raspolaganju ima četiri vakcine.

Prema podacima 70 odsto vakcinisanih primilo je „Sinofarm“ vakcinu (više od milion građana),  12 odsto „Fajzer“, a po devet odsto „Sputnjik V“ i „AstraZeneku“.

Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet građani stariji od 70 godina. Uporedo, pozivaju se građani svih starosnih dobi da se prijave i vakcinišu, obzirom da je počela imunizacija i onih koji nisu u prioritetnim grupama. Medicinski radnici vakcinišu i meštane manjih i seoskih sredina, koji nisu prijavljeni putem eUprave.

Permanentno se naglašava značaj vakcinacije, kao i da je to jedino rešenje u borbi protiv virusa Kovid-19.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato preko 2,65 miliona doza vakcina, a od tog broja potpuno vakcinisanih građana (primljene obe doze) je oko 1,2 milion građana (što je trećina punoletnih građana Srbije).  Prema procenama do kraja aprila imaćemo oko 40 odsto punoletne populacije vakcinisane prvom vakcininom.

810.000 građana potpuno imunizovano - prošlo tri nedelje od druge doze odnosno 5 od prve AstraZeneke.

U starosnoj populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano je više od 51 odsto stanovništva, a u starosnoj grupi preko 75 godina imamo 42 odsto vakcinisanih.

*U utorak, 6. aprila, u Rudnoj Glavi se vakcinisao predsednik Vučić, koji je primio kinesku „Sinofarm“ vakcinu.

U četvrtak, 8. maja, Srbija je oborila sopstveni dnevni rekord po broju vakcinisanih ljudi, kada je vakcinisano više od 75.000 ljudi. To je rezultat kojem, proporcionalno broju stanovnika, ne mogu da se pohvale ni najrazvijenije zemlje u Evropi i svetu.

Cilj da do kraja maja imamo više od 2.800.000 vakcinisanih, 2.200.000 revakcinisanih, a do kraja juna više od tri miliona vakcinisanih i revakcinisanih ljudi.

*Primer Beograda - vakcinisano 35,11 odsto punoletnih građana, u gradskim opštinama ima dodatnih 18 punktova u kojima se može vakcinisati bez zakazivanja. Kada su u pitanju stariji sugrađani, od 65 do 74 godina, vakcinisalo se više od 64,5 odsto te populacije, odnosno više od 200.000 starijih osoba.


NABAVKA VAKCINA

*22. decembra u Srbiju su stigle prve količine „Fajzer-Biontek“ vakcine.
Srbija druga zemlja u Evropi, posle Velike Britanije, koja je dobila „Fajzer“ vakcinu.

*16. januara stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.

*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik V“.

*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik V“ iz Rusije.

*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne proizvodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“.
Predsednik Vučić najavio da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik V“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope.

*10. februara u Srbiju stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.

*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.

*21. februara u Srbiju je stiglo  150.000 vakcina „AstraZeneka“, koje su od 23. februara dostupne na svakom punktu za vakcinaciju. Srbija je prva zemlja na Balkanu koja u tom trenutku ima ovu vakcinu.

*22. februara  u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.

*22. februara dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik V“.

*28. februara stigao novi kontingent od  100.000 doza vakcine „Sputnjik V“ (reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), s obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.

*1. marta stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“.

*4. marta - prilikom zvanične posete Berlinu, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio da mu je šef nemačke diplomatije Hajko Mas preneo da će Srbija iz „Kovaks“ programa uskoro dobiti 300.000 vakcina (prve doze stigle 2. aprila).

*5. marta isporučeno još 500.000 vakcina „Sinofarm“.

*8. marta stiglo 28.080 doza vakcine kompanije „Fajzer-Biontek".

*11. marta – ministar Popović najavio da će proizvodnja ruske vakcine „Sputnjik V” na Institutu „Torlak“ početi u maju, a Srbija će time postati prva zemlja na teritoriji Evrope u kojoj će se proizvoditi ta vakcina.
Prva faza proizvodnje ruske vakcine u Srbiji podrazumeva transport supstance, punjenje bočica u skladu sa najvišim tehnološkim standardima, pakovanje i distribuciju vakcina u našoj zemlji i regionu, a nakon uspostavljanja prve faze proizvodnje, započinje se izrada studije izvodljivosti o proizvodnji u takozvanom punom ciklusu, koja podrazumeva proizvodnju supstance u Srbiji. To će zahtevati nabavku složene tehnološke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta „Torlaka“, ali procene su proizvodnja u punom ciklusu može da započne do kraja ove godine.

*11. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete UAE najavio da je dogovoreno da se, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom, u Srbiji proizvodi vakcina protiv korona virusa kineske kompanije „Sinofarm“. Predsednik Vučić je ukazao da je, pored napravljenog hodograma sa nadležnim ruskim ministrom, o proizvodnju ruske vakcine u okviru „Torlaka“, dogovoreno i da se fabrika za „Sinofarm“ vakcinu završi i krene u proizvodnju od 15.oktobra.

*15. marta - stigla isporuka od 16.380 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*18. marta - predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je putem video-linka sa rukovodstvom kompanije „Sinofarm" o procesu nabavke vakcina, izgradnji fabrike kineskih vakcina u Srbiji i izgradnji i opremanju srpskih bolnica. Na sastanku je potpisan ugovor o kupovini još dva miliona doza vakcina kompanije „Sinofarm“.

*18. marta - predsednik Vučić najavio da će Srbija imati dve fabrike vakcina i da će godišnje proizvoditi između 30 i 40 miliona doza. Predsednik je razgovarao sa predstavnicima „Sinofarma“, dok je ministar Nenad Popović razgovarao o proizvodnji „Sputnjik V“ vakcine.(Izjavio da očekuje da će za manje od godinu dana da se proizvodi i tečnost za vakcinu, a ne samo da se pakuje.)

*22. marta – dopremljeno 55.990 doza vakcine „Fajzer-Biontek".

*23. marta - u Srbiju stiglo 100.000 doza prve komponente vakcine „Sputnjik V“.

*25. marta - Ruski fond za direktna ulaganja i Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ objavili su da je postignut sporazum o proizvodnji vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji. Time će naša zemlja postati prva država u Južnoj Evropi koja će proizvoditi „Sputnjik V“, a vakcina bi mogla da se izvozi i u druge zemlje regiona u kasnijim fazama. Proizvodnja vakcine biće započeta do maja u „Torlaku”.

*29. marta – stiglo 23.570 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

Srbija je avansno uplatila u „Kovaks „sistem 4,8 miliona evra, a za razvoj vakcine smo donirali 2 miliona evra kroz Evropsku komisiju za razvoj vakcine. Obzirom da Srbiji nisu isporučivane vakcine iz programa „Kovaks“, Srbija ih je nabavljala bilateralno. 

* 2. aprila, preko „Kovaks“ mehanizma stigao prvi kontingent  od 57.600 vakcina  „AstraZeneka“.

*5. aprila stiglo pola miliona „Sinofarm“ vakcina.

Premijerka je izjavila da je samo iz Kine u Srbiju dopremljeno 2,5 miliona vakcina, a vakcina svih ostalih proizvođača nešto manje od milion.

*5. aprila - Institut Torlak potpisao je Sporazum o transferu tehnologija sa Ruskim fondom direktnih investicija i ruskom farmaceutskom kompanijom „Generijum“, kojim ruska strana prenosi srpskoj strani podatke o procedurama i tehnologijama neophodnim za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji.
Ministar Nenad Popović najavio da će tokom aprila biti proizvedene tri validacione serije vakcine “Sputnjik V”, a uzorci iz ovih validacionih serija biće poslati na kontrolu kvaliteta u Institut „Gamaleja“ i nakon što institut potvrdi validnost uzoraka proizvedenih u „Torlaku“ naš institut kreće sa proizvodnjom vakcine. Očekuje se to bude do 20. maja ove godine, i na taj način Srbija će postati prva zemlja u Evropi koja proizvodi vakcinu „Sputnjik V“.
*6. aprila, isporučeno 106.420 vakcina proizvođača "Fajzer-Biontek". Tom isporukom, Srbija je nabavila ukupno 3,5 miliona vakcina, sve vakcine platila, kao i sve koje smo dobili iz Kovaks sistema.


VAKCINACIJA ČLANOVA DIPLOMATSKOG KORA U SRBIJI

Vlada Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji. Dostupne su sve četiri vakcine.

Prijavilo se i vakcinisano je blizu 1.300 članova diplomatskog kora, nosilaca posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr).

*13, 18. i 19. februara je vakcinisano je „Sinofarmom“. Time je završen prvi krug vakcinacije. Drugi krug, odnosno revakcinacija tom vakcinom, obavljena je 11. i 12. marta.

*23. februara započela je vakcinacija vakcinom „Fajzer“. Revakcinacija pomenutom vakcinom održana od 16. do 19. marta.

Takođe, pristupilo se vakcinaciji „Sputnjikom V“ i „AstraZenekom“.

*20. marta izvršene ostale revakcinacije i omogućeno da vakcinu prime i članovi diplomatskog kora koji iz određenih razloga nisu mogli da se vakcinišu.


DONIRANjE VAKCINA ZEMLjAMA U REGIONU

*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije  Zoranu Zaevu prvi kontingent  od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.

*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik V“ Crnoj Gori.

*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.

*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH, dok je 12. marta isporučeno još 5.000 doza vakcina „AstraZeneka“ iz Srbije.

*15. marta – u bolnici u Užicu vakcinisani svi zaposleni u Ustavnom sudu BiH, na zahtev tog suda, u saradnji sa Ustavnim sudom Srbije, Ministarstvom zdravlja, MSP i Ambasadom RS u Sarajevu.

*23. marta - u Zavodu za javno zdravlje u Vranju počela je vakcinacija 105 novinara iz Severne Makedonije. Vakcine „Astra Zeneka” za makedonske novinare obezbeđene su na zahtev Makedonske asocijacije novinara u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije, a uz podršku kabineta predsednika Srbije.

*23. marta - Predsednik Aleksandar Vučić uručio respiratore i drugu medicinsku opremu za Republiku Srpsku. Donaciju preuzeo predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

*24. marta - Privredna komora Srbije (PKS) objavila je da je u saradnji sa Vladom Srbije, obezbeđeno 10.000 vakcina za privrednike i njihove zaposlene iz regiona.

*29. mart - Predsednik PKS objavio da je tokom vikenda (27. i 28. marta) u Srbiji vakcinisano 8.500 privrednika iz regiona.

*Srbija je donirala Severnoj Makedoniji ukupno 40.000 doza vakcine „Sputnjik V“, prvi kontingent od 20.000 prve doze vakcine stigao je 1. aprila, a najavljeno je da će doze za revakcinaciju stići u narednom periodu.

*Vakcinisano je 39.000 stranaca („AstraZeneka“ vakcinom), koji su došli ili na poziv Privredne komore Srbije ili su se sami prijavili preko portala eUprave. Premijerka Brnabić je izjavila da je ogroman uspeh vakcinacija ljudi iz regiona i ocenila da je to bio način podizanja zajedničke sigurnosti, jer bez bezbednih ljudi u regionu ni ljudi u Srbiji nisu bezbedni. Najviše državljana BiH, Severne Makedonije i Crne Gore.

*8. aprila - Premijerka izjavila da je Srbija trenutno fokusirana na vakcinaciju svojih građana, ali da ćemo nastojati da kroz donacije vakcina pomognemo prijateljima i komšijama u borbi protiv korone.

*8. aprila Vlada je donela odluku da se Kantonu Sarajevo uputi donacija od 20.000 doza vakcina „AstraZeneka“ .


VAKCININACIJA MIGRANATA

*24. marta u ambulanti u okviru centra za migrante u Krnjači počelo vakcinisanje migranata. Prijavljeno oko 500 migranata.
Šefica Kancelarije UNHCR u Srbiji Franceska Boneli istakla  da je ta agencija UN duboko zahvalna vlastima Srbije na tome što su izbeglice uključene u plan vakcinacije.



Selaković položio venac na grob ambasadora Rolovića

Na današnji dan pre tačno pola veka, teroristi su pucali na ambasadora SFRJ Vladimira Rolovića, rekao je ministar Selaković i podsetio da je Rolović osam dana nakon atentata podlegao povredama.
„Danas kada obeležavamo 50 godina od tog tragičnog čina, ne zaboravljamo ga, sećamo se te žrtve, ali i podvlačimo još jednom antifašističku i slobodarsku tradiciju našega naroda, koji je opstao i ostao boreći se za prave vrednosti na pravoj strani istorije", naglasio je tom prilikom šef srpske diplomatije.
Dokle god smo takvi kao narod, dodao je ministar, treba da se sećamo onih koji su dali svoje živote u borbi za slobodu, za ideale, u borbi protiv najvećeg zla 20. veka - nacizma i fašizma.
„Naš ambasador Vladimir Rolović upravo je bio borac protiv toga zla, borac za prave vrednosti i zato mu danas odajemo poštu, kao malu vrstu našega duga koji treba da traje onoliko koliko traje i Srbija i njen narod", rekao je ministar.
Podsećajući da je Rolović dan nakon atentata dobio Orden narodnog heroja od tadašnjeg predsednika Jugoslavije, Selaković je ukazao da mu se odaje pošta i kao službeniku Ministarstva spoljnih poslova, koji je predstavljao našu zemlju ne samo u Švedskoj, već i u Norveškoj i u Japanu.
Rolović je, ističe šef srpske diplomatije, bio borac za slobodu, borac protiv nacizma i fašizma, a nažalost, stradao je od terorista koji su se rukovodili upravo principima borbe za onakav svet protiv koga se on borio.



INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI

(ažurirano 2. aprila 2021. godine)

Vakcinacija (imunizacija) u Srbiji počela 24. decembra (pre nego u većini evropskih zemalja). Prvu vakcinu primila je predsednica Vlade Ana Brnabić. Ona je i prvi premijer u Evropi koja je primila vakcinu.

Srbija je treća država u Evropi, posle Britanije i Švajcarske koja je počela vakcinaciju. Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara.

Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

U Srbiji građani iskazuju interesovanje za vakcinisanje protiv Kovida-19 putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.

Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

Srbija je jedna od retkih zemlja koja na raspolaganju ima četiri vakcine.

Na portalu eUprave prijavljeno preko 1.540.000 ljudi za vakcinaciju. Prema podacima 70 odsto vakcinisanih je primilo „Sinofarm“ vakcinu, 12 odsto Fajzerovu, a po devet odsto „Sputnjik V“ i „AstraZeneku“.

Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet građani stariji od 70 godina. Takođe, pozivaju se građani svih starosnih dobi da se prijave, jer će uskoro početi imunizacija onih koji nisu u prioritetnim grupama. Medicinski radnici vakcinišu i meštane manjih i seoskih sredina, koji nisu prijavljeni putem eUprave.

Permanentno se naglašava značaj vakcinacije, kao i da je to jedino rešenje u borbi protiv virusa Kovid-19.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato oko 2,5 miliona doza vakcina, a od tog broja potpuno vakcinisanih građana (primljene obe doze) je 1.039.000 (što je 18 odsto punoletnih građana Srbije).

U Srbiji je do sada makar prvu dozu vakcine primilo 1.454.000 punoletnih građana, što čini četvrtinu (25%) te populacije. Plan je da do kraja aprila prvu dozu vakcine primi 40 odsto punoletne populacije.

Potpuno zaštićenih, kojima je protekao odgovarajući period posle druge doze vakcine (ili pet nedelja posle prve doze „AstraZeneke“) je 702.000, što je 12 posto punoletnih građana Srbije.

 

NABAVKA VAKCINA

*22. decembra u Srbiju su stigle prve količine „Fajzer-Biontek“ vakcine.
Srbija druga zemlja u Evropi, posle Velike Britanije, koja je dobila „Fajzer“ vakcinu.

*16. januara stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.

*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik V“.

*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik V“ iz Rusije.

*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne proizvodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“.
Predsednik Vučić najavio da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik V“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope.

*10. februara u Srbiju stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.

*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.

*21. februara u Srbiju je stiglo  150.000 vakcina „AstraZeneka“, koje su od 23. februara dostupne na svakom punktu za vakcinaciju. Srbija je prva zemlja na Balkanu koja ima ovu vakcinu.

*22. februara  u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.

*22. februara dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik V“.

*28. februara stigao novi kontingent od  100.000 doza vakcine „Sputnjik V“ (reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), s obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.

*1. marta stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“ (do sada najveća pojedinačna isporuka tih vakcina).

*4. marta - prilikom zvanične posete Berlinu, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio da mu je šef nemačke diplomatije Hajko Mas preneo da će Srbija iz „Kovaks“ programa uskoro dobiti 300.000 vakcina (još uvek naša zemlja nije dobila nijednu vakcinu iz pomenutog programa).

*5. marta isporučeno još 500.000 vakcina „Sinofarm“.

*8. marta stiglo 28.080 doza vakcine kompanije „Fajzer-Biontek".

*11. marta – ministar Popović najavio da će proizvodnja ruske vakcine „Sputnjik V” na Institutu „Torlak“ početi u maju, a Srbija će time postati prva zemlja na teritoriji Evrope u kojoj će se proizvoditi ta vakcina.
Prva faza proizvodnje ruske vakcine u Srbiji podrazumeva transport supstance, punjenje bočica u skladu sa najvišim tehnološkim standardima, pakovanje i distribuciju vakcina u našoj zemlji i regionu, a nakon uspostavljanja prve faze proizvodnje, započinje se izrada studije izvodljivosti o proizvodnji u takozvanom punom ciklusu, koja podrazumeva proizvodnju supstance u Srbiji. To će zahtevati nabavku složene tehnološke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta „Torlaka“, ali procene su proizvodnja u punom ciklusu može da započne do kraja ove godine.

*11. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete UAE najavio da je dogovoreno da se, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom, u Srbiji proizvodi vakcina protiv korona virusa kineske kompanije „Sinofarm“. Predsednik Vučić je ukazao da je, pored napravljenog hodograma sa nadležnim ruskim ministrom, o proizvodnju ruske vakcine u okviru „Torlaka“, dogovoreno i da se fabrika za „Sinofarm“ vakcinu završi i krene u proizvodnju od 15.oktobra.

*15. marta - stigla isporuka od 16.380 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*18. marta - predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je putem video-linka sa rukovodstvom kompanije „Sinofarm" o procesu nabavke vakcina, izgradnji fabrike kineskih vakcina u Srbiji i izgradnji i opremanju srpskih bolnica. Na sastanku je potpisan ugovor o kupovini još dva miliona doza vakcina kompanije „Sinofarm“.

*18. marta - predsednik Vučić najavio da će Srbija imati dve fabrike vakcina i da će godišnje proizvoditi između 30 i 40 miliona doza. Predsednik je razgovarao sa predstavnicima „Sinofarma“, dok je ministar Nenad Popović razgovarao o proizvodnji „Sputnjik V“ vakcine.
(Izjavio da očekuje da će za manje od godinu dana da se prozvodi i tečnost za vakcinu, a ne samo da se pakuje.)

*22. marta – dopremljeno 55.990 doza vakcine „Fajzer-Biontek".

*23. marta - u Srbiju stiglo 100.000 doza prve komponente vakcine „Sputnjik V“.

*25. marta - Ruski fond za direktna ulaganja i Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ objavili su da je postignut sporazum o proizvodnji vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji. Time će naša zemlja postati prva država u Južnoj Evropi koja će proizvoditi „Sputnjik V“, a vakcina bi mogla da se izvozi i u druge zemlje regiona u kasnijim fazama. Proizvodnja vakcine biće započeta do maja u „Torlaku”.

*29. marta – stiglo 23.570 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

Srbija je avansno uplatila u „Kovaks „sistem 4,8 miliona evra, a za razvoj vakcine smo donirali 2 miliona evra kroz Evropsku komisiju za razvoj vakcine.
Obzirom da Srbiji nisu isporučivane vakcine iz programa „Kovaks“, Srbija ih je nabavljala bilateralno. 
Do sada Srbija uspela da nabavi oko 2,5 miliona vakcina kroz bilateralnu saradnju.

*Danas, 2. aprila, preko „Kovaks“ mehanizma stiže prvi kontingent  od 57.600 vakcina  „AstraZeneka“.

Premijerka Brnabić najavila je danas da u ponedeljak, 5. aprila, stiže 106.470 „Fajzer-Biontek“, a najkasnije do utorka, 6. aprila, pola miliona „Sinofarm“ vakcina.


VAKCINACIJA ČLANOVA DIPLOMATSKOG KORA U SRBIJI

Vlada Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji. Dostupne su sve četiri vakcine.

Prijavilo se i vakcinisano je blizu 1.300 članova diplomatskog kora, nosilaca posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr).

*13, 18. i 19. februara je vakcinisano je „Sinofarmom“. Time je završen prvi krug vakcinacije. Drugi krug, odnosno revakcinacija tom vakcinom, obavljena je 11. i 12. marta.

*23. februara započela je vakcinacija vakcinom „Fajzer“. Revakcinacija pomenutom vakcinom održana od 16. do 19. marta.

Takođe, pristupilo se vakcinaciji „Sputnjikom V“ i „AstraZenekom“.

*20. marta izvršene ostale revakcinacije i omogućeno da vakcinu prime i članovi diplomatskog kora koji iz određenih razloga nisu mogli da se vakcinišu.


DONIRANjE VAKCINA ZEMLjAMA U REGIONU

*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije  Zoranu Zaevu prvi kontingent  od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.

*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik V“ Crnoj Gori.

*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.

*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH, dok je 12. marta isporučeno još 5.000 doza vakcina „AstraZeneka“ iz Srbije.

*15. marta – u bolnici u Užicu vakcinisani svi zaposleni u Ustavnom sudu BiH, na zahtev tog suda, u saradnji sa Ustavnim sudom Srbije, Ministarstvom zdravlja, MSP i Ambasadom RS u Sarajevu.

*23. marta - u Zavodu za javno zdravlje u Vranju počela je vakcinacija 105 novinara iz Severne Makedonije. Vakcine „Astra Zeneka” za makedonske novinare obezbeđene su na zahtev Makedonske asocijacije novinara u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije, a uz podršku kabineta predsednika Srbije.

*23. marta - Predsednik Aleksandar Vučić uručio respiratore i drugu medicinsku opremu za Republiku Srpsku. Donaciju preuzeo predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

*24. marta - Privredna komora Srbije (PKS) objavila je da je u saradnji sa Vladom Srbije, obezbeđeno 10.000 vakcina za privrednike i njihove zaposlene iz regiona.

*29. mart - Predsednik PKS objavio da je tokom vikenda u Srbiji vakcinisano 8.500 privrednika iz regiona, a da će se danas i sutra vakcinisati još privrednika iz regiona.

*Srbija je donirala S. Makedoniji ukupno 40.000 doza vakcine „Sputnjik V“, prvi kontingent od 20.000 prve doze vakcine stigao je juče, 1. aprila, a najavljeno je da će doze za revakcinaciju stići u narednom periodu.

Prethodnog vikenda 26-28. marta, vakcinisano je („AstraZeneka“ vakcinom) više od 22.000 stranaca, koji su došli ili na poziv Privredne komore Srbije ili su se sami prijavili preko portala eUprave.

Premijerka Brnabić je izjavila da je ogroman uspeh vakcinacija ljudi iz regiona i ocenila da je to bio način podizanja zajedničke sigurnosti, jer bez bezbednih ljudi u regionu ni ljudi u Srbiji nisu bezbedni.


VAKCININACIJA MIGRANATA

*24. marta u ambulanti u okviru centra za migrante u Krnjači počelo vakcinisanje migranata. Prijavljeno oko 500 migranata.
Šefica Kancelarije UNHCR u Srbiji Franceska Boneli istakla  da je ta agencija UN duboko zahvalna vlastima Srbije na tome što su izbeglice uključene u plan vakcinacije.


 



INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI

(ažurirano 26. marta 2021. godine)

Vakcinacija (imunizacija) u Srbiji počela 24. decembra (pre nego u većini evropskih zemalja). Prvu vakcinu primila je predsednica Vlade Ana Brnabić. Ona je i prvi premijer u Evropi koja je primila vakcinu.

Srbija je treća država u Evropi, posle Britanije i Švajcarske koja je počela vakcinaciju. Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara.

Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

U Srbiji građani iskazuju interesovanje za vakcinisanje protiv Kovida-19 putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.

Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

Srbija je jedna od retkih zemlja koja na raspolaganju ima četiri vakcine.

Na portalu eUprave prijavljeno je 1.500.000 ljudi za vakcinaciju. Prema podacima 70 odsto vakcinisanih je primilo „Sinofarm“ vakcinu, 12 odsto Fajzerovu, a po devet odsto „Sputnjik V“ i „AstraZeneku“.

Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet građani stariji od 70 godina. Takođe, pozivaju se građani svih starosnih dobi da se prijave, jer će uskoro početi imunizacija onih koji nisu u prioritetnim grupama. Medicinski radnici vakcinišu i meštane manjih i seoskih sredina, koji nisu prijavljeni putem eUprave.


Permanentno se naglašava značaj vakcinacije, kao i da je to jedino rešenje u borbi protiv virusa Kovid-19.

U Srbiji je dato 2.269.000 doza vakcina protiv korona virusa. Jednom dozom vakcinisano 1.356.000 građana, a 913.000 osoba primilo i drugu dozu vakcine.

Po broju vakcinisanih i revakcinisanih građana Srbija jedna je od vodećih u Evropi i svetu.

Predsednik Vučić je najavio da će 29. marta biti milion revakcinisanih, a da će 20. aprila moći da se kaže da u Srbiji ima 900.000 gotovo potpuno imunizovanih ljudi.

 

NABAVKA VAKCINA

*22. decembra u Srbiju su stigle prve količine „Fajzer-Biontek“ vakcine.
Srbija druga zemlja u Evropi, posle Velike Britanije, koja je dobila „Fajzer“ vakcinu.

*16. januara stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.

*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik V“.

*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik V“ iz Rusije.

*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne proizvodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik V“.
Predsednik Vučić najavio da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik V“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope.

*10. februara u Srbiju stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.

*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.

*21. februara u Srbiju je stiglo  150.000 vakcina „AstraZeneka“, koje su od 23. februara dostupne na svakom punktu za vakcinaciju. Srbija je prva zemlja na Balkanu koja ima ovu vakcinu.

*22. februara  u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.

*22. februara dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik V“.

*28. februara stigao novi kontingent od  100.000 doza vakcine „Sputnjik V“ (reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), s obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.

*1. marta stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“ (do sada najveća pojedinačna isporuka tih vakcina).

*4. marta - prilikom zvanične posete Berlinu, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio da mu je šef nemačke diplomatije Hajko Mas preneo da će Srbija iz „Kovaks“ programa uskoro dobiti 300.000 vakcina (još uvek naša zemlja nije dobila nijednu vakcinu iz pomenutog programa).

*5. marta isporučeno još 500.000 vakcina „Sinofarm“.

*8. marta stiglo 28.080 doza vakcine kompanije „Fajzer-Biontek".

*11. marta – ministar Popović najavio da će proizvodnja ruske vakcine „Sputnjik V” na Institutu „Torlak“ početi u maju, a Srbija će time postati prva zemlja na teritoriji Evrope u kojoj će se proizvoditi ta vakcina.
Prva faza proizvodnje ruske vakcine u Srbiji podrazumeva transport supstance, punjenje bočica u skladu sa najvišim tehnološkim standardima, pakovanje i distribuciju vakcina u našoj zemlji i regionu, a nakon uspostavljanja prve faze proizvodnje, započinje se izrada studije izvodljivosti o proizvodnji u takozvanom punom ciklusu, koja podrazumeva proizvodnju supstance u Srbiji. To će zahtevati nabavku složene tehnološke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta „Torlaka“, ali procene su proizvodnja u punom ciklusu može da započne do kraja ove godine.

*11. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete UAE najavio da je dogovoreno da se, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom, u Srbiji proizvodi vakcina protiv korona virusa kineske kompanije „Sinofarm“. Predsednik Vučić je ukazao da je, pored napravljenog hodograma sa nadležnim ruskim ministrom, o proizvodnju ruske vakcine u okviru „Torlaka“, dogovoreno i da se fabrika za „Sinofarm“ vakcinu završi i krene u proizvodnju od 15.oktobra.

*15. marta - stigla isporuka od 16.380 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*18. marta - predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je putem video-linka sa rukovodstvom kompanije „Sinofarm" o procesu nabavke vakcina, izgradnji fabrike kineskih vakcina u Srbiji i izgradnji i opremanju srpskih bolnica. Na sastanku je potpisan ugovor o kupovini još dva miliona doza vakcina kompanije „Sinofarm“.

*18. marta - predsednik Vučić najavio da će Srbija imati dve fabrike vakcina i da će godišnje proizvoditi između 30 i 40 miliona doza. Predsednik je razgovarao sa predstavnicima „Sinofarma“, dok je ministar Nenad Popović razgovarao o proizvodnji „Sputnjik V“ vakcine.
(Izjavio da očekuje da će za manje od godinu dana da se prozvodi i tečnost za vakcinu, a ne samo da se pakuje.)

*22. marta – dopremljeno 55.990 doza vakcine „Fajzer-Biontek".

*23. marta - u Srbiju stiglo 100.000 doza prve komponente vakcine „Sputnjik V“.
Predsednik Vučić najavio je da se očekuje isporuka milion doza vakcina „Sinofarm“ između 5. i 10. aprila.

*25. marta - Ruski fond za direktna ulaganja i Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ objavili su da je postignut sporazum o proizvodnji vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji. Time će naša zemlja postati prva država u Južnoj Evropi koja će proizvoditi „Sputnjik V“, a vakcina bi mogla da se izvozi i u druge zemlje regiona u kasnijim fazama. Proizvodnja vakcine biće započeta do maja u „Torlaku”.

Srbija je naručila više od 14 miliona vakcina, a isporučeno je  2.850.000.

Iz „Kovaks‟ programa Srbija još nije dobila nijednu vakcinu, iako je prva zemlja iz regiona koja je uplatila novac taj program, kao i novac za razvoj vakcine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da se Srbija uzda u sebe u vezi nabavke vakcina protiv korona virusa i da samo snažna i suverena zemlja može imati prijatelje u svetu.

 

VAKCINACIJA ČLANOVA DIPLOMATSKOG KORA U SRBIJI

Vlada Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji. Dostupne su sve četiri vakcine.

Prijavilo se i vakcinisano je blizu 1.300 članova diplomatskog kora, nosilaca posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr).

*13, 18. i 19. februara je vakcinisano je „Sinofarmom“. Time je završen prvi krug vakcinacije. Drugi krug, odnosno revakcinacija tom vakcinom, obavljena je 11. i 12. marta.

*23. februara započela je vakcinacija vakcinom „Fajzer“. Revakcinacija pomenutom vakcinom održana od 16. do 19. marta.

Takođe, pristupilo se vakcinaciji „Sputnjikom V“ i „AstraZenekom“.

*20. marta izvršene ostale revakcinacije i omogućeno da vakcinu prime i članovi diplomatskog kora koji iz određenih razloga nisu mogli da se vakcinišu.

 

DONIRANjE VAKCINA ZEMLjAMA U REGIONU

*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije  Zoranu Zaevu prvi kontingent  od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.

*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik V“ Crnoj Gori.

*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.

*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH, dok je 12. marta isporučeno još 5.000 doza vakcina „AstraZeneka“ iz Srbije.

*15. marta – u bolnici u Užicu vakcinisani svi zaposleni u Ustavnom sudu BiH, na zahtev tog suda, u saradnji sa Ustavnim sudom Srbije, Ministarstvom zdravlja, MSP i Ambasadom RS u Sarajevu.

*23. marta - u Zavodu za javno zdravlje u Vranju počela je vakcinacija 105 novinara iz Severne Makedonije. Vakcine „Astra Zeneka” za makedonske novinare obezbeđene su na zahtev Makedonske asocijacije novinara u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije, a uz podršku kabineta predsednika Srbije.

*23. marta - Predsednik Aleksandar Vučić uručio respiratore i drugu medicinsku opremu za Republiku Srpsku. Donaciju preuzeo predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

*24. marta - Privredna komora Srbije (PKS) objavila je da je u saradnji sa Vladom Srbije, obezbeđeno 10.000 vakcina za privrednike i njihove zaposlene iz regiona.
Predsednik PKS Marko Čadež najavio da će za vikend u Beogradu biti vakcinacija privrednika i njihovih zaposlenih iz BiH, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije i s Kosova koji žele da se zaštite od korona virusa.
„Mi smo jedan region, naše ekonomije su tesno povezane i samo zajedno možemo da pobedimo ovu pošast“, rekao je Čadež.
Procedura imunizacije privrednika iz regiona je sledeća: potrebno je da se kompanije iz regiona jave svojim privrednim komorama koje će u koordinaciji sa PKS organizovati vakcinaciju u Beogradu.

 

VAKCININACIJA MIGRANATA

*24. marta u ambulanti u okviru centra za migrante u Krnjači počelo vakcinisanje migranata. Prijavljeno oko 500 migranata.
Šefica Kancelarije UNHCR u Srbiji Franceska Boneli istakla  da je ta agencija UN duboko zahvalna vlastima Srbije na tome što su izbeglice uključene u plan vakcinacije.
 



NERADNI DANI U AMBASADI

Ambasada R. Srbije u Stokholmu neće raditi sa strankama u petak, 2. aprila i u ponedeljak, 5. aprila 2021. godine zbog uskršnjih praznika. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.



Učešće predstavnika R.Srbije na Konferenciji povodom obeležavanja „Meseca Frankofonije“ u Švedskoj, 24.marta 2021.

Povodom obeležavanja „Meseca Frankofonije“ u Stokholmu, 24.marta je u digitalnom formatu održana Konferencija „Zajedno prevazići krizu – Održivi razvoj za dobrobit biznisa i društva: Pogledi iz Švedske, Švajcarske, Kanade, Belgije i Srbije“, u organizaciji „Stokholmske škole ekonomije“ i ambasada pomenutih država u Švedskoj.
Na Konferenciji je izlaganje iz Srbije imao Nikola Krstić, osnivač i izvršni direktor startapa „Anoris tehnologije“, koji je, tom prilikom, predstavio ključne aspekte poslovanja kompanije, sa akcentom na proizvodnji „pametne rukavice Anora“, namenjene slepim osobama, kao i načinu na koji je pomenuta kompanija uspešno prevazišla teškoće u poslovanju, uzrokovane pandemijom Covid-19.
Organizatori skupa su njegovo izlaganje ocenili izuzetno korisnim, uz mogućnost da se ovaj poslovni projekat realizuje i u drugim članicama Frankofonije, kao i ostalim zainteresovanim državama. 

Konferencija se može pogledati OVDE:



Obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji

24. mart 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.

Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav  greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.

Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.

Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena.

Miljana Milić, petnaest godina,
Vladimir Milić, dvanaest godina,
Miomir Mladenović, četrnaest godina,
Dragan Dimić, tri godine,
Julijana Brudar, deset godina,
Olivera Maksimović, dvanaest godina,
Miroslav Knežević, trinaest godina,
Dajana Pavlović, pet godina,
Stevan Pavlović, osam godina,
Marko Simić, dve godine,
Milica Rakić, tri godine,
Ivan Ivančić, sedam godina,
Marko Ivanović, tri godine...

I tako, osamdeset devet imena, i to ne samo srpskih.

Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren.

To je, u jednom naslovu, na Zapadu, jednostavno objašnjeno kao "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, našu Sanju Milenković... nije mogla da računa, niti da dobije čak i takvo objašnjenje.

Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. To je bio samo izgovor, bedni izgovor.

Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom.

I zato danas nećemo da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo. Jer dogodio se zločin, težak i strašan. I dogodila se agresija, ne ni bombardovanje, ni intervencija, ni kampanja, ni operacija. Dogodila se agresija. Napad na suverenu zemlju, bez odluke Ujedinjenih nacija, bez onog dovoljnog razloga koji bi predstavljao napad tadašnje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu.

Nikoga Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija tada nije napala. Napali su nas, sa jednim ciljem. Da nas poraze, da nas ubijaju, i na kraju da nam oduzmu deo teritorije.

I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, našem tadašnjem rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napali su Srbiju i Crnu Goru. I čak i kad ne govore danas, u jednoj od dve nezavisne zemlje o tome, to su činjenice. A ta mala zemlja, i taj mali narod, svima njima, njih devetnaest velikih i moćnih, održala je čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da ima.

Da, pravdu, pravdu da ne zaboravimo. Svih tih devetnaest velikih i danas će nemušto govoriti o svom vojničkom uspehu, izbegavati odgovore na pitanja, a zamislite, jedan mali, samo brojčano mali srpski narod, taj mali ali veličanstveni narod, sa tugom, suzom u oku ponosno se priseća svog otpora i borbe protiv devetnaest okrutnih i bahatih.

Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, supružnike, decu, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

Izgubili smo decu, izgubili smo ljude, izgubili smo kontrolu nad velikim delom teritorije, izgubili smo milijarde zbog uništene infrastrukture i privrede.

I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo.

Zemlje, koja ni deset godina posle agresije nije imala snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvinjava, za sve, čak i za svoje mrtve, čak i za svoju ubijenu decu.

Danas, to više nije ta propala, izmučena, razorena, izmrcvarena Srbija.

Danas, to je Srbija, koja je ponovo pronašla i svoju snagu i svoj ponos.

Srbija koja stvari naziva pravim imenom.

Srbija koja je okrenula leđa ratu i porazima, i krenula da radi.

Srbija koja je ustala, stala na svoje noge i dobila svoj glas.

Srbija koju, čak i kad joj ne veruju, slušaju. Koja je sposobna, koja raste, i više nije deo problema. Srbija koja jeste i biće, bar ćemo mi dati sve od sebe, baš ono rešenje koje omogućava čitavom regionu život u miru i razumevanju.

I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalje mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalje, ne bombe, već baš te vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za samo nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već i za druge, za ceo Balkan.

Spremni smo, i hoćemo da pomognemo.

Nismo spremni, i nećemo da ćutimo, niti da budemo, ponovo poniženi.

Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo samo druge i tražimo grešku i krivicu samo u njima, a ne ponekad i u sebi.

Pogledali smo se i priznali. I svaki gubitak, i svaki poraz, i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio, svaki promašaj i svaku pogrešnu politiku.

I ne radimo više ništa što bi bilo koga moglo da ugrozi.

Radimo, radimo, radimo sve više i rastemo, jačamo sa samo jednim ciljem da budemo najbolji u ekonomiji i obrazovanju, zdravstvu, u kulturi, nauci, sportu...

I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Hoćemo da nam vojska bude mnogo jača nego što je bila te devedeset devete.  Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlju, ili naš narod proteruje.

Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa.

A ništa je danas, i to ću da ponavljam koliko god bude potrebno, ideja, nekih velikih, moćnih, ali i onih koji im služe, ideja da nas „Kosovo“ prizna, ne bismo li mi priznali „Kosovo“.

Nije nam potrebno to priznanje. I nećete od Srbije dobiti gaženje ni po našim žrtvama, gaženje po našoj istoriji, gaženje po našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budućnosti. Dobićete odgovor razumnih, i dobrih i odgovornih ljudi. Potreban nam je kompromis. Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo preuzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili.

I nije to naš kapric. Nije to ni fantazmagorija o nekom srpskom svetu koji hoćemo da stvorimo.

I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na Kosovu i Metohiji, ali da svim tim velikim, moćnim jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom, Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu koja bi da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete. Molim, molim ih, da nam ne prete. Da ne misle da je Srbija slomljena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. I molimo sve druge, koji su svoju okrutnost prema Srbiji pokazali, da vam u tome ne pomažu. Samo to molimo i ništa više.

A odgovaraćemo pozivima na mir, pozivima na kompromis, i uvek dobrom voljom, jer ne želimo da imamo ponovo decu ubijanu. I ne želimo da tuđa deca ponovo stradaju. Ali ne potcenjujte Srbiju, i ne gledajte Srbiju onakvim očima kao što ste to činili 99. godine.

Srbija danas je mnogo snažnija, mnogo jača. Srbija danas je jedinstvena i ujedinjena, a ne podeljena. Srbija danas ima sve neuporedivo snažnije i bolje nego 99. od ekonomije do naše vojske. I nikada nikome nećemo da pretimo, već samo vas molimo i tražimo da nas poštujete i ništa više.

Mi danas gradimo puteve, koji će da nas povežu, i sa sobom, i sa regionom i sa svetom. I do kraja godine radićemo na osam auto-puteva, na osam vena čitavog Balkana, ne samo Srbije, osam puteva mira i saradnje.

Samo lud čovek bi to menjao za rat, za mrtvu decu, za rušenje i novi gubitak. I da, hoćemo da imamo najbliže odnose sa svima koji su u agresiji na lepu Srbiju učestvovali, oprostili smo odavno, ali ne, i baš nikada nećemo zaboraviti. I ne tražite to od nas. Tog jednog dana, svake godine, podsećaćemo i sebe i vas. Vas devetnaest najmoćnijih, najsnažnijih, najvećih po sili i snazi, ne baš po časti i moralu. Podsećaćemo i vas i nas, baš zato da se nikada ne bi ponovilo. Ne nama, već ni jednom drugom slobodoljubivom narodu na svetu.

I ako imamo neku ponudu, ona danas glasi: spremni smo da od celog Balkana napravimo pobednika, da svako na njemu dobije, sve dok niko ne pokušava da samo Srbi budu gubitnici.

I uopšte nije težak put do toga.

Potrebno je samo da se poštujemo, razumemo i ne pokušavamo jedni druge da ponizimo.

Da ne diramo u ono što je svako najteže i najkrvavije platio. Slobodu. A mi, Srbi, znamo kolika je cena slobode.

U pravo da je imamo, da je čuvamo i da se setimo svih žrtava koje su u nju ugrađene.

A u našu su ugrađena i naši porazi, naši životi i naša deca. I životi naših herojskih pilota, i naših divova sa Košara i Paštrika, i naše dece, nevine, potpuno nevine, a krive samo zato što su živela u Srbiji.

Prevelika je to cena da bismo o njoj ćutali.

Zato što bi to značilo da smo spremni na još jedan poraz, na još jedno poniženje.

A nismo.

I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavljamo.

Jedno dete dnevno, i malo više od toga. Toliko ste nam ubijali. Tokom agresije koju ni sami niste razumeli zašto ste je provodili.

I ponavljaćemo to, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo.

Sa posebnim pijetetom ispunjavamo našu obavezu da odamo počast svim nevinim srpskim žrtvama koje su položile svoj život na oltar otadžbine, kako civilima, tako i našim junačnim vojnicima  i policajcima, herojima Košara, Prizrena, Mitrovice.

Danas za nas Srbe, život na Kosovu i Metohiji liči na Put suza (Via Dolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri, i „na strašnom mestu postojati“.

I danas, i večeras mogu da zaključim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada, postoji nesalomiva, nepokolobljiva, nepokoriva i nikada pokorena Srbija.

Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije i svi zajedno uskliknimo živela slobodna i ponosna Srbija“, rekao je predsednik Vučić. 

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

 



INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI

(ažurirano 19. marta 2021. godine)
Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara.

Građani se prijavljuju putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.

Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

Srbija uz Ujedinjene Arapske Emirate je treća zemlja koja na raspolaganju četiri vakcine.

Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet građani stariji od 70 godina. Takođe, pozivaju se građani svih starosnih dobi da se prijave, jer će uskoro početi imunizacija onih koji nisu u prioritetnim grupama.

U Srbiji je dato 2.112.074 doza vakcina protiv korona virusa, a 826.851 osoba je primilo i drugu dozu vakcine.

Srbija je po broju revakcinacija na milion stanovnika prva u regionu i Evropi, a prva je u regionu i po ukupnom broju revakcinacija.

Po broju datih drugih doza na milion stanovnika Srbija je sedma na svetu, posle Izraela, Sejšela, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Monaka, Čilea i Bahreina.

Po broju vakcinacija na milion stanovnika Srbija je prva u regionu, a druga u Evropi, posle Velike Britanije.
Iza Srbije u regionu su Mađarska, Slovenija, Rumunija, Hrvatska, Bugarska, Albanija i Crna Gora.

Predsednik Vučić je najavio da će 29. marta biti milion revakcinisanih, a da će 20. aprila moći da se kaže da u Srbiji ima 900.000 gotovo potpuno imunizovanih ljudi.


NABAVKA VAKCINA

Prve količine „Fajzer“ vakcine u Srbiju stigle 22. decembra.

*16. januara – stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.

*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik Ve“.

*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik Ve“ iz Rusije.

*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne prozivodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik Ve“.

Predsednik Vučić najavio da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik Ve“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope

*10. februara, je u Srbiju stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.

*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.

*21. februara u Srbiju je stiglo  150.000 vakcina „AstraZeneka“, koje su od 23. februara dostupne na svakom punktu za vakcinaciju. (Srbija je prva zemlja na Balkanu koja ima ovu vakcinu).

*22. februara – u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.

*22. februara - dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik Ve“.

*28. februara – stigao novi kontingent od  100.000 doza vakcine „Sputnjik Ve“ ( reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.

*1. marta – stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“ (to je do sada najveća pojedinačna isporuka tih vakcina do sada).

*4. marta - prilikom zvanične posete Berlinu, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio da mu je šef nemačke diplomatije Hajko Mas preneo da će Srbija uskoro dobiti 300.000 vakcina.

*5. marta – isporučeno još 500.000 vakcina „Sinofarm“.

*8. marta stiglo 28.080 doza vakcine kompanije "Fajzer-Biontek".

*11. marta – ministar Popović najavio da će proizvodnja ruske vakcine „Sputnjik Ve” na Institutu „Torlak“ početi do 20. maja ove godine, a Srbija će time postati prva zemlja na teritoriji Evrope u kojoj će se proizvoditi ta vakcina.
Prva faza proizvodnje ruske vakcine u Srbiji podrazumeva transport supstance, punjenje bočica u skladu sa najvišim tehnološkim standardima, pakovanje i distribuciju vakcina u našoj zemlji i regionu, a nakon uspostavljanja prve faze proizvodnje, započinje se izrada studije izvodljivosti o proizvodnji u takozvanom punom ciklusu, koja podrazumeva proizvodnju supstance u Srbiji. To će zahtevati nabavku složene tehnološke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta „Torlaka“, ali procene su proizvodnja u punom ciklusu može da započne do kraja ove godine.

*11. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete UAE najavio da je dogovoreno da se, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom, u Srbiji proizvodi vakcina protiv korona virusa kineske kompanije „Sinofarm“. Predsednik Vučić je ukazao da je, pored napravljenog hodograma sa nadležnim ruskim ministrom, o proizvodnju ruske vakcine u okviru Torlaka, dogovoreno da se fabrika za Sinofarm vakcinu završi i krene u proizvodnju od 15.oktobra.

*15. marta - stigla isporuka od 16.380 doza vakcine „Fajzer-Biontek“.

*18. marta - predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je putem video-linka sa rukovodstvom kompanije „Sinofarm" o procesu nabavke vakcina, izgradnji fabrike kineskih vakcina u Srbiji i izgradnji i opremanju srpskih bolnica. Na sastanku je potpisan ugovor o kupovini još dva miliona doza vakcina kompanije „Sinofarm“.

*18. marta - predsednik najavio da će Srbija imati dve fabrike vakcina i da će godišnje proizvoditi između 30 i 40 miliona doza. Predsednik je razgovarao sa predstavnicima „Sinofarma“, dok je ministar Nenad Popović razgovarao o proizvodnji „Sputnjik Ve“ vakcine.
(Izjavio da očekuje da će za manje od godinu dana da se prozvodi i tečnost za vakcinu, a ne samo da se pakuje.)


Srbija je naručila ukupno 14. 832.200 vakcina, do početka marta (7. marta) nabavljeno je 2,62 miliona vakcina.

*4. marta - vakcinisan milioniti građanin (prvom dozom vakcine).*


VAKCINACIJA ČLANOVA DIPLOMATSKOG KORA U SRBIJI

Vlada Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji. Dostupne su sve četiri vakcine.

Prijavilo se i vakcinisano je blizu 1.300 članova diplomatskog kora, nosilaca posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr).

*13, 18. i 19. februara je vakcinisano je „Sinofarmom“. Time je završen prvi krug vakcinacije. Drugi krug, odnosno revakcinacija tom vakcinom, obavljena je 11. i 12. marta.

*23. februara započela je vakcinacija vakcinom „Fajzer“. Revakcinacija pomenutom vakcinom biće održana od 16. do 19. marta.

Takođe, pristupilo se vakcinaciji „Sputnjikom“ i „AstraZenekom“.
*20. marta biće izvršene ostale revakcinacije i biće omogućeno da vakcinu prime i članovi diplomatskog kora koji iz određenih razloga nisu mogli da se vakcinišu.

DONIRANjE VAKCINA ZEMLjAMA U REGIONU

*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije  Zoranu Zaevu prvi kontingent  od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.

*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik Ve“ Crnoj Gori.

*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.

*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH, dok je 12. marta isporučeno još 5.000 doza vakcina „AstraZeneka“ iz Srbije.
 



Obeležavanje Dana sećanja na 17. mart 2004. godine - Pogrom na Kosovu i Metohiji

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.
 
„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.

„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.

„Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“ zaključio je predsednik Vučić.


Foto: Dimitrije Gol



Republika Srbija u Mesecu Frankofonije

Republika Srbija, kao pridružena članica Frankofonije zajedno sa celom frankofonskom zajednicom u svetu obeležava „Mesec Frankofonije“. Za sve ljubitelje srpske kulture i francuskog jezika Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je priredilo bogat program, a Ambasada Republike Srbije u Stokholmu vas poziva da otkrijete raznolikost i bogatstvo srpske kulture na francuskom jeziku. Kliknite na sliku ispod: 



INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI

(ažurirano 12. marta 2021. godine)

Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara.

Građani se prijavljuju putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.

Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

Srbija uz Ujedinjene Arapske Emirate je treća zemlja koja na raspolaganju četiri vakcine.

Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet građani stariji od 70 godina. Takođe, pozivaju se građani svih starosnih dobi da se prijave, jer će uskoro početi imunizacija onih koji nisu u prioritetnim grupama.

U Srbiji je dato 1.918.443 doze vakcina protiv korona virusa, a 667.138 osoba je primilo i drugu dozu vakcine.

Srbija je ubedljivo prva u regionu po broju vakcinacija na milion stanovnika, a slede Mađarska, Slovenija, Rumunija, Hrvatska, Bugarska, Albanija i Crna Gora.

Srbija je ubedljivo prva u regionu i po broju datih drugih doza na milion stanovnika, a slede Rumunija, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Bugarska i Albanija.

Srbija je sada na prvom mestu u regionu i po ukupnom broju revakcinacija, a prema ukupnom broju vakcinacija, Srbija je druga u regionu, posle Rumunije.

Po broju onih koji su dobili drugu dozu vakcine na milion stanovnika, Srbija je prva u Evropi, a kada je reč o broju revakcinacija na milion stanovnika u svetu, Srbija je na šestom mestu, posle Izraela, Sejšela, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina i SAD.

Kada je reč o broju vakcinacija na milion stanovnika Srbija je druga u Evropi, posle Velike Britanije.


NABAVKA VAKCINA

Prve količine „Fajzer“ vakcine u Srbiju stigle 22. decembra.

*16. januara – stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.

*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik Ve“.

*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik Ve“ iz Rusije.

*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne prozivodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik Ve“.

Predsednik Vučić najavio da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik Ve“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope

*10. februara, je u Srbiju stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.

*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.

*21. februara u Srbiju je stiglo  150.000 vakcina „AstraZeneka“, koje su od 23. februara dostupne na svakom punktu za vakcinaciju. (Srbija je prva zemlja na Balkanu koja ima ovu vakcinu).

*22. februara – u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.

*22. februara - dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik Ve“.

*28. februara – stigao novi kontingent od  100.000 doza vakcine „Sputnjik Ve“ ( reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.

*1. marta – stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“ (to je do sada najveća pojedinačna isporuka tih vakcina do sada).

*4. marta - prilikom zvanične posete Berlinu, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio da mu je šef nemačke diplomatije Hajko Mas preneo da će Srbija uskoro dobiti 300.000 vakcina.

*5. marta – isporučeno još 500.000 vakcina „Sinofarm“.

*8. marta stiglo 28.080 doza vakcine kompanije "Fajzer-Biontek".

*11. marta – ministar Popović najavio da će proizvodnja ruske vakcine „Sputnjik Ve” na Institutu „Torlak“ početi do 20. maja ove godine, a Srbija će time postati prva zemlja na teritoriji Evrope u kojoj će se proizvoditi ta vakcina.
Prva faza proizvodnje ruske vakcine u Srbiji podrazumeva transport supstance, punjenje bočica u skladu sa najvišim tehnološkim standardima, pakovanje i distribuciju vakcina u našoj zemlji i regionu, a nakon uspostavljanja prve faze proizvodnje, započinje se izrada studije izvodljivosti o proizvodnji u takozvanom punom ciklusu, koja podrazumeva proizvodnju supstance u Srbiji. To će zahtevati nabavku složene tehnološke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta „Torlaka“, ali procene su proizvodnja u punom ciklusu može da započne do kraja ove godine.

*11. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete UAE najavio da je dogovoreno da se, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom, u Srbiji proizvodi vakcina protiv korona virusa kineske kompanije „Sinofarm“. Predsednik Vučić je ukazao da je, pored napravljenog hodograma sa nadležnim ruskim ministrom, o proizvodnju ruske vakcine u okviru Torlaka, dogovoreno da se fabrika za Sinofarm vakcinu završi i krene u proizvodnju od 15.oktobra.

Srbija je naručila ukupno 14. 832.200 vakcina, do 7. marta nabavljeno 2,62 miliona vakcina.

*4. marta - vakcinisan milioniti građanin (prvom dozom vakcine).*


VAKCINACIJA ČLANOVA DIPLOMATSKOG KORA U SRBIJI

Vlada Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji. Dostupne su sve četiri vakcine.

Prijavilo se i vakcinisano je blizu 1.300 članova diplomatskog kora, nosilaca posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr).

*13, 18. i 19. februara je vakcinisano je „Sinofarmom“. Time je završen prvi krug vakcinacije. Drugi krug, odnosno revakcinacija, održana je 11. i 12. marta.

*23. februara započela je vakcinacija vakcinom „Fajzer“. Revakcinacija pomenutom vakcinom biće održana od 16. do 19. marta.

Nakon ovoga, pristupilo se vakcinaciji „Sputnjikom“, kao i „AstraZenekom“.
20. marta biće izvršene ostale revakcinacije i biće omogućeno da vakcinu prime i članovi diplomatskog kora koji iz određenih razloga nisu mogli da se vakcinišu.

DONIRANjE VAKCINA ZEMLjAMA U REGIONU

*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije  Zoranu Zaevu prvi kontingent  od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.

*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik Ve“ Crnoj Gori.

*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.

*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH, dok će danas, 12. marta, biti isporučeno još 5.000 doza vakcina „AstraZeneka“ iz Srbije.



INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI

(ažurirano 5. marta 2021. godine)

Srbija tačno mesec i po dana vakciniše svoje stanovništvo u borbi protiv Kovida-19.  Masovna vakcinacija počela je 19. januara.

Građani se prijavljuju putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.

Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

*21. februara u Srbiju je stiglo  150.000 vakcina „AstraZeneka“, koje su od 23. februara dostupne na svakom punktu za vakcinaciju. (Srbija je prva zemlja na Balkanu koja ima ovu vakcinu).

Srbija uz Ujedinjene Arapske Emirate je treća zemlja koja na raspolaganju ima više od tri vakcine.

Srbija je ubedljivo prva u regionu po broju vakcinisanih na milion stanovnika, a slede Mađarska, Slovenija, Rumunija, Hrvatska, Bugarska, Albanija i Crna Gora.

Srbija je ubedljivo prva u regionu i po broju revakcinisanih na milion stanovnika, a slede Rumunija, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Bugarska i Albanija.

Prema ukupnom broju vakcinacija, Srbija je druga u regionu, posle Rumunije.

Kada je reč o broju vakcinacija na milion stanovnika, Srbija je na sedmom mestu u svetu - posle Izraela, Sejšela, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Velike Britanije, SAD i Maldiva.

Prema broju vakcinacija na milion stanovnika Srbija je druga u Evropi, posle Velike Britanije.

Po broju onih koji su dobili drugu dozu vakcine na milion stanovnika, Srbija je prva u Evropi, a kada je reč o broju revakcinisanih u svetu, pretekla je SAD i sada je četvrta, posle Izraela, Sejšela i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

*22. decembra stigle prve količine „Fajzer“ vakcine u Srbiju.

*16. januara stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.

*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik Ve“.
Tokom februara i marta očekuje se da će biti isporučene i ostale količine, od ukupno dva miliona doza ruske vakcine.

*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik Ve“ iz Rusije.

*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne prozivodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik Ve“.
Predsednik Vučić nedavno je istakao da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik Ve“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope.

*10. februara, je u Srbiju stiglo još 500.000 kineskih vakcina „Sinofarm“.

*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.

*22. februara – u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.

*22. februara - dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik Ve“.

*28. februara – stigao novi kontingent od  100.000 doza vakcine „Sputnjik Ve“ (reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), s obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.
*1. marta – stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“ (to je do sada najveća pojedinačna isporuka tih vakcina do sada).

*Dogovorena isporuka još 500.000 vakcina „Sinofarm“ čija isporuka se očekuje danas, 5. marta.

Zaključno sa 28. februarom, Srbija je obezbedila nešto više od 2.620.000 vakcina, dovoljnih za vakcinaciju oko 1,4 miliona građana.
*Srbija potpisala ugovore za nabavku 12.332.200 vakcina*

*4. marta, prilikom zvanične posete Berlinu, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio da mu je šef nemačke diplomatije Hajko Mas preneo da će Srbija uskoro dobiti 300.000 vakcina iz Kovaks programa.

U Srbiji je izvršeno 1.576.983 vakcinacija protiv korona virusa, a 563.922 ljudi je dobilo drugu dozu.

Premijerka Ana Brnabić objavila da je 4. marta vakcinisan milioniti građanin (prvom dozom vakcine).

Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet stariji od 70 godina.Takođe, pozivaju se i građani svih starosnih doba da se prijave, jer će se sada početi vakcinacija onih koji nisu u prioritetnim grupama.


Vakcinacija članova diplomatskog kora

Vlade Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora.

U organizaciji Batuta i MSP u prostorijama Batuta 13, 18. i 19. februara je vakcinom „Sinofarm“ vakcinisano 114 članova diplomatskog kora (pojedinci iz ambasada BiH, Turske, Palestine, Crne Gore, Angole i dr, kao i nekoliko međunarodnih organizacija), od blizu 1.200 koliko ih se do sada prijavilo, a nosioci su posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr). Time je završen prvi krug vakcinacije „Sinofarmom“, drugi krug je planiran za 11. i 12. mart.

23. februara započela je vakcinacija vakcinom „Fajzer“, po dinamici od 100 osoba dnevno, što će trajati narednih 10 radnih dana (prijavljeno blizu 1.000 osoba). U ovoj grupi je većina članova osoblja i njihovih porodica iz ambasada evropskih zemalja, SAD, Kanade, Indije, Brazila, Australije i dr, kao i kancelarija međunarodnih organizacija iz sistema UN, zatim OEBS, NATO, MKCK i dr.

Nakon završetka ove faze, u dogovoru sa Batutom bi se pristupilo vakcinaciji „Sputnjikom“, kao i „AstraZenekom“.


Doniranje vakcina zemljama u regionu

*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije  Zoranu Zaevu prvi kontingent  od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.

*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik Ve“ Crnoj Gori.

*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.

*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH.



Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije izabran za Patrijarha srpskog

18. februar 2021. godine

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije izabran za Patrijarha srpskog


Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.

Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski.

Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski gospodin Porfirije (Perić) rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju od oca Radivoja i majke Radojke. Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine.

Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona.

Na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana.

Za njim u manastir dolazi mnoštvo mladih monaha i iskušenika. To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda. Od tada se iguman Porfirije, posebno angažuje i na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti. U tom cilju on 2005. godine formira terapijsku zajednicu „Zemlja živih“, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.

Na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu 14. maja 1999. godine izabran je za Episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke.

Na temu Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju svetog Jovana Zlatoustog, doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.

Čuvenog psihijatra, akademika dr Vladetu Jerotića, na Bogoslovskom fakultetu je nasledio na katedri Pastirske psihologije. Njegova predavanja, posećena su ne samo od studenata matičnog, nego i drugih fakulteta u Beogradu.

Zajedno sa grupom stručnjaka: psihologa, lekara, kriminologa, sociologa, vladika Porfirije osniva građansko udruženje koje se bavi resocijalizacijom žrtava destruktivnih verskih sekti i kultova.

Episkop Porfirije je, već deceniju, ne samo predsednik Upravnog odbora, nego i pravi spiritus movens Humanitarnog fonda „Privrednik“, koji obezbeđuje stipendije za veliki broj nadarenih, a siromašnih učenika i studenata, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.

Republička Skupština ga je, kao predstavnika svih Crkava i verskih zajednica, 2005. godine, izabrala za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, a za svog predsednika Savet ga je izabrao 2008. godine. Kao predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije, episkop Porfirije je zastupao dugoročne interese društva i građana, nezavisno od političkih uticaja. 

U radiodifuznom spektru Srbije od tada se čuju i crkvene radio stanice. Dao je ključni doprinos pokretanju niza radijskih i televizijskih emisija koje se bave religijskim temama.

Sveti Arhijerejski Sabor mu 2010. godine, poverava da utemelji svešteničku službu u Vojsci Srbije. Plodovi njegovog rada na tom polju, nisu samo odgovarajući zakonski propisi, već i odabir vojnih kapelana, organizacija i opremanje hramova u kasarnama i vršenje prvih bogosluženja.

Svoje stručne bogoslovske radove Episkop Porfirije je objavljivao u časopisima kod nas i u svetu. Učestvovao je u velikom broju naučnih konferencija i simposiona širom sveta.

Vladika Porfirije, kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u Otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica.

Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom, a njegov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima.

U tron Mitropolita zagrebačko-ljubljanskih ustoličen je 13. jula 2014. godine u Sabornoj crkvi Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu. Svečanu arhijerejsku Liturgiju služio je Patrijarh srpski Irinej uz sasluženje velikog broja arhijereja Srpske Crkve i drugih sestrinskih Crkava, kao i sveštenstva i monaštva, i blagočestivog naroda.


Izvor: SPC



Povodom Dana državnosti Republike Srbije, 15. februara 2021,

                          

                            

Povodom Dana državnosti Republike Srbije,
15. februara 2021,

Ambasada Republike Srbije u Kraljevini Švedskoj

                 ima zadovoljstvo da vas pozove
        da pogledate video prikaz, koji je pripremilo
      Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije,
              u znak obeležavanja ovog događaja

Kliknite ovde za video prikaz.
 



NOVI PAKET POMOĆI PRIVREDI I GRAĐANIMA

Vlada Srbije je u februaru 2021. usvojila novi, treći paket ekonomskih mera pomoći vredan 249 milijardi dinara. Ukupna vrednost sva tri paketa je 953 milijarde dinara, odnosno približno osam milijardi evra.

Ovim paketom mera, za razliku od prva dva, uključena su i velika preduzeća koja takođe trpe posledice pandemije.

Kako je navela predsednica Vlade RS A. Brnabić, on će pomoći da se smanje negativne posledice virusa korona, da ljudi sačuvaju radna mesta, da privreda ne izgubi „kiseonik“, ali i da građani prežive ova teška vremena.

Naša zemlja je za dosadašnje ekonomske mere za ublažavanje posledica COVID-19 dobila pohvale od MMF-a, Svetske banke i drugih institucija. Srbija time pokazuje da je jaka i stabilna država i da građani i privreda mogu da računaju na nju u najtežim trenucima.

Predsednica Vlade A. Brnabić i ministar finansija Siniša Mali su na predstavljanju ovih mera istakli da se država borila na dva fronta – zdravstvenom i privrednom i da je na oba postigla fenomenalne rezultate.

Srbija je u 2020. godini imala pad BDP-a od samo jedan odsto, što je bio najbolji ekonomski rezultat u Evropi.

Plate i penzije, kao i zaposlenost, nastavili su da rastu. Prosečna plata u novembru iznosila je 518 evra, dok je inflacija ostala stabilna i iznosila 1,6 odsto.

Prošle godine registrovano je za 50.500 više zaposlenih, dok se stopa javnog duga najmanje uvećala u odnosu na gotovo sve evropske zemlje. Kod nas je on i dalje ispod 60 odsto, to jest 56,8 odsto BDP-a.

Kada je u pitanju budžet za 2021. godinu, brojke iz januara su mnogo bolje nego što se očekivalo, jer je umesto planiranog deficita u budžetu od 13,4 milijarde dinara, ostvaren suficit od 13,3 milijarde dinara.

Tokom 2020. godine, kada je čitava svetska privreda trpela, naša industrijska proizvodnja je bila za 0,4 odsto veća nego u 2019. godini. Porastao je i izvoz, koji je iznosio 17,5 milijardi evra, dok je u 2019. godini bio 17,1 milijardu evra.

Trećim paketom pomoći obuhvaćeno je dodatnih 300.000 zaposlenih u velikim preduzećima, što uz 1.050.000 preduzetnika i zaposlenih u mikro, malim i srednjim preduzećima, znači da pomoć može da koristi ukupno 1,4 miliona zaposlenih u privatnom sektoru.

Direktnu podršku države u visini od jednog i po minimalca dobiće ukupno 1.505.093 preduzetnika i zaposlenih u mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima u našoj zemlji, a paket uključuje i novčanu pomoć građanima. Mera koja se tiče isplate minimalca stupa na snagu od 1. marta, prva isplata biće u aprilu, druga u maju i treća u junu. Ona ne uključuje banke i finansijske institucije.

Pored jednog i po minimalca, podršku u visini od još jednog punog minimalca dobiće ugostitelji, turističke agencije, licencirani turistički vodiči i pratioci, hoteli, odmarališta i rent-a-kar agencije.

Gradski hoteli dobiće još jednu vrstu direktne podrške države u visini od 350 evra po individualnom ležaju i 150 evra po smeštajnoj jedinici. Tu vrstu pomoći gradski hoteli su imali i krajem prošle godine.

Direktnu podršku dobiće i sektor prevoznika putnika i drumskog saobraćaja i autobuskih stanica, a koja podrazumeva 600 evra po autobusu u periodu od šest meseci.

Kako bi se očuvala likvidnost privatnog sektora, država je odlučila da produži postojeću garantnu šemu, a biće uspostavljena i nova garantna šema za podršku najugroženijim preduzećima.

Januarske penzije su uvećane za 5,9 odsto, po švajcarskoj formuli, a 1,7 miliona penzionera dobiće i jednokratnu pomoć od 50 evra i još 60 evra, kao i ostali punoletni građani.

Ukupno će pomoć od 60 evra dobiti 6.118.911 punoletnih građana, a ta mera će se sprovesti kroz dve uplate, u maju i novembru.
 



VAKCINACIJA U SRBIJI

Srbija već više od mesec dana vakciniše svoje stanovništvo u borbi protiv Kovida-19. Masovna vakcinacija počela je 19. januara.

Građani se prijavljuju putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.

U Srbiji, građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a u dostupne
su tri vakcine – „Fajzer“, kineska „Sinofarm“ i ruska „Sputnjik Ve“.

Srbija je i dalje na drugom mestu u Evropi po stopi vakcinisanih na milion stanovnika i po broju vakcinisanih na 100 stanovnika. Ispred Srbije je samo Velika Britanija.

Srbija je na 5. mestu u svetu po broju ukupno vakcinisanih, a na šestom mestu u svetu smo po broju izdatih vakcina na 100 stanovnika u proteklih sedam dana.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je da je dobio potvrdu da će Srbija pre početka marta obezbediti još milion vakcina protiv virusa korona.

Prve količine „Fajzerove“ vakcine u Srbiju su stigle 22. decembra.

Srbija je od Kine dobila milion doza „Sinofarm“ vakcina koje su stigle 16. januara.

U Srbiju je 29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik Ve“. Tokom februara i marta očekuje se da će biti isporučene i ostale količine, od ukupno dva miliona doza ruske vakcine.

9. februara u Srbiju je stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik Ve“ iz Rusije.

Takođe, juče su u Srbiju stigli i ruski eksperti, koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne proizvodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili su Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik Ve“.

Predsednik Vučić nedavno je istakao da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik Ve“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope.

Dana 10. februara u Srbiju je stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić  izjavio je da je obezbeđeno da 15. i 22. februara  stigne još 88.000 doza „Fajzer“.

Do kraja februara u Srbiju stiže i 120.000 do 150.000 „AstraZeneka“, za šta je potpisan ugovor i čeka se zvanična potvrda proizvođača.

Do kraja februara Srbija će imati dva miliona vakcina, kojima će biti vakcinisano milion građana.
 



NERADNI DANI U AMBASADI

Ambasada Republike Srbije neće raditi sa strankama u ponedeljak, 15. februara i u utorak, 16. februara 2021. godine zbog obeležavanja Dana državnosti. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.



Selaković i Gujon čestitali Savindan

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i francuski humanitarac Arno Gujon čestitali su dan Svetog Save, ističući da je svetosavlje filozofija života i sistem vrednosti oko kojeg se okuplja čitav srpski narod, kao i da nam je Sveti Sava ostavio nauk da se država i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti.

U video snimku na Tviter profilu Ministarstva spoljnih poslova, Selaković je rekao da učenje i zaveštanje Svetog Save, svetosavlje, nije samo verski, politički ili nacionalni koncept već filozofija života.

Naveo je da je Sveti Sava, pored svega što je bio, bio i prvi veliki srpski diplomata zaslužan ne samo za učvršćivanje srpske pravoslavne duhovnosti već i za političku konsolidaciju srednjovekovne Srbije u 13. veku.

Zato je Sveti Sava, ističe Selaković, ostao nedostižni uzor svima koji žele da se bave javnim poslom na korist srpske države i naroda.

„Bio je najveći srpski duhovnik i veliki političar, a nauk koji nam je ostavio glasi da se država, kao i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti“, rekao je Selaković.

Istakao je da su to principi kojih i danas, posle više od osam vekova, treba da se pridržava svaki pripadnik našeg naroda.

„Draga braćo i sestre, draga deco, čuvajte srpsko ime, kulturu, tradiciju. Čuvajte naš prelepi srpski jezik i ćirilicu. Srećan nam Savindan", dodao je Selaković.

Francuski humanitarac Arno Gujon, vršilac dužnosti direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu kaže da je svetosavlje sistem vrednosti oko kojeg se, kao oko duhovne vertikale, okuplja čitav srpski narod.

„Svetog Savu proslavljaju Srbi u matici, ali i svuda širom sveta, svuda gde je srpski identitet potrebno čuvati i pothranjivati“, rekao je on.

Istakao je da je važno da imamo svest o tome da je srpski narod jedinstven i nedeljiv i poručio da je važno da čuvamo i negujemo srpski identitet, jezik i kulturu, posebno tamo gde Srbi žive daleko od svoje otadžbine gde zbog gubitka fizičkih, a ponekad i duhovnih veza sa maticom postoji veći rizik od utapanja u tamošnja društva.

„Neka dan Svetog Save, koji je praznik svih nas, bude i nadalje ono što spaja i vezuje celokupno srpstvo“, rekao je Gujon.

Video čestitku možete videti ako pritisnete OVDE:



Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. godini

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, raspisuje Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. Godini.
Informacije, uslovi i način realizacije Konkursa, mogu se naći na sledećem linku:

http://www.kultura.gov.rs

Pravo učešća na konkursu imaju ustanove, umetnička i druga udruženja i organizacije/pravna lica, a koja su registrovana u R. Srbiji i izvan teritorije Republike Srbije, odnosno profesionalni strani izdavači registrovani isključivo ili pretežno za izdavačku delatnost, van teritorije R. Srbije.
Konkurs je otvoren do 09. marta 2021. godine.
Dodatne informacije o konkursu se mogu dobiti u Ministarstvu kulture i informisanja svakog radnog dana od 13,00 do 15,30 časova na telefon br. +381 11 3398-026, putem elektronske pošte mladen.veskovic@kultura.gov.rs – projekat prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti na strane jezike.
Prijava se vrši direktno, na adresu Ministarstva kulture i informisanja, Vlajkovićeva 3, Beograd.
 



NERADNI DANI U AMBASADI

Ambasada R. Srbije neće raditi u sredu, 6. januara i četvrtak, 7. januara 2021. godine zbog proslave božićnih praznika. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.



Predsednica Vlade Srbije prva evropska premijerka koja je primila antikovid vakcinu

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas prvu vakcinu protiv koronavirusa kompanije „Fajzer“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

Brnabić, koja je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu, istakla je da je danas možda prvi dan od 6. marta da imamo razlog za osmeh jer se obeležava početak kraja pandemije u Srbiji, ali i u Evropi i svetu.
Kao premijerka i neko ko vodi Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, osećala sam obavezu da prva primim vakcinu kako bih pokazala da verujemo u nju, ali i u naše institucije – Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije i stručna lica koja su danonoćno radila na proveri vakcine, rekla je ona.
Predsednica Vlade je, ističući da joj je čast da uradi ovako nešto za zemlju i bude prva koja će otvoriti put za sve građane, prenela da je sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem postigla dogovor o tome da njih dvoje prime različite vakcine, te će on najverovatnije primiti sledeću koja bude stigla, najverovatnije kinesku.
Prema njenim rečima, u ovom trenutku imamo vakcinu konzorcijuma "Fajzer-Biontek", a u najskorije vreme se očekuju i one od kineskog "Sinofarma", kao i određene količine ruske "Sputnjik V".
Ona je izrazila uverenje da ćemo krajem prvog kvartala ili početkom drugog imati i vakcinu kompanije "Astra-Zeneka", a nakon toga i "Moderninu".
Kao što smo i obećali, građani će imati na raspolaganju sve vakcine koje imaju dozvole u svojim zemljama i odobrenja relevantnih međunarodnih agencija, a naravno proći će i sve naše agencije i institute, ukazala je premijerka.
Prema njenim rečima, pred početak vakcinacije zdravstvenih radnika vakcinu će primiti i ministar zdravlja Zlatibor Lončar jer se trudimo da budemo primer i pokažemo da smo sigurni u vakcine i institucije.
Brnabić je istakla da je Srbija, ne računajući Veliku Britaniju, prva zemlja u Evropi koja je dobila vakcinu "Fajzer–Biontek", a treća koja je počela masovnu imunizaciju i kampanju za davanje vakcine – posle Velike Britanije i Švajcarske.
Uradili smo veliku stvar i ni u jednom trenutku se nećemo zaustavljati dok se ne završi imunizacija stanovništva, poručila je predsednica Vlade.
Ona je precizirala da će naša zemlja u januaru dobiti još 16.000 doza vakcine konzorcijuma „Fajzer-Biontek“, kao i da ćemo zajedno sa drugim vakcinama imati u januaru ukupno milion doza, a tokom prvog kvartala ukupno približno dva miliona doza.
Imamo dinamiku isporuka „Fajzerovih“ vakcina i kako varira njihova prozvodnja, tako varira i isporuka ne samo Srbiji, već i svim zemljama sveta. Očekivali smo 10.000 doza od „Fajzer–Bionteka“ u decembru, a stiglo je 4.870 doza, objasnila je premijerka.
Srbija je pokazala da može da se bori i da uspe u tome ako svi rade timski, poručila je Brnabić i ipak apelovala na sve da početak vakcinacije ne shvataju kao da je borba odmah i gotova, već da nastave da poštuju sve mere.
Da budemo sigurni i pomognemo zdravstvenim radnicima, pa ćemo 2021. godine polako skidati maske kada se stekne imunitet, a do tada ovo da gledamo ne kao pobedu, već kao početak kraja, zaključila je predsednica Vlade.
Nakon premijerke, vakcinu je primila i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i članica Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 Darija Kisić Tepavčević, kao i član Kriznog štaba Predrag Kon.
Vakcinu su primili i epidemiolog i načelnica Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija VMA prof. dr Vesna Šuljagić, kao i akademik Predrag Peško, profesor univerziteta u Beogradu i Hajdelbergu i redovni član SANU.
Prve količine vakcine stigle su u Srbiju 22. decembra, a danas će ih primiti korisnici domova za stare u Beogradu i Novom Sadu.
Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina „Fajzer-Biontek“.
Pored nabavke vakcine među prvim državama u svetu, čak pre zemalja EU, Srbija je jedna od retkih država koje su u rekordnom roku napravile i otvorile dve Kovid bolnice. Bolnice kapaciteta 930 mesta u Batajnici, odnosno 500 mesta u Kruševcu, umnogome doprinose povećanju kapaciteta i jačanju zdravstvenog sistema u borbi protiv virusa korona i praktično, prema rečima predsednika Vučića, predstavljaju spomenik budućnosti i govore o delima koja je država preduzela za kratko vreme.
Takođe, podsećanja radi, u Srbiji su ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu bila velika, te je od 2016. godine obnovljeno 80 domova zdravlja i ambulanti, a u toku su radovi na šest velikih domova zdravlja. Tako, više od 200 miliona evra uloženo je u obnovu, izgradnju i opremanje bolnica i više od 300 miliona u obnovu klinika i specijalizovanih bolnica, a na mnogima su radovi već završeni, poput Univerzitetske dečje klinike Tiršova, KBC Zemun, KBC „Dragiša Mišović“.
Apsolutni prioritet Vlade Srbije jeste uspešan završetak započetih projekata zdravstvene infrastrukture, ali se ogromna pažnja posvećuje i zdravstvenim radnicima, kojima su do 2020. godine povećane plate i to za 56,8% lekarima specijalistima, 66,9% medicinskim sestrama, a značajna sredstva ulažu se i u edukaciju zdravstvenih kadrova, kao i u opremu i uslove u kojima rade.
Poput drugih zemalja, i Srbija se ove godine suočila sa velikim izazovima, pre svega zdravstvenim, a svi činioci u državi bili su fokusirani na sprečavanje širenja virusa i očuvanja života i zdravlja građana. Sa tim izazovima, Srbija se bolje suočila, nego mnoge bogatije i razvijenije države Evrope i sveta.
Beograd,
24. decembar 2020. godine



NERADNI DANI U AMBASADI

Ambasada R. Srbije neće raditi u četvrtak, 31. decembra 2020. godine i u petak, 1. januara 2021. godine zbog proslave novogodišnjih praznika. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.



SAOPŠTENjE MINISTARSTVA SPOLjNIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE

Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.

Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu. 

U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.

Beograd,
23. decembar 2020.



NERADNI DANI U AMBASADI

Ambasada R. Srbije neće raditi sa strankama u četvrtak, 24. decembra i petak, 25. decembra 2020. godine. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.



Mere Vlade R. Srbije za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19

Da bi pogledali Uredbu o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, molimo pritisnite OVDE:

Da bi pogledali rtežim ulaska u Republiku Srbiju, molimo pritisnite OVDE:



Odluka Vlade R. Srbije od 15. decembra 2020. godine o novim merama u pogledu suzbijanja pandemije COVID-19

Sve informacije možete naći na linku OVDE:



Joksimović i Rot o pregovorima Srbije i novoj metodologiji

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović održala je danas video sastanak sa državnim ministrom za evropske poslove u Ministarstvu inostranih poslova Nemačke Mihaelom Rotom, sa kojim je razgovarala o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji u dve zemlje i EU, kao i procesu evrointegracija Srbije.  

Joksimović i Rot su razgovarali o pitanjima koja se tiču unutrašnjih prilika EU, posebno novom sedmogodišnjem budžetu, o mestu i budućnosti politike proširenja i Zapadnog Balkana, posebno o svim aspektima pristupnog procesa Srbije i izazovima i očekivanjima od nove metodologije, koja bi trebalo da donese brži, snažnije politički vođen i usmeravan i nadgledan proces pregovora.  

Joksimović je posebno informisala Rota o tome da je Vlada Srbije pripremila konkretan implementacioni plan za prvi pregovarački klaster vladavine prava, koji obuhvata pet već otvorenih poglavlja iz oblasti vladavine prava, a čija je realizacija već otpočela.  

„Ozbiljan implementacioni plan podrazumeva ponovo poslatu inicijativu Skupštini za usvajanje ustavnih amandmana, usvajanje Akcionog plana za primenu medijske strategije, kao i Radnu grupu za praćenje primene Akcionog plana, i Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara", rekla je Joksimović, a saopštilo Ministarstvo za evropske integracije  

Takođe, naglasila je da su tzv. Greko preporuke za borbu protiv korupcije na transparentan način objavljene i da će se nastaviti postupanje u skladu sa njima.    Dodatno je predstavila i sve druge značajne segmente reformske politike Srbije u svih šest klastera poglavlja, od Zelene agende, digitalizacije, ekonomsko investicionog plana za ZB, stabilnih i dobrih makroekonomskih pokazatelja, čime je Srbija nesporno i tokom ove godine pokazala da duboko i suštinski učestvuje u najvažnijim politikama EU, i da je zemlja koja je kredibilno evropska zemlja.  

Joksimović je naglasila da Srbija razume da će EK i zemljama trebati još neko vreme da uobliče primenu nove metodologije na pregovarački proces Srbije, i da je otuda važno da imamo stalan otvoren dijalog kako bismo usmeravali proces u skladu sa novom metodologijom.  

Ona je izrazila žaljenje što ove godine nisu usvojeni zaključci o proširenju, i da samim tim nije održana politička međuvladina konferencija sa Srbijom tokom nemačkog predsedavanja.  

Izrazila je uverenje da će na predstojećem Savetu za stabilizaciju i pridruživanje biti prilike da se o svim političkim i ekonomskim aspektima našeg procesa prodiskutuje na najvišem nivou.  

Rot se zahvalio ministarki Joksimović na iznetim informacijama i pitanjima, i proaktivnom pristupu Srbije u pogledu reformi i aktivnog prihvatanja nove metodologije.  

On je podvukao da Nemačka podržava Srbiju i politiku proširenja, i posebno pozdravio sve značajne već preduzete korake nove Vlade Srbije posebno u oblasti klastera 1 - vladavine prava, za koje je istakao da su veoma važan pozitivan signal na evropskom putu Srbije.  

Složio se sa ministarkom Joksimović oko neophodnosti da se što pre uobliči način primene nove metodologije na zemlje koje su već u pristupnom procesu, gde klasteri evropskih politika i učešće Srbije u njima postaju instrument merenja napretka u pristupnom procesu.  

Preneo je da će Nemačka biti zagovornik održavanja političke međuvladine konferencije sa Srbijom već tokom prve polovine iduće godine.    

Posebno je bilo reči o Ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan, o kojem su se sagovornici saglasili da predstavlja još jednu potvrdu da Evropska unija pridaje strateški značaj stabilnom i održivom razvoju regiona, posebno u teškim okolnostima borbe sa posledicama pandemije Kovid-19.  

Joksimović je ministru Rotu zahvalila na dugoročnoj i konkretnoj pomoći Nemačke evropskim integracijama Srbije - kako na političkom nivou, tako i putem razvojne pomoći za finansiranje reformskih projekata, kao i strateškim uspešnim investicijama koje su donele značajan broj radnih mesta.  

Takođe, sagovornici su se saglasili da je od velike važnosti činjenica da je Srbija pristupom Kovaks mehanizmu obezbedila da ima pristup vakcinama koje bude nabavila EU u gotovo isto vreme kada i ostale EU zemlje.

Izvor: Tanjug
 



Izuzeće od plaćanja dodatnog poreza na dohodak u R. Srbiji za srpske državljane koji borave i rade u Švedskoj

U pogledu brojnih upita državljana R. Srbije koji borave i rade u Švedskoj, Ambasada R. Srbije u Stokholmu prenosi informaciju Ministarstva finansija R. Srbije povodom medijskih najava o mogućem plaćanju dodatnog poreza na dohodak u R. Srbiji:

„U skladu sa Ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koji se primenjuje između Švedske i Republike Srbije, državljani Republike Srbije na privremenom radu u Švedskoj, po osnovu zarade ostvarene iz radnog odnosa u Švedskoj nemaju obavezu plaćanja poreza na zaradu u Republici Srbiji. Naime, prema navedenom ugovoru, ukoliko su naši državljani na privremenom radu u Švedskoj poreski rezidenti Republike Srbije, prihodi koje ostvaruju po osnovu radnog odnosa u Švedskoj su izuzeti od oporezivanja u Republici Srbiji.  Ukoliko su pomenuta lica poreski rezidenti Švedske, isključivo pravo na oporezivanje ima Švedska.

U pogledu obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, naši državljani na privremenom radu u Švedskoj, na zaradu koju ostvare po osnovu radnog odnosa u Švedskoj, nemaju obavezu plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u Republici Srbiji“.


 



SAOPŠTENjE MINISTARSTVA SPOLjNIH POSLOVA

Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izražava još jednom privrženost tekovinama i vrednostima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je usvojena na današnji dan 1948. godine.

Načela iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima predstavljala su temelj za izgradnju međunarodnog prava u ovoj oblasti, kao i međunarodnog sistema promocije i zaštite ljudskih prava, kao jedinstvene civilizacijske tekovine savremenog doba. Naša obaveza danas jeste očuvanje i jačanje međunarodnog sistema za poštovanje ljudskih prava, razvoj standarda ljudskih prava, kontrola nad ispunjavanjem preuzetih obaveza, kao i nastavak saradnje sa međunarodnim i regionalnim institucijama na zaštiti ljudskih prava.

Srbija je u punoj meri posvećena univerzalnim vrednostima ljudskih prava i sprovođenju u praksi međunarodnih pravnih instrumenata o ljudskim pravima. Naša kontinuirana saradnja sa instrumentima Saveta za ljudska prava u okviru Ujedinjenih nacija, kao i sa Savetom Evrope i mehanizmima ljudske dimenzije OEBS-a, predstavlja važan deo aktivnosti svih državnih organa i ilustruje našu doslednu opredeljenost za ispunjavanje međunarodnih standarda ljudskih prava.                      

Međunarodni dan ljudskih prava je povod da se još jednom ukaže na obespravljenost srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i ponovi poziv međunarodnoj zajednici da omogući poštovanje garantovanih međunarodnih normi ljudskih prava i doprinese stvaranju uslova za povratak interno raseljenih lica, kao i vraćanje njihove uzurpirane imovine.
 



Sastanak sa ambasadorima zemalja članica EU akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije EU

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Palati Srbija sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije Evropske unije Semom Fabricijem, sa kojima je razgovarao o temama poput dinamike pristupnih pregovora između Srbije i EU, stabilnosti u regionu, regionalnim projektima, kao i o Evropskom investicionom planu koji je Evropska komisija predstavila zajedno sa Paketom o proširenju.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija u tom smislu iskreno posvećena daljim i dubljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.

„Srbija će nastaviti da se predano zalaže za mir i stabilnost u regionu kroz unapređenje bilateralnih odnosa sa susedima, kao i kroz jačanje regionalne saradnje uz poštovanje svih zaključenih sporazuma“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je evropska budućnost Zapadnog Balkana od izuzetnog značaja, kako za stabilnost celog regiona, tako i za bezbednost i dalji prosperitet EU.

Ambasadori su istakli da su deklaracije o zajedničkom regionalnom tržištu i zelenoj agendi Zapadnog Balkana, koje su potpisale Srbija i svi lideri regiona, toplo pozdravljene u Briselu i u zemljama EU, te da dobra i čvrsta povezanost i integracija regiona umnogome olakšava saradnju same Unije sa Zapadnim Balkanom u svim oblastima od zajedničkog interesa.

„Čak 70 odsto stranih investicija dolazi iz zemalja čiji predstavnici danas sede ovde“, rekao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici i dodao da Srbija može da bude sigurna da će EU nastaviti da pomaže, podržava i ulaže u srpsku ekonomiju. „Iako je Kovid-19 izložio sve ekonomije velikom opterećenju, srpska ekonomija odoleva i dokazala je svoju otpornost. Sa Ekonomsko-investicionim planom za Zapadni Balkan, EU će ostati najsnažniji partner Srbije za privredni oporavak, koji će podržati infrastrukturu, i zelenu i digitalnu tranziciju. Raduju nas najavljene reforme u oblasti vladavine prava, uključujući reforme pravosuđa i slobode medija. Upravo to predstavlja osnovu za ubrzanje procesa pridruživanja i mi ohrabrujemo novu Vladu da nastavi sa radom i realizacijom u ovom pravcu", istakao je Fabrici.

Predsednik Vučić je naglasio da Srbija visoko ceni to što je, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočava, EU uspela da održi pitanje proširenja na svojoj agendi, pogotovo kroz nedavno usvajanje nove, izmenjene metodologije pregovaračkog procesa.

„U tom smislu, očekujemo od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore“, rekao je predsednik Vučić istakavši da je Srbija spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da Srbija pozdravlja Ekonomski i investicioni plan koji je EK predstavila zajedno sa Paketom o proširenju i izrazio spremnost naše zemlje da sa partnerima u regionu nastavi da radi na primeni ovog Plana kako bi se unapredio ekonomski potencijal regiona i postigla bolja infrastrukturna povezanost, što bi dovelo do približavanja jedinstvenom evropskom tržištu.

„U tom kontekstu, nadamo se i skorom usvajanju Višegodišnjeg finansijskog okvira 2021-2027. godine, jer to znači i mogućnost korišćenja finansijskih sredstava namenjenih sprovođenju reformi, kako u Srbiji, tako i u regionu“, rekao je predsednik Vučić i još jednom istakao da Srbija ostaje na evropskom putu iskreno verujući u saradnju sa evropskim partnerima.

„2020. je bila izuzetno teška godina za sve, posebno zbog posledica Kovida 19. Kada pogledam posvećenost nove Vlade da sprovodi reforme, Ekonomsko-investicioni plan EU, novu metodologiju i povećanu saradnju u borbi protiv Kovida 19, vidim 2021. godinu sa mnogo povoljnijim izgledima za napredak u proširenju“, zaključio je Fabrici.

Predsednik Vučić je, takođe, naglasio da je Srbija spremna da intenzivno radi sa zemljama članicama EU na iznalaženju adekvatnih odgovora za nove izazove, kao što je pandemija Kovid 19.

Beograd,
08. decembar 2020. godine
 



Neradni dan u Ambasadi

Ambasada Republike Srbije neće raditi u sredu, 11. novembra 2020. godine zbog obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu. 



Vlada Kraljevine Švedske uvela privremenu zabranu ulaska za državljane Republike Srbije u Kraljevinu Švedsku – odluka važi do 22. decembra 2020. godine

Na sednici švedske Vlade, 17. jula o.g. doneta je privremena mera na osnovu koje se, zbog pandemije Covid-19, zabranjuje ulazak državljanima Republike Srbije i Republike Crne Gore u Kraljevinu Švedsku. Odluka je stupila na snagu 19. jula o.g. i primenjuje se do 22. decembra 2020. godine, nakon čega se otvara mogućnost za njeno preispitivanje.



Rezultati konkursa za dijasporu

NA OSNOVU ODLUKE MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA, UPRAVA ZA SARADNJU SA DIJASPOROM I SRBIMA U REGIONU OBJAVLJENI SU REZULTATI KONKURSA ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA KOJI SVOJIM KVALITETOM DOPRINOSE OČUVANJU I JAČANJU VEZA MATIČNE DRŽAVE I DIJASPORE I MATIČNE DRŽAVE I SRBA U REGIONU.

Rezultate konkursa možete videti  ovde:

 



Neradni dan u Ambasadi

Ambasada Republike Srbije neće raditi u petak, 19. juna 2020. godine zbog proslave letnje dugodnevice. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.



UKINUTA ZABRANA ULASKA U REPUBLIKU SRBIJU

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije (21.05.2020. godine) donela Odluku o prestanku važenja Odluke o zatvaranju svih graničnih prelaza za ulazak u Republiku Srbiju, kao i Odluku o izmenama i dopunama Odluke o proglašenju bolesti COVID – 19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću.
Pomenutim odlukama, koje su na snagu stupile danas (22.05.2020. godine), otvoreni su svi granični prelazi Republike Srbije i funkcionišu u običajenom režimu za sve kategorije domaćih i stranih državljana.
Takođe, ukinute su epidemiološke mere za sve kategorije domaćih i stranih državljana. Umesto ranijih mera (kućna izolacija i obaveza posedovanja negativnog PCR testa), putnicima će prilikom pasoške kontrole biti uručeno pismeno obaveštenje – zdravstveno upozorenje o merama kojih se treba pridržavati radi sprečavanja daljeg širenja zarazne bolesti COVID-19.



Konkurs za dijasporu

PONOVLJENI KONKURSI MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA, UPRAVE ZA SARADNJU SA DIJASPOROM I SRBIMA U REGIONU ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA KOJI SVOJIM KVALITETOM DOPRINOSE OČUVANJU I JAČANJU VEZA MATIČNE DRŽAVE I DIJASPORE I MATIČNE DRŽAVE I SRBA U REGIONU

 

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisala je konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu, koji su otvoreni od 18. maja 2020. godine do 1. juna 2020. godine.    
Sve informacije o konkursima i proceduri prijavljivanja možete pronaći klikom OVDE:

 



Aktuelni režim ulaska domaćih i stranih državljana u R. Srbiju

Za aktuelni režim ulaska domaćih i stranih državljana u R. Srbiju, molimo pritisnite OVDE:

 

 



Neradni dan u Ambasadi

Ambasada Republike Srbije neće raditi u četvrtak, 21. maja 2020. godine zbog obeležavanja Spasovdana. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.



PONUDA AIR SERBIA ZA REPATRIACIONE LETOVE DO BEOGRADA

PONUDA AIR SERBIA ZA REPATRIACIONE LETOVE DO BEOGRADA IZ NEKIH EVROPSKIH GRADOVA UZ PLAĆANJE NADOKNADE


Informaciju AIR SERBIA možete preuzeti ovde



MOGUČNOSTI ZA SAMOSTALNI POVRATAK U R. SRBIJU U VREME VANREDNOG STANJA

Samostalni put:

Zahtev za dobijanje dozvole MUP za prelazak granice i ulazak u Srbiju posnosi se preko Ambasade. Potrebno je da dostavite sledece podatke:
- Ime i prezime,
- Broj pasosa
- JMBG
- Adresa na kojoj cete se nalaziti u Srbiji u vreme samoizolacije, kao i adresa prebivalista ukoliko se te adrese razlikuju,
- Razlog – prioritet.
- Destinaciju, Termin i broj leta za koji imate rezervisanu kartu,
- Kopneni granicni prelaz sa Srbijom.

Procedura dobijanja dozvola traje par dana, a MUP odlucuje u skladu sa prioritetima i za grupe gradjana.

Lica kojima se odobri ulaz u R. Srbiju su u obavezi da snose sama sve troskove puta – aviokarte do destinacije,
- Prevoz od aerodroma do granice sa Srbijom
- Sama organizuju prevoz od granice do svojih prebivalista.
Ukazujemo da je neophodno postovanje propisa svih drzava kroz koje lica prolaze, posebno ona koja se ticu zabrane kretanja u odredjeno vreme.

Transfer od aerodrome do granice realizuje se u pratnji Ambasade I policije.
Na granicnom prelazu prilikom ulasta u Srbiju sva lica podlezu sanitarno-zdravstvenoj kontroli i dobijaju resenje o daljem postupku.

 



NERADNI DANI U AMBASADI

Ambasada Republike Srbije neće raditi od petka, 17. aprila do ponedeljka, 20. aprila 2020. godine zbog uskršnjih praznika, kao i u petak, 1. maja zbog proslave Dana rada.

 



UPUTSTVO ŠVEDSKOG MIGRACIONOG UREDA U SLUČAJEVIMA PREKORAČENJA DOZVOLJENOG BORAVKA U ŠVEDSKOJ

Da bi videli Uputstvo švedskog migracionog ureda u slučajevima prekoračenja dozvoljenog boravka u Švedskoj, molimo pritisnite OVDE



NERADNI DANI U AMBASADI

Ambasada Republike Srbije neće raditi sa strankama  petak 10. april i ponedeljak 13. april 2020. godine zbog uskršnjih praznika.



DIGITALNI SADRŽAJI USTANOVA KULTURE NA STRANIM JEZICIMA – 2020

Za digitalne sadržaje ustanova kulture na stranim jezicima - 2020, pritisnite OVDE



Donatorski račun za pomoć u borbi protiv epidemije bolesti COVID-19 02.04.2020.

Globalna pretnja izazvana pandemijom virusa COVID-19 pokazala je neophodnost solidarnosti i zajedničke borbe u cilju sprečavanja i kontrole daljeg širenja virusa.

Imajući u vidu navedeno, obaveštavamo sve zainteresovane fondacije, pravna i fizička lica da, ukoliko žele, mogu izvršiti transfer finansijskih sredstava preko centralnog namenskog računa za prikupljanje donacija u cilju suzbijanja posledica epidemije u Republici Srbiji.

Donacije se mogu izvršiti u evrima, dolarima i švajcarskim francima.

Svrha donacija je pomoć u borbi protiv epidemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2.

Račun u valuti EUR:

Frankfurter Sparkasse

IBAN: DE 93500502010200721925

SWIFT/BIC: HELADEF1822

Račun u valuti USD:

Frankfurter Sparkasse

IBAN: DE 44500502010254022561

SWIFT/BIC: HELADEF1822

Račun u valuti CHF:

Frankfurter Sparkasse

IBAN: DE 92500502010254022570

SWIFT/BIC: HELADEF1822

Unapred se zahvaljujemo svim dobročiniteljima koji i u ovim teškim vremenima pokazuju saosećanje i solidarnost sa svojim sunarodnicima.

 

 



DIGITALNI SADRŽAJI U OBLASTI KULTURE

Za pristupanje Portalu za razmenu digitalnih međunarodnih projekata u oblasti kulture ide se na link: 

Za prijavljivanje na sajt koristi se mejl: digitalnopredstavljanje@kultura.gov.rs

a šifra je: Kulturarazmena2020 



DIGITALNA KULTURA

Dragi sunarodnici

Uz zahvalnost što poštujete neophodne mere za prevenciju širenja virusa COVID-19, želimo da sa Vama podelimo virtuelni kulturni sadržaj koji je pripremilo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i koji je dostupan na sledećim linkovima:

http://www.kultura.gov.rs/cyr/aktuelnosti/virtuelne-ture-kroz-kulturne-sadrzaje-

https://www.digitalnasolidarnost.gov.rs/#digitalnasolidarnost

https://kultura.rs/

Sa nadom da će Vam digitalna kulturna ponuda olakšati boravak kod kuće za vreme krize, želimo Vama i Vašim porodicama odlično zdravlje i svako dobro!

 



IZBORI 2020. godine

U skladu sa članom 5. Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja koju je 17.03.2020. godine usvojila Vlada Republike Srbije prekidaju se sve izborne radnje u sprovođenju izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 26. april 2020. godine.

Republička izborna komisija, kao organ koji sprovodi postupak izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, donela je rešenje o prekidu izbornih radnji za vreme dok traje vanredno stanje, s tim da će se izborni proces, uključujući i rokove za vršenje izbornih radnji, nastaviti u skladu sa odlukom o prestanku vanrednog stanja.



KORONA VIRUS

U Cilju suzbijanja širenja zarazne bolesti izazvane virusom COVID-19, Konzularno odeljenje Ambasade Republike Srbije u Stokholmu, obaveštava sve državljane Republike Srbije koji borave na jurisdikcionom području ovog diplomatsko-konzularnog predstavništva, da će se, počev od 17.03.2020. године, rad sa strankama ograničiti, do daljeg, samo na hitne i neodložne slučajeve,.
Rad na poslovima biometrijske akvizicije – podnošenje zahteva za novi pasoš i uručivanje izrađenih putnih isprava, takođe se ograničava na hitne i neodložne slučajeve.


Ova mera biće na snazi sve dok traje opasnost od zaraze, a o njenom stavljanju van snage naknadno ćemo obavestiti građane putem internet stranice Ambasade Republike Srbije u Stokholmu.
Mole se građani da nas u hitnim slučajevima, pre dolaska u Ambasadu – Konzularno odeljenje, prethodno kontaktiraju putem e-maila konzul.rs@telia.com ili na broj telefona Ambasade.


U skladu sa preporukama Vlade Republike Srbije mole se građani koji žive i rade u Švedskoj ili Letoniji da sva putovanja u Republiku Srbiju, koja nisu neophodna, odlože do daljeg. Napominjemo da će svim državljanima Republike Srbije koji dolaze iz inostranstva, na graničnom prelazu biti uručeno rešenje o obaveznoj samoizolaciji (14 ili 28 dana). Dvojni državljani mogu ući u Republiku Srbiju samo uz važeći pasoš Republike Srbije ili putni list Republike Srbije.


O merama koje je Republika Srbija preduzela sa ciljem sprečavanja širenja zaraze izazvane virusom COVID-19 možete se informisati na sajtu Vlade Republike Srbije i Ministarstva zdravlja Republike Srbije.


Hvala na razumevanju.



VAŽNO OBAVEŠTENjE!

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije na sednici održanoj 15.03.2020. g, donela Odluku o izmeni Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću, kojom se tačka 4 Odluke menja i glasi:

„ 4. Radi zaštite o unošenja zaraznih bolesti na teritoriju Republike Srbije, stranim državljanima nadležni organi privremeno će zabraniti ulazak u Republiku Srbiju.
Mera iz stava 1 ove tačke ne primenjuje se na:

1) posade teretnih motornih vozila prilikom obavljanja međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju. U slučaju međunarodnog tranzitnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju, isti se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;

2) posade teretnih brodova koji prevoze robu u jednu od domaćih luka. U slučaju tranzitne plovidbe na međunarodnom vodnom putu na teritoriji Republike Srbije, isti se ograničava na period ne duži od 90 časova za brodske sastave i 60 časova za samohodne plovidbe od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju uzvodne plovidbe, odnosno na period ne duži od 72 časa za brodske sastave i 54 časa za samohodne plovidbe od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju nizvodne plovidbe; 

3) vozopratno osoblje železničkih vozila koja ulaze u zonu graničnih stanica utvrđenih međudržavnim sporazumima;

4) posade i kabinsko osoblje vazduhoplova čije je krajnje odredište Republika Srbija ili su u tranzitu preko međunarodnih aerodroma Republike Srbije;

5) lica koja su dobila saglasnost za ulazak u R. Srbiju i boravak ili tranzit kroz Republiku Srbiju od Radnog tela Vlade koji čine predstavnici Ministarstva zdravlja, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Radno telo Vlade odrediće uslove i ograničenja tranzita, odnosno boravka lica kojima je data dozvola za ulazak u Republiku Srbiju;

6) humanitarne konvoje pod obaveznom pratnjom ugovorenom diplomatskim putem; 

7) akreditovane članove osoblja stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava i kancelarija međunarodnih organizacija, kao i članovi njihovih porodica koji su nosioci posebnih ličnih karata, odnosno identifikacionih dokumenata izdatih od strane Ministarstva spoljnih poslova i Generalnog sekretarijata Vlade;

8) strani državljani koji imaju odobren boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji.“


Tačka 4a menja se i glasi:

„4a: Državljani Republike Srbije  i lica iz tačke 4. stav 2. podtač. 8) ove odluke, koji dolaze iz država, odnosno područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID-19, odnosno žarišta epidemije, i to iz Švajcarske Konfederacije, Republike Italije, Islamske Republike Iran, Rumunije, Kraljevine Španije, Savezne Republike Nemačke, Francuske Republike, Republike Austrije, Republike Slovenije i Republike Grčke, upućuju se u izolaciju u trajanju od 28 dana, a domaćim državljanima i licima iz tačke 4. stav podtačka 7) ove odluke koji dolaze iz drugih država, određuje se mera stavljanja pod zdravstveni nadzor na akutno respiratorno oboljenje izazvano novim Korona virusom SARS-CoV-2  u trajanju od 14 dana (izolacija u kućnim uslovima).“

Odluka je stupila na snagu 15. marta 2020. godine i ostaje na snazi do daljeg.

Dvojnim državljanima se skreće posebna pažnja da u R. Srbiju mogu da uđu samo ukoliko prezentuju pasoš R. Srbije, a ne strani pasoš.
 



Privremeno zatvoreni granični prelazi na osnovu odluke Vlade R. Srbije u okviru mera preduzetih na sprečavanju širenja korona virusa i zaštite stanovništva

Privremeno su zatvorena 44 granična prelaza Republike Srbije za drumski, železnički i rečni saobraćaj prema Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

Spisak privremeno zatvorenih graničnih prelaza objavljen je na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova:

http://www.mup.gov.rs/wps/wcm/connect/043d0ab9-03df-4f61-b6d4-069fd4e3d675/SPISAK+PRIVREMENO+ZATVORENIH+GRANICNIH+PRELAZA.pdf?MOD=AJPERES&CVID=n3eXNZH

 



Korona virus - izmena Odluke Vlade Rrepublike Srbije

Da bi videli kompletnu informaciju u vezi korona virusa i izmenama Odluke Vlade Republike Srbije, molimo pritisnite ovde.



KORONA VIRUS: PREPORUKA DRŽAVLJANIMA SRBIJE U INOSTRANSTVU



KORONA VIRUS: PREPORUKA DRŽAVLJANIMA SRBIJE U INOSTRANSTVU

U skladu sa merama Vlade Republike Srbije za sprečavanje širenja i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, Ministarstvo spoljnih poslova preporučuje državljanima Republike Srbije koji borave u inostranstvu da sva putovanja u Republiku Srbiju koja nisu neophodna odlože do daljeg, naročito ukoliko planiraju dolazak iz zemalja, odnosno područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID-19. 

Da bi pogledali nove mere Vlade u cilju suzbijanja korona virusa, pritisnite ovde.

Ambasada Republike Srbije u Stokholmu

12. mart 2020. godine



IZBORI 2020. godine

Redovni parlamentarni izbori biće održani 26. aprila 2020. godine.
OBAVEŠTENJE ZA BIRAČE SA BORAVIŠTEM U INOSTRANSTVU O OSTVARIVANJU BIRAČKOG PRAVA NA IZBORIMA ZA NARODNE POSLANIKE NARODNE SKUPŠTINE

http://www.mfa.rs/sr/index.php/teme/-2020?lang=cyr

http://mduls.gov.rs/obavestenja/obavestenje-za-birace-sa-boravistem-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-izborima-za-narodne-poslnike-narodne-skupstine/


Ukazujemo da biračko pravo imaju državljani Republike Srbije sa prebivalištem u Republici Srbiji, što je regulisano članom 10 Zakona o izboru narodnih poslanika. Navedeni član glasi: „Pravo da bira poslanika i da bude biran za poslanika ima punoletan poslovno sposoban državljanin Republike Srbije sa prebivalištem u Republici Srbiji“.
Pravo da glasaju u inostranstvu imaju punoletni državljani Republike Srbije koji žive u inostranstvu, a imaju prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji, kao i državljani Republike Srbije koji na dan glasanja borave u inostranstvu. Molimo da pre prijave obavezno proverite da li ste upisani u jedinstveni birački spisak. To možete učiniti na osnovu jedinstvenog matičnog broja (JMBG).
Proveru da li ste upisani u birački spisak možete izvršiti ovde:

http://https://upit.birackispisak.gov.rs/


Ukoliko želite da se prijavite za glasanje u inostranstvu, u Ambasadi Republike Srbije u Stokholmu, a ispunjavate zakonske uslove, potrebno je da dostavite čitko popunjeni Zahtev za upis u birački spisak podataka da će birač glasati u inostranstvu i kopiju važećeg pasoša ili lične karte Republike Srbije na adresu Ambasade Republike Srbije u Stokholmu. Dokumenta možete dostaviti elektronskom poštom konzul.rs@telia.com (subject: prezime i ime – prijava za glasanje), faksom na broj: Fax  08/218 495, ili poštom na adresu: Embassy of the Republic of Serbia, Stockholm, Valhallavägen 70, 100 41, box 26209.

Zahtev za glasanje u inostranstvu mozete preuzeti ovde.


Ukoliko utvrdite da niste uvedeni u Jedinstveni birački spisak, a ispunjavate zakonske uslove,  potrebno je da dostavite čitko popunjeni Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak i kopiju pasoša ili lične karte Republike Srbije, kao i popunjeni Zahtev za glasanje u inostranstvu, na adresu Ambasade Republike Srbije u Stokholmu. Dokumenta možete dostaviti elektronskom poštom konzul.rs@telia.com (subject: prezime i ime – prijava za uvođenje u JBS), faksom na broj: Fax  08/218 495, ili poštom na adresu: Embassy of the Republic of Serbia, Stockholm, Valhallavägen 70, 100 41, box 26209.


Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak možete preuzeti  оvdе.


Zahtev za glasanje u inostranstvu može se podneti preko diplomatsko-konzularnog predstavništva, počev od 05.03.2020. godine a najkasnije pet dana pre zaključenja jedinstvenog biračkog spiska, odnosno do ponoći 04.04.2020. godine.

 



Prijem povodom Dana državnosti Republike Srbije, Stokholm, 18.februar 2020.

Ambasada Republike Srbije u Kraljevini Švedskoj je organizovala prijem povodom obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije, 18.februara u „Evropskoj kući“ - sedištu Delegacije EU u Stokholmu. Događaju se odazvalo 207 gostiju, uključujući predstavnike švedskih institucija, na čelu sa prvom zamenicom predsednika Riksdaga Osom Lindestam i generalnom direktorkom za EU u švedskom Ministarstvu inostranih poslova Helen Edvards, diplomatskog kora, SPC i srpske dijaspore (članovi udruženja i klubova iz Stokholma i Geteborga, privrednici i kulturni stvaraoci).
Nakon izvođenja švedske i srpske himne, skup je pozdravnim govorom otvorio ambasador Momčilović. Ambasador je, tokom izlaganja, ukratko podsetio na istorijat srpsko-švedskih diplomatskih odnosa koji ove godine beleže 103. godišnjicu od uspostavljanja, uz osvrt na situaciju u regionu Zapadnog Balkana i aktuelnu bilateralnu saradnju, realizovane posete srpskih zvaničnika Stokholmu tokom protekle godine i očekivanje nastavka uspešne saradnje i kroz organizaciju poseta visokih švedskih funkcionera Beogradu u predstojećem periodu.
Kao i prethodnih godina, ovogodišnji prijem povodom Dana državnosti je predstavljao dobru priliku za okupljanje i razmenu mišljenja predstavnika srpske dijaspore iz različitih delova Švedske.



1. Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2020. godini 2.Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2020. godini

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, raspisuje godišnji
3.  Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2020. godini.
4. Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2020. godini
Informacije, uslovi i način realizacije Konkursa, mogu se naći na sledećem linku:

http://www.kultura.gov.rs

Pravo učešća na konkursu imaju ustanove, umetnička i druga udruženja i organizacije/pravna lica, a koja su registrovana u R. Srbiji izvan teritorije Republike Srbije, odnosno profesionalni strani izdavači registrovani isključivo ili pretežno za izdavačku delatnost, van teritorije R. Srbije.
Konkursi su otvoreni do 16. marta 2020. godine.
Prijava se vrši direktno, na adresu Ministarstva kulture i informisanja, Vlajkovićeva 3, Beograd.

Za dodatne informacije o konkursu zainteresovani mogu da kontaktiraju Mladena Veskovića u Ministarstvu kulture i informisanja, putem elektronske pošte  mladen.veskovic@kultura.gov.rs ili na telefon br. +381 11 3398-026. 
 



22. međunarodni likovni konkurs „Radost Evrope“

Gradska uprava Grada Beograda - Sekretarijat za kulturu i Dečji kulturni centar Beograd organizuju 22. međunarodni likovni konkurs „Radost Evrope“. 
Na konkursu mogu učestvovati pojedinci, predškolske ustanove, škole, dečiji likovni ateljei, dečji kulturni centri i slične dečje ustanove i asocijacije. Pravo učešća imaju sva deca sveta od 4 do 18 godina, a izbor teme je slobodan. Radovi moraju biti originalni i rađeni samostalno, nastali u 2019. ili 2020. godini i ne smeju biti ranije izlagani na drugim međunarodnim konkursima i izložbama. Prispeli radovi se neće vraćati. Rok za prispeće radova je 1. jul 2020. godine.

Radove slati na adresu: 
Dečji kulturni centar Beograd,
Takovska 8,
11 000 Beograd, Srbija

Formular i širu informaciju možete naći na:

https://www.dkcb.rs/radost-evrope/radost-evrope-likovni-konkurs/



Festival Novog Filma sa Balkana

Festival Novog Filma sa Balkana, zajedno s Švedskim filmskim institutom, gradom Stokholmom, ABF Stokholm, i Švedskim institutom poziva vas na deveti Festival novog balkanskog filma 2020 u ZITI najstarijem bioskopu u Stokholmu između 14-16. februara 2020.
Za ovih devet godina prikazali smo preko 100 dugometražnih igranih filmova, preko 200 kratkih i dokumentarnih. Ugostili smo preko stotinu gostiju, filmskih stvaraoca s Balkana. Priređivali panele, razgovore, redionice i diskusije na temu filma. Podelili smo preko 60 nagrada za najbolje filmove, najlepše žensko stvaralaštvo na filmu, nagrade publike i specijalne nagrade. Ćiri su nam bili najveća imena iz sveta filma u Švedskoj Lena Endre, Tobijas Jelm, Osa Kalmer, Stig Larson, Siril Helman, Ivica Zubaka. Mnogo pokretnih slika je prošlo severom Everope zahvaljujući BaNeFFu.
Ne bi da se havlimo ali smo najveći filmski festival koji prikazuje filmove s Balkana i regiona u svetu, van poluostrva, mesta preseka istoka i zapada, vrata Evrope. Ovogodišnju slekeciju čine filmovi iz Srbije Delirijum Tremens reditelja Gorana Markovića, pobednika Festivala 2018. s filmom Slepi putnik na brodu ludaka, Kralj Petar Prvi reditelja Danila Ristovskog, Zasšavanaka za vojnike reditelja Predraga Gage Antonijevića, kao i filmovi iz regiona Severne Makedonije Bog postoji i njegovo ime je Petrunja, rediteljke Teone Miteske, Hrvatske Dnevnik Dijane Budisavljević u režiji Dane Budisavljević, film iz Crne Gore GRUDI rediteljke Marije Perović, kao i koprodukcija Amerike, Bosne i Hercegovine i Srbije Šavovi, film reditelja Miroslava Terzića. Iz Rusije nam stiže film Balkanska međa reditelja Andreja Volgina, a iz Bugarske Slika s Juki reditelja Lahezara Avramova. 
Devet filmova ocenjivaće profesionalni žiri uglednih filmskih radnika u Švedskoj: glumac Jimi Lindstrom, Albert Avramović – producent, Mario Adamson  - producent i šef presa  Šedskoj filmskog instituta Jan Јорансон.  Nagarade će biti dodelljivane u iste četiri glavne kategorije: Najbolji film, Najbolji ženski filmski rukopis, Nagrada publike i Specijalne nagrade.
Specijalna gošća ovogodišnjeg Festivala je Nataša Drakulić scenaristkinja i pisac za decu i odrasle, urednica na RTS dečijeg programa i ko-scenrista filma Zaspavanak za vojnike. Ona će se predstaviti svojim filmom ali govoriće i o zanimljivim serijama koje radi i planovima za budućnost.
U toku Festivala biće predstavljene turističke lepote Balkana kroz priz,u filma preko Etos Travel-a, a biće održana radionica i panel na temu žensko filmsko stvaralaštvo na Balkanu!
Sigurno je da ne možemo da prebrojimo sve aktivnosti za vreme Festivala kao naprimer završnu žurku u O-barenu u Sturehofu u centru grada, kada ćemo Stokholm pretovriti u muzičku bombu dobre zabave i druženja s Balkana.
Karte se kupuju na bilatarnici bioskopa ZITA
Birger Jarlsgatan 37, ili kao FESTVALSKA propusnica za sve projkecije zajedno.
BaNeFF 2020 turneja nastavlja posle prema gradovima: Norkoping, Geteborg, Malme, Vesteros, Umeo, Norvešku - Oslo, Bergen i za Finsku. Više detalja na  www.baneff.com
Kontakt s glavnim organizatorom Balkan New Film Festival  - BaNeFF 2020, www.baneff.com, mail: info@baneff.com, tel. 08 221190

DOBRODOŠLI!!! na jedno uzbudljivo filmsko putovanje koje kaže više nego obični bioskop
 



Neradni dan u Ambasadi

Ambasada Republike Srbije neće raditi u ponedeljak, 17. februara 2020. godine zbog obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve. 



Učešće ambasadora Momčilovića na događaju posvećenom švedskom kompozitoru Belmanu, Stokholm, 3. februar 2020.

U prepunoj sali Švedske kraljevske akademije, 3.februara o.g, održano je predavanje, sa pratećim koncertom, posvećeno jednom od najčuvenijih švedskih kompozitora Karlu Mikaelu Belmanu. Radi se o istaknutom švedskom umetniku iz osamnaestog veka koji je, pored komponovanja dela klasične muzike, i sam bio  njihov izvođač na lauti.
U umetničkom delu programa, kada su se izvodile Belmanove kompozicije, nastupio je diplomatski trio, koji su predstavljali Kristijan Šonenberger, klavir (švajcarski ambasador), Dragan Momčilović, klasična gitara (ambasador Srbije) i Bernard Graf, violina (suprug austrijske ambasadorke). Dilpmatski trio je pratila Šarlota Hult, poznata švedska operska pevačica. Oni su izveli pet Belmanovih kompozicija, koje je švedska publika srdačno pozdravila.
Inače, u sali Švedske kraljevske akademije, pre više od dva veka, nastupao je i sam Belman, a ovo prestižno mesto predstavlja, svake godine, i centar okupljanja Nobelovih laureata, koji tu drže svoje pristupne govore.

 



Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu u 2020. godini

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, raspisala je godišnji Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu  u 2020. godini. Konkurs je otvoren od 20. januara  do 10. februara 2020. godine.
Informacije, uslovi i način realizacije Konkursa, mogu se naći na sledećem linku: 

http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Pravo učešća na konkursu imaju organizacije dijaspore i organizacije čije je sedište u Republici Srbiji. Na konkursu nemaju pravo učešća direktni ili indirektni korisnici budžetskih sredstava, pojedinci ili privredni subjekti. Realizacija projekata predviđena je do 28. februara 2021. godine.
Zainteresovani su dužni da projekte dostave najkasnije do 10. februara 2020. godine, u zatvorenoj koverti sa naznakom ,,Za konkurs za dijasporu”, uz navođenje oblasti konkursa, u skladu sa obrascem za prijavu i pisanje projekta, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Kneza Miloša 24-26, 11000 Beograd, lično ili poštom preporučeno. Neblagovremene prijave i nepotpuna dokumentacija neće biti uzeti u razmatranje.

 



Narodna banka Srbije - Finansijki vodič za povratnike

   

Za više detalja molimo da kliknete OVDE: https://www.nbs.rs/internet/latinica/20/plp/finansijski_vodic_za_povratnike.pdf



NERADNI DANI U AMBASADI

Ambasada neće raditi u sredu, 1. januara i četvrtak, 2. januara 2020. godine zbog proslave novogodišnjih praznika. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.



NERADNI DANI U AMBASADI

Ambasada neće raditi u utorak, 24. decembra, sredu, 25. decembra i četvrtak, 26. decembra 2019. godine, kao i u utorak, 7. januara 2020. godine zbog proslave Božića. Konzularno odeljenje Ambasade će dežurati samo za hitne slučajeve.



Poseta ministra za zaštitu životne sredine Gorana Trivana Stokholmu, 25-26.novembar 2019.

Ministar za zaštitu životne sredine Republike Srbije Goran Trivan je boravio u poseti Kraljevini Švedskoj, 25-26.novembra 2019, tokom koje se sastao sa švedskom ministarkom za životnu sredinu i klimu i zamenicom premijera Izabelom Levin, generalnim direktorom Švedske agencije za zaštitu životne sredine Bjornom Risingerom i generalnim direktorom Švedske agencije za hemikalije Perom Engkvistom. Takođe, delegacija Ministarstva zaštite životne sredine R.Srbije je imala susret i sa zamenicom direktora za Evropu i Latinsku Ameriku u Švedskoj agenciji za međunarodnu razvojnu saradnju Kristinom Hartler.
U svim razgovorima su potvrđeni dobri bilateralni odnosi i posvećenost dve zemlje razvijanju čvršće saradnje o pitanjima zaštite životne sredine. Ministar Goran Trivan je na sastanku sa ministarkom Levin predstavio aktivnosti i rezultate rada Ministarstva u kontekstu priprema za otvaranje poglavlja 27 (životna sredina) u okviru procesa pristupanja Srbije članstvu u EU. Švedska ministarka Izabela Levin je pozitivno ocenila dosadašnje rezultate Srbije na unapređenju stanja životne sredine, izražavajući podršku daljim naporima u ovoj oblasti i ostvarenju evropske perspektive Srbije. Na sastancima sa predstavnicima nadležnih švedskih agencija ocenjeno je da mogućnosti za jačanje saradnje Srbije i Švedske u zaštiti životne sredine postoje u okviru sprovođenja postojećih projekata u Srbiji, pre svega za  prečišćavanje otpadnih voda i upravljanje komunalnim otpadom, kao i novih projekata na regionalnom, nacionalnom i lokalnom planu.



Deveta konferencija novinara i medija dijaspore i Srba u Regionu 26. decembar 2019. godine, Beograd, Pres centar UNS, Knez Mihajlova 6

Udruženje novinara Srbije (UNS), uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Srbije, organizuje „Devetu konferenciju novinara i medija dijaspore i Srba u Regionu“. Konferencija će se održati 26. decembra 2019. godine u Pres centru Udruženja novinara Srbije, Beograd, Knez Mihajlova 6.

Deveta konferencija biće posvećena umrežavanju medija matične države koji prate dijasporu i Srbe u regionu sa srpskim medijima, organizacijama i udruženjima iz inostranstva. Na konferenciji će biti predstavljene specijalizovane redakcije i programski sadržaji JMU RTS i JMU RTV, ali i mreže saradnika iz inostranstva, sa ciljem međusobnog povezivanja i razmene materijala koji doprinose podizanju vidljivosti aktivnosti dijaspore i Srba u regionu, prevashodno na planu očuvanja nacionalnog kulturnog identiteta.

Konferencija nije samo namenjena profesionalcima iz medijske sfere, već treba da doprinese i unapređenju medijske i digitalne pismenosti pripadnika dijaspore i Srba iz regiona koji rade na portalima udruženja i organizacija.

Zainteresovani predstavnici medija iz inostranstva, koji kreiraju sadržaje na srpskom jeziku, mogu da dostave prijave za učešće na Konferenciji na adresu:  pc@uns.org.rs.
 



STOKHOLM: Književno veče posvećeno Peteru Handkeu

U pozorištu „Pygméteatern“ u Stokholmu je 4.novembra o.g. održano književno veče posvećeno Peteru Handkeu, dobitniku Nobelove nagrade za književnost za 2019. godinu, u organizaciji Jelene Mile, osnivača stokholmskog „Novog balkanskog filmskog festivala - BaNeFF“. Ambasada Republike Srbije u Švedskoj je, takođe, podržala i sarađivala na ovom projektu.
Tokom skupa pod nazivom „Pesma za trajanje“, Jelena Mila, koja je i dramski umetnik, čitala je odlomke iz Handkeovih dela na srpskom i švedskom jeziku, uz muzičku pratnju koncertne solistkinje Ljubice Sekulić (Bahova dela za violu).
Nakon književne večeri, kojoj su prisustvovali većinom predstavnici srpske dijaspore u Švedskoj, kao i predstavnici Ambasade Republike Srbije u Stokholmu, upriličena je i projekcija filma režisera Vima Vendersa iz 1987.godine „Nebo nad Berlinom“, za koji je scenario delom pisao i Peter Handke.



Neradni dan u Ambasadi

Ambasada Republike Srbije neće raditi u ponedeljak, 11. novembra 2019. godine zbog obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu.



ODLUKA VLADE REPUBLIKE SRBIJE O UKIDANJU VIZA ZA DRŽAVLJANE REPUBLIKE JERMENIJE

Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 24. oktobra 2019. godine, donela je Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Jermenije, nosioce običnih pasoša. Državljani Republike Jermenije mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji Republike Srbije najduže do devedeset (90) dana od datuma ulaska u Republiku Srbiju, u periodu od sto osamdeset (180) dana, ukoliko ne postoje smetnje iz čl. 15. Zakona o strancima. Odluka je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“ br. 76/2019 od 25. oktobra 2019. godine i stupa na snagu 02. novembra 2019. godine.



Švedsko “Kraljevsko dramsko pozorište - Dramaten”

Švedsko “Kraljevsko dramsko pozorište - Dramaten” iz Stokholma 2. novembra 2019. gostuje sa predstavom „Jedna švedska letnja noć“ u Narodnom pozorištu u Beogradu. Više informacija mogu se naći na sajtu Narodnog pozorišta u Beogradu - 

https://www.narodnopozoriste.rs/kraljevsko-dramsko-pozoriste-dramaten-iz-stokholma-2-novembra-gostuje-sa-predstavom-jedna-svedska-letnja-noc



KONZULARNI DANI u Malmeu i Geteborgu.

Poštovani građani
Ambasada Republike Srbije održava KONZULARNE DANE u Malmeu i Geteborgu.
KONZULARNI DAN U MALMEU biće održan u subotu, 26. oktobra 2019. godine od 11:00 do 14:00 časova, na adresi Ystadsvägen 46, 214 45 Malmö , u prostorijama Kulturno-sportskog društva „Srbija“ u Malmeu.
KONZULARNI DAN U GETEBORGU biće održan u subotu, 9. novembra 2019. godine od 11:00 do 14:00 časova u prostorijama srpskog društva „Sinđelić“ u Geteborgu.

Na konzularnom danu imaćete priliku da izvršite više konzularnih radnji:
- Prijava braka i rođenja dece;
- Overa punomoćja;
- Davanje nasledničke izjave;
- Podnošenje zahteva za prijem u državljanstvo R. Srbije;
- Podnošenje zahteva za utvrđivanje državljanstva R. Srbije;
- Izdavanje potvrda o životu;
- Uvođenje u vojnu evidenciju regruta;
- Prijava smrti
- Izdavanje sprovodnice za prenos umrlog lica i
- Izdavanje putnog lista radi povratka u R. Srbiju / R. Crnu Goru

Za sve dodatne informacije možete se obratiti Ambasadi Republike Srbije na telefone +468247748, +468218482 i putem mail-a na serbiaemb.     consular1@telia.com       i      konzul.rs@telia.com

 



Poseta ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije Branislava Nedimovića Kraljevini Švedskoj, 19-20.septembra 2019.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović boravio je u bilateralnoj poseti Švedskoj, 19-20.septembra 2019. Tom prilikom, sastao se sa švedskom ministarkom za ruralna pitanja Jeni Nilson, generalnom direktorkom Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju - SIDA Karin Jemtin i saradnicima, generalnom direktorkom Švedske agencije za hranu Anikom Solstrem, kao i predstavnicima Poljoprivrednog univerziteta u Upsali - dekanom Marijom Knutson Vedel, rektorom za međunarodnu saradnju Ilvom Hilbur, šefovima katedri za ekologiju i produkciju žitarica Anom Lundhagen i Karolinom Glin i profesorom Velemirom Ninkovićem.
Tokom razgovora ministra Nedimovića sa ministarkom Nilson, razmotrene su mogućnosti za unapređenje saradnje dve zemlje u domenu poljoprivrede, posebno na planu proizvodnje i plasmana srpskih organskih poljoprivrednih proizvoda na švedsko tržište. Glavne teme sastanaka u Švedskoj agenciji za hranu i SIDA obuhvatile su uporednu praksu u domenu sertifikacije proizvoda, te potencijal za jačanje trgovine poljoprivrednim proizvodima sa Švedskom, naročito izvoza srpskog organskog sušenog bobičastog voća. Susreti na Poljoprivrednom univerzitetu u Upsali su iskorišćeni za upoznavanje sa načinom funkcionisanja i organizacije ove akademske ustanove, kao i za intenziviranje postojeće bilateralne razmene studenata i naučnog osoblja sa odgovarajućim univerzitetima u Srbiji.
Takođe, tokom posete, ministar Nedimović se sreo i sa potencijalnim švedskim uvoznicima srpske organske hrane, koji su najavili posetu Beogradu, radi stupanja u kontakt sa srpskim kompanijama za proizvodnju i preradu voća.



Sastanak ambasadora Dragana Momčilovića sa pomoćnikom ministra za zaštitu životne sredine R.Srbije Biljanom Filipović Đušić i nacionalnim koordinatorom Ministarstva zdravlja za Protokol o vodi i zdravlju Draganom Jovanović, koje su učestvovale na međunarodnoj konferenciji „Svetska nedelja vode“ u Stokholmu, 24-28. avgusta 2019.



KANDIDATURA REPUBLIKE SRBIJE ZA REIZBOR U IZVRŠNI SAVET UNESCO

http://www.thehague.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Rep.of_Serbia_Candidate_for_the_UNESCO_2019_2023.pdf



REZULTATI KONKURSA za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu u 2019. godini.

Obaveštvamo vas da su 19. juna 2019. godine donete Odluke o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu. Odluku možete preuzeti na sledećim linkovima.

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-REGION-2019-1.pdf

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-DIJASPORA-2019.pdf

 



Učešće državnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije Nemanje Stevanovića na Ministarskoj konferenciji visokog nivoa o Zapadnom Balkanu u Stokholmu

Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije Nemanja Stevanović učestvovao je na Ministarskoj konferenciji visokog nivoa o Zapadnom Balkanu, u Stokholmu, 24. juna 2019. godine, koju su tradicionalno, treći put po redu, organizovali Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Švedske i Delegacija Evropske komisije u Stokholmu. Prethodne konferencije sa fokusom na Region održane su u Stokholmu u decembru 2015. i maju 2017. godine.

Ovom prilikom, u okviru Konferencije u „Evropskoj kući" - sedištu Delegacije Evropske komisije u Stokholmu, održana je panel diskusija, posvećena evropskoj perspektivi i razvoju regiona Zapadnog Balkana, uz uvodna obraćanja švedske ministarke inostranih poslova Margot Valstrom i direktora za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Ruiz Kalavere, kao i izlaganja ministara spoljnih poslova, državnih sekretara i drugih predstavnika iz Regiona ZB.

U svom obraćanju na panelu, državni sekretar Stevanović je istakao opredeljenost Srbije za ostvarenje punopravnog članstva u Evropskoj uniji, te konkretne rezultate postignute na planu sprovođenja reformi, uz orijentisanost ka daljem jačanju dobrosusedskih odnosa i unapređenju regionalne saradnje. Posebno je ukazao na značaj rešavanja pitanja KiM kao preduslova za dugoročnu stabilnost Regiona. U tom kontekstu, u cilju povratka dijalogu, naznačio je neophodnost povlačenja odluke Prištine o uvođenju taksi na srpsku robu, kao i uzdržavanja od preduzimanja drugih provokativnih, jednostranih mera.

Na marginama Konferencije, državni sekretar Nemanja Stevanović je imao tet-a-tet bilateralni susret sa domaćinom, ministarkom inostranih poslova Kraljevine Švedske Margot Valstrom, tokom koga je potvrđena švedska podrška evropskom putu Srbije i Regiona Zapadnog Balkana, uz isticanje da je ostvarenje evropske perspektive Zapadnog Balkana važno za njegovu stabilnost i prosperitet, ali i da je u dugoročnom interesu EU. Obostrano je konstatovana potreba za dalje snaženje bilateralne saradnje Srbije i Švedske na ekonomskom i investicionom planu.

Nakon političkog dela Ministarskog skupa o Zapadnom Balkanu u Stokholmu, održan je i biznis forum, uz učešće švedske ministarke za trgovinu i nordijsku saradnju An Linde, predstavnika Švedskog investicionog i trgovinskog saveta – „Business Sweden", nadležnih ministara ekonomije sa ZB, kao i funkcionera prestižnih švedskih kompanija zainteresovanih za ulaganja u Regionu. Republiku Srbiju je na ovom delu Konferencije, pod nazivom „Ekonomski razvoj na ZB – prioritetni sektori za finansijsku podršku iz fondova EU i Međunarodnih finansijskih institucija", predstavljao ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović, koji je imao izlaganje o razvoju inovacionog ambijenta u Srbiji, uz isticanje uloge mlađe generacije.



Neradni dan u Ambasadi

Ambasada Republike Srbije neće raditi u petak, 21. juna 2019. godine zbog proslave letnje dugodnevice. 



Neradni dan u Ambasadi

Ambasada Republike Srbije neće raditi u četvrtak, 6. juna 2019. godine zbog Nacionalnog dana Kraljevine Švedske. 



Neradni dan u Ambasadi

Ambasada neće raditi u četvrtak, 30. maja 2019. godine zbog obeležavanja Spasovdana.



PROTOKOL IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE UJEDINJENIH ARAPSKIH EMIRATA

PROTOKOL IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE UJEDINJENIH ARAPSKIH EMIRATA O UKIDANJU VIZA ZA NOSIOCE DIPLOMATSKIH, SLUŽBENIH, SPECIJALNIH I OBIČNIH PASOŠA
Protokol između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, službenih, specijalnih i običnih pasoša stupio je na snagu 12. maja 2019. godine.
Na osnovu ovog Protokola državljani Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, nosioci navedenih pasoša, imaju pravo na ulazak, izlazak, tranzit i boravak na teritoriji druge strane bez viza i besplatno, u trajanju najduže do 90 (devedeset) dana u periodu od 6 (šest) meseci, preko graničnih prelaza za međunarodni putnički saobraćaj.



KONZULARNI DANI u Malmeu i Geteborgu.

Poštovani građani
Ambasada Republike Srbije održava KONZULARNE DANE u Malmeu i Geteborgu.
KONZULARNI DAN U MALMEU biće održan u subotu, 25. maja 2019. godine od 11:00 do 14:00 časova, na adresi Ystadsvägen 46, 214 45 Malmö , u prostorijama Kulturno-sportskog društva „Srbija“ u Malmeu.
KONZULARNI DAN U GETEBORGU biće održan u subotu, 15. juna 2019. godine od 11:00 do 14:00 časova u prostorijama srpskog društva „Sinđelić“ u Geteborgu.

Na konzularnom danu imaćete priliku da izvršite više konzularnih radnji:
- Prijava braka i rođenja dece;
- Overa punomoćja;
- Davanje nasledničke izjave;
- Podnošenje zahteva za prijem u državljanstvo R. Srbije;
- Podnošenje zahteva za utvrđivanje državljanstva R. Srbije;
- Izdavanje potvrda o životu;
- Uvođenje u vojnu evidenciju regruta;
- Izdavanje sprovodnice za prenos umrlog lica i
- Izdavanje putnog lista radi povratka u R. Srbiju / R. Crnu Goru

Za sve dodatne informacije možete se obratiti Ambasadi Republike Srbije na telefone +468247748, +468218482 i putem mail-a na:   serbiaemb.consular1@telia.com     i      konzul.rs@telia.com 



Promocija turističkih potencijala Srbije i Beograda, Stokholm 15.april 2019.

U Stokholmu je 15.aprila održana promocija turističkih potencijala Srbije i Beograda, u organizaciji Turističke organizacije Srbije, Turističke organizacije Beograda, novinara švedske televizije „SVT“ Jovana Radomira, kao i u saradnji sa Ambasadom Republike Srbije u Švedskoj.
Promocija je održana u restoranu „Sjö och Land” u centru Stokholma, uz prisustvo oko 70 gostiju, uključujući predstavnike švedskih medija, švedske poslovne ljude i srpsku dijasporu.
Na početku skupa, prisutnim gostima se obratio ambasador Republike Srbije u Kraljevini Švedskoj Dragan Momčilović, iznevši kraći osvrt na istorijske znamenitosti Beograda i velikane srpske istorije.
U nastavku, predstavnice TOS-a i TOB-a, Željka Pudar i Jelena Stanković, predočile su prednosti Beograda „kao grada sa dušom“ i Srbije, kao poželjne destinacije, sa širokim spektrom ponude, od skijaškog centra Kopaonik, prirodnih lepota Stare planine, Novog Sada kao kulturne prestonice Evrope 2021.godine, do muzičkih festivala, poput Exita, Beer festa i Guče.
Gostima su tokom večeri prezentovani kratki promotivni filmovi o Srbiji („See Serbia“, „Soulfood Serbia“) i Beogradu („Visit Belgrade -  feel its love“), uz novinara Jovana Radomira kao voditelja, a prisutni su imali i priliku da degustiraju tradicionalna srpska jela, kao i vina iz vinarije „Toplički vinogradi“.



Pravilnik o uslovima za nekomercijalno kretanje kućnih ljubimaca

Obaveštavamo da je stupio na snagu „Pravilnik o uslovima za nekomercijalno kretanje kućnih ljubimaca (unos u R.Srbiju) za koje nije potrebno rešenje za uvoz i tranzit, kao i o izgledu i sadržini obrasca uverenja (sertifikata) za te pošiljke“, koji je objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije br. 20/19 od 22.03.2019. godine. Potrebne informacije i sertifikati se mogu naći na sajtu Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije: 

http://www.vet.minpolj.gov.rs/srb/kretanje-kucnih-ljubimaca

 



Ambasador Dragan Momčilović sa predsednikom švedskog Parlamenta Andreasom Norlenom

Ambasador Dragan Momčilović sa predsednikom švedskog Parlamenta Andreasom Norlenom, na sastanku 14. marta 2019.



20 år efter NATO:s bombningar

den 24 mars 2019, kl. 12.00,
ABF Stockholm, Sveavägen 41, Sandlersalen

Välkomna till föredrag som ger oss en närmare bild av händelserna på Balkan 1999, samt dess långsiktiga hälso- och miljöförstörelser

NATO bombningen аv Förenta Republiken Jugoslavien (Serbien och Montenegro) började den 24 mars 1999 kl. 19.45. Bombningarna pågick i 78 dagar, till den 10 juni. Den materiella förstörelsen var enorm medan tusentals civila dödades och skadades.
20 år efter, fortsätter Serbien och Montenegro leva med stora långsiktiga hälsoskador, inte minst miljöförstörelse som är resultatet av NATO:s användande av ammunition av utarmat uran.

Historiskt perspektiv presenteras av
PhD Slobodan Jankovic, Head - Centre for Neighbourly and Mediterranean countries, Research Fellow, Institute of International Politics and Economics
Hälsö- och miljöpåverkan presenteras av
PhD Srdjan Aleksic - Lawyer, owner of Aleksic Law Office

Under kvällen visas två dokumentärfilmer
Бомбы которые взорвали мир/The bombs that blew up peace 2017 documentary, Ukraine, 41′
Uranium 238 Moja priča/Uranium 238 My Story, 2018, documentary, Serbia, 21'  - båda textade på engelska.
Föredraget är på engelska med möjlighet till översättning till serbiska och svenska.
FRI ENTRÉ med biljettbokning via mail:
info@srpstvo.com
(ange namn och antal platser)

Arrangör Foundation Empress i samarbete med ABF Stockholm

(Photo: WEB archive)



Švedska ministarka spoljnih poslova Margot Valstrom sa ambasadorima članica EU i kandidata za članstvo EU

Švedska ministarka spoljnih poslova Margot Valstrom sa ambasadorima članica EU i kandidata za članstvo EU, na sastanku u Ambasadi Rumunije u Stokholmu, 6.marta 2019. Na skupu je bio prisutan i ambasador Dragan Momčilović.



Prijem povodom Dana državnosti Republike Srbije, februara 2019.

Ambasada Republike Srbije u Stokholmu je u „Evropskoj kući“ (sedište Delegacije EK u Stokholmu), 28.februara 2019. godine, organizovala prijem povodom obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije. Svečanosti je prisustvovalo 150 gostiju. Prisutni su bili predstavnici švedskih institucija (Ministarstvo inostranih poslova, Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju - SIDA, Business Sweden), ambasada akreditovanih u Kraljevini Švedskoj iz država članica EU, Rusije, SAD, Kine, Indije, kao i ostalih zemalja Azije, Afrike i Latinske Amerike (uz zapaženo prisustvo na ambasadorskom nivou), srpske dijaspore (srpski klubovi, privrednici, novinari i umetnici), Srpske pravoslavne crkve i švedskih nevladinih organizacija.
Tom prilikom, gostima se obratio ambasador Republike Srbije u Kraljevini Švedskoj Dragan Momčilović, koji je u pozdravnom govoru izneo pregled istorijskih činjenica povodom obeležavanja Dana državnosti, uz osvrt na bilateralne odnose Srbije i Švedske, kao i osnovne pravce spoljne politike Srbije. Posebno je naglasio našu usmerenost ka ostvarivanju punopravnog članstva u EU, regionalnoj stabilnosti, kao i doprinos Srbije evropskoj bezbednosti, pre svega kroz značajno učešće pripadnika Vojske Srbije u mirovnim misijama EU i UN tokom 2018.godine. Prijem je pozitivno ocenjen među predstavnicima srpske dijaspore, kao i švedskim zvanicama, koji su iskoristili ovu svečanost za međusobno upoznavanje i razgovore.

 

 



ODLUKA VLADE REPUBLIKE SRBIJE O UKIDANJU VIZA ZA DRŽAVQANE FEDERACIJE SV. KITS I NEVIS I REPUBLIKE PALAU

Državljani Federacije Sv. Kits i Nevis i Republike Palau, nosioci svih vrsta pasoša, mogu da užu, tranzitiraju i borave na teritoriji Republike Srbije do devedeset (90) dana od datuma ulaska u Republiku Srbiju, u periodu od sto osamdeset dana (180) ukoliko ne postoje smetnje iz člana 15. Zakona o strancima.
Ova odluka stupa na snagu 25. januara 2019. godine.



Bilateralne konsultacije u oblasti bezbednosne politike između Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Švedske

Ambasador Branimir Filipović, v.d. pomoćnik ministra spoljnih poslova Republike Srbije za bezbednosnu politiku, održao je bilateralne konsultacije u domenu bezbednosne politike sa Juliusom Liljestromom, zamenikom generalnog direktora – šefom Departmana za evropsku bezbednosnu politiku Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Švedske, 31.januara 2019.godine u Stokholmu.
Tokom razgovora, koji predstavljaju nastavak bilateralnih konsultacija realizovanih 5-6. marta 2018. godine u Beogradu, razmenjena su iskustva u oblasti partnerske saradnje Srbije i Švedske kroz NATO program Partnerstvo za mir, saradnje Srbije sa EU u okvirima bezbednosne politike, kao i u domenu suočavanja sa savremenim bezbednosnim izazovima, učešća u međunarodnim mirovnim misijama i operacijama i saradnje na planu razoružanja, borbe protiv proliferacije oružja za masovno uništenje i kontrole naoružanja.
U okviru radnog ručka, kome su domaćini bili zamenik generalnog direktora za evropsku bezbednosnu politiku Julius Liljestrom i zamenica generalnog direktora za evropska pitanja švedskog Ministarstva inostranih poslova Helen Edvards, razmenjena su mišljenja o bezbednosnoj situaciji u regionu Zapadnog Balkana, aktuelnim kretanjima u dijalogu Beograda i Prištine, naporima R.Srbije u procesu pristupanja EU, kao i saradnji sa EU na planu zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.
Tokom posete Stokholmu, ambasador Filipović je imao sastanak i sa rukovodstvom prestižnog Međunarodnog instituta za mirovna istraživanja – SIPRI.

31. januar 2019.



Filmski festival BaNeFF

U Stokholmu je, 19-21. decembra 2018. godine, održan sedmi po redu „Novi Balkanski filmski festival – BaNeFF“. Gosti Festivala bili su reditelji: Olga Lazebnik iz Ukrajine, Aleksandar Vujović iz Crne Gore, Aleksandar Reljić i Miloš Škundrić iz Srbije, kao i Milan Petković iz Bosne i Hercegovine.
U okviru obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata i učešća Srbije, program Festivala je, na predlog srpskog Ministarstva kulture i informisanja, uključio filmove iz Srbije - „Dugo putovanje u rat/Long road to war“, reditelja Miloša Škundrića i „Srbi na Krfu – sto godina od albanske golgote/ Serbs on Corfu – A Hundred Years since Albanian Golgotha“, rediteljke Slađane Zarić.
Projekcijama filmova je prisustvovala švedska publika, uglavnom umetnici i učenici, kao i ambasador Republike Srbije u Kraljevini Švedskoj Dragan Momčilović, koji je učestvovao u debati nakon filmske projekcije.
Žiri BaNeFF 2018 festivala kratkog i dokumentarnog filma, sastavljen od reditelja Mikaela Rutkajа i Hulina Hokanа Pieniowskоg, kao i publiciste Olgice Lindkvist, odlučio je da „Nagradu za najbolji film“ dodeli filmovima: „Isti/ The Same“, reditelja Dejana Petrovića i „Dugo putovanje u rat/Long road to war“, reditelja Miloša Škundrića.
„Nagrada za najbolje žensko ostvarenje“ data je rediteljki filma „Okupirani bioskop/ Occupied cinema“, Senki Domanović.
Žiri je odlučio da „Specijalnu nagradu“ dodeli filmu „Veruda/A Film About Bojan“, Igora Brzinovića.
„Festivalske specijalne nagrade za hrabrost svedočenja“ dobili su filmovi:
1)”Бомбы кото рыевзорвали мир / The bombs that blew up peace”, 2017, dokumentarac o bombardovanju Beograda 1999, Ukrajina, reditelj Olga Lazebnik,
2) “Enkel/Grandson”, 2018, dokumentarac, Srbija, reditelj Aleksandar Reljić i
3)”Južni potez/ Southern Move”, 2018, dokumentarac, BiH, reditelj Milan Petković.
“Festivalska diploma” data je kratkom filmu “The Last Gift”, 2011, iz Crne Gore, reditelja Aleksandra Vujovića.

 



Filmski festival BaNeFF



Filmski festival BaNeFF



PODSETNIK - BaNeFF



Program filmskog festivala

Program filmskog festivala „Balkan New Film Festival – BaNeFF“, koji se održava u Stokholmu, 19-21.decembra 2018.

Ordning på filmvisningar 19 – 21 december 2018, SI, ABF, ZITA

den 19 december 13-17 (sluten visning för skolor)

13.00
The Last Church Bells, 2017, short films, Macedonia, 13'
director Nikolce Popovski

Wieczne Cienie/Nuclear Shadows, 2017, short film, Poland, 15'
director Marek Leszczewski

Enkel/Grandson, 2018, documentary, Serbia, 53'41''
director Aleksandar Reljic
Q&A - GUEST DIRECTOR

15.00
The Last Gift, 2011, short film, Montenegro, 7'
director Aleksandar Vujović
Q&A - GUEST DIRECTOR

Okupirani bioskop/ Ocupied Cinema, 2018, film, Serbia, 87'
director Senka Domanović
Q&A via SKYPE with Director

den 20 december ABF Stockholm 12.00 - 21.00, Sandlersalen

12.00
Kako smo matirali "Žutu damu"/How we checkmatted the "Yellow Lady", 2017, documentary, Serbia, 52'
director Nada Vasić

Veruda - A Film About Bojan, 2017, Croatia 33'
director Igor Brzinovic

Skeftome ta koritsia pou agapisan/I think about the girls who fell in love, 2017, documentary, Greece, 18'
director Giorgos Bougioukos, Spyros Skandalos

13.50
Kraljevski top – istorija srpske krune/The Royal cannon – History of Serbian crown, 2017, documentary, Serbia, 44'
director Velimir Stojanović

Isti/The Same, 2017, documentary, Serbia, 17'
director Dejan Petrović

15.00
Južni potez/ Southern Move, 2018, documentary, Bosnia and Hercegovina, 55'
director Milan Petković

16.00
Srbi na Krfu - sto godina od albanske golgote / Serbs on Corfu - A Hundrad Years Since the Albanian glogotha 2016, documentary, Serbia, 99'
director Sladjana Zaric

18.00
Бомбы которые взорвали мир/ The bombs that blew up peace, 2017, documentary, Ukraine, 41'
director Olga Lazebnik - Q&A - GUEST DIRECTOR

19.00
DUGO PUTOVANJE U RAT/ Long road to war, 2018, documentary, Serbia, 117'
director Milos Skundric , Q&A - GUEST DIRECTOR

21 december ZITA, Salong 2
ZITA BANEFF

The Last Church Bells 2017, Makedonia, 13', no text
director Nikolce Popevski

The last remaining occupant of an old abandoned village communicates with the last remaining occupant of the neighbouring village via the church bell.

The Last Gift, 2011, Montenegro 7', English
director Aleksandar Vujovic gäst

A film about a young mother, who is tempted to abandon her child, due to a set of different life circumstances.


GUESTS:

Olha Lazebnik - Ukraina
Aleksandar Vujovic - Montenegro
Aleksandar Reljic - Serbia
Milos Skundric - Serbia

 



OBAVEŠTENJE

                Državljani Republike Srbije koji su rođeni na teritoriji bivše SFRJ, a koji u prethodnom periodu nisu pokrenuli postupak za upis u matične knjige rođenih Republike Srbije, u obavezi su, da bez odlaganja, pokrenu upravni postupak iz nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i regulišu ovaj upis.
                Državljani Republike Srbije neće biti u mogućnosti da podnesu zahtev za izdavanje putne isprave u diplomatsko-konzularnim predstavništvima ukoliko ne prilože Izvod iz matične knjige rođenih i Uverenje o državljanstvu koji su izdati na obrascima R. Srbije. Neće biti prihvatljiv izvod iz matične knjige rođenih koji su izdali organi iz republika bivše SFRJ.



Članak o turističkim atrakcijama Beograda

Članak o turističkim atrakcijama Beograda „Vikend u Beogradu – najbolji saveti Jovana Radomira“, novinara švedske televizije SVT, objavljen u švedskom dnevnom listu „Expressen“ 10.11.2018.godine.

https://www.expressen.se/allt-om-resor/resmal/europa/weekend-i-belgrad-jovan-radomirs-basta-tips/

 



Kulturne aktivnosti srpskih umetnika aktivnih u Švedskoj



КОНЗУЛАРНИ ДАНИ У МАЛМЕУ И ГЕТЕБОРГУ

Poštovani građani
Ambasada Republike Srbije održava KONZULARNE DANE u Malmeu i Geteborgu u novembru mesecu.
Na konzularnom danu imaćete priliku da izvršite više konzularnih radnji:
- Prijava braka i rođenja dece;
- Overa punomoćja;
- Davanje nasledničke izjave;
- Podnošenje zahteva za prijem u državljanstvo R. Srbije;
- Podnošenje zahteva za utvrđivanje državljanstva R. Srbije;
- Izdavanje potvrda o životu;
- Uvođenje u vojnu evidenciju regruta;
- Izdavanje sprovodnice za prenos umrlog lica i
- Izdavanje putnog lista radi povratka u R. Srbiju
KONZULARNI DAN U MALMEU biće održan u subotu, 3. novembra 2018. godine od 14:00 do 17:00 časova, na adresi Ystadsvägen 46, 214 45 Malmö , u prostorijama Kulturno-sportskog društva „Srbija“ u Malmeu.
KONZULARNI DAN U GETEBORGU biće održan u subotu, 24. novembra 2018. godine od 11:00 do 14:00 časova u prostorijama srpskog društva „Sinđelić“ u Geteborgu.

Za sve dodatne informacije možete se obratiti Ambasadi Republike Srbije na telefone +468247748, +468218482 i putem mail-a na serbiaemb.consular@telia.com i serbiaemb.consular@telia.com



Poseta ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj Republike Srbije Nenada Popovića Stokholmu, 12-13. juna 2018.

Ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović boravio je u radnoj poseti Kraljevini Švedskoj, 12-13. juna 2018. Tom prilikom, imao je sastanke sa švedskim državnim sekretarom za EU i trgovinu Oskarom Stenstromom, v.d. generalnog direktora Švedske agencije za inovacije – Vinnova Leifom Kalenholmom, izvršnim direktorom Kraljevske švedske akademije inženjerskih nauka Tulom Teri, izvršnim direktorom kompanije Verisec Johanom Henriksonom i potpredsednikom kompanije Ericsson Ulfom Personom. Na sastancima, ministar Popović je predstavio aktivnosti koje Srbija preduzima u cilju razvoja inovacione infrastrukture i preduzetništva. Tokom posete kompaniji Ericsson, ministar Popović je sa potpredsednikom Personom i švedskim ekspertima razgovarao o mogućnostima za dalje investicije ove kompanije u Srbiji, kao i o primeni „5G tehnologije“, koja bi trebalo da bude prezentovana u Beogradu do kraja ove godine.

Sastanak ministra Popovića sa švedskim državnim sekretarom za EU i trgovinu Oskarom Stenstromom 12. juna 2018.

Susret ministra Popovića sa potpredsednikom kompanije Ericsson Ulfom Personom i obilazak Ericsson studio, 13. juna 2018.

Susret ministra Popovića sa v.d. generalnog direktora Švedske agencije za inovacije – Vinnova Leifom Kalenholmom, 12. juna 2018.

Sastanak ministra Popovića sa izvršnim direktorom Kraljevske švedske akademije inženjerskih nauka Tulom Teri, 12. juna 2018.

Susret ministra Popovića sa izvršnim direktorom kompanije Verisec Johanom Henriksonom, 12. juna 2018.



Neradni dan u Ambasadi

Konzularno odeljenje Ambasade neće raditi u petak, 22. juna 2018. godine zbog proslave letnje dugodnevice.



USLOVI ZA ULAZAK U R. SRBIJU VOZILA SA ŠVEDSKIM REGISTARSKIM TABLICAMA

Poštovani, u prilogu je dopis AMS Osiguranje Beograd u vezi ulaska u Srbiju vozila sa švedskim registarskim tablicama.

"Prema važećim švedskim propisima, obavezno je zaključenje polise osiguranja od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima upotrebom motornog vozila. Kako su Kraljevina Švedska i Republika Srbija zemlje potpisnice Multilateralnog sporazuma (MA) koji je poznat i kao Podsistem registarske oznake, tako nije neophodno da lica koja upravljaju vozilom švedskih registracionih tablica pri ulasku u Republiku Srbiju poseduju međunarodnu kartu osiguranja od auto-odgovornosti - zeleni karton, odnosno zaključe granično osiguranje. Međunarodnu ispravu o osiguranju od auto-odgovornosti koja važi za teritorije Evropske Unije ili neki drugi dokaz o postojanju takvog osiguranja za motorno vozilo koje se uobičajeno nalazi na teritoriji države čiji je nacionalni biro osiguranja potpisnik Multilateralnog sporazuma (MA), zamenjuje registarska tablica.

Zemlje potpisnice Sporazuma (MA) su:
– Austrija, Bugarska, Belgija, Češka Republika, Kipar, Nemačka, Danska, Španija, Estonija, Francuska, Finska, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske (uključiv Kanalska ostrva i ostrvo Man), Grčka, Mađarska, Italija, Irska, Luksemburg, Litvanija, Letonija, Malta, Holandija, Portugalija, Poljska, Rumunija, Švedska, Slovačka, Slovenija, Hrvatska, Švajcarska (uključiv Lihtenštajn), Andora, Norveška i Island.

Zeleni karton, kao potvrda o osiguranju od auto-odgovornosti, ostaje obavezan dokument za vozila kojima se ulazi na teritoriju neke od sledećih zemalja:
– Rusija, Belorusija, Ukrajina, Moldavija, Turska, Izrael, Iran, Makedonija, Albanija, BiH, Tunis, Maroko i Azerbejdžan."

        “AMS Osiguranje” a.d.o. Beograd



Poseta Švedskoj predsednice Narodne skupštine Republike Srbije Maje Gojković

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković, boravila je u zvaničnoj poseti Kraljevini Švedskoj, 20-21. marta 2018.godine, na poziv predsednika Riksdaga Urbana Alina.
Tom prilikom, predsednica Narodne skupštine Gojković je imala prijem kod švedskog kralja Karla XVI Gustava, sastanke sa predsednikom Riksdaga Urbanom Alinom i ministarkom spoljnih poslova Margot Valstrom, kao i susrete sa predsedavajućom Skupštine grada Stokholma Evom Luiz Erlandson Slorah, predsedavajućim i članovima Odbora za poslove EU u Riksdagu i trećom zamenicom predsednika Riksdaga Izabelom Dingizian. Pitanja, razmatrana tokom posete, odnosila su se na švedsku podršku evropskoj integraciji Srbije i reformama koje sprovodi na evropskom putu, bilateralnu saradnju, primenu načela rodne ravnopravnosti, kao i dijalog Beograda i Prištine.



Konkurs za sufinansiranje projekata organizacija iz dijaspore

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje godišnji Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu. Konkurs je otvoren od 12. do 30. marta 2018. godine.
Informacije, uslovi i način realizacije Konkursa, mogu se naći na sledećim linkovima:

http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/
http://www.dijaspora.gov.rs/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-organizacija-iz-dijaspore/

 



Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2018. godini

Ministarstvo kulture i informisanja raspisalo je konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2018. godini. Konkurs je otvoren do 16. marta 2018. godine. Tekst konkursa i prateći prijavni obrasci nalaze se na internet strani Ministarstva kulture i informisanja www.kultura.gov.rs link Konkursi, ili pogledati ovde.



KONKURS ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA U OBLASTI PREVODJENJA REPREZENTATIVNIH DELA SRPSKE KNJIŽEVNOSTI U INOSTRANSTVU

Ministarstvo kulture i informisanja raspisalo je konkurs za sufinansiranje projekata za prevođenje reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2018. godini. Konkurs je otvoren do 16. marta 2018. godine. Tekst konkursa i prateći prijavni obrasci nalaze se na internet strani Ministarstva kulture i informisanja www.kultura.gov.rs link Konkursi, ili ih možete pogledati ovde.



Ukinute vize za državljane Republike Indonezije

Vlada R. Srbije donela je Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Indonezije, nosioce običnih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije, najduže do 30 dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od godinu dana. 



UKIDANJE VIZA ZA DRŽAVLJANE REPUBLIKE SURINAM

Vlada R. Srbije donela je Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Surinam, nosioce svih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije do 30 dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od godinu dana.
Državljani R. Surinam, nosioci svih pasoša, koji žele da uđu i borave na teritoriji R. Srbije u periodu koji je duži od godinu dana, ili da se školuju, žive, zaposle se, bave se medijskom delatnošću ili nekim drugim aktivnostima, dužni su da podnesu zahtev za vizu pre ulaska na teritoriju R. Srbije. Ukoliko žele da uđu u R. Srbiju, a već su boravili 30 dana bez vize, od dana ulaska u R. Srbiju u periodu od godinu dana, za sledeći ulazak u R. Srbiju treba da podnesu zahtev za vizu.



Sastanak ambasadora sa predsedavajućim Odbora za spoljne poslove Riksdaga

Sastanak ambasadora Republike Srbije u Švedskoj, Nj.E. Dragana Momčilovića sa predsedavajućim Odbora za spoljne poslove Riksdaga Kenetom Forslundom, 7. decembra 2017.godine. Sastanak je bio posvećen unapređenju bilateralne parlamentarne saradnje Srbije i Švedske.



Na prijemu kod švedskog kralja

Ambasador Republike Srbije u Švedskoj, Nj.E. Dragan Momčilović na diplomatskom prijemu kod švedskog kralja Karla XVI Gustava i kraljice Silvije, 31.maja 2017. godine.



Izložba povodom stogodišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Švedske, 1. novembar 2017.godine.

U umetničkoj galeriji u centru Stokholma 1. novembra ove godine organizovana je izložba povodom obeležavanja stogodišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa Kraljevine Srbije i Kraljevine Švedske. Svečanost je otvorio ambasador Republike Srbije u Stokholmu Dragan Momčilović, obraćajući se kraćim govorom prisutnim srpskim i švedskim građanima, koji su pokazali izuzetan interes za koncept izložbe i pitanja u vezi sa istorijatom diplomatskih odnosa dve zemlje.
U okviru izložbe, dat je prikaz arhivskih dokumenata i fotografija, koji svedoče o razvoju bilateralnih odnosa Srbije i Švedske u periodu od švedskog priznanja Kraljevine Srbije 1882. godine do kraja Prvog svetskog rata. Njihovom intenziviranju je doprinelo otvaranje prvog Poslanstva Kraljevine Srbije u Kraljevini Švedskoj, 1. novembra 1917. godine, u ulici Narvavägen 35 u centru Stokholma.



Sastanak ambasadora Republike Srbije u Švedskoj, Nj.E. Dragana Momčilovića sa predsednicom Skupštine grada Stokholma Evom-Luiz Erlandson Slorah, 14.avgusta 2017.godine. Sastanak je bio posvećen unapređenju saradnje Beograda i Stokholma.



UKIDANJE VIZA ZA NOSIOCE DIPLOMATSKIH I SLUŽBENIH PASOŠA REPUBLIKE GVATEMALE I KRALJEVINE TAJLAND

Na osnovu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Gvatemale kao i Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Tajland, Republika Srbija je donela Zakon o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša ove dve zemlje. Zakon je stupio na snagu u junu 2017. godine.



ODLUKA REPUBLIKE SRBIJE O UKIDANJU VIZA ZA DRŽAVLJANE REPUBLIKE INDIJE I ISLAMSKE REPUBLIKE IRAN

Obaveštavamo vas da je Vlada Republike Srbije donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Indije,  nosioce običnih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije, najduže do 30 dana od datuma ulaska u Srbiju, u periodu od godinu dana. Ova Odluka stupa na snagu 2. septembra 2017. godine.


Takođe, obaveštavamo vas da je Vlada Republike Srbije donela Odluku o ukidanju viza za državljane Islamske Republike Iran, nosioce običnih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije, najduže do 30 dana od datuma ulaska u Srbiju, u periodu od godinu dana. Ova Odluka stupa na snagu 2. septembra 2017. godine.



Obaveštenje o načinu glasanja

Poštovani građani, na sajtu Republičke izborne komisije postavljen je kraći video zapis, sa obaveštenjem građanima o načinu glasanja na izborima za predsednika Republike, 2. aprila 2017. godine. Ovaj video možete pogledati na naslovnoj stgrani ovog sajta, na adresi: http://www.rik.parlament.gov.rs/



Poziv za prijavu potraživanja po osnovu devizne štednje

Obaveštenje i poziv za prijavu potraživanja po osnovu neisplaćene devizne štednje položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije možete pročitati OVDE.



JAVNI OGLAS ZA PRIJAVU KANDIDATA ZA DOBROVOLJNO SLUŽENJE VOJNOG ROKA

Ministarstvo odbrane Republike Srbije raspisalo je obavezu uvodjenja u vojnu evidenciju lica muškog pola rođenih 1999. godine ili starijih i objavilo je javni oglas za prijavu kandidata za dobrovoljno služenje vojnog roka. Javni oglas možete pogledati OVDE.



Sporazum o ukidanju viza između Srbije i Kine

Obaveštavamo da Sporazum između Vlade R.Srbije i Vlade NR Kine o međusobnom ukidanju viza za nosioce običnih pasoša, stupa na snagu 15. januara 2017. godine. Državljani obe države, nosioci običnih pasoša, imaju pravo na ulazak, tranzit i boravak na teritoriji države druge strane bez vize u trajanju od 30 dana od datuma ulaska.



SPORAZUM O ORGANIZOVANJU VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA NA SRPSKOM JEZIKU

Obaveštavamo naše građane širom sveta o potpisivanju Sporazuma između Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstva spoljnih poslova kmojim se reguliše vaspitno-obrazovni rad na srpskom jeziku za naše građane u inostranstvu.

Širu informaciju o tome, odnosno, uvid u sporazum možete pogledati OVDE.



Sporazum izmedju Vlade R.Srbije i Vlade Gruzije o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i sluzbenih pasosa

Obavestavamo da ce Sporazum izmedju Vlade R.Srbije i Vlade Gruzije o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i sluzbenih pasosa stupiti na snagu 13. februara 2016. Lica nosioci ovih pasosa imaju pravo na ulazak, tranzit i boravak na teritoriji drzave druge strane bez vize, u trajanju od 90 dana u periodu od 180 dana, racunajuci od dana prvog ulaska



PROCEDURA UVOZA HUMANITARNE POMOĆI ZA IZBEGLICE

Informaciju u vezi pomaganja humanitarne akcije Crvenog krsta Srbije u odgovoru na humanitarnu krizu sa izbeglicama i migrantima u Srbiji možete pročitati ovde.

 



Konferencija novinara i medija dijaspore i Srba u regionu

Konferencija novinara i medija dijaspore i Srba u regionu, koju organizuju Uprava za saradnju sa dijasporom  i Srbima u regionu i Udruzenje novinara Srbije bice odrzana 23. oktobra u Beogradu. Navedeni datum je odabran imajuci u vidu odrzavanje sajma knjiga u Beogradu koji pocinje 25. oktobra.

Konferencija ce biti posvecena projektnom sufinansiranju medija dijaspore i regiona, prelasku stampanih izdanja na onlajn platforme i mogucim modelima finasiranja medija. Konferencija je podrzana i od strane Ministarstva za kulturu i informisanje.

Prijave za ucesce na konferenciji mogu se poslati do 15. oktobra na adresu pc@uns.org.rs

Konferencija ce biti prenosena uzivo na Web TV i Twitter.



Prednosti uplate novca preko "Pošta Srbije"

Obaveštavamo sve naše građane koji žive i rade u inostranstvu da je Pošta Srbije uvela uslugu prenosa novca iz inostranstva u Srbiju. Detaljniju informaciju o prednosti i načinu uplate novca preko Pošta Srbije možete pročitati ovde.



LETNJA ŠKOLA SRPSKOG JEZIKA

Radionica za srpski jezik i kulturu organizije Letnju skolu srpskog jezika i kulture u Valjevu. Program traje tri nedelje i odvija se u dve smene: od 18. jula do 8. avgusta i od 8. do 29. avgusta. Letnja skola je namenjena mladima od 14 do 18 godina, kao i univerzitetskim studentima od 19 do 25 godina. Osnovni program ukljucuje sledece: 50 casova jezika, 30 casova kulture, 5 ekskurzija, smestaj u dvokrevetnoj sobi, koriscenje kuhinje, interneta, materijal za letnju skolu.
Individualna cena osnovnog programa iznosi 495 evra, a za organizovanu grupu od 5 ucesnika cena je 1980 evra (396 evra po ucesniku).
Sve informacije mozete dobiti na   www.srpskijezik.edu.rs
e-mail adresa skola@srpskijezik.edu.rs



Osnivanje Budzetskog fonda za lečenje u inostranstvu

Vlada Republike Srbije je Odlukom 05 broj 400-9720/2014 od 30.08.2014. godine osnovala Budžetski fond za lečenje oboljenja stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji (Sl. Glasnik RS broj 92/14 i 122/14). Ovaj fond je osnovan radi obezbedjivanja dodatnih sredstava za lečenje oboljenja, stanja ili povreda, kao i lečenje obolelih od odredjenih vrsta retkih bolesti koje su izlečive, a koje se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji i za koje Republički fond za zdravstveno osiguranje ne može da obezbedi dovoljan iznos sredstava za lečenje od uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i iz drugih izvora finansiranja u skladu sa zakonom. Ovaj fond se finansira, izmedju ostalog, i iz donacija, legata, poklona i drugih namenskih prihoda.

Ministarstvo zdravlja je za uplatu novčanih sredstava na ime donacija za navedeni fond otvorilo dinarski i devizni račun

Dinarski račun:

Naziv računa – Račun donacija za Budžetski fond za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji
Broj: 840-29550845-64, poziv na broj odobrenja 97  1350052AA00760744121
Svrha uplate -  Donacija Budžetskom fondu za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji

Devizni račun:

Broj i naziv računa: 01-504102-100000306-000000-0000 – Ministarstvo zdravlja – uplata donacija za Budžetski fond za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji
Iban kodRS35908504102000030674

Uputstvo za slanje iz inostranstva:

PAYMENT INSTRUCTIONS – EUR

                                                                              SWIFT MESSAGE FIN 103

FIELD 32A:                                                             VALUE DATE - CURRENCY – AMOUNT

FIELD 50k                                                              ORDERING CUSTOMER

FIELD 56A:                                                             DEUTDEFF
/INTERMEDIARY/

FIELD 57A:                                                           /DE20500700100935930800
/ACC. WITH BANK/                                                NBSRRSBG

FIELD 59:                                                             /RS35908504102000030674
(BENEFICIARY)                                                    MINISTARSTVO ZDRAVLJA

FIELD 70:                                                            DETAILS OF PAYMENT

NAPOMENA: Sve informacije u vezi Budžetskog fonda detaljnije možete naći na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije: www.zdravlje.gov.rs



Manifestacija "Radost Evrope" u Beogradu

Obaveštavamo vas da će se tradicionalna manifestacija "Radost Evrope" održati u Beogradu od 2. do 5. oktobra 2015. godine. Više o ovom događaju i eventualnim prijavama na manifestaciju možete pročitati ovde, a takođe, o prijavama i učešću na istoj manifestaciji za mlađe uzraste u vezi crtanja i slikanja možete pogledati ovde.



Vesti
Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionlnih priznanja za izuzetn doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu
Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu
Predsednik Vučić: Odlučili smo - naš cilj je EU, ali je Kina važan partner
Srbija ostvarila veliki uspeh u oblasti digitalizacije
Ekonomski parametri
SVI INCIDENTI NA KIM 2021
Predsednik Vučić učestvovao na konferenciji „Mini Šengen“
Vakcinacija protiv korona virusa u Republici Srbiji – 25. jun
Vakcinacija u Republici Srbiji
Neradni dan u Ambasadi
Vakcinacija u Republici Srbiji
Obraćanje predsednika Republike Srbije na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija
Glasanje za srpsku naučnicu Gordanu Vunjak-Novaković, finalistkinju prestižne evropske nagrade za pronalazače
Glasanje za srpsku naučnicu Gordanu Vunjak-Novaković, finalistkinju prestižne evropske nagrade za pronalazače
INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI
Podrška prioritetima švedskog predsedavanja OEBS-u
Selaković i Linde: Snažno partnerstvo Srbije i OEBS-a
INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI
Ministar Selaković predstavio novu uslugu „e-Konzulat“
Vučić: Evropu smatramo našom kućom
Selaković čestitao Dan Evrope Žozepu Borelu
Neradni dan u Ambasadi
INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI
NERADNI DANI U AMBASADI
INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI
Predsednik Vučić se sastao putem video linka sa predstavnicima delegacije MMF
Sastanak sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu
SZO ocenila impresivnim proces imunizacije u Srbiji
INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI
Selaković: Politički ekstremizam Albanaca na KiM sve jači
Selaković: Priština istrajava u kampanji mržnje prema srpskom narodu
INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI
Selaković položio venac na grob ambasadora Rolovića
INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI
INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI
NERADNI DANI U AMBASADI
Učešće predstavnika R.Srbije na Konferenciji povodom obeležavanja „Meseca Frankofonije“ u Švedskoj, 24.marta 2021.
Obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji
INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI
Obeležavanje Dana sećanja na 17. mart 2004. godine - Pogrom na Kosovu i Metohiji
Republika Srbija u Mesecu Frankofonije
INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI
INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije izabran za Patrijarha srpskog
Povodom Dana državnosti Republike Srbije, 15. februara 2021,
NOVI PAKET POMOĆI PRIVREDI I GRAĐANIMA
VAKCINACIJA U SRBIJI
NERADNI DANI U AMBASADI
Selaković i Gujon čestitali Savindan
Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. godini
NERADNI DANI U AMBASADI
Predsednica Vlade Srbije prva evropska premijerka koja je primila antikovid vakcinu
NERADNI DANI U AMBASADI
SAOPŠTENjE MINISTARSTVA SPOLjNIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE
NERADNI DANI U AMBASADI
Mere Vlade R. Srbije za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19
Odluka Vlade R. Srbije od 15. decembra 2020. godine o novim merama u pogledu suzbijanja pandemije COVID-19
Joksimović i Rot o pregovorima Srbije i novoj metodologiji
Izuzeće od plaćanja dodatnog poreza na dohodak u R. Srbiji za srpske državljane koji borave i rade u Švedskoj
SAOPŠTENjE MINISTARSTVA SPOLjNIH POSLOVA
Sastanak sa ambasadorima zemalja članica EU akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije EU
Neradni dan u Ambasadi
Vlada Kraljevine Švedske uvela privremenu zabranu ulaska za državljane Republike Srbije u Kraljevinu Švedsku – odluka važi do 22. decembra 2020. godine
Rezultati konkursa za dijasporu
Neradni dan u Ambasadi
UKINUTA ZABRANA ULASKA U REPUBLIKU SRBIJU
Konkurs za dijasporu
Aktuelni režim ulaska domaćih i stranih državljana u R. Srbiju
Neradni dan u Ambasadi
PONUDA AIR SERBIA ZA REPATRIACIONE LETOVE DO BEOGRADA
MOGUČNOSTI ZA SAMOSTALNI POVRATAK U R. SRBIJU U VREME VANREDNOG STANJA
NERADNI DANI U AMBASADI
UPUTSTVO ŠVEDSKOG MIGRACIONOG UREDA U SLUČAJEVIMA PREKORAČENJA DOZVOLJENOG BORAVKA U ŠVEDSKOJ
NERADNI DANI U AMBASADI
DIGITALNI SADRŽAJI USTANOVA KULTURE NA STRANIM JEZICIMA – 2020
Donatorski račun za pomoć u borbi protiv epidemije bolesti COVID-19 02.04.2020.
DIGITALNI SADRŽAJI U OBLASTI KULTURE
DIGITALNA KULTURA
IZBORI 2020. godine
KORONA VIRUS
VAŽNO OBAVEŠTENjE!
Privremeno zatvoreni granični prelazi na osnovu odluke Vlade R. Srbije u okviru mera preduzetih na sprečavanju širenja korona virusa i zaštite stanovništva
Korona virus - izmena Odluke Vlade Rrepublike Srbije
KORONA VIRUS: PREPORUKA DRŽAVLJANIMA SRBIJE U INOSTRANSTVU
KORONA VIRUS: PREPORUKA DRŽAVLJANIMA SRBIJE U INOSTRANSTVU
IZBORI 2020. godine
Prijem povodom Dana državnosti Republike Srbije, Stokholm, 18.februar 2020.
1. Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2020. godini 2.Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2020. godini
22. međunarodni likovni konkurs „Radost Evrope“
Festival Novog Filma sa Balkana
Neradni dan u Ambasadi
Učešće ambasadora Momčilovića na događaju posvećenom švedskom kompozitoru Belmanu, Stokholm, 3. februar 2020.
Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu u 2020. godini
Narodna banka Srbije - Finansijki vodič za povratnike
NERADNI DANI U AMBASADI
NERADNI DANI U AMBASADI
Poseta ministra za zaštitu životne sredine Gorana Trivana Stokholmu, 25-26.novembar 2019.
Deveta konferencija novinara i medija dijaspore i Srba u Regionu 26. decembar 2019. godine, Beograd, Pres centar UNS, Knez Mihajlova 6
STOKHOLM: Književno veče posvećeno Peteru Handkeu
Neradni dan u Ambasadi
ODLUKA VLADE REPUBLIKE SRBIJE O UKIDANJU VIZA ZA DRŽAVLJANE REPUBLIKE JERMENIJE
Švedsko “Kraljevsko dramsko pozorište - Dramaten”
KONZULARNI DANI u Malmeu i Geteborgu.
Poseta ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije Branislava Nedimovića Kraljevini Švedskoj, 19-20.septembra 2019.
Sastanak ambasadora Dragana Momčilovića sa pomoćnikom ministra za zaštitu životne sredine R.Srbije Biljanom Filipović Đušić i nacionalnim koordinatorom Ministarstva zdravlja za Protokol o vodi i zdravlju Draganom Jovanović, koje su učestvovale na međunarodnoj konferenciji „Svetska nedelja vode“ u Stokholmu, 24-28. avgusta 2019.
KANDIDATURA REPUBLIKE SRBIJE ZA REIZBOR U IZVRŠNI SAVET UNESCO
REZULTATI KONKURSA za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu u 2019. godini.
Učešće državnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije Nemanje Stevanovića na Ministarskoj konferenciji visokog nivoa o Zapadnom Balkanu u Stokholmu
Neradni dan u Ambasadi
Neradni dan u Ambasadi
Neradni dan u Ambasadi
PROTOKOL IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE UJEDINJENIH ARAPSKIH EMIRATA
KONZULARNI DANI u Malmeu i Geteborgu.
Promocija turističkih potencijala Srbije i Beograda, Stokholm 15.april 2019.
Pravilnik o uslovima za nekomercijalno kretanje kućnih ljubimaca
Ambasador Dragan Momčilović sa predsednikom švedskog Parlamenta Andreasom Norlenom
20 år efter NATO:s bombningar
Švedska ministarka spoljnih poslova Margot Valstrom sa ambasadorima članica EU i kandidata za članstvo EU
Prijem povodom Dana državnosti Republike Srbije, februara 2019.
ODLUKA VLADE REPUBLIKE SRBIJE O UKIDANJU VIZA ZA DRŽAVQANE FEDERACIJE SV. KITS I NEVIS I REPUBLIKE PALAU
Bilateralne konsultacije u oblasti bezbednosne politike između Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Švedske
Filmski festival BaNeFF
Filmski festival BaNeFF
Filmski festival BaNeFF
PODSETNIK - BaNeFF
Program filmskog festivala
OBAVEŠTENJE
Članak o turističkim atrakcijama Beograda
Kulturne aktivnosti srpskih umetnika aktivnih u Švedskoj
КОНЗУЛАРНИ ДАНИ У МАЛМЕУ И ГЕТЕБОРГУ
Poseta ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj Republike Srbije Nenada Popovića Stokholmu, 12-13. juna 2018.
Neradni dan u Ambasadi
USLOVI ZA ULAZAK U R. SRBIJU VOZILA SA ŠVEDSKIM REGISTARSKIM TABLICAMA
Poseta Švedskoj predsednice Narodne skupštine Republike Srbije Maje Gojković
Konkurs za sufinansiranje projekata organizacija iz dijaspore
Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2018. godini
KONKURS ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA U OBLASTI PREVODJENJA REPREZENTATIVNIH DELA SRPSKE KNJIŽEVNOSTI U INOSTRANSTVU
Ukinute vize za državljane Republike Indonezije
UKIDANJE VIZA ZA DRŽAVLJANE REPUBLIKE SURINAM
Sastanak ambasadora sa predsedavajućim Odbora za spoljne poslove Riksdaga
Na prijemu kod švedskog kralja
Izložba povodom stogodišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Švedske, 1. novembar 2017.godine.
Sastanak ambasadora Republike Srbije u Švedskoj, Nj.E. Dragana Momčilovića sa predsednicom Skupštine grada Stokholma Evom-Luiz Erlandson Slorah, 14.avgusta 2017.godine. Sastanak je bio posvećen unapređenju saradnje Beograda i Stokholma.
UKIDANJE VIZA ZA NOSIOCE DIPLOMATSKIH I SLUŽBENIH PASOŠA REPUBLIKE GVATEMALE I KRALJEVINE TAJLAND
ODLUKA REPUBLIKE SRBIJE O UKIDANJU VIZA ZA DRŽAVLJANE REPUBLIKE INDIJE I ISLAMSKE REPUBLIKE IRAN
Obaveštenje o načinu glasanja
Poziv za prijavu potraživanja po osnovu devizne štednje
JAVNI OGLAS ZA PRIJAVU KANDIDATA ZA DOBROVOLJNO SLUŽENJE VOJNOG ROKA
Sporazum o ukidanju viza između Srbije i Kine
SPORAZUM O ORGANIZOVANJU VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA NA SRPSKOM JEZIKU
Sporazum izmedju Vlade R.Srbije i Vlade Gruzije o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i sluzbenih pasosa
PROCEDURA UVOZA HUMANITARNE POMOĆI ZA IZBEGLICE
Konferencija novinara i medija dijaspore i Srba u regionu
Prednosti uplate novca preko "Pošta Srbije"
LETNJA ŠKOLA SRPSKOG JEZIKA
Osnivanje Budzetskog fonda za lečenje u inostranstvu
Manifestacija "Radost Evrope" u Beogradu
Arhiva vesti